Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
kad me onaj tvoj izmećar i onaj balavac onde (i on pokaza na Marinka i Lazara) osramotiše i obrukaše — moja kuća posta strašilo i psima crnobarskim!... Niko od onda nije prekoračio ovoga praga do vi danas!... Pa što onda da te ležem?...
Razgovor se među njima vodio tiho, mirno; znali su da tuda četuje Zeka buljubaša, čije ime za kratko vreme posta strašilo... — Hoćemo li, ljudi? — Hajde, biva. — Samo lagano... Ako se dočepamo obale i luga, nije nam ni brige...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Poslije trči po avliji, vabi kokoši, gleda kako Mićo izgrće žar iz peći za hljeb, ili kako susjed Đerić pravi strašilo za ptice. Pa onda hajd Ninkovoj ili Gluvićevoj kući.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Engleska je u mladoj kraljevini gledala samo prepreku ruskom prodiranju ka Carigradu, koje je za nju bilo večito strašilo. Događaji kao progonstvo kneza Batemberga, ubistvo Stambulova, Panice i drugih prošli su gotovo nezapaženi.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
baš da oseća, za taj nos, te zakrvavljene oči, žućkaste, pune tačkica, za celog tog velikog klipana, odevenog kao strašilo.
i odskačući, u svom intovu, kojim je besomučno jurio, prekim putevima, prema Fruškoj gori, on je stajao u kolima kao strašilo, između gajeva, žbunja i pokošenih livada, dovikujući slugama.
su mirisali na ovce i jaganjce, kraj svetlosti žiška, tako je gospoža Dafina postala, voljom Ananijevom, celom selu kao strašilo. Počela je da kvari vodu, da tamani stoku i da čara, u grudi i u trbuhe, bolesti koje nisu mogle da se protumače.
Sve pohvale za serbske pukove izostaše. Ostaviše ga ovakvog, u gunju i kožuhu, bez novaca, bez hrane, kao neko strašilo na snegu. Nije mogao da spava od graktanja vrana. Konji su mu crkavali od zime. I šta još?
Radičević, Branko - PESME
Može biti sina svoga Oseti se jedinoga, U tuđinu kog otprati, Pa joj nema da se vrati. Može biti... Ma strašilo Ono grdno i nemilo, Što tolike udri jade, Za čas tinji kud nestade?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— Kakvo zelje? Ne ja! — odgovori Paralaž. — To je strašilo božje! Više od ikakva duba, deblje od ikakva jablana, a granatije od najviše jele.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
LjUBA: To nije fistan, nego rajfrok. Vidiš kako je okrugo, i ne može da se ugužva. STANIJA: Kako se pravi to strašilo? LjUBA: Načini se naokolo kao obruč tvrdo, da se ne može ugnuti.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Među njima neprestano stajaše nekakvo strašilo, koje ih razdvajaše i ne dopuštaše nikakvo veće zbliženje. S toga su se oni ograničili na tih, ozbiljan život.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
O, ta krpa, strašilo u žitu, ispod Mesečevog srpa, bednica što vreba put i stada, iz zaseda. To je sad Ona, odmor vranama i vrapcima, što
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Odnekud iskrsnu kapetan, a za njim stotine ljudi. Sve se to gomila i uspinje, da vidi uništeno strašilo. I ko ga vidi, ne može da odvoji očiju od njega. Svaki hoće dobro da razgleda, pa da ima posle o čemu pričati.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
u prostranim ravnicama južne i srednje Amerike živi jedna čudna riba, koja se naziva »električna jegulja« i koja je strašilo za tamošnje urođenike.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Svaki nešto, ne ostade ništa; strašilo je slušat što se radi! Malen svijet za adova žvala, ni najest ga, kamoli prejesti!
Sav protrnem, da ih Bog ubije, kad pomislim za ono strašilo. Niko žalit ne smije nikoga, a kamoli da mu što pomože. Kada viđeh vitešku nevolju, zabolje me srce, progovorih: „Što,
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Složni kao med i maslo. Stidi se kao nevjesta izmeđ’ đeverah. Stisnuo se kao grošić u kesi. Stoji kao strašilo. Suvo kao barut. Tih je i blag kao ulje. Tup nož kao babini zubi. Ćuti kao da kamenu besediš.
anđeo adže (od amidže) — stric Baba Marta — narodna personifikacija za mesec mart Baba Roga (ruga) — izmišljeno dečje strašilo izgleda nakazne babe, kojom su plašili nemirnu i neposlušnu decu baburica — buba mara baj — bajanje ban — naziv za
ili pšenica prvo obareni pa onda osušeni i prekrupljeni butun — ceo butur — đavo, andrak; neka bolest bučka — dečje strašilo bučuk — mera za žito, brašno vavoljak — ono što se svalja među prstima ili u ustima vagan — čanak, zdela; mera za
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Obojica pak od lupeža strica Jurete napraviše njekoga znatnoga junaka, koji je bio strašilo rkaćima. Poslije njih dođoše: Osinjača, Kriva, Čmanjak i stric Čagljina.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Prodaj ga, pa kupi novo odelo! — nagovarali su starca. — Ovo ti nije ni za strašilo! — Znam da nije! — odgovarao je starac.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ „Još ogromniji no mastodin beše jedan, njemu sličan, surlaš, čiju sliku vidite ovde, a koje se zove Dinoterium, tj. strašilo. Njegova lobanja bila je duga dva metra, a naročito se isticala oblikom donje vilice.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
U tom trenutku ugledah je okrenute glave prema kop mandantu, svakako da se uveri spava li ono strašilo ili je budno. A tada (i taj trenutak nemoguće je zaboraviti dok traje ovaj varljivi život) seljanka se saže, i dok sam
“ Mučenički izgleda Jaćim Medenica, široko je ruke raširio, te se čini da je grozno strašilo upravo sa njive dospelo onde nasred trotoara, strašću je sve više zanesen, sve u njemu kipi i ključa, oseća i on da je
I tu, nasred ulice, raširenih ruku, raskrečen, razbarušen, iskrivljen, kao strašilo ptica usred njive pokrivene snegom, zastao je. Ali utom, pogodi ga neko posred usta.
Polako spustio je pogled, i tako spuštenih očiju, savijene glave, kao pogrebnim korakom, ostavio strašilo. Onda naglo, kao da se davi, bacio se na krevet, zaronio, pa grcavo zajecao.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
one infantilne skrbi za ozbiljnost, iz onog pubertetskog straha pred neozbiljnošću, koji većini ljudi ostaje jedno ptičje strašilo za čitav život. Čudno!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Sve, što se ticalo toga, stajaše iza njega kao kakvo crno strašilo, koje je gotovo da ga svakoga trenutka u svoje kandže dočepa.
poslušnikovo, koji, sa svojim dugom i razbarušenom kosom, sanjivim naduvenim očima, dugom i uskom rasom, izgledaše kao strašilo.
»Hajduci!... To je ono strašilo, od koga se i dan i noć strahuje... pa, eto ih!...« — pomisli on, i taman da se okrene i da bega natrag, a neki
On ne viđaše više ništa, osim jedno jedino strašilo, koje se pomaljaše iz te tame sa podignutim nožem. To je strašilo dobro poznao i razumeo: da mu ono sprema smrt,
On ne viđaše više ništa, osim jedno jedino strašilo, koje se pomaljaše iz te tame sa podignutim nožem. To je strašilo dobro poznao i razumeo: da mu ono sprema smrt, neizbežnu strašnu smrt, bez ustanka, bez prebola...
I ako sad on uspe da uništi to strašilo, onda... onda će biti nešto drugo, nešto bolje, a šta — o tome i ne mišljaše... Glava ga žignu još jače, još užasnije, i
I potom ugleda kako ono strašilo neobično otvori i raširi oči, kao da se nečemu jako začudi, pa ih prevrte u vis i onda on poznade da je to strašilo
strašilo neobično otvori i raširi oči, kao da se nečemu jako začudi, pa ih prevrte u vis i onda on poznade da je to strašilo hajduk Pantovac, koji se odjednom opusti.
I uz to jednako, uza svaku misao, i uz samu nju, uz ono strašilo, treperi i vije se druga, ona svetla i slatka misao, koja ga neprestano drži u grozničavom nadanju... Sve se roji , vri.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Najviše je čamio u kući i oko kuće, i vrlo je rijetko izlazio među svijet, koji gledaše u nj kao u neko čudo i strašilo. Njega bu duboko u duši zaboljelo ono bojažljivo, nejasno i tajanstveno sašaptavanje kad bi gdjegod banuo među ljude koji
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Da ne bi tice činile g. štete, treba na Bartolovski post pre sunca načiniti u vinogradu strašilo (ZNŽOJS, 18, 83; 19, 210). Na dan Svetoga Vida (15. VI p. n.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Najpre sam pomislio da će Dorotej svoje strašilo postaviti ispred ulaza našega doma ne bi li isprepadao ili barem obeshrabrio saboriške akrepe, ali on na moje uporno
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Bez ikakve potrebe. Kao da to od nje traži, ne znam, neko božanstvo, neko strašilo... Ima u njoj manija... A dotle, moj otac peva na avliji da se sve ori, cepa drva, farba kokošinjac, hrani krmka, kupa
To, smrt bez uzbuđujućih scena, bez svedoka, bez jednog krika, bez suza — to je varošicu i strašilo i zbunjivalo. Zagledaju se ljudi u svoju decu i premiru.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
I CVETU 17 CRVENI MAKOVI 21 OGLEDALO 25 KRILATI BELKO 28 O PAPAGAJIMA I OVCAMA 33 3LATOKOSA 37 MARIJAN I SREBRENKA 41 STRAŠILO 45 DEČAK I PRINCEZA 49 VARALICA I SMRT 52 ČAROBNA METLA 59 BELUTAK 63 3VONO KOJE JE OPOMINjALO 66 SAT S KLATNOM 69 BREG
noćima punim mesečine iz mora izranja srebrna riba na čijim leđima jaše dečak duge, od sunca i talasa izbledele kose. STRAŠILO Kao osmeh zaljubljenog širila se ravnica od jednog do drugog kraja neba.
Mislio Starac, premišljao šta da radi. Misli su mu kao bumbari u proleće zundarale. Konačno, smisli: postaviće Strašilo. Neka se njiše na vetru, neka razgoni ptice i dečake. Zabode Starac u zemlju dugačku motku s manjom ukrštenu.
Tako nasred bostaništa niče čuvar, čudo golemo! Svira vetar kroz njegove nogavice, lepršaju rukavi kao da Strašilo nekog pozdravlja, nekom maše.
Pričini se Starcu da to i nije Strašilo, već stari prijatelj Sofronije koji mu ide u susret. Najduži i najmršaviji je bio Sofronije u devet sela unaokolo.
Starac sede na prag kolibe i zagleda se u polje. Meko su se spuštale poslednje zrake sunca, a Strašilo se njihalo na povetarcu. Još malo pa će rosa, pa mesec. Na mesečini je bostanište čudesno.
Majko rođena, sopstvenim očima da ne poveruješ! Što brže Starac trči, to brže Strašilo odmiče. Pružio korak bostandžija, mogao bi s vetrom da počne trku, a Sofronija nikako da stigne.
« Kad, odjednom, Sofronije viknu: — Ne kradi, Stari, ne kradi! — Ko bi vrbovo lišće krao? — okrete se Starac i vide Strašilo kako stoji na samoj ivici reke držeći najveću lubenicu u naručju. Ti kradeš!
Tek ga u polju lubenica nađe! Vetar mu je njihao prazne rukave: bio je opet Strašilo! Ali, kad Starac priđe bliže — Strašilo mignu okom i reče: — I sam vidiš: morao sam da se vratim.
Tek ga u polju lubenica nađe! Vetar mu je njihao prazne rukave: bio je opet Strašilo! Ali, kad Starac priđe bliže — Strašilo mignu okom i reče: — I sam vidiš: morao sam da se vratim. Ko bi ti čuvao bostan? — A ona? — Starac jedva pomače usne.
Starac sede i osloni se o dovratak kolibice. — Kako sam glup san usnio! — reče i zagleda se u Strašilo koje se veselo njihalo usred polja.