Jakšić, Đura - PROZA
Ja sam stupio u drugi kikindiski batalijun; onde mi i braća od strica kao svojevoljci služahu. Bio sam u bitkama. Video sam dim i plamen, slušao sam zveku sabalja, zviždanje tanadi, riku
Kad bi ga vi videli, vi bi se zapitali: šta je taj čovek tome bolesniku?... Šta je u njemu izgubio? Da li strica? Ili brata starijega?... A on, kad bi hteo, ovako bi vam odgovorio: „Dragi brate, izgubio sam prijatelja!...
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
To je bilo posle na nedelju dana kad su knezovi isečeni u Valjevu. — — Kao što sam gore kazao, pričekam ja strica, i pošto mi kaza da knezovi pogiboše, poteramo konje što brže možemo i dođemo kući.
Ja pošljem za mog strica, da čas pre ide ovamo. — Ljudi kažu: „Evo vojske, no nama treba džebane; otkud ćemo dobiti?” Ja kažem, neka se oni samo
Pak onda uzjašem na konja i osvanem u Brankovini. Nađem moga strica samo sa 10—15 momaka, a više nema. Pitam ga: „Kamo ti vojska?” A on mi kaže: „Crna ti vojska!
Onde zapečatimo pisma, i on i̓ uze da pošlje. Od strica dolaze jednako momci i pitaju: „Kamo džebana? Vojska veće gotova da ide na Šabac”. Čekam Živkovića, ali ga nema da dođe.
Srećom Branko Ašković i Mijailo Teodorović doteraše na skelu zabrešku 300 debeli̓ veprova, a oni su ortaci moga strica. Setim se ja: pomozi Bože, evo novaca!
I baš sve mi se čini da je to pismo datirato 20. marta, valjda je po rimskom. Ja uzmem ovo pismo, zovnem mog strica Jakova, Mitra Miličanca, trgovca, Koju iz Svileuve, i jošte nji̓ dvojicu, pročitam im ono pismo, zakunem i̓ da nikom ne
otur! i kaži mi koga imaš da pošljem u Adakale, a ja ću poslati na strica Redžepova da i̓ pobije”. — „Imam” reče Karađorđe ,,Milenka bimbašu”.
Sad ja pokažem da sam na Vračaru, kako sam nosio mur moga strica Jakova, u hitnji, kad sam pošao, zaboravio ostaviti, no u džepu odneo i evo ga.
26. oktobra 1804. i dođe na Palež na konak. Udari poveliki sneg, vezir dozove strica i rekne: „Jakove, eto ti čadora, eto topova, eto džebane; to je sve carsko!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
U to dođe i šesta nedelja, a Čekmedžijić sasvim pripravan krene se u Š. Čika-Gavra i Soka, Čekmedžijićeva sestra od strica, sa mnogim svatovima prate ga. Sve je već gotovo da se venčaju, samo još jedno fali.
Afrika
„Sad ću vam pokazati jednu crnačku porodicu, vrlo bogatu, domaćin je brat od strica jednoga kralja koga ćete u savani upoznati. On je fetišer i podigao je međ kolibama prvu građenju kuću u ovom kraju.
On je brat od strica onoga crnca koji nam je dao večeru u Boakeu, kada sam prvi put sreo N–a. Pred naše kolibe će nam po slati tam–tam da
Teodosije - ŽITIJA
I dočekivahu svoga po telu strica a u Boga vladiku i svetoga oca, i sa svakom ga počašću ka samodršcu ocu privođahu. A kada sveti dođe nad bolesnički
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— To ništ’ ne čini. — To ti kažeš. Pitaj tvog strica šta će on kazati. Stric taj, brat starog Polačeka, u drugom selu je svećenik i bogat. — Dalo bi se sve to izgladiti.
Načuje to devojka, padne u veliku sumnju, obuzme je unapred tuga, moli brata i snaju da joj priteku, jer otac će pitati strica, svećenika, pa zlo. I, doista, nije se prevarila. Otac drugi dan odmah ode bratu svećeniku na savet.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
ali ja sam uvijek umjesto njega gledao rodnu staru trešnju i u njenim granama ponekad brižna jeda, ponekad raspričana strica, moje vječite i vjerne dobrotvore u ovome svijetu koji sve više osvaja zima.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
oči kakve grmečke čobanice koja, onako trtasta i dućkasta, jedva zna izmucati kako joj se zove ćaća i mater, a već kod strica Todora zapinje u grdnoj neprilici: — Ćić Todor? ...E, ne znam kako je njemu ime.
Djed onda viknu strica Nidžu. — Nikola, odider vidi šta je ovo. Nema britve, nema ništa. Stric se odmah dosjeti jadu. — Pokrao Rade!
To je ono vrijeme kad se i u djedovog sinovca Nidžu, mog strica, naseli neobjašnjiv nemir. Najavljuju ga tuga i nesanica, a na kraju sve to progovori kroz pjesmu.
— Hoće Nidžekanja, u svašta će taj zaći — spremno dočekuje vragometni Veselica. On je još od minule jeseni nazuban na strica Nidžu zbog neke pijanke kod rakijskog kotla u kojoj je Veselici izgorjela njegova drvena noga, pa pukla bruka ispod
Momak se obzire lijevo-desno kao da traži kud bi iz ove tjeskobe (tijesno u kući, tijesno kraj strica, tijesno u njihovoj dolini, stijesnile ih razne vojske!
— Njega pitaj, on je gazda — odbrunda šironja i mače glavom put strica. Intendant se ćutke zgleda s dvojicom svojih pratilaca, pa priđe seljaku, rukova se s njim i onda poče, negdje od
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
strinom, on se propio, i malo po malo dućan napustio, kuću dao sestri, i počeo da služi, dok naposletku nije došao kod strica, ne tražeći nikakve plate do samo hleba, starog odela i prenoćišta u štali.
— ’Ajd vi! — oseče on na nas, a glas mu drhtaše. I uđe u sobu, stade između strine i strica. Ovoga uhvati za ruku, te se strina oslobodi i uteče.
Od rane zore do mrkla mraka ona je bila uvek u poslu. Koliko bi puta u pola noći došla kod nas, bežeći od pijana strica, prespavala bi tu, dok se on istrezni, i uvek pre svanuća vraćala bi se natrag, kući.
Skupljaj pamet, jer ti nemaš nigde nikoga. Sâm si. Nemoj da piješ. Zbogom i — oprosti mi! Pogledah strica, a njemu se oči ovlažile, trepavice od nadošlih suza podnadule i brk mu igra.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
O njemu su stvarali jednu idealnu, i idealiziranu, sliku. Naivnu. Ja sam selo upoznao u detinjstvu. U gostima kod strica, zelenaša, u Ilanči, na golubarniku.
Čitalac će videti, odmah, da ima. Naime, moja mati nije u Beču imala samo tog brata, i tu sestričinu, nego i brata od strica, majora Kostu Vujića, koji se tada nalazio na položaju ađutanta Vrhovnog vojnog suda.
Jedni tvrde da su pobratimi mog pokojnog strica, drugi da su sa Tomom drugovali od detinjstva, najzad, neke žene tvrde da sam bio, u Galiciji, sa njihovim sinovima.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Strina nešto svojski gunđa, s rukama pod pojasom, gleda u strica pogledom punim zlokobne slutnje, gotovo očajno, pa, mesto odgovora, uzdahnu gorko i duboko.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Taj osobenjak bijaše također „vtororođeni“ Pšenelović. U zdravlje nekoga strica, protopopa u zlatnome Pragu, Pavle svrši tamo veliku školu.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Kad lisica predikuje, pazi dobro na guske. — Kad se sinovac ženjaše, strica ne pitaše, a kad se raženjaše, i strinu pripitivaše. — Kad sultan nazebe, raja kija. — Klepan kamen bolje melje.
Stanković, Borisav - JOVČA
oko 60, u 5. Do 70) TOMA, sin mu od prve žene ARSA, sin mu od druge žene DEDA-VLADIKA MITA, Jovčin brat od strica MLADEN, sluga, odrastao u kući Jovčinoj uz Vasku JOVAN, sluga SLUGA (konjušar) STOJMEN, čivčija PRIJATELjI iz Prizrena,
Vasku JOVAN, sluga SLUGA (konjušar) STOJMEN, čivčija PRIJATELjI iz Prizrena, prvi, drugi, treći ANĐA, Jovčina sestra od strica MARIJA, žena Jovčina, treća VASKA, kći Jovčina i Marijina VELA, snaha Jovčina, za Tomom SOFIJA, snaha Jovčina, za
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Uputim se uprav k roditeljskom domu, pred kojim nađem u glubokoj starosti strica mojega Gruju. Poznamo se i pocelujemo.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
da nikad nikome nije ništa ukrao osim stričevima dvije koze, i to prije no što se oženio, i to po nagovoru pokojnog strica Jurete; ali su se i Zvrljevljani kleli da on ima na duši bar trideset grla što sitne što krupne stoke, i još mnoge
bi mogâ vode doniti, ni kamaru pomesti, a kamoli da se diže u zoru da zvoni Zdravu Mariju, a kamoli da prati pišice strica kad digod na konju pođe, a kamoli da bude svuda skokom, kuda redovnici okom, kâ šta je, bome, red najmlađem dijaku!
Torni pas Kušmeljev vijaše u naslonu. Osinjača je šaptala s djecom, a Bakonja zaboravio na jelo, pa zinuo put strica. Bakonja je mislio kako je lijepo biti fratrom!
“ — Ta-a-ko, tako! A-nu, amo, odi amo, od’, od’, od’! — reče fratar. Bakonja poljubi strica u ruku. — Pa šta misliš, a? Oćeš li galijotati, ako te povedem u manastir, a? — Ja ću te slušati i biću dobar!
Oćeš li galijotati, ako te povedem u manastir, a? — Ja ću te slušati i biću dobar! — odgovori Bakonja gledajući strica otvoreno u oči. — Ne govori tako, divlje dite, nego reci: Slušaću vas, čestiti oče, i biću vašoj dobroti pripokoran!
— popravi Stipan. — Slušaću vas, čestiti oče, i biću vašoj dobroti pripokoran! — ponovi Bakonja i poljubi opet strica u ruku.
On se umetnuja na pokojnog strica Juretu, ni uzmi ni podaj, i obršiće kâ on... Kušmelj jeknu kao ranjeni vo. Osinjača i Bakonja plakahu.
Neka iđe!... Baš neka iđe odma! — obode konja i odjezdi. Kušmelj i Osinjača izgrliše Bakonju, preporučujući mu da sluša strica Brnu, da zapazi kako ga Jerkovići ljube, pa neka se baš za njihov inad podobri. Stipan i Bakonja pođoše.
Bakonja se čudio gdje toliki narod poznaje strica, a eto su odmakli bogzna koliko od Zvrljeva! Kad u njekoj prodolini htjedoše prijeći cestu, dva konja letijahu put njih,
Bižmo! — viknu najmlađi, te svi izađoše osim Bakonje, koji se začudi vidjevši fratra što je sjedio do strica. Dakle, to bješe fra-Tetka. — Oće li brzo biti gotovo to, Grgo? Jesi li manjistru usuja?
— Sve je ovdi čudno, sve! Zbog onog sam pajuna dobija jutros ćušku od strica! A jeto ovdi je i kuvar u vratarskim haljinama, a kažu da nije vratar!
— Ma, ja, ka velju da... — Čuj do kraja! — prekide ga Bakonja. — Meni se sažali za tobom, pa stado moliti strica: „Nemojte, dujo, dok se ja ne sastanem s Kenjom.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Tek onda se uputi sa preporučitelnim pismom svoga strica u gaj Akademov. Kad stupi pred Platona, on pretrnu pred dostojanstvenom njegovom pojavom.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Pobuđivala mi je smijeh pomisao na te stričeve u kratkim hlačicama ili čak u povojima: prema mom zamišljanju, pojam strica morao je kao neminovan atribut imati brkove. Zamislite dijete u garde-enfant-y s brkovima!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Ne pitam te to, no ko je u ovome selu najjači. — U moga strica: vo Zimonja. Nema u cijelu selu nijednoga vola da mu more dobosti ja utegnuti.
NAZIREM —Vidiš li, baba, kumu? — Ne vidim. — A vidiš LI strica? — Nazirem. HURIJE I HURCI Pripovijedala nekakva baba turska turskijem ćevojkama kakav je dženet i kako u njemu
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Ne drugde no na kuli njegova strica arnaut– ski prvaci doneli drugu besu, tajnu a obaveznu za sve: da ni jedan Arnautin ne zakloni ni jednoga Srbina, bio
Ali Arslanu preko noći žena prokazala strašnu besu, te ovaj izišao pred strica odlučno i čestito: samo će se mrtav odvojiti od Jablana!..
Petrović, Rastko - AFRIKA
„Sad ću vam pokazati jednu crnačku porodicu, vrlo bogatu, domaćin je brat od strica jednoga kralja koga ćete u savani upoznati. On je fetišer i podigao je međ kolibama prvu građenju kuću u ovom kraju.
On je brat od strica onoga crnca koji nam je dao večeru u Boakeu, kada sam prvi put sreo N–a. Pred naše kolibe će nam po slati tam–tam da
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Onda mu se sestra od strica, po imenu Nanika, udavala, i u njeni svatovi vrlo je veseo bio, svirao je u kolu u Pece svirca gajde, a posle je tako
” A „ponositi svirac” Jaša, koji se spominje u ovoj pesmi, Trlajićev je brat od strica; u pomenutom pismu od 25. marta 1805.
marta 1805. Trlajić poručuje segedinskome proti i ovo: „Naručite mome Jaši Terlajiću, sinu strica Lazarja, slavnomu svircu, da mi naruči zgotoviti lepe i temeljne, pouzdane svirale, s jakim jaračkim mehurom i prdaljkom
Ćipiko, Ivo - Pauci
I stric Petar zvaše ga k sebi, ali privoli prići Radi, — manje ih je u kući no u strica Petra: biće mirniji. Stric Petar znao je zašto ga zove.
Vojkan ode u svijet da potraži djecu .... Bog zna kud, i žive li još? .... Strica Petra čeka što i Vojkana. Za nj je sreća što mu sinovi zarađuju i nose novac iz svijeta, ali koja vajda kad od glavnoga
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Odgovor: Da, moja je sestra od tetke rod sestri od tetke vašega nećaka! Pitanje: Jeste li videli nožić moga strica? Odgovor: Da, video sam nožić vašega strica na klupi u bašti moje tetke, koja je juče pojela jednu jabuku.
Pitanje: Jeste li videli nožić moga strica? Odgovor: Da, video sam nožić vašega strica na klupi u bašti moje tetke, koja je juče pojela jednu jabuku. Pitanje: Vaš stariji brat, govori li on francuski?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Bratonožići — pleme u crnogorskim Brdima, između Morače, Male rijeke i Crne planine bratučed — brat od strica, stričević Brda, Brdska zemlja — oblast na istoku Crne Gore, „od zetske udoljine do Tare i Lima“ brdo — (znači i:) deo
i:) istina: Već i Marko ostavi za pravdu prah — (znači i:) barut prvičje — prva pohoda prvobratučed — brat od strica prebivati — stanovati, živeti prevatiti — prihvatiti prevodnik — prevodilac pregleduje (od pregledivati) —
Marija (kao Sutivan — sv. Ivan, Supetar — sv. Petar) striliti — streljati stričević — brat od strica strmašce — stremen (v.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
ME TEČA Gnjavi me teča Gnjavi me tetka Gnjavi me češalj Mašna i četka Gnjavi me brica Koji me brije i brat od strica Koji me bije Gnjavi me mačka Kad lovi miša Gnjavi me mokro Kad pada kiša Gnjavi me ujak Gnjavi me ujna Ujak je
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
On iznenada vreknu kao jare: — A tako, ti, buntovniče, je li! Čekaj samo! Ej ti dugački — viknu on na ukočenog Strica — brzo donesi jednu dobru šibu!
je od starijih čuo tek ponešto o pravdi, ali sluti da je dobro i pravedno to što je pokušao da zaštiti svog druga Strica. To ga ispunjava čudnom snagom i radošću i daje mu odvažnosti da sam samcit krene u dubinu puste šume.
ali su ga u razredu prozvali Stricem zato što je bio najviši u čitavoj školi, pa je ličio na nekog zajedničkog đačkog strica.
Osim toga uvijek je nosio čakšire, prsluk i slamni šešir svog mršavog sitnog strica, a zimi, bogme, i stričeve stare cokule, krut crn gunj i dugačak šal kojim bi se omotao oko vrata jedno četiri puta.
— Stoj! — ispade preda nj dugački Stric, a zahuktali Đoko, prije nego se mogao zaustaviti, još dvaput optrča oko Strica i tek onda zastade još uvijek pocupkujući i podviknu: — O-op, sto-oj! — Tebe danas istukoše, a? — priupita Stric.
“ — Aha, evo Strica! — poveseli se Mačak. — Prepao se pa pjeva. Ih, a još je u društvu s magarcem! Istrčao je na put i još poizdalje
— Nek na nj misli magarac — progunđa umorni Stric. — Izreka veli: ujeo vuk magarca, a ne: ujeo vuk Strica! —A ti bar viči „ku-ku-ku-ku“dok ja ne iziđem iz Gaja — zamoli ga Mačak. — Manje će me biti strah.
Mačku odumriješe noge. — Vuk! Doručkuje ili magarca ili Strica. Kako bi sad Mačak rado strugnuo, kad bi samo vladao nogama!
— Sigurno se negdje zajedno kriju — dosjećao se mališan. — Kako koji počne bježati od škole, evo ga već kod Strica. Jednog jutra, kad je bilo vrijeme za školu, Nikolica povede Žuju i uputi se nazorice za Stri- cem.
Razigra se i odomaći čak i Žuja, pa uze da se valja i prevrće po donesenoj paprati. Od obijesti je vukla Strica za nogavicu, propinjala se uz Jovančeta, gurala Vanjku Širokog.
— A od koga sramota? — pitao bi neko. — Možda najviše od Jovančeta, od Strica... — Ne, ne, ni od koga pojedinačno! — priznao bi svaki dječak. — Mi se stidimo najviše od naše družine, od čete.
On se nikad ne obzire, samo pruža korake. Čitava družina prasnu u smijeh i sabi se u čvrst krug oko pocrvenjelog Strica, koji je samo zbunjeno zvjerao oko sebe kao da je pao s kruške. — Aha-ha-ha, došla za budalom, veliš!