Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Pogleda nešto u trnje kraj puta, kad ima šta videti! Nov, otesan direk, strči iz trnjaka — pa se miče, naginje se đa ovamo, đa onamo! Sima stade i ućuta. Gleda da mu se nije što učinilo. Aja!
Gotovo ga neka sumnja hvata. Hajde pa priđe. Kad tamo, a ono — gazda Raka čuči u trnjaku, pa stenje i ćuti, a roga mu strči za vratom! Duži kraj okrenut iza vrata naviše, pa još ruke mu upetljane konopcem iznad glave za nj.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Erža, o Erža! — viknu gđa Persa kad ču da stadoše kola pred kapiju — ostavi to pile, ja ću ga očupati, pa strči i otvori kapiju, eto nam milostivog gospodina s puta.
Afrika
Velika crvena kupasta minara sa koljem koje strči na sve strane, i koje ih pridržava da se ne rasture na suncu i kiši, čudno izgledaju. Sa vrha blešte nojeva jaja.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
A Turčin, kad to čuje, brže bolje ustavi volove pa strči k njemu: — Šta je, more Ero šta je? — Og mene do boga miloga! Eto odoše mi konji, a ja ostadoh za vodom.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Ljudi poskidali kape, a u svakoj grupi je po jedan kome iz džepa strči napisan rodoljubivi govor. I na balkonu svoga doma pojavi se sedi državnik, a gromoglasno: „Živeo!
Rakić, Milan - PESME
MINARE Strči minare iznad crnih kuća, Tanko i belo. Noć lagano pada, Kao dan jasna noć i kao dan vruća, I s brežuljaka vraćaju se
Kraj mene strči zarđala džida, A njemu, svakog časa, noga kleca, I zato što smo starinskoga vida Rugaju nam se raskalašna deca.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Kad su prva zvona zazvonila, digâ sam se da idem u crkvu, ali jeku nečesovu čujem, te ja strči brže nakraj polja. Iako je lijepo vrijeme, mišljah skače voda u Ponoru.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Što ću sad?“ A Turčin, kad to čuje, brže bolje ustavi volove, pa strči k njemu: „Šta je more Ero? Šta je?“ — „Od mene do Boga miloga! eto odoše mi konji, a ja ostado za vodom.
Što ću sad?“ A Turčin, kad to čuje, brže bolje ustavi volove, pa strči k njemu: „Šta je more Ero? Šta je?“ — „Og mene do Boga miloga! eto odoše mi konji, a ja ostadoh za vodom.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Što ću sad? A Turčin, kad to čuje, brže-bolje ustavi volove, pa strči k njemu: — Šta je, more, Ero? Šta je? — Og mene do boga miloga! Eto odoše mi konji, a ja ostadoh za vodom.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Velika crvena kupasta minara sa koljem koje strči na sve strane, i koje ih pridržava da se ne rasture na suncu i kiši, čudno izgledaju. Sa vrha blešte nojeva jaja.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Eno, eno, bruji čika-Mita! — skakala je na noge Soka da ona strči i otvori gostu kapiju. Dolazak istinski dragoga gosta na sprat i na ručak ispadao je pomalo kao neka uvežbana scena u