Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
DOBRU U TURICI Zaslepljen, digoh pogled s tanjira, preko stola: iz žetve, kroz vrata naglo otvorena, suknu sunce, svetlost u vratima polako postaje žena, ta žena prilazi, Do pola kujne to je vila Ravijojla (nosi
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Vodu! — dreknu on. Rekao bih hiljadu kotlova se sasuše u plamen. Ali on još jače buknu; suknu daleko iza zvonare, a varnice se hvataju za nebo. Šljeme bješe sve u plamenu.
Radičević, Branko - PESME
Ja se prenu, duboko uzdanu, Zadrkta se pa još većma planu, Planu srce, a glava mi buknu, Pa za momom odma tragom suknu, Brzo stigo lipe ponosite, Ali onde do dve staze vite, Na toj ništa, onde nešto belo — Brže tamo, ona je zacelo!
tek što ona suknu, A on ti je pijučinom fuknu, Ona pade, vetru dušu dade, Ako dušu kakovu imade. Ode sova, brate, najstarija,
Al' tek decu što ugleda, Popreko ih on pogleda, Pa s' uspravi, zamauknu, I grom puče, munja suknu, Kroz dimnjak joj oganj sunu, S njom veštica dole munu, Te na decu —.
Al' nebo vedro oblačit se stalo: Sad tu i onde, pa više i više, Oblaci dok se od svud ne sklopiše, I munja suknu, a grmnuše gromi, A vetar strašan na zemlju se slomi. Oh grmi, grmi, da se stenje kreće, A vijar čupa iz stene drveće.
78. Usput peva kako more, Baš do kuće s pesmom dođe, Dade belčić, suknu gore, Pa se odma svlačit pođe; Zato sveće i ne pali, Već s' u odar tako svali. 79.
j' opao, Jedva u njeg' ući mogâ, A pod svodim' kako, jao, Ječaše mu ispod noga; Kako svr njeg' iz zidova Po dekoja suknu sova. 101. Kako ode unapreda, Oh, pusto li svud bijaše!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Nova eksplozija jeknu iznad naših glava i iz šrapnela suknu beličast dim. — Posluga na svoje mesto! Vojnici se zgledaše kao da se premišljaju, ali se niko ne podiže, Dok
— Pomoćnik na njegovo mesto! Top grunu, cev se trže unazad i ašov lafeta se zari u pesak. Za prvim suknu plamen i iz ostalih topova i celu bateriju obvi oblak prašine.
vremena granate cijuknuše iznad naših glava, pa se sručiše ispred onoga proreza, sa strane, jedna posred, a četvrta suknu sa zadnje ivice. — Ura, ura, ura!... Živeo tobdžija!... Ura, ura!
Oko nas kao da gromovi tresu... Opet relej: po tri s košenjem... Ispred topa suknu plamen i crn dim... zemlja leti na sve strane, naš top opali i granata suknu kroz dim i prašinu...
Ispred topa suknu plamen i crn dim... zemlja leti na sve strane, naš top opali i granata suknu kroz dim i prašinu... Neko jauče kod trećeg topa... Nišandžija okide... još jednom, i ljudi se sjuriše u zaklon.
Tamo gore zapurnja zemlja, bateriju obavi taman oblak od dima i prašine, dok iz jedne kare suknu strašna eksplozija i crn, gust dim posuklja naviše. — Ura, ura! — viču vojnici razdragani.
Zgrčismo se od užasa. Pred nama suknu plamen, jedan, dva,... četiri, a u ušima nešto pisnu od strahovitoga treska, kao da se brdo prolomi.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
o dno bakrača pa se uzvije i zaljulja i stane mu lizati garave bokove, odlomi se po neko pregorelo parče, a varnice suknu i jurnu uz odžak sa treskom i praskom, poneka izleti do samog vrha, gde je dočepa noćni povetarac, ponese malo i utuli..
Planinka spremila krpu i kutljaču, pa samo čeka. Kora se sve diže i diže dok, najedared, ključ je probi i mleko suknu, ali ga vredna planinka preteče i ne dade mu da pokipi. Digoše bakrač, plamen suknu i jara udari po svoj kući...
Digoše bakrač, plamen suknu i jara udari po svoj kući... A mi se raširili uz vatru, pa samo srčemo i galamimo.... Jedva se izredi »posluženje«.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Puče revolver, ali za njom suknu vatra na prozor, više same njegove glave, i zagrme drugi jači pucanj... Istoga trenutka nešto grunu na onaj drugi prozor
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
vi mene pa bježite“, pa onda ponajlak privuče se babi koja spavaše na prsa i bradu, pa joj onako mokar i prašljiv rep suknu u nos. Baba kihnu, a iz usta joj izleće prsten.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
U tom momentu baš iz bugarskih rovova suknu raketla, i osvetli prostor kao na danu. Mi sabismo glave među kamenje. Gledam iz očnog ugla... Još treperi...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Svršeno je — reče potpukovnik Petar. Bežali smo nizbrdo. Sretosmo naše seize sa konjima. Pred nama suknu plamen iz zemlje, zatutnja, mi se povismo po konjima. Skretosmo u jedan šljivik.
Stadosmo se pribijati jedan uz drugoga, da bismo zaprečili vetar, a vojnici nabacaše suvarke, te dimljivi plamen suknu. Od nas pozajmiše vatru i drugi. Čitave lomače razgoreše se na svima stranama.
Upališe barut. Plavkasti plamen se zaleluja, i kao neka živa neman polete levo i desno, dok iz gomile ne suknu plameni mlaz cepajući se pri vrhu kao da je zmijski jezik. Jara udari u lice.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ovako, s brega košuljicu hitnu, i uzmače. Za tren Zlatokosa postade bela zmijica, suknu ka Varalici. Kad, gle, čuda: što više zmija juri, sve veći biva razmak...
Šantić, Aleksa - PESME
1918. RUČAK U izdrtom suknu, pod murvom kraj puta, Prekrstio noge na rapavoj ploči, I tu lomi komad hljeba otvrdnuta I glavicu luka uza nj slatko