Obradović, Dositej - BASNE
Kad derviš već sazna da je ova nadežda dugoga života načalna pučina koja sultana zaslepljava i ne da mu u čuvstvo doći, nađe ga jednom na divanu među prvi poglavari i oficiri carstva, i reče mu: „Jošt
Kad dođem na breg Nila, dočekate me vi i priznate me opet za svoga sultana. Posle tolikih stradanija i muka što sam iskusio, zadajem vam moju veru: nećete boljega od mene u celom Egiptu naći”.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
kako čuju da im je starešina poginuo, poplaše se i svi pobegnu u Vidin k Pasmandžiji, koji se još pre toga osilio i od sultana otcepio, i sav pašaluk vidinski pod svoju vladu uzeo, niti je što caru davao nego sve sebi grabio.
pošlje svoju vojsku, da Beograd uzme i svu Srbiju poda se pokori, a i Bosnu da sebi prisvoji, da se lakše od sultana braniti može. Dođu do Požarevca i tamo su se s beogradskom vojskom dobro tukli; beogradske spa̓ije vrate i̓ u Vidin.
što su osvojili sve povrate Turkom, i ćesareva vojska ode natrag, a frajkorci odu svaki svojoj kući, budući je od sultana amnestija čitana; onda svi srbijanski oficiri skupe se kod Mihaljevića u Sremskim Karlovcima, gde je on Nemcima račun
grobove, i, jednim slovom, što gode Turci počituju za svetinju i mi da počitujemo, da ne bi i dobre Turke i samoga sultana naljutili i na gnjev razdražili.
Rus, s Turčinom u velikoj ljubavi, no upućuje nas u Carigrad, da sultana molimo. I to ćete Ivelićevo pismo naći u mojim ̓artijama, a vladičino je izgubljeno.) Damjan jednako saletio: „Hajde!
— „A dlja čego bosnijski vizir prevel tolko tisjašči?” — Mi: „On od sultana poslat, čtobi nas pomiril s beligradskimi i pročimi Turkami”. — On: „Jest li kakov mir zdjelal?
pročim Turkam vsja oprostil; a nam obješčal sva naša prošenija, u devjat punktov predložena mu, točno ispolnit, i od sultana na to potverždenije ishodatajstvovat i hatišerif.
učinili, ili Turki nam po pervomu svojemu običaju zulumi djelat, to da avstrijski dvor, najbliži sosjed, samago sultana točio izvjestit.
gromko i jarostno: nemožno jeto bit, ni jedan kralj u našega cara zemlju mješati sja ne budet; jest — skazal — u našego sultana vjernih musloman, kotori jemu pravdu skažut, kogda i čto v Serbiji vosposljedujet.
u ime serpskoga naroda, u kom molba stoji da bi se i on kao kraljemesnik anglijski s proči sajuznici poduzeo kod sultana srpski narod opravdati i u mir dovesti i proče.
To je delo, veli, u sebi vrlo delikatno, to se kasa sultana i njegove vnutrenosti, „a mi smo sa Otomanskom Portom u vrlo golemu prijateljstvu”.
A ko vam je davao iznajpre barut, olovo, puške? Ko dobre sovete kako ćete postupati? Ko li kod sultana pravdao i uveščavao ga da vi niste ustali protiv Otomanske Porte, no protiv i njegovi̓ rebelijanta Turaka i zulumćara.
Afrika
geološkom i biološkom istorijom; ko bi sumnjao da su i ovi najdivljiji krajevi deljeni između raznih severnih faraona, sultana, krstaša i urođeničkih dinastija.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Isakovič ih još upita: a šta će biti, ako ostanu sami, ispred Turaka, koji imaju tri sultana? Što ne čekaju pomoć od Rusa? Na to ponova nasta graja. Bajevič ga prekide i dreknu: otkuda?
Teodosije - ŽITIJA
se udovolji svima potrebnim stvarima iz njegova doma, dokle god ostane, tako da se mitropolit divio velikoj počasti od sultana, koju ukazivaše svetome što se nikada ne dogodi da je kome od hrišćana učinio.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
da su bolji muhamedanci od Osmanlija, bolji od paša i od vezira; često su uobražavali da su bolji muhamedanci i od samog sultana, njihova kalife, naslednika Muhamedova.
Ogorčeni na „đaur-sultana“, hrišćanskog sultana, oni su se sa mnogobrojnom vojskom krenuli na Carigrad da bi svojim očima videli da li je sultan
Ogorčeni na „đaur-sultana“, hrišćanskog sultana, oni su se sa mnogobrojnom vojskom krenuli na Carigrad da bi svojim očima videli da li je sultan pravi musliman; hteli
Muhamedanska vlastela je činila vojnički stalež, nezavisan od sultana, sa velikim brojem „kapetana“ (bilo ih je na 48) koji su imali sedišta po varošima.
Često je ova vlastela pomagala sultana u ratovima sa Mlecima, s Ugarskom, s Austrijom i sa Crnom Gorom, ali samo po svojoj volji i kad je smatrala za korisno.
Kad su se Srbi u Šumadiji 1804. god. digli na ustanak protiv sultana na njih su se s najvećim besom okomili bosanske age i begovi.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
(1336—1405), zbog osvajanja u Maloj Aziji došao u sukob sa Turcima i 1402 godine kod Angore potukao i zarobio turskog sultana Bajazita, koga su pod despotom Stefanom Lazarevićem pomagali i Srbi Tantal, Tantalus — po grčkoj mitologiji sin
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Da mi je znati, ko je bolji: konjušar ili konj? Jesi li čuo? Mogu da psujem sultana, i sultanovu pasju majku, i vezira — šta mi ko može? Valjda ću nešto da izgubim? Ionako sam sve izgubila!
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
DJEJSTVUJUĆA LICA: Graf TRIFIĆ SULTANA, njegova žena PERSIDA, sobna služavka STEVAN, služitelj SRETA, čizmar PELA, njegova žena DJEJSTVO PRVO POZORIJE 1.
(Soba kod Trifića) SULTANA (sama) SULTANA: Četrnaest dana, više nema, otkako sam u ovu kuću dovedena i čini mi se da se četrnaest puta mozak u
(Soba kod Trifića) SULTANA (sama) SULTANA: Četrnaest dana, više nema, otkako sam u ovu kuću dovedena i čini mi se da se četrnaest puta mozak u meni okrenuo,
Persida! POZORIJE 2. PERSIDA (dotrči), PREĐAŠNjA PERSIDA: Šta zapovedate, milostiva gospoja? SULTANA: Devojko, ti ćeš meni život prekratiti. Koliko sam te puta vikala?
Lenjiva trago, ne zaslužuješ ni onaj lebac što ga mnjaviš! PERSIDA: Zaboga, milost... SULTANA (zamane): Sad ćeš se obrecivati naopako! Misliš da sam ti ja vincilirka, da se kriviš na mene? Šta si stala?
Misliš da sam ti ja vincilirka, da se kriviš na mene? Šta si stala? Nemaš nikakva posla? PERSIDA (pođe). SULTANA: Tako, sad mi počni jošt inat terati. Samo ti meni uz nos, pak ćeš dobro proći. Kud si se zauzela, kuda ćeš?
Samo ti meni uz nos, pak ćeš dobro proći. Kud si se zauzela, kuda ćeš? PERSIDA: Ta zaboga... SULTANA: Ih! Dokle ćeš me jesti, Luciferu, tako da ti reknem!
Zašto me nije mati bolje umorila, nego što me za ćoravca dala! PERSIDA: Zapovedate štogod, milostiva gospođa? SULTANA: Zapovedam da ti boginje obraz izrešetaju, da te nijedan momak ne pogledi, znaš, kad me toliko jedeš.
PERSIDA: Molim, šta vam se priključilo, te ste tako ljutiti? SULTANA: Gledaj ti špiona, kako bi tela da se i u tajne moje pleće!
PERSIDA: Kad vam je teško od mene, a vi me otpustite, ja ću meni naći službu. SULTANA (ćuši je): Oćeš da mi jednako ideš uz nos. Je li ti izišlo vreme, a? Hijeno ženska!
Ali zna on šta radi, žao mu je da mi i jedan sat, jedan minut prođe u miru bez jeda. PERSIDA (O, bože, bože!) SULTANA: Šta mumlaš, nemaš svoga posla? Sestro Luciferova, ti ćeš mene u grob oterati. Šta si stala kao proštac nasred sobe?
Sestro Luciferova, ti ćeš mene u grob oterati. Šta si stala kao proštac nasred sobe? PERSIDA (pođe). SULTANA: Ali dokle ćeš me jesti, zaboga i pobogu! Zar ne vidiš kakva ti je soba? Kako ti je nameštena postelja?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
I ja čekam, razume se, dva dana da dejstvuje lek, pa ti se obrijem, napuderišem, uzjašem „Sultana“ i pođem da svršim raport vozarima i tamo njoj... Molim te, Učo, ti nisi ništa čuo...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Obran poslednji red kukuruza i natovaren na kola. Skupljaju se radnici pod brest. Sreten mi vodi sitog »Sultana«, prebacuje preko njega gunjac i kolani ga tkanicama.
— E, pa dobro, da okrenemo.... — A pojka reče da pošlješ Sultana kući; mora sutra zorom u V., zvali ga u Čvoriće na krštenje, a ti jaši mog kulaša. — Pa 'ajde, de.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Oko šta se oni dva poklaše, jedan drugom oči pokopaše? Za njima su tridest kokošakah, mogu živjet kao dva sultana da im dádê nekakva nesreća. I što mi je do njiove svađe — a voli bih da nadjača manji; a ti, aga, brade ti svečeve?
Pandurović, Sima - PESME
S Muratovim pismom on je mirno stig’o Kroz more od vojske pod šator Sultana, I u krvav osvit svog poslednjeg dana Čeličnu ruku na dušmana dig’o, U njegovoj krvi ljagu s časti sprao; I ostavio
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ko se je većma u slasti valjao od Sardanapala, Krisa i različnih drugi[h] sultana, hana i satrapa? Pak gdi je to sve sad? Nigde!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
su Srbi i dalje, uprkos ustanku, pokorni sultanovoj vlasti; ustanak je podignut protiv janičara i krdžalija, ne i protiv sultana. Drugi, da ovim uveravanjima odlože ili, čak, i sasvim otklone napad turske sile.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ja, kakva je pusta! Tako mi imána, Stid je ne bi bilo da je kod Sultana! Pa još kada šeće i plećima kreće, Ni hodžin mi zapis više pomoć' neće! Ja joj nazvah selam.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Postavi se u red vernika i s njima klanjaše. Klanjajući, nehotično iz duše navirahu mu na usta reči sultana Muhameda II, kojim je na ulazu pozdravio stari hrišćanski hram: „Alah je svetlost neba i zemlje!
Ima samo dva načina života, mislio je... Onaj starih sultana, i onaj svetog Franje Asiškoga — treći način sitan je, bedan... I on je plakao.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Povratak!.. Zar je to mogućno? Arnautin, mus– limanin, da se povrati iz svojega carstva? Doduše carstva bez sultana, ali opet svojega, turskoga? To je za svakoga čudo, pa i za njega. Znao je on tu stvar vrlo dobro.
Petrović, Rastko - AFRIKA
geološkom i biološkom istorijom; ko bi sumnjao da su i ovi najdivljiji krajevi deljeni između raznih severnih faraona, sultana, krstaša i urođeničkih dinastija.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
u stanju nije stvoriti Ni ljusku jednu graha divijeg, To li ukrasit njivu plodovi Što jezgra svoga hranom pitomom Sultana lenog trošan želudac I prosijaka gladne utrobe Jednakom brigom večno neguju!... Dete mi vraćaj, vuče grabljivi!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Dakle šta je ovaj nizam? Rob sultana i turskih velikaša i žalosna žrtva njinih interesa. Ti si ga ubio, jer bi inače on tebe ubio, ali kad ga vidiš gde leži
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Dositej, u svome bečkome respektu monarhijskog autoriteta, potrebu borbe protiv Turaka pravdao odmetništvom dahija od sultana, njihova zakonitog gospodara: Divjeg janičara teraj sa Vračara Koji svog istoga sad ne sluša cara — a Borojević 1847.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Ubistvo turskog sultana Murata, koje je počinio srpski vitez Miloš Obilić, jeste istorijski čin, ali je isto toliko poetska činjenica.
Zato Marko i ore carske drumove i tako onemogućuje Turcima kretanje kroz srpsku zemlju, zato i krši propise turskog sultana i u vreme Ramazana čini sve što im je suprotno, a onda se na prekor carev pravda: "Ako pijem uz ramazan vino,/ ako
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Jer čim je najezda Turska zapretila i samom Dubrovniku, priznala je dubrovačka republika gospodstvo sultana. Ali se to priznanje sastojalo samo u zvečećem novcu. Republika se obavezala da plaća Turcima godišnji danak od 12.
“ - „Ta on je,“ dodade drugi, „pretskazao smrt sultana Murata tačno na sat.“ Tiho nastavi, zavalivši se u svoju naslonjaču.
Šantić, Aleksa - PESME
Ja kakva je, pusta! Tako mi imana, Stid je ne bi bilo da je kod sultana! Pa još kada šeće i plećima kreće... — Ni hodžin mi zapis više pomoć neće!... Ja joj nazvah selam.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
zavidljivci svome gospodaru i osumnjičiše kao neverna, pretvarajući se da kao prebeglica prelazi na tursku stranu, ubio sultana Murata...
Put mu se otvori, a kad je bio blizu, zaleti se i satera mač u toga samog oholog i strašnog samodršca (sultana). Tu i on sam padne od Turaka.
koji je imao velika imanja u Štajerskoj i Hrvatskoj i bio veoma moćan čovek (1433), a drugu — Maru udao je za turskog sultana Murata II (1435). Sem toga, 1435.
godine jedno pismo u Zemun tražeći džebanu za ustanak protiv dahija. Uhvativši Aleksino pismo i dobivši od sultana ferman koji im je naređivao da prestanu sa zulumima, dahije — da bi onemogućile ustanak i uklonile svedoke svojih
Marko Kraljević je razgonio Turke kao vrapce i čak samog sultana dogonio do duvara. Jedan Kajica Radonja vredeo je više nego tri stotine Mađara i šezdeset Karavlaha.
o premudrom Akiru, to vrlo lijepo dokazuje gotovo potpuna istovetnost ovijeh mjesta: u Vuka pita hodža Ćuprilić sultana kad ga vidi u nevolji poradi Muse: „Šta bi dao onome junaku koji bi ti živa kazô Marka?
) Vrijedno je dodati i ovo: kad Marko iziđe iz tamnice pred sultana, „kosa mu je do zemljice crne, polu stere, polom se pokriva, nokti su mu — orati bi mogô“; a u onome ćir.
Kao što je iz istorije poznato, Musa je bio „nametnik sultan turskoga carstva u Evropi, sin Sultana Bajazita. Kao što je iz istorije poznato, Musu su, posle velike muke, slomili stariji mu brat Mehmed s turskim
Pominje se od 1413. kao jedan od glavnih zapovednika srpske vojske koja je pomagala sultana Muhameda protiv njegovog brata Muse.
— hvaliti fatiti — uhvatiti fatiti bakračlijom — obosti uzengijom ferman — naredba, zapovest, diploma turskog sultana fišek — naboj za pušku, kutija za naboj frenđija — v.