Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
POZORIJE 4. TRIFIĆ, PREĐAŠNE SULTANA: Moram crknuti, drugojače nije! (Okrene se na stranu.) TRIFIĆ: Sultano!... Ti se opet srdiš?... Sultano!... Zašto, pile moje, to činiš?... S otim možeš tvom zdravlju škoditi.
(Okrene se na stranu.) TRIFIĆ: Sultano!... Ti se opet srdiš?... Sultano!... Zašto, pile moje, to činiš?... S otim možeš tvom zdravlju škoditi.
Ukrao si mi tri godine života s tvojim postupkom. TRIFIĆ (gledi je žalostivo): Ej, moja Sultano, ej, moja Sultano! (Najedanput otide.) SULTANA: Čekaj samo dok prođu tri nedelje, drugojače ćemo se razgovarati!
Ukrao si mi tri godine života s tvojim postupkom. TRIFIĆ (gledi je žalostivo): Ej, moja Sultano, ej, moja Sultano! (Najedanput otide.) SULTANA: Čekaj samo dok prođu tri nedelje, drugojače ćemo se razgovarati! (Zvoni. Persida dotrči.
(Sultana kija.) Na zdravlje! Može biti da će ti burmut malo mozak očistiti. SULTANA: Ah, sirota Sultano! SRETA (koji je međutim seo za posao). More, zar ti nemaš pravog imena, nego oćeš da budeš Sultana? Ajd, ajd!
Ja znam da sam milostivu gospođu do karuca otpratio, i Gliša tera konje. TRIFIĆ (na strani): (Ded sad, moja ćudljiva Sultano!) SRETA: Gospodine, samo ženama ne verujte: ta vi znate, svi vilozovi da ustanu, opet ne mogu njine lukavštine opisati.
Oćeš da me rasrdiš? Mani ženu, moja je krivica. TRIFIĆ: Ali kaži mi, molim te, Sultano, kako ti stiže do štale da su te morali Sreti odneti?
SRETA: Milostiva gospođa! SULTANA (Trifiću): Oni su oboje dobri. TRIFIĆ: Sultano moja, tebi za ljubov i drugo što, a kamoli ono što je i meni samom po volji. SRETA: Pelo, ti, šta si se udrvenčila?