Dučić, Jovan - PESME
OČI Beskonačne tvoje oči, mlada ženo, Dve duge večeri u pustinji mora; Dve sumorne bajke što uznemireno Imaju šum slutnje u granama bora, Dve mirne galije s crnim zastavama; Dve žene u crnom, na
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Alka je još mlada, ali teško pada drugarici kad drugaricu pod vencem vidi, a ona ostaje. Onda devojke postaju sumorne. Šta ćemo, kad sve po sreći ide! Sirota Alka ide u baštu da traži ljubičice. Početak uskršnjeg posta.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
strasna, da zagrliš opet tvoju milu malu pa da umre na tvom srcu, da razbiješ sve njene opake i ružne sumnje, da oteraš sumorne slike što je vampirski dave, da piješ sve njene draži slađe nego ikad, veruj, slađe nego ikad, da ugasiš njenu žarku
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
proizvodi u što ne može ni jedna sreća, koje njegovi karavani odnesu do takvih suvati gde se putnik više ne doseća sumorne stanice odakle krete ni da li bi do nje da se vrati. O KAMENOVANjU Da se preljubnica na trgu kamenuje.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Pratila te je poput loše sreće. Iza fasada trgova upoznala si sumorne dvorišne zgrade i sobe koje gledaju na tamni ponor što ga zovu »svetlarnikom«.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Čekajući tako da se Mišelino vrati iz vojske, režala sam na sve i svašta, ronila kroz sumorne ponedeljke i četvrtke, da bih u nedelju ponovo isplivala na površinu, udahnula vazduh pa ponovo potonula u sivilo.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Video sam reke obe, Moj Srbine, sužnji robe! Ne hore se pesme tamo Sa laganih tamburica, Sumorne su pesme njine I sumorna njina lica, Al' im jezik slatko zvoni. Kojim zbore milioni. Oni štuju običaje.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Blaženi koji po moru plove, i ne ostaju da čezne. Misli se moje ničeg ne klone. Bez sumorne nade i spasa puste radosno u vidik tonu u zrak što ih talasa. U bol i greh i krvoprolića.
San Vito, al Tagliamento, 1918. MRAMOR U VRTU Kad ćutke sedaš do nogu mojih i gledaš, jesenje puteve sumorne, a usta ti poblede malo kriva od bola, ja osetim da si živa. Mrtva si mi gola.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Legao je onako obučen u krevet. Pred njim je čkiljila dimljiva lampa i bacala neku plašljivu svetlost na sumorne i sure zidove njegove sobe.
I eto, odrastao je, a druga nije stekao. Da li je uzalud prošao majčin blagoslov?... Činilo mu se, da ga sumorne zidine njegove sobe s prekorom gledaju, i on je taj prekor osećao jasno, kao na javi. A zbog čega?...
Pandurović, Sima - PESME
Sećam se uvek sumorne tišine Oblaka, lišća, nečujnih vetrova, Gled’o sam širok izraz tuge njine Kad su te dali mestu mrtvih snova.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Samo brz Timok šumi i žubori... V. Ilić Mlađi CLII IZ JEDNE ŠETNjE Gore sjaj sunca, čar zelenog krša, Dole iz krila sumorne divljine Otrgnut Timok bruji, i iskače Iz crne, hladne, memljive pećine. „Hajd'mo - ja rekoh - „Timokovom vrelu!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
ne samo svežina, već spolja ne uđe nikakav zvuk, niti žumor, niti miris, ništa sem nešto više svetlosti i to umorne, sumorne i mrtve. Oh, poznavao sam dobro ovaj mir, mir groblja, mir koji guši, neizdržljiv, užasan.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
vetar zanjiha lisje i vrhove kukuruza, te nad glavama sakrivenih begunaca zabruja čudna noćna pesma, puna neke mile i sumorne sete, nekoga nerazumljivoga i blaženoga duševnoga straha. — Što nije svakad ovako ?
Petković, Vladislav Dis - PESME
Ja danas ne znam za noći umorne, K'o ni za dane pokrivene splinom; Ja danas ne znam za misli sumorne, K'o ni potrebu za trajnom tišinom. Ja danas ne znam za noći umorne.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Eto stoga Sofka nije samo poslednji potomak, nego je u isti mah reflektor jedne sumorne porodične hronike. Valja to istaći, mislimo, zato što se na osobine književnog lika, posebno na psihičke pojave koje su
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ruzmarine sluga deli, A ruzmarin ne miriše. Daj ti, Bože, dobru sreću! — Ali kolo ne hvata se. Sumorne su tvoje drýge, Ne čujemo slatke glase. Daj ti, Bože, dobru sreću!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
onaj izraz koji se tada razli po bledom licu majora Velimirovića, To je bila neka čudna smeša od bola, gneva, gorčine, sumorne ironije, i teške, teške tuge. On pruži sablju s rezignacijom.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Osećanja se prepliću i spajaju s prirodom, tako da u prvoj knjizi imamo ozarene, idilične pejzaže, a u drugoj sumorne jesenje slike, vizije ništavila, nepostojanja, mrtvila. Lirika čini srazmerno manji deo Zmajeva pesničkog opusa.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
sa čovekom iščezavao je u sivim, neprozirnim kudeljama koje su se grčevito uvijale oko kržljavog drveća po kamenjaru i uz sumorne zidine. Oko hrbata bedema i kula kružile su vrane i puštale duge prodorne krike.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Sve strepi, sluša... I pastir iza sna se budi, Pa svu noć prati sumorne ove glase, I zalud odziv čeka - već plava zorica rudi, I bleda kandila noći na plavom nebu se gase... 1882.
1892. (ZAROBLjEN PROMETEJ SRPSKI) Zarobljen Prometej srpski trajaše sumorne dane Prikovan za hladnu stenu. Al' strašni kucnu čas: Iz mračnih dolina srpskih sa struna gusala jasnih Zazvoni silan
“ 1888. PRIJATELjU 1. Da sumorne misli i tugu odstranim, Hoću, dragi druže, s tobom da divanim. Zgoda mi se dala da te, putem ovim, Kao divlju zverku
I Brama zadrhta tada od ruke njegove jače, Kad crne braminske vojske oružjem goniti zače. Sumorne njegove čete jurnuše sa divljim krikom, Noseći krvavu samrt i život ne štedeć nikom.
Na usne njegove mlade Ona ledene usne priljubi bezumno, strasno, I dušu njegovu ispi. Silvije na zemlju pade, I ruka sumorne smrti dotače njegove veđe, A divna statua mirno na svoje podnožje pređe. 1890.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Teške i sumorne misli su me spopale, ali nisam ni pokušavao da pristupim učenju ove lekcije, jer zašto bih se upuštao u tako vratolomne