Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Vraćam se istim putem skoro kroz mrak. Voda je sad svetla i zvučna. Kod nedovršene građevine susrećem one ribare, koji su se tu blizu iskrcali. Više ih apsolutno ne razaznajem.
Nailazim prvo na jedno toplo, žensko koleno, zatim na njeno rame i tek onda susrećem pruženu ruku; jednu pa drugu. — Dobro veče! Pošto niste same, dopustićete mi možda da ostanem koji trenutak sa vama.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I, mesto svoje sudbe, sa užasima novim, susrećem davni život, bolan, i prozračan. A, kroz ovu zemlju, svilenu i prozirnu, čim, uplašeno, spustim devojačko telo, kroz
I, mesto srebrnih pruga, zabrežja i reka, susrećem, kao u snu, umorne misli, svoje. A, nad trešnjama i mladim višnjama, tamnu i dugu maglu, što se, svuda, širi, u životu
Idućeg dana susrećem na ulicama oficire, koji nose razne kokarde, koje predstavljaju nacionalnu trikoloru češku, poljsku, mađarsku,
Kao da plaća porez. Dok polazim u Pariz, susrećem, poslednjih dana, na kaldrmi Beograda, i onog Birimca, koga je čitalac poznao na početku ovih komentara, u Beču.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
njima se uporede dve rečenice iz trideset osme strofe Stražilova: (1) „I, / mesto srebrnih pruga, / zabrežja i reka, / susrećem, / kao u snu, / umorne misli, / svoje”; (2) „A, / nad trešnjama i mladim višnjama, / tamnu i dugu maglu, / što se, /