Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Idem caru na divan. — I ja ću s tobom, reče lisica. — Hajde, ama ćeš sustati. — Neću. — E hajde kad nećeš. Idući putem zavika lisica: — Ja sustah, pjevo. — Pa hajde se meni zavuci pod krilo.
— Hoću caru na divan. — I ja ću s tobom, moj pjevo. — Sustaćeš ti. — Neću: kako ću ja sustati na četiri noge, a ti na dvije? — Pa hajde. I odatle pođoše idući dalje, dok zavika vuk: — Sustah ja, pjevo.
— Idem caru na divan. — I ja ću s tobom, moj pjevo. — Sustaćeš. — Neću, kako ću ja sustati valjajući se? — Pa pođu idući nekoliko, dok zavika mijeh: — Sustah ja, pjevo.
— Hoću caru na divan. — I mi ćemo s tobom, moj pjevo. — Sustaćete. — Kako ćemo mi krilate sustati? — E, pa kad nećete, hajte. Idući putem, dok zavikaše čele: — Sustasmo mi, pjevo. — E hajte mi se zavucite u perje.