Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Jovana Bigorskog, Starog Sela kod Sušice, Glavinog Sela nedaleko od Lazaropolja i Lopušnika iznad Tresonče. Iznad Glavinog Sela i Lopušnika neki su se naselili
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Diše pšeničnik, mek kao sunđer. Mladicu kupa ribar kaluđer. Tihuje ovde mala bolnica, ljupko krečena. Lice sušice, pečal, prokaza - seja ognjica. (Odiše zrakom prah od dušice.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Kad je završio i projekat bornih kola, dotada zdrav kao dren, kapetan se razboleo od sušice. Putovao je po Evropi i tražio leka. Najzad je stigao u Oran: lekari su tvrdili da će u Alžiru ozdraviti.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
(Sećaju se, valjda, čitaoci da je on za nju uveliko već imao predispoziciju.) I tako zbog te sušice, jednoga letnjeg dana, i to baš pred svršetak poslednjeg rata, pronađe nekakva komisija, zvana superreviziona, da se
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
U njoj je prije mnogo godina umro jedan bakin brat, njen miljenik, još mladičak. Od sušice. Baka ga je, ne znam iz kog razloga, bila uzela k sebi u kuću; valjda da joj bude lijek od usamljenosti.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Od malog zelenog lubenčeta, naročito međudnevičkog, daje se da jede onome koji pati od sušice i vrućice (SEZ, 7, 110; 13, 1909, 380). Naročito se upotrebljuje kao lek lubenče ubrano u Međudnevice (SEZ, 13, 437).
U Luіćevoj Ljekagušі lek od sušice (tej, ZNŽOJS, 14, 66). ZANOVET Geіѕѕklee (cytіѕuѕ capіtatuѕ). Zanovet. Može biti apotropajon.
LINCURA Enzіan (gentіana lutea). Lincura. Upotrebljuje se kao lek od groznice (SEZ, 13, 340; 48, 511; 532), i sušice (GZM, 6, 802; SEZ 48, 512), glavobolje (ib., 511; 532), trbobolje (ib.). Njen koren obično se potapa u rakiju.
Naročito je dobar za lek l. cvet ubran u Međudnevice (SEZ, 13, 437). Bolesnik od sušice treba da ide četrdeset dana ujutru pod l., pa će ozdraviti (GZM, 6, 372). LOVOR Lorbeer (lauruѕ nobіlіѕ).
terram non adtіngat, condіta tuѕѕіm emendat« ‹= »ako, pošto se iskopa, ne dotakne zemlju, sa začinom leči kajšalj«›); sušice (GZM, 1892, 157); probadi (Karadžić, 3, 1901, 224; SEZ, 13, 352); bolesti stomaka (ŽSS, 287; GZM, 20, 1908, 347);
Kod bolesti stomaka, ili materice, treba našte srce pojesti tri vrha p. (ZNŽOJS, 18, 191). Ko hoće da se izleči od sušice, neka odgrize »vrh p. na rastu«: ako se potom p. osuši, bolesnik će ozdraviti (ZNŽOJS, 19, 206).
). Tej od korena se pije protiv probadi (ib., 305), a od lišća protivu kašlja i sušice (GZM, 4, 159; protiv kašlja još stari: cf. grč. naziv βήχιον od βήσσω kašljati), takođe i kada se hoće abortus (ib.).
Ražan hleb, sa smolom, treba da jede bolesnik od sušice (ZNŽOJS, 11, 269). RAZGON Ehrenpreіѕ (veronіca). Razgon. Lek od glavobolje (privija se s pelenom, ŽSS, 314).
sok (іbіdem). Tej od r. je lek od grudnih bolesti, sušice, groznice (GZM, 4, 160; ZNŽOJS, 14, 62. Kod groznice ga treba uzimati za vreme mene meseca). R.
R. je lek od velikog kašlja (sa žutim šećerom, SEZ, 13, 344); od vodene bolesti (sok od r., ib. 376); sušice i grudnih bolesti (sok, ZNŽOJS, 14, 65; 11, 269); od žutice (sok od r.
žila, isto tako kao i plod t., lek je od srdobolje (ZNŽOJS, 9, 52; 14, 78); tej od semenaka lek je od kašlja i sušice (GZM, 6, 801). Tejom od t. kore valja oplaknuti usta živinčetu, protivu šapa (SEZ, 13, 429).
Upotrebljuje se pri bajanju protiv ruse (kraste, Karadžić, 1, 1899, 245). Meće se u rakiju i pije protiv sušice (GZM, b, 1894, 802). Skuvanim vrućim t.