Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Ili si mračna što znaš da gore ima Jedno još mračnije sunce, iz koga bije zima? Ili znaš tamu jutra koje ne osvane? I koliko pepela od jednog sunca ostane? 2. Je li tvoj sjaj tvoj govor?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Tu na brzu ruku postavi busije, pa stade gledati borbu... Oko se naviknu da gleda u tamu. I on gledaše borbu strašnu, očajnu. Turci su ustupali, ali stopu po stopu. Odstupali su šancu što ga digoše te noći.
Afrika
pita me Vuije: „Šta čini da vi vidite ovako svetle boje dok bi romantičarski slikari ovde našli jednu mnogo tamniju tamu?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kad su ga uveli Volkovu učinilo mu se da je uveden u potpunu tamu. U to vreme, rosijsko poslanstvo bilo je stvorilo sistem i formulu za audijencije serbskih oficira, koji se sele u
Oči su bile tamne, toliko, da su se, pod dugim trepavicama, činile da gledaju ukoso. Na njima opazi neku tamu, kao maglu, žalosnu.
ljubav, svoj svetli deo života, kao tica koja, kažu, uleti iz mraka u osvetljenu dvoranu i izleti na drugu stranu u tamu. Tako mu je, kaže, protumačio to, pop Mikailo, pri njegovom pošastviju u Rosiju. Imao je Vani pravo!
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
tutinu u leglo praznine U gladne makaze početka i početka U nebesku matericu znam li je ja Seme ti i sok i sjaj I tamu i tačku na kraju mog života I sve na svetu 7 Šta je s mojim krpicama Nećeš da ih vratiš nećeš Spaliću ti ja
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ne razlikuje tamu oko sebe i tamu u sebi, i širom otvorenim očima, u mraku, ne vidi ništa. Skakanje žabe, čelo glave, izvesno je da je
Ne razlikuje tamu oko sebe i tamu u sebi, i širom otvorenim očima, u mraku, ne vidi ništa. Skakanje žabe, čelo glave, izvesno je da je oslušnuo, ali
Činilo mu se da tone, uzalud se naprežući da zastane u padu glavačke, četvoronoške, puzeći, valjajući se opet, kroz tamu.
Sve one poslove, koje je hteo još da uradi. U tamu i bezmernu prazninu utonu mu to veče ne samo ta njegova koliba u kojoj ležaše, nego i sav život.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
ni glas, već samo znak kojim se taj raskošni zvuk obeležava — neko slučajno sačuvano vreme što poput ostrva pluta kroz tamu bivšeg doba. Na prvomajskoj paradi 1949. nas radio-amatere zatvaraju u kutiju monstruozno velikog radija na točkovima.
Posle izvesnog vremena, kad nam se oči privikoše na tamu, ugledasmo dugačku, blistavu iglu kako prolazi kroz lice jednog derviša sa retkom bradom.
Sve to hvatalo ga je ljigavo mlakim pipcima i vuklo nekuda duboko, u tamu sporednih sokaka, niz stepeništa za poslugu oronulih gospodarskih zdanja — sada mržnjom izdeljenim zajedničkim stanovima
Iznenada, iza oblaka izroni pun mesec, pa dve reke mutno blesnuše poput sečiva ukrštenih sablji koje je neko zavitlao u tamu. Taj beskrajni prostor okupan mesečinom, što se pružao s onu stranu ušća, obuhvati ga svojom šumnom širinom.
Možda su tada, u svojim poslednjim trenucima, najzad spoznali suštinu čoveka-zveri, svu žestinu njegovog zla, svu tamu koja je kuljala iz njega, i skršeni tim očajničkim saznanjem jednostavno odbijali da nastave bitku za život.
Najpre joj je izvukao jednu, a onda drugu nogu, uspravio se i šutnuo gužvu tkanine u tamu. Oseti na grudima i mahovini između raširenih nogu toplinu bolesno mlakog vetra, koji se odnekud probijao u kotlinu.
Istog časa ruke nepoznatih ljudi skloniše se sa Nininog tela. — Ugasite ta svetla! — Pakao je utonuo u tamu. Pokupite joj stvari! Nečije ruke joj gurnuše gužvu odeće u naručje. Njeni mučitelji pretvoriše se iznenada u senke.
—Obucite se! Drhteći, Nina poče da navlači odeću. Za to vreme čovek joj je okrenuo leđa i pušeći ćutke gledao u tamu. —Možete li da vozite? —Mogu... Mislim da mogu... I dalje drhteći, ušla je u »dijanu« i pokrenula motor.
Milićević, Vuk - Bespuće
Mašina izbacivala snažno i dahtavo paru, u punim, gustim i debelim dušcima i voz se ponovo kretao u tamu, u nepoznatu daljinu, punu mraka, buneći svojom tupom lomljavinom mrtvačku tišinu zaspalih polja; naličio na nemirnu i
Radičević, Branko - PESME
Gle i danas sunašce uteče, Gle i danas zaman prođe veče, Noć u tamu ceo svet zavija, Al' u srcu velji nad mi sija.
nojca tavna, Mome platno davno pokupile, Pa s' odavde mene izgubile, Sve mi milo nojca rasplašila, Što ne mogla, u tamu zavila, Nigde traga od dana bijela, Crna nojca sasvim preotela.
nama bela dana, A meni se mlađanome čini Kao mačak noću na slanini, Kad što šušne, a on od stra skoči, Pa kroz tamu zasjaju mu s' oči. Oj davori, učitelji kleti, Da čudne ste i divne aveti!
Noći, noći, kleta noći, Strašna li si u samoći! Brže amo, sunce moje, Da mi sine oko tvoje, Da odagna kletu tamu, Kletu tamu i pomamu.
Brže amo, sunce moje, Da mi sine oko tvoje, Da odagna kletu tamu, Kletu tamu i pomamu. Ta pomami ko god može, Pomami joj majku, Bože, Da j' iz odra krene meka, Da je dogna do meneka, Da ja
nj uzdiše; O noći, dane za te slepe miše, Za slepe miše i te tice kobne, Ta sove, mislim, što su danu zlobne, Što tamu ištu, da se svetlom slave, Jer danju s' vide nakaze od glave. O noći tavna, ti nekima vero.
3oro bela, zoro mila, Divno l' si se opremila! Goniš tamu, goniš nojcu, Ideš li joj u pomoćcu? Da li njojzi sunce nosiš, Oli ćeš je da pokosiš?
Sunce zađe, već sumrače, I nojca se već primače, Pa u tamu milostivo Zavi mrtvo kâ i živo; Zavi rpu nesretnika, Što nekada svetu dika, Negda ljudi boža čuda, A sad samo rana
koga stromi strše, Već dana bela umire svetlina, I noći skoro krije te tavnina; Al' duša m' zrake lije na te I tamu celu skida sa te.
iz lepši vremena; Oni beu do dve zrake jasne Od sunašca što su ti ostale, Nebu tvome do dve zvezde jasne, Da ti tamu u srcu razgale, Oče, oče, do dva vita bora, Kad ti jednom bude do umora.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
On samo briše tamu i strah, i ostavlja bajku da živi, drvenu, braunjavu, punu lupe i pljuskanja. Ne pomaže tu ni pijecao, jedva ga čuješ, pa
Jedini mlin pošteđen od đavola i ružnih priča. S dokrajčenim danom pogasio se i otplovio u tamu i taj posljednji kutak negdašnjeg djedovog svijeta, odnijele ga sutonske vode, kao da je plutajuća mlin-laća sa rijeke
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Bezdana evo ko ponoć sušta. Dolje se junak u korpi spušta. Nebojša pravi! Zar nije, kaži?! Podzemno carstvo kroz tamu traži.
U gorskom klancu, kroz grotlo tijesno, vijuga staza lijevo i desno, uz hrbat strmi oprezno plazi, u vlažnu tamu gudure slazi, šulja se plaho po šušnju mekom i najzad stiže proplanku nekom.
„Sada ćeš poći ka suncu bliže!“ — reče mu Rudar i pijuk diže. Lovac kroz tamu ide bez glasa gdje šuma bujna do neba stasa. Tu ptica rajska na grani spava šarena repa ko duga prava.
— A dotle, bogme, kao i dosad, živite tako kod starog Triše.“ Prope se plamen u tamu krova, obavi vilu veselim krilom. Tišina zatim zavlada mlinom kao da nikog nije ni bilo.
Očiju sjajnih kroz tamu merka, kad li će čuti lopova Žderka. DEDA TRIŠIN SAN Potok se Japra pod selom peni, virova bezbroj stvara, uvek
Prozora bezbroj u tamu sija, blista se čitav grad, a ja ih gledam ponosan silno: i to je tatin rad. Posluje tata garav i znojav, lice
Put je planinom opasan, dug, ali je Borka postojan drug. Goloruk momčić kroz tamu jaše, nosi prutić u ruci, nit pušku ima, nit sablju paše.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Al' oseća granje, pa se tiho svija, Oseća ga lahor, pa slatko ćarlija. I anđeo mira, kroz duboku tamu, Spusti se pred oltar u pustome hramu. Pa prekrstiv ruke na blažene grudi, Rujnu zoru čeka, da nebom zarudi.
Kroz tamu večeri blede Dugačke i svetle senke po zidu čudno se viju, A oko ognjišta sniskog ozebla dečica sede. Deda uzeo lulu i
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
gordo i veličanstveno dižu moćne ogromne planine, deleći se u sve više i sve dalje krugove, koji su umotani u sve gušću tamu, dok se tako u toj neprovidnoj tami sasvim ne izgube iz očiju...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
A, gde oblaci silaze Arnu na dno i trepte, uvis, zelenila tvrda, vidim most što vodi, nad vidikom, u tešku tamu Fruškog brda.
Vaznesen u zelenom vrtlogu, iz bezdana. Sa neba je u svet oticala noć zvezdana, a Mesec, u tamu, spuštao svoj poslednji zrak.
Kad iznemognem, i moga raspadanja talog slivaće se u tamu, kroz reka naših mulj i sliv, u zemlju koja vri, na dnu blata ustajalog.
Sad imaju vrlo dobre prevode Heraklita, znaju Platona bolje nego iko, čitaju, u tim odlomcima, svu tamu, bol, i uznemirenost čovečanstva na jonskim obalama; pa ipak igraju Grke gimnazijski.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
ponoćnih snova Il iz proročkih da je grobova: Brada se vije, pramenje belo, Zanesen pogled, dugo odelo, Pogledom gustu tamu prožiže, Dršćućom rukom veo podiže Sa budućnosti sramne Golgote— „Hristos voskrese!“ — pun strahote Glas mu zaori...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
smrvljen? Kao odgovor na to pitanje začu se iz daleka tutnjava voza, koja se približavaše sve više... Kroz gustu tamu svetlucahu dva crvena oka kao dva čudovišta, a gruvanje po šinama postajaše sve jače.
I on trčaše iz sve snage, a za njim iđaše sve bliže i bliže sa gruvanjem i treskom noćni voz. Odjeknu pisak kroz noćnu tamu i voz projuri napred. U najvećem trku Živko gledaše na prozore vagona. Učini mu se da promače poznato mu detinje lice...
Rakić, Milan - PESME
Kresni, I obasjaj tamu gde pesnici žive, Majušnosti svoje neka budu svesni. Sruši, ko od šale, njihove oltare I idole mnoge kojima se dive!
Hoće l̓ pasti kaplja što bolove spira? Čekam. Nigde nikog. Svetlost dana gasne. Noć prosipa tamu i časove kasne, Ni zvezde na nebu da za trenut blisne. — Čekam. Nigde nikog.
prođe sve, i malaksalo telo Ponovo padne u običnu čamu, I život nov i nadahnuće celo Nečujno, tiho potone u tamu, Ja ću ti, draga, opet reći tada Otužnu pesmu o ljubavi, kako Čeznem i stradam i ljubim te, mada U tom trenutku ne
Sad mi se čini da ne živim više, U gustu tamu da sve dublje klizam, Neosetno i stalno... Noć miriše, I dušu muči silni pesimizam...
Udar u meni neće naći Iskru što tamu obasjava; Kao po tužnoj gluhoj daći, U mojoj duši sve sad spava. I nigde jedna uspomena da se ko prizrak u njoj
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I onda sve bi to tonući zajedno sa njima sve dublje i dublje u noć i tamu padalo, i bivalo pokatkad prekidano otuda iz kujne iznenadnim šumom, zvonom tepsija, sahana, od miševa, koji bi pored
I jureći kroz šumu, kroz tamu, zaklanjajući ga od mesečine, odneo ga u han. Tamo, pregledavši i videvši koliko su čivčije i sluge krale, sve ih
Pandurović, Sima - PESME
Noć. Dobro mi doš’o, trenute radosti! Znaj, moje srce za zvezdu je svaku Vezano zlatnim koncem i kroz tamu Oblaka ovih, kad mis’o na raku Ne pada ni uz vonju zemlje samu. Noć.
MRTVI PLAMENOVI I Saranili su njene oči sjajne U tamu groba, u života bol; Saranili su njene ruke bajne U carstvo tame, samrtnički dol.
slavnih Guši se u krvi, zabuni, u sramu, Krši pod teretom svih grehova davnih; Večna Pravda tešku razastire tamu I sodomsku kaznu vrh naroda svega; A s trijumfom njenim i s padanjem mraka Sitnica valja leševe junaka, Slomljeno
A ono me je nekad volelo, Davno, u doba što u tamu beži... Danas je, najzad, za svagda prebolelo Večite rane od sudbine šture, I nepomično i voljno, druže, leži Na
Sveti Sava - SABRANA DELA
javi se pokojište iz kojeg svetlosti božastvene munje luče podaješ vernima lice prosvetljavajući, pravoslavnom verom tamu jeretičku progoneći vapijaše: Deco, blagoslovite!
Prosvetli, bogonošče, od Trojice svetlošću duhovnom oblistavajući srca vernih, tamu neverja prognav, crkvi pravoslavnoj veru držeći, veru kao oklop, krst kao oružje, ljubav kao štit, kao mač reč Božiju,
Ćosić, Dobrica - KORENI
Đorđe siđe s kola, stade i zagleda se u gust drvored jasenova zariven u tamu. Kao kroz san čuje: — Obliznila ti se žena, Tole! — Jesu li muški? — Oba muška! Tola otrča niz put.
Tebe sam, peti, u gazdaluk posadio. Nema šta, primio si se odmah. Prinese sviralu ustima i tanku je protnu kroz tamu i granje ka zvezdama, pevajući o suvoj zemlji pod jabukom u mraku, i šta će sve biti od njegovog, petog sina.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
i 30. novembra, po pravoslavnom kalendaru, koje su im proticale u spokojstvu), a za hrišćane, potopljene u tamu oštru do nesna, bez zvezda i bez dna, 30. novembar, dan Sv. Andrije, trebalo je da osvane sa njihovom pobedom.
Dečak je osetio kako vreme obeležava tamu a zemlja je mirisala, a bilje se migoljilo, a vazduh se razvlačio u rastopljene okrugline, pune šumova.
bezličan, ali u koji, pre podne, padaju prostrane svetlosti a, pred veče, prozirna sumračja, ona zagleda u progrušalu tamu što se spušta u prostore nad Dunavom i u odbleske ozarenja što još dopiru od ušća i od Save.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Mome platno davno pokupile, Pa s' odavde mene izgubile. Sve mi milo nojca rasplašila; Što ne mogla, u tamu zavila... Al' opeta čini se meneka Kao bela da zorica zori: Tice poju, gore stoji jeka, A kraj mene potočić žubori.
A ja gledam kroz tu tamu, Gledam, gledam na visoko, Gledam u to setno nebo, U to suzno mutno oko; Gledam u taj sumor jadni, u prazninu tu
Hetere rukama kriju sve tajne lepota svojih, I kao plašljivo stado zbile se u gustu tamu; Jer osećahu tada, u čudnom ovome času, Prisustvo najvišeg oca u mračnom, razvratnom hramu.
prođe sve, i malaksalo telo Ponovo padne u običnu čamu, I život nov, i nadahnuće celo, Nečujno, tiho, potone u tamu Ja ću ti, draga, opet reći tada Otužnu pesmu o ljubavi, kako Čeznem i stradam i ljubim te, ma da U tom trenutku ne
Al' oseća granje - pa se tiho svija; Oseća ga lahor - pa tiho ćarlija. I Anđeo Mira, kroz duboku tamu, Spusti se pred oltar u pustome hramu. Pa prekrstiv ruke na blažene grudi, Rujnu zoru čeka da nebom zarudi... V.
Veselo puckara plamen u skromnoj izbici našoj, I mačak na banku drema. Kroz tamu večeri blede Dugačke i svetle senke po zidu čudno se viju, A oko ognjišta sniskog ozebla dečica sede.
snova, Il' iz proročkih da je grobova; Brada se vije, pramenje belo, Zanesen pogled, dugo odelo; Pogledom gustu tamu prožiže, Dršćućom rukom veo podiže Sa budućnosti sramne Golgote „Hristos vaskrese!“ s puno strahote Glas mu zahori...
Il' je u tankom maglinom pramu, Što na njoj počiva? il' je u zraku, K'o svile nit što pliva kroz tamu? Il' je u dahu te noći crne, Te mi u tugu ljubav ogrne? „Svuda te tražim!...
„I rezignovan, sa kobi izmiren, Ne marim za svu uzaludnost dela: K'o tamu plamen strujama raspiren, Ja dubem tkivo večitoga vela, „Do međe moći.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
suze pokajanja pred opštijem tvorcem milosnijem; poznaj ime svemoguće što je i značenje tvoje prama njega; ižen' tamu iz slijepa uma i zlu zavist iz pakosne duše!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Mesec koji je baš tada bio izašao, kao što je Arhimedes tačno predvideo, poče svojom svetlošću razbijati noćnu tamu pa se moglo razabrati šta se dogodilo. Pred gradskim zidinama ležali su u samrtnim mukama prednji redovi rimske vojske.
udobno hladovito, ali memljivo i toliko mračno da sam se onde mogao tek onda razaznati kad se moje oči priviknuše na tu tamu. Soba je bila velika i visoka. U jednom njenom uglu nalazile su se stepenice koje su vodile na gornji sprat zgrade.
Petković, Vladislav Dis - PESME
I tu tamu, i tu pomrčinu Svetlost zvezde polako raskloni I sa mesta onu gustu tminu, Gde je ona, gde stajahu oni. I kad zvezda
Sad tu sliku, tu maglinu samu Dah sećanja još pokatkad kreće, Rasteruje zaborav i tamu I nanosi san i mrtvo cveće. Z Moji dani umiru mi tako, A moj život utehu ne pruža.
Za osmehe ne zna lice tvoje, Pogurena ti se krećeš vazda, Tražiš tajnu i istinâ boje, Goniš tamu, al' te tama sazda. I šta vidi kad je čovek s tobom? Što za ljubav da imaš pogleda?
Moja je duša sada suvo polje. JESEN Noć bez neba, noć jesenja; a kroz tamu Ide, mili sumaglica, vlaga hladna, Zemlja mokra i crni se k'o strast gladna.
Dok su odjeci, što hod njegov šalje, Vukli se za njim po satima poznim. Kroz tamu, zemljom, k'o tamnicom mrkom, Slomljenog daha, uzburkanih grudi, On je zastaj'o i jurio trkom Ko prva mladost, kao vetar
Najednom zasta. Mesec beše tajno Obiš'o tamu i stada daleka Oblaka crnih; k'o ropac očajno Usklik se ote: “Ona mene čeka!
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Otvoriše vrata. Svetlost dana još nije bila jaka da prodre tamu. Užegoše sveću. Po konobi plivalo je suđe, trupići i daske, i sve je oplimalo u vodi.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
s jedne strane kao kretanje u sve manji i sve zatvoreniji prostor, s druge kao igra tame i svetla: kreću se kroz tamu i maglu, toliko gustu da se i po obrazima oseća, a ispred njih svetli fenjer koji nosi šegrt; zamiču u čaršiju, i magla
I jureći kroz šumu, kroz tamu, zaklanjajući ga od mesečine, odneo ga u han. 150 U doživljaju unezverenog Tomče, kad prigušeni mentalni slojevi
Stražilova takođe, usred apeninskog pejzaža, sluti svoju smrt: priviđa mu se „most što vodi, nad vidikom, u tešku tamu Fruškog brda”, to jest u tamu groba Brankovog na Fruškoj gori.
apeninskog pejzaža, sluti svoju smrt: priviđa mu se „most što vodi, nad vidikom, u tešku tamu Fruškog brda”, to jest u tamu groba Brankovog na Fruškoj gori.
Miljković, Branko - PESME
Al se na počinak ne sprema san moj iza brda gde mrtav sebe ištem Ovde dole svako svoju tamu ima Moj mrak je senka ptice.
O tužni severu tela nebo od četiri vetra pretvori u paru nad širom otvorenom vodom koja je raznela tamu oka po celome telu. Žaru neveseli kada pesme u meni pronađu mračno obilje što me mori glađu.
PRIJATELjU PUTNIKU Kroz tuđe srce vodi pravi put Ko drugačije putuje nailazi na tamu O dokle li će tužan stići Taj što više nema šta da kaže Uzalud učene vatre s visoka čela Slepac zna kraći put do
Krakov, Stanislav - KRILA
Sve se slilo u jedno. Ni jedne senke izdvojene. Sve je to obavio i spojno ledeni užas bezumlja, koji pliva kroz tamu. Kao izgubljeni vapaj čuju se očajni glasovi. Postaju sve češći, jači.
Svuda uragan besni. Na grebenu se mrke senke kovitlaju. Zapaljene bombe opisuju sjajne pruge u letu kroz tamu. Zviždi čelik i komađe gvožđa. Tupi udari i jauk. Ura—a—a. — Glasovi su pobesneli.
Petrović, Rastko - AFRIKA
pita me Vuije: „Šta čini da vi vidite ovako svetle boje dok bi romantičarski slikari ovde našli jednu mnogo tamniju tamu?
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Još je iz rana krvca lopila, A modra svetlost žiška nemoćnog Osvetlila je tamu žalosnu... Onda je sedi Đukić izdisô... SPASENIJA: Stanoje!... GLAVAŠ: Jest, ja sam!
tamo s planine Podmuklo huji, kô haramija Što se prikrada dvoru nečijem, Zastajkujući dahom divijim, Priziva tajno tamu ponoćnu I čeka trenut svoga napada...
(Vuk i Radak odlaze.) A ti si, Isače, Na strašnoj muci kaljen čeliče, Sa mnom ćeš ovde trenut čekati Da kužnu tamu krvlju razvedriš Po tamnicama što si disao, Sa nestrpljenja umljem bolesnim Iščekujući ponoć veselu Što će polugâ
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
I slavuje da se pesme late; Pričah izvor iz vilinih dvora, Od kog bolnik ozdraviti mora; Nadolevah crnih misli tamu; Klečah nadom u božijem hramu; Zvah prirodu, koja jošte drema, A danaske, — svega toga nema.
Kao oko isplakano. A ja gledam kroz tu tamu, Gledam, gledam na visoko, Gledam u to setno nebo, U to suzno mutno oko; Gledam u taj sumor jadni, U prazninu tu
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Od vrha Kajmakčalana spuštala se kao avet gusta magla. Sunce zamrači, teški oblaci nas obaviše i utonusmo u potpunu tamu i mrak. Nije se videlo ni dva koraka „Pucaj!“... „Ne pucaj!“ — Čuju se uzvici. „Napred, napred!“ Neke siluete promiču.
Oblaci se spuštaju sve niže, vidik se gubio i najednom utonusmo u tamu. Neka hladna struja pređe preko nas i lice nam se orosi. Kroz maglu dopre piskavi zvuk trube, kao znak za juriš.
Eksplozije se stapaju u jednostavan zaglušan prasak, kao da grme stotinama gromova. Kota je utonula u tamu pakla, a čelik rije, prašti besomučno, urla bez mere, bez kraja. Neprijateljska artiljerija odgovara.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ružo, krij se ti razmazna I ponizi bezobrazna, Smernostiju holu samu Ljubičicu sad u tamu Meću lale. Ljubičica, niska, stidna, Jest u travi jedva vidna, Vitkom i na tankom struku Naša prsa, našu ruku Diči
Bojić, Milutin - PESME
zraci još topli i rujni, Ta dva se zvuka rasuše po hramu Zamrvši kao šum najtanje svile I ikonostas zavi se u tamu. Dve skamenjene suze to su bile.
Ti si tako htela. Gledaćeš iz kuta, umorna i svela, Zavijena u greh i poročnu tamu, Ne oplakuj tada svoju bolnu dramu. Svakidašnja priča... Ti si tako htela.
Jakšić, Đura - PESME
neme noći Zatrese se u samoći Mračna gora, jela vita; A lomljava strahovita Razdiraše ponoć mraka, Kô da j’ rada tamu njenu Paljevinom iz pušaka Projuriti u plamenu...
Nastasijević, Momčilo - PESME
Dafinu na grob ne sadi. tmoli je dah iz nje, sablasno mami u tamu. No kamen težak navali, teži neg’ pogrebena žeđ, kad neljubljeno mre. VEČERNjE LjILjANI Topi se dan.
Da ne celujem usne no čelo neveseloj, teklo nam teklo na vale. SUTON Krila li to? Nenadno mahnu na tamu. Ili crveno jato potonu za breg? Breza li to, il’ bledi pramen dana? Belasa tvoje telo u suton.
Ljubeći šta li to ubijam, šta li budim? JEDINOJ Pjan tobom, smešak je vreli. Tamom na zenice otvorim tvoju tamu, ja, o jedini ja. Čednu mi prolet, pakleni plamen navestiš, ti, o jedina ti.
Ćipiko, Ivo - Pauci
i žene, zvonce kuca i pogdjekad začesta; zapaljene svijeće prosiplju blijedu svjetlost po crkvi, no ne mogu da osvoje tamu po uglovima, a na visokim prozorima tek se nazire jutarnja svjetlost dana, kao da oklijeva da uđe...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Strela je šišnula između Lauševih nogu i otišla u tamu šume. Lauš je neko vreme stajao kao opčinjen, dok mu Janja nije prišla i počela da se uvija oko njega, milujući ga
Uzalud je siromašni stolar iz Nazareta svojom upaljenom zubljom rasterivao tamu. Njegova svetlost nije dopirala do tamnih predela ljudske ograničenosti.
siroti isprepadani jadnici što su četvoronoške puzali po podu i bacali vapijuće poglede u mračno grotlo kubeta, gore u tamu što se naizmenično smenjivala sa zaslepljujućom svetlošću munja. Onda je grom udario u zvonaru.
teskobna, vlažna, voda kaplje odozgo sa zaobljenog svoda, u dubini vri grotlo podzemne reke, oči se teško privikavaju na tamu, nema gde da se sedi ili leži, čovek tu mora prestajati na jednoj nozi, kao čaplja.
teme na pesak i ovlaš zatvorim oči, toliko da mi sunčeva svetlost ne peče zenice ali i da ugledam jednu jarkocrvenu tamu, ako je to uopšte tama, nešto kao čista svetlost bez obrisa stvari i slika. To mi omogućuje da ne mislim ni na šta.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Al' oseća granje, pa se tiho svija, Oseća ga lahor, pa slatko ćarlija. I anđeo mira, kroz duboku tamu, Spusti se pred oltar u pustome hramu. Pa prekrstiv ruke na blažene grudi, Rujnu zoru čeka, da nebom zarudi. 1884.
Veselo puckara plamen u skromnoj izbici našoj, I mačak na banku drema. Kroz tamu večeri blede Dugačke i svetle senke po zidu čudno se viju, A oko ognjišta sniskog ozebla dečica sede.
Omajid Abu-el-Rahman mladi skloni se od ove bede, Jer još u oči gozbe na besna paripa sede I parip kô strela nàže u tamu večeri vlažne, Mrseći pomamno grivu i nozdre šireći snažne.
Svud je tiho, nemo, kô u svetom hramu, Samo mesec bledi osijava tamu. Kô kandilo bledo pred gospodom sveta, Tako trepti svetlost sa čela mu bleda...
Hetere rukama kriju sve tajne lepota svojih, I kao plašljivo stado zbile se u gustu tamu, Jer osećahu tada, u čudnom ovome času, Prisustvo najvišeg oca u mračnom, razvratnom hramu.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Neka uobrazilja pokreće naša krila, a buktinja, nauke neka nam svetli kroz tamu. Ja je već držim, upaljenu, u ruci da bih, čim stignete ovamo, ostavio ovu moju radnu sobu, koja mi je postala uska.
Eratosten zastade. Gledajući u tamu, video je on pred sobom Zemljinu kuglu, toliku da je može opipati, sa Sijenskim bunarom i poluprečnikom Zemljinim, koji
I bi svetlost. I vide Bog da je svetlost dobra; i rastavi Bog svetlost od tame. I svetlost nazva Bog dan, a tamu noć. I bi veče i bi jutro, dan prvi.
dani sa noćima ovog novog nebeskog tela na kojem putujemo, obasjavaju nas Sunčevi zraci, pa onda opet ulazimo u tamu, ali nam naša Zemlja, kao dobra majka, šalje bez prestanka jedan deo svoje svetlosti, koju je dobila od Sunca na poklon.
Ostavljamo ga daleko iza sebe, ulazimo opet u tamu. Sviće novi dan, mi se približavamo novom suncu, obasjava nas nova svetlost; ona je ružičasta.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Potpuno i očigledno zdrav, upade Branko međ drugove i u razgovor Pavla i Milana, i raščisti tamu i maglu. — Živ me Bog ubio, ako ne znam o čemu ste razgovarali. Evo ću odmah da nastavim razgovor.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
u vazduhu TERAZIJE Nekome ste Trg Na grudima beloga grada Levo i desno sunce Na vama mere Svoju svetlost i svoju tamu Prodavci oblaka Duša i zevova Na vama robu izlažu Gutači vatre igrači po munji I ukrotitelji gromova Na vama pokazuju
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Snage nemam i, čini mi se, kao da propadam kroz ono granje u neku tamu i ponor... U PLANINAMA Onako izbledeli, pomodreli i pogureni, izgledali su ljudi kao teški bolesnici, koji sada prvi
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ali, devojče više ne dođe. — Daću ti najveću lubenicu iz bostana! Zlatnu ću ti lubenicu dati! — vikao je Starac u tamu, ali se devojka niti glasnu, niti ukaza. — Ej, Sofronije, tugo moja, šta da radim?
Šantić, Aleksa - PESME
Lišće pada, muklo gavran graknu lugom, Mrzovoljno sunce U tamu se zavi; Mi rekosmo: ''Zbogom!'' hladno jedno drugom. I uz otmen naklon ti kolence savi.
Na prozoru je vidim Njene sobice samu; Suznim očima zuri U noć i pustu tamu. 58 Jesenja noć je i stabla Povija vetar ljut; Ja sâm, ogrnut strukom, uz gorski jezdim put.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Čovek ima utisak da to nisu reči, nego vatrene ptice koje lete od naraštaja naraštaju obasjavajući puteve kroz tamu vekova: Nemoj, sine, govoriti krivo, ni po babu ni po stričevima.
za gušu i davila, nemoćan prema prirodi, narod je naprezao sve svoje fizičke i duhovne snage da se održi i ispunjavao tamu svoga života jarkim fantastičnim slikama žuđene pobede.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Napinjao je uši i buljio u tamu, ali što je više naprezao vid, okolni žbunovi i drveće dobijali su sve čudnije oblike.
a sad bi se samo sjetio da pripada četi — Jovančetovoj četi — i već bi hrabro udario posred najgušće šikare, kroz tamu i huk vjetra. Ta šta mu ko može!
Poslije sedam-osam koraka naiđoše na bistar potočić, koji im je sjekao put i brzao nekud u tamu. — Da krenemo niz potok? — upita Jovanče. — Hajdemo. Dugo su išli niz tunel gazeći potočić.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Tamo doista izvrši se ono Mojseovo prorečeno što no se veli »Jedan će poterati hiljadu, a dvojica će krenuti tamu« — što no je deset hiljada.