Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Jedna je u selu P., bogata paora kći, a druga kći imućna opančara u varoši B. Tatijana Skorićeva u P. bila je fina prosta devojka. Od svojih drugarica se samo u tom razlikovala što je bila najbogatija.
Ima tri hiljade forinti srebra. Koju će sad Čekmedžijić od ove dve? Tatijana je bogatija, a Mileva je vaspitanija. Ljuba će najpre da proba bogatiju, pa ako ne ispadne za rukom, tek onda
Tatijanina mati brzo se spremi i kaže kćeri da ne ide nikud, doći će đuvegija, trgovac iz varoši. Tatijana se smeši, slegne ramenima, pa kaže: „Dobro, samo imam napolju malo posla“.
Mati viče slugu, sluga dođe. — Idi, Lazo, brže po Tatijanu. Traži je pa odma’ da dođe. — Tatijana je otišla u trešnje, — reče Laza. — Pa ništa, odma’ preži, pa idi po nju. — Tatijana neće doći. — Zašto neće?
Traži je pa odma’ da dođe. — Tatijana je otišla u trešnje, — reče Laza. — Pa ništa, odma’ preži, pa idi po nju. — Tatijana neće doći. — Zašto neće? — Ja znam zašto. — Pa reci. — Mene mrzi pred ovim gospodarima da kažem.
— Ta reci slobodno pred nama, neće ti ništa biti, — upadne čika-Gavra. — E, kad baš hoćete, kazaću vam. Tatijana mi je rekla, pre neg’ što će u trešnje otići, da je ne čekate, neće doći, jer je čula da joj iz varoši dovode nekog
On taknu nevaspitanu devojku, veli, ne može uzeti. Dignu se i odu. Dobro je učinio Ljuba što je otišao, jer Tatijana, kako je kući došla, ni osoliti se ne da. Kaže, pre bi u bunar skočila nego što bi za ćiftu pošla.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Vratim se, čujem da Sokina mati, Tatijana, Uglješina udovica, ima divnu valjanu kćer, sva je varoš fali. Poznavao sam pokojnog Uglješu.
Jedno pre podne, obučem se lepo, pa idem upravo u kuću Tatijane Uglješine. Bilo je osam sati. Uđem u dućan, onde samo Tatijana, baš je meso ređala. Reknem joj: „Dobar dan, gospođo Tatijana, šta mi radite, nisam vas odavno vidio”. A ona odgovori.
Bilo je osam sati. Uđem u dućan, onde samo Tatijana, baš je meso ređala. Reknem joj: „Dobar dan, gospođo Tatijana, šta mi radite, nisam vas odavno vidio”. A ona odgovori. „Ni ja vas, otkud vas kod mene, valjda izvolite mesa?
Šušnem materi do dođe u sobu, imam joj nešto reći. — Gospođa Tatijana reče kćeri: „Ostani, Sofija, u dućanu, ja imam sa gospodarom Kirićem posla“. Uđemo u sobu.
Uđemo u sobu. — Je l’ to vaša kći, gospođo Tatijana? — Jeste. — Imate li već za nju kakvog đuvegiju? — Ta bilo bi, — ali, znate, svaka mati traži za kćer što bolje.
— Ništ’ to ne čini. Pitam vas opet: ’oćete li vašu kćer za mene dati? Ne ištem ni krajcare. Gospođa Tatijana malo misli se, pa opet: — Dajte mi na promišljanje jedan dan. — Nek’ bude tri dana. Sad zbogom! Imam posla.
E badava, ljudi smo, zaljubio sam se. Mučno čekam treći dan; kad evo baš treći dan pred veče pošlje gospođa Tatijana jednog svog rođaka k meni, i javi mi da dođem, da će me pre podne u deset sati dočekati. Jedva dočeka’.
Odma’ sam poznô da je stvar dobro ispala. Iz očiju devojke ne poznaje se ni žalost ni radost. — Dobar dan, gospođo Tatijana, evo mene, hoće l’ biti štogod? — Svršeno je, moja Sofija od svoje volje pruža vam ruku. Je l’ tako, Sofija?
Otac gospođe Soke, pokojni Uglješa, bio je kasapin od zanata, i negda jako imućan. Gospođa Tatijana, Uglješina žena, bila je iz dobre, trgovačke kuće i vaspitana.
Sad tek, kao udovica, morala se mučiti gospođa Tatijana; bila je prava „mučenica” Tatijana”. Sin joj već dorastao, i sekao je razno meso i pokraj toga su živeli.
Sad tek, kao udovica, morala se mučiti gospođa Tatijana; bila je prava „mučenica” Tatijana”. Sin joj već dorastao, i sekao je razno meso i pokraj toga su živeli.
Sin joj već dorastao, i sekao je razno meso i pokraj toga su živeli. I to dobro su živeli, jer gospođa Tatijana sve je znala u kući razdeliti, da ništa ne bude izlišno, a opet da je dosta.
Ilić, Vojislav J. - PESME
To beše uzor onih dana, Kad je u mladom srcu mom, Treptala bleda Tatijana I romantični Lenski s njom. Kad sam po svu kraj Puškina Lepota ženskih snevô čar, I plašio se Anjegina, I negovao srca