Stanković, Borisav - TAŠANA
Hoću, pevaću, i sada evo prvi ću ja: I večeras evo ja sa mojima doći ću odmah da posedim. (Tašani): Tašano, večeras doći ćemo. Ulazi Stana sa rakijom i s čašicama na poslužavniku. TAŠANA Dobro ćete doći, dobro doći.
HADžI RISTA (klanjajući se Mironu): E sad da idemo. Sada zbogom, dedo. (Tašani): A do viđenja večeras,. Tašano. (U naručju s decom i ostalima odlazi.
(Gorko): Oh, ali tebe nikako! Da, da... Pokojnik umro... nestalo gozbe i veselja. SAROŠ (ustukne): Tašano, Tašano, opet ti?! — (Uplašeno): Ama, ti ne znaš zašto ja nisam dolazio! Ne znaš ti, Tašano! TAŠANA (jetko): Ne znam.
(Gorko): Oh, ali tebe nikako! Da, da... Pokojnik umro... nestalo gozbe i veselja. SAROŠ (ustukne): Tašano, Tašano, opet ti?! — (Uplašeno): Ama, ti ne znaš zašto ja nisam dolazio! Ne znaš ti, Tašano! TAŠANA (jetko): Ne znam.
SAROŠ (ustukne): Tašano, Tašano, opet ti?! — (Uplašeno): Ama, ti ne znaš zašto ja nisam dolazio! Ne znaš ti, Tašano! TAŠANA (jetko): Ne znam. I neću da znam. SAROŠ (odlučno): Znaćeš! Znaćeš!
« Sada ćete vi videti kako baštovan svoj obraz brani... Ovamo, Tašano, otrov ovaj pij! TAŠANA (se odupire da uzme otrov). Iz daljine se čuju puške i halabuka. Ulazi jedan bratstvenik.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Sag si čupenceta begendisuju momci, pa ni pituju: begendisuje li tatko i majka zeta?... Crna Tašano! Idi si pa se besi o onu krivu dafinu!...
Zamislila se, a očevidno misli o tome kako bi da onako što poizdalje i što finije otpočne. — Što ne udavate, mori, Tašano, onoj vaše čupe?... — Koje čupe? — Ete, ono vaše Zone? — Pa će gu udavamo. — Pa što čekate veće?!
— Zbori si, nesrećo grčka! — razvika se Doka, pa završi: — A ti, Tašano, podaj si dete za onoga Manulaća, berem će da imaš ubavo unuče... šebeka ćeš imaš, a unuče — jok!
U kolima još kolevka, koritance i dubak... — Leleee! Crna Tašano, u zêm da propadneš! — viknuše ženske, gledajući za kolima koja lete preko kaldrme i krešu varnice, koja su već daleko
— zapita je Tašana. — Eh, pa zbore si... Zbore po čaršiju i po ma’ale. — Tugô, a što si zbore? — Loše si zbore, Tašano. — Leleee, a za kog si zbore? — Za kog si zbore? Za hadži-Zamfirovi si zbore!
— Što, mori?... — Ete, crna sam ti muštulugdžija, Tašano! Sas crn ti aber dođo’!... — Ćuti si, ne zbori! — viknu Tašana. — Što je bilo, zbori!
Devojačku sreću da batisuju... Pa kako se naprajilo toj čudo, reci mi, Taske, ako znaš? E, ne znam ni sama si, Tašano, veće si i sama krstim s obe ruke, i pitujem: što je ovoj?!