Obradović, Dositej - BASNE
Ja ti od sve|ga srca dobro želim, kako tebi tako i tvojim prasićem.” „Hvala ti lepo”, — odgovori krmača — „na tvom dobroželaniju; ali kako sam se ja i dodad prasila bez ničije pomoći, tako ću i sad i unapredak; i ako mi uprav dobro
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Ali tvoj televizor odlučno tvrdi da je tvoj tanjir pun: na TV-ekranu, krunisana peršunom i krompirom, u tvom tanjiru caruje govedina!
Kamen temeljac dao si nam u šake, al ne digosmo bedem nasuprot sili! Na Tvom smo grobu ostavili štake, al ne stigosmo kud smo naumili!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Nuto! — Vala, Rako, baš da ne vidiš u tvom ambaru dvaest vreća, pa makar ti bio dvaest puta gazda Raka! — odupre se Sima u inat.
Dučić, Jovan - PESME
Jer ti ne znaš, bedna! kroz sve dane duge Da te voljah mesto ko zna koje žene! U tvom čaru ljubljah sav čar neke druge... I ti beše samo sen nečije sene... SNOVI Vaj! kako to boli reći jedno zbogom!
KRAJ Hoću u tvom srcu, posle tamnih jada, Da ostavim jednu nostalgiju dugu: Pa sve kada prođe, da se sećaš tada Sa bolom na sreću, s
I kad ovi dani za svagda prohuje, I kad opet htedneš čuti moje ime, Hoću da se ono u tvom srcu čuje Kô šapat poljupca i uzdisaj rime. SATI Kako brzo živim! Kako sati dugi Prolaze, kô bele ptice.
Svejedno ljubiš li drugog ili mene: Ti ljubiš nevino kao cvet što cveta. Ljubav bi ti moja bila zatočenje, U tvom bezgraničnom, granica i meta; Takva, večna ženo, kroz život i mrenje U slavi instinkta ti si samo sveta.
Na tvom tamnom moru lepote i kobi, Celo moje biće to je trepet sene; O ljubljena ženo, silnija od mene — Ti strujiš kroz moje
Ostale su strašne reči nerečene, Samo tvoje oči, mirne kao tmina, One su gledale i slušale mene; Moj bol na tvom uhu pevaše tišina. Kakva himna srca, ta reč nerečena! Ta reč što ne pozna bespuća ni bludnje!
Orli od bisera leže po tvom skutu, Krsti po stiharu, i safiri vratom; Mirise Istoka ostavljaš po putu; Tvoga konja vode potkovana zlatom.
A u tvom su nebu sve molitve naše, O večna predstražo i slavi i plaču! Čista Božja kapljo iz zavetne čaše, Sveto naše slovo
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Idem ja malo u kafanu, čeka me Joca, doktor!“ — Sedi, bogati, da se malo razgovaramo. Željna sam te. Hoću tvom Joci da kažem... hoću da mu kažem... treba vi, brate, obojica da se ženite!
Ili sam ja kukavica ili si ti pametan i suviše. Ja pristajem, nalazim da je sve razložito i pametno u tvom pismu. Ti si pravnik, ja lekar — šta nam je stalo što će se skrhati jedno srce? — nek živi rezon!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— pita je ponizno Jula. — Jao, i tebi je još do večere! — dreknu gđa Sida, pa stala pa je gleda. — Ta druga na tvom mestu drekala bi: »Otvori se, zemljo, pa me progutaj!« a ti k’o da ništa nije ni bilo!
— veli ljutito pop Ćira. — Ta... sad i ja mislim da je već krajnje vreme da i ti k’o otac... a ne bila ja na tvom mestu, to samo ja velim, a ja bi’ već... — No, dosta, dosta! Znaću ja već i sam šta mi treba raditi!
Čuješ, Ćiro... i brkove dole! I da sam ja kojom srećom na tvom mestu, ja bi’ tražila od njegove ekselencije gospodina vladike da ga baš onaj njegov — kako se đavola zove —, no ta onaj
Baš on, i niko drugi! A ja bi’, da sam ja nešto na tvom mestu — ja bi’ sela prekoputa od njega, evo ovako, Ćiro — reče i sede na jednu fotelju, — pa bi’ zapalila lulu i
— Kakva ekselencija!.. Kakav vladika! More, ne bila ja na tvom mestu, a ja bi’ to već... vid’o bi ti!... Ćiro! Da znaš da ćeš tamo naći sva četiri veselenska patrijarka i petoga
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
I tamo, ono što je naprosio, razdaje seljacima grdeći i njih, seljake. — Na, bre... na, seljo... Uzmi, jedi... u tvom veku ovako što ubavo, meseno, nisi izeo... i nikad nećeš da izedeš... Jedi, seljo...
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
je tanjir, sa obe strane može se jesti, dakle ne verujem mu; jer to nije ni lepo, okrenuti leđa, a sad opet mužu tvom dosađuje. Kad to Mica izreče, nastade kratka počivka; Alka se smeši pa odgonetne: — Jest, pravo kažeš, Mico.
Sad da mogu, raščupala bih ga! — Nije mi sad do toga, već može mi nauditi, zna moje tajne; i u tvom procesu može škoditi. Moram se s Babonjom sastati da se stvar na zlo ne preokrene.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
da se uveriš koliko tek sad znam biti nežna i slatka i strasna, da zagrliš opet tvoju milu malu pa da umre na tvom srcu, da razbiješ sve njene opake i ružne sumnje, da oteraš sumorne slike što je vampirski dave, da piješ sve njene draži
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Broj, debeli, broj – koliko nas je sahranjeno? Možeš li da mi kažeš glave dečice naše, poklane, koje niko u tvom hrišćanstvu nije oplakao, a kojima bi mogao na načiniš put, da se beli, od Vijene do Stambola?
Teodosije - ŽITIJA
premudrosti voditelja i blagoumlja podatelja, da nam podari kaplju blagodatnoga znanja u Duhu svetom, kako bismo prema tvom očekivanju dostojnu reč upriličiti mogli.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Volela bih ti to sama da odlučiš. SPASOJE: Odista, Vukice, kad će to već tebi pripasti, bolje je neka je po tvom ukusu.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Govorio sam joj još i o ribizlama preko! — Ne laži! Govorio si joj o svom novom romanu, o drugu direktoru tvom očuhu i o još, ponečem! — popela se na skelu i legla, ali je i dalje odbijala da me gleda.
- I ti se nisi obesio? - bilo je sve što mi je rekao kad smo se sreli. - Na tvom mestu ja bih već visio na nekoj grani!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Pa kaži mi kog vraga već trguješ, zar još ti nije dosta, ta već si malim Ročildom postao! Ja da sam na tvom mestu, ne bi’ se više mučio, već bi’ se sveta manuo, pa bi’ komotno živio.
— Je li tajna? Jer ako je tajna, to mi nemoj govoriti, jer će još danas cela varoš znati. — Ali jedared možeš u tvom životu mene radi tajnu sačuvati. — Tebe radi hoću, i to sad prvi put u mom životu.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Za tri meseca promenila si sedam kreveta. U tuđim kupatilima hvatala se plesan po umivaonicima. Nečija kosa u tvom češlju. Dama u rastvorenoj čipkanoj haljini predložila ti je da spavate zajedno.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
Samo da ima drugo ime! Lazar, mamo, to ne mogu nikako da trpim. MATI: Pa zovi ga Lazicom, Lakom, ili kako oćeš. I ja tvom ocu kažem „Cico“ mesto Nika, a tako i druge čine. TETKA: Meni moj kaže „babo,“ a ja njega „Milo“, pa dobro.
Radičević, Branko - PESME
sam pretisnjela, Namesto tebe poljupce je pio, Od ljubavi ga mal' nisam ugriznjela, Oprosti, dragi, da je ljub'vi žar Tvom darku taki nanesao kvar.“ 14.
Tebeka divna odonud nestade, A majka mene tvom zlotvoru dade! Ti znaš da beše protiv moje volje. Ne glaj me tako, oh ubi me bolje!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Jok, jok, zovite vi one kojima treba pouka kako se valja tući. — Eno ga, de! A šta ti je to na tome tvom ovnu? — Spomenica. — Kakva spomenica? — Moja, čija će druga biti. — Pa dobro, brate, zašto tako, a?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— E, ti to ne treba da znaš. Nego hajde probudi tetu. — Dobro, dobro. A smem li i ja tamo, među vas, da dođem? — U tvom je dvoru, pa možeš! I odoše iz bašte u dvorište. Učas počeše dolaziti i ostale iz cela komšiluka.
Kostić, Laza - PESME
Paučinom si sapet u krili', gmizavi pauk po tebi mili, šeće se po tvom srcu strvenu, sisa ti plavu krv i crvenu, a ti zar živiš, zar očekivaš?
U zanosu i u žaru, ja podiđoh tvom udaru, u žestokom, u zagrlu, grudima te digoh, vrlu — obamrlu. Ja podiđoh tom udaru, al' od žešćeg od udara, od očiju,
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ona i njen sin pođoše napolje, a on ih zamoli da polože što magarcu. — Jest, sada ću se brinuti i o tvom magarcu! Nema sijena! — osječe se ona, pa izađe.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SOFIJA: Da kupim devojki aljinu. MAKSIM: To neće biti danas! SOFIJA: Pomagaj, čoveče, ta ja neću meni, nego tvom detetu! To mora da bude. MAKSIM (uzme štaš): Ali to ne mora da bude, kad ja kažem.
KUZMAN: Fala, komšo, na tvom prijateljstvu; ali, opet, ne želim da mi mesto pokažeš. Znaš, novac je đavo. DAMJAN: Idi, molim te, sad ću ja o tebi,
NEŠA: Ti ostavi druge, neka čine kako oćedu, a ti po tvom običaju. STANIJA: Jes’ da kažu tvoji gosti: kakva je to matora! Pi!
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
) TRIFIĆ: Sultano!... Ti se opet srdiš?... Sultano!... Zašto, pile moje, to činiš?... S otim možeš tvom zdravlju škoditi. SULTANA (okrene se naglo): Da crknem, da me vrag odnese, kad nemam sreće!
Lalić, Ivan V. - PISMO
Dečiji su. Sekunde duge kao časovi. U nedremanom oku kamere Još jedan snimak. Pomak namere Osmeh na licu tvom, u bezobrisu. (21.
A u tvom veku moje ubrzanje Usklađuje se s tvojim nepokretom, U aporiji koju ne zna Zenon. A leto brojim pedeset i peto, U čilenj
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Nek perje petla krasi tvoj dom, kokoš nek sedi u loncu tvom! Guskino krilo lepeza tvoja, a jastuk meki patkica koja.
Kud ćeš sada?“ Tako ga lija na konak svraća, a jež se brani i odvraća: „Zahvaljujem se pozivu tvom, al mi je draži moj skromni dom!“ „Ostani, kume“ — lija sve guče, moli ga, zove, za ruku vuče.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Evo učiteljice, vidim, pa ona traži đake... — Nosi ti, Vuksane, za to peškeš tvom sinovcu, starom kmetu, reče jedan odbornik. On je to zapeo da prosveti naše selo, te nam natovario na vrat dva učitelja.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Je l’ ti žao, žalosna ti majka? Kad ti sjutra ispred dvora prođem, I provedem kićene svatove, Na tvom konju i na tvom kavadu, I pod tvojim zlaćenim prstenom, — Ti ćeš, dragi, stati pa gledati.
Je l’ ti žao, žalosna ti majka? Kad ti sjutra ispred dvora prođem, I provedem kićene svatove, Na tvom konju i na tvom kavadu, I pod tvojim zlaćenim prstenom, — Ti ćeš, dragi, stati pa gledati.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Hajde, zlikovče, usudi se da moje telo, zavetovano tvom čestitom i oklevetanom bratu, dotakneš svojim razvratnim rukama! Usudi se! Ovaj će ti čelik probosti bludne grudi!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Prokleto što cveta u visine. Mi smo za smrt! TRAG Želim: da posle snova ne ostane trag moj na tvom telu. Da poneseš od mene samo tugu i svilu belu i miris blag... puteva zasutih lišćem svelim sa jablanova.
Zbaci odelo svoje. U celoj zvezdanoj noći jedina radost nad bolom u telu tvom je golom. Sve nam dopušta tuga. SLAVA . . . . . . . . . . . . . . . Kad se oblaci roje...
O koliko puta kad nam nad posteljom sat ućuti, i na tvom pobledelom licu od milja primetim dosadu lutalicu... O koliko puta tad ustajem sam, poguren i crn pa se zagledam kroz
Na Lovćenu je sramota i stid. Na tvom licu lukavi bratski sjaj. Ne treba nam tvoj pozdrav i uzdisaj. Zar ruka da diže protiv reči svete, što željaše svilu,
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JEVREM: Ama, ko da rasturi, je l' ja? SRETA: Pa jes', pošalji po tvom šegrtu po dućanima. JEVREM: Ama, zar ja? E, to, neću! SRETA: Kako nećeš? JEVREM: Pa... ovaj...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Ama, nemoj ti meni sad te tvoje užičke šeretluke da prodaješ, nego ču li šta te pitam? Koji bi onako, po tvom mišljenju, bio čvrst i stalan u svojim principima, i ne bi ga demoralisala vlast? — A-ja! — veli Maksim.
Rakić, Milan - PESME
PONOSNA PESMA Bezbrojne su oči po tvom stasu pale Ko umorna jata na pomorsku lađu, I, sve očarane, za trenutak stale Da na tebi odmor i lepotu nađu.
Hteo bih jednu noć venčano belu, Providnu, svetlu, svu u mesečini, Da nezemaljski izgled dâ tvom telu, I svakoj stvari, i da mi se čini.
Pandurović, Sima - PESME
S glavom na tvom krilu moja duša sanja Jedno staro doba u to rujno veče, Sa šumorom dok se bukovoga granja Sliva šum kladenca što
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Zemlja dala, da ti pomaže gospod Bog i sveti današnji god! Dao ti Bog veliko stado i blago i ono što je tvom srcu drago: i volove vitoroge, javorove jarmove, kestenove zavornjove, bosiljkove đulove, jake voke i uputne težake; te
Sveti Sava - SABRANA DELA
Mir božastveni neka ti bude, mir i domu tvom božastvenom, mir i svima koji rabotaju domu Svetoga Simeona, mir i svim igumanima zajedničarima tvojim, i poklonjenje im
Stanković, Borisav - JOVČA
Eh, kad bih ja bio njen, na tvom mestu! Ali, šta i meni, kod mojih snaška, fali? Moje mesto još bolje, još lepše. Ja bar nisam željan, ne trpim, ne mučim
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
ne znam šta ću mu odgovoriti, po nekolikom mučanju, opet bi počeo s većim userdijem govoriti: „Moj dimitrije, veruj ti tvom babi (sva deca, moja braća i bratučedi, babom smo ga zvali); meni imade blizu pedeset godina; ja sam iskustvom poznao
Sveštenstvo da ti uzmu — i tako kažeš da u tvom otečestvu ne primaju te za popa, jerbo si se u Crnoj Gori zapopio. Šta će ti drugo uzeti van da te raskaluđere?
velike đačine, koji baš sprama mene sedne; poposluša nekoliko naš razgovor, pak onda okrene reč k meni, govoreći: „Po tvom izgovoru čini mi se da si ti šizmatik.
„Kad se ti budeš ženio“, reku mu, „na tvom veselju putnike i goste veži, a ne u našoj kući i o našem veselju! I tako ti ga isteraju iz kuće i avlije, a meni reku
Ćosić, Dobrica - KORENI
A ti, bože, tako, sve na Tolu Dačića: i sirotinju i bolest. Ni ti ne smeš na gazde da udariš. Imaš i pravo. Da sam na tvom mestu, i ja bih tako radio. Bih, dece mi. Od Đorđa Katića nemaš šta da uzmeš. Jalov je kao crn jasen.
“ Niko ne može posumnjati da je od moje ruke.“ „Još mi se ne napušta jazbina u tvom podrumu.“ „Nekad ja s tobom nisam morao mnogo reči da trošim na ovakve stvari.“ Ustao je. „Sve se sada utulilo.
Tako stara, a lažeš“... „Dete ima samo majku. I Bog je tuđe posinio“, približila joj se i šapnula: „Da sam na tvom mestu... Što? Nemoj da drhtiš, o životu se radi. To, ćerko, nije greh.
— Šta tražiš? — ugleda Đorđa, kako još uvek sedi na stepenicama, i nastavi da jaše prema njemu. — Tvom unuku neće da se pozna ako meni date nekoliko ari od velikog šljivika.
Tvoji, tvoji, sine! Bog je tako odredio. Baćićeva livada je do naše njive. I nju ćemo da uzmemo. I oni tvom tati duguju. Pritegnuće ih nešto, pa će morati da mi je ustupe. Platiću im koliko je pravo.
Ja, koji sam se za života najmanje bavio traženjem pravde između Morava, hoću samo da ispravim grešku u tvom prezimenu. Istine radi, i da svako bude na svom mestu. I zato što u tvom bogatstvu stoji zaboden i moj nož.
Istine radi, i da svako bude na svom mestu. I zato što u tvom bogatstvu stoji zaboden i moj nož. Odmah ću da ti kažem. Tvoje prezime, nasledniče Adame, jeste Dačić.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Jer ti ne znaš, bedna! kroz sve dane duge Da te voljah mesto ko zna koje žene! U tvom čaru ljubljah sav čar neke druge, I ti beše samo sen nečije sene... J.
da trunem, Životom svojim zemaljskim, i grobom, „Životom večnim - i raspetim Bogom Da neću više grešit' se o Tebe: Po tvom ću putu ići čvrstom nogom, Zaboraviti na samoga sebe!“ V.
Popa, Vasko - KORA
moru bih spavao U zenice ti ronim Na pločniku bih cvetao U hodu ti leje crtam Na nebu bih se budio U smehu tvom ležaj spremam Igrao bih nevidljiv U srce ti se zatvaram Tišini bih te oteo U pesmu te oblačim 18 Dan ti bogat u
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pakuj se, pa brzo na put. Mislim da ću ti u svemu popustiti: putovaćemo po onom tvom planu, ići ćemo kud god ti hoćeš, ostaćemo koliko ti budeš htela.
“ Pa juri voz, preseca one rajske predele i prolazimo kroz divne varoši. A ti iskrivila glavicu, u onom tvom putničkom šeširiću sa velom ja uživam da te vidim sa tim velom i tako te naj više volim, i svaki čas me pitaš: „Je li,
A ti, molim te, zapali, eto tako, cigaretu; i još nešto: ne prekidaj me, bolan, po tvom običaju, sve dok ne ispričam do kraja.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Eine wunderbare cavata! Ivan se potrudio da preciznije formulira svoju impresiju. — Što mi se najviše sviđa u tvom sviranju, to je da u njemu ima nešto zasićeno aromatično, rekao bih, jedan mali „štih” ciganskoga, u najboljem smislu te
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Znam šta misliš, sinko. To ne može. Svaki je, koji je bivao na tvom mestu, to pokušao, pa ne ide. Posle nekoliko meseca povuče ga opet neka sila u goru, zažele mu se oči gomile zlata i
— Pa... kako hoćeš — odgovori Novica oveselivši. — Pouzdanija mi je para u mom džepu no u tvom. Đurica se nasmeja; odbroja sto banknota iz krvava zaveska i pruži ih Novici. — Je li dosta? — O-hoj !
Petković, Vladislav Dis - PESME
S njim i suton ide, i šaptanje strasno Srećnog nešto sveta. Ti parkom prošeta. Tvoj kostim je bio lak k'o mesečina, Na tvom nežnom licu osmeh vedar, smeo, U bujnoj ti kosi spava pomrčina, A na glavi šešir pomodan i beo: Kraj mene, kroz
I dok stara ponoć nosi moje dane, I dok lanac muka steže i okiva, Bol, padanja i potresi da sarane — Moja glava na tvom krilu nek počiva.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Primi molitvu njegovu. On lije suze na tvom grobu i pobožno se klanja svetoj uspomeni tvojoj, koja će u njemu večno živeti.
Primi molitvu njegovu. On lije suze na tvom grobu i pobožno se klanja svetoj uspomeni tvojoj, koja će u njemu večno živeti.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
“ — E pa hvala, dragi Petre, Ti fukaro dična soja; Na tvom daru alemi su Skupa znoja. Putuj pute izagrobne, Gledaj sunce kako sija: Onde će ti ruku stisnut’ Tekelija.
Tebi cveće nije cvalo Kâ što nije ni tvom drugu. Da li praštaš ovom svetu Vašu muku, vašu tugu? Nad slabačkim tvojim telom Anđô smrti davno s’ vrzô; Ćuri
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
) More, imaš li ti pameti ili nemaš? More, zar me ne vidiš kako sam obučena? Kad si jošt ovakovu majstoricu u tvom veku vidio? JOVAN: Pa dobro, a što sam ja kriv što me je pokojni majstor tako naučio?
Miljković, Branko - PESME
Dok s mrtvog oca skidam nasleđeno lice Vatrom se zveri i zvezde pričeste. Čista reč koja kaže sebe manom Izbeže tvom biću, ali upozna zoru; Dovrši ti nebo u neiskazanom, Da ti ime čeznu ostrva u moru. Da umesto mene pati, pesme eto!
Zvezdama smo potpisali prevaru Nevidljive noći, tim crnje. Upamti Taj pad u život ko dokaz tvom žaru. Kad mastilo sazre u krv, svi će znati Da isto je pevati i umirati. Mudrosti, jači će prvi posustati!
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Eno vidim razdraganu Jednu milu pticu malu, — Sve to vidim u tvom oku, Kâ u nekom ogledalu. Tu je sunce, sela, crkve, Tu su vrti puni cveta, — Tu ja gledam, tu ja gledam, Ne
IX Kad sam bio na tvom grobu Zamirisa mir bosiljka, A meni se priču glasak: „Šta mi radi moja Smiljka?“ Tvoja Smiljka, sirotanka, Još ne
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Sad možete biti voljno. Kad smo se odmakli, pita Pera „Đevrek“ Branu „Mahera“: — Je li bogati, zašto je tvom komandiru crven nos? — Razmišlja mnogo noću... — Milo mi je, milo. Uveče smo došli svi u zakazano vreme.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ni podobna tvom licu nije karmin boja, rubin-usna ružicu prevoshodi tvoja, belo telo — belilo, obrvice — mastilo, čelo — zračni
Tebi sam pomaže nebesna volja, I sad ti se pokazuje sudbina bolja, Svi bližnji tvoji tebi dobra žele I daljni se narodi tvom dobru vesele. Vostani, Serbije! Davno si zaspala, U mraku ležala; Sada se probudi I Serblje vozbudi! Vostani, Serbije!
se smeješ ti, smeje se; tužiš li Ti, i on će, vernost svaku obećava Ust’ma, sercem ne misli Tako, neg’ se raduje zlu Tvom.
Suza zasja u tvom oku I vozbudi preduboku Ranu tužnu srca mog; Reći ništa ti ne mogoh, Žalost nema reči mlogo, Pitaj samo srca tvog.
Topla tebe nedra očekuju, čisto sedište, Da te od svake sobom zaklone bede i zla. Tu će se tvom svakom udaru glasi odzivat, Kao kad zlatno pero zlatne se kosne žice.
da ga čuvaš i nosiš u svet; I što sačuvano vidit želim i unuku dati, Dajem ga tebi, da ga unuku mome predaš, Tebi i tvom ravno izvrsnom pentametru bratu; Što ponesete vas dva, do neba to se diže. 1857.
Bojić, Milutin - PESME
Tad ćemo se sresti. Daleko, beskrajno Biće naše duše toga bonog časa. Tad ćeš osetiti kako se talasa U tvom srcu ljubav spržena očajno I moje ćeš oko koje slava greje Osetiti kako ponosno se smeje.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Rekoh, ako te kao čoveka zamolim... ŽIKA: E, moj brate, ti misliš to tako, da me zamoliš. Je l' tako radiš ti u tvom dućanu? Dođe neko pa kaže: „Došao sam, gazda-Miladine, da te zamolim da mi daš oku kafe!” A ti mu daš, je li?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Gospode, da mi je duša puna opačine, srce mi je tako često natopljeno čemerom! Volim li ja svoje bližnje po tvom nauku? Sledim li te? Pitam te da li i pored toga moje reči dopiru do tvoga sluha? Ima li nade za mene?
Ilić, Vojislav J. - PESME
umorni drema na mekom naslonu svom: Na stara njegova krila ugašen čibuk je pao, I fontan jasnije šumi u pustom dvorištu tvom. U tavno zelenom sâdu miriše travica meka, I nebo nad nama širi zvezdani veo svoj Ne boj se evnuha, jagnje.
Kraj vlažnih zidina tvojih gomile kamenja stoje I urna bačena leži... I po kamenju tvom Ja stupam umornom nogom, da ime urežem svoje Na sarkofagu tom, U kome počiva život minulih vekova davno, I trijumf
“ „Tri nedelje? Daću, eto, Al' neka je kao sveto: Ne budeš li spreman, znaj, Tvom životu biće kraj!“ I smućen se abat diže, I u Kembridž tužan stiže, I preduze dale put I u Oksfort stiže ljut.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
ocu: — Mama mi je sve kazala; nije to za mene ništa strašno; tatice, moraš odmah da se vratiš u London, tvojoj kući i tvom poslu, koji bez tebe ne napreduje dobro.
Petrović, Rastko - PESME
Iskaljujem se evo po tvom telu, Udarajući ga besomučno po licu Izbijam jednu ljubičastu varnicu; A tu mišicu belu, I oblivenu krvlju i
dotičući ga se, leži mu tvoja ruka na ramenu, on je još uvek uzbuđen i bolan, ali ga beskrajna nežnost obuzima prema tvom prijateljstvu - ne oseća se više napuštenim.
Šantić, Aleksa - PESME
Od tebe ništa milije mi nije! Noću i danju tebi duša hrli; Svrh tebe kruži, cjeliva te, grli, I na tvom valu sunča se i grije.
Da sam ja slavuj ptica, Do tvojih prhnô bih strana Pa bih ti noću slatko Pevao pesme s grana. Da sam ja bena*, tvom srcu Odmah bih sletio dole; Ta ti sve bene voliš, i vidaš benaste bole.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Hoćeš da se biješ? Čik! — Tebe su već izbili — poče da se ceri Stric. — Ih, da sam na tvom mjestu, ja više ne bih učitelju u ruke. — Bogme i neću! — planu prgavi Mačak. — Pa kuda onda misliš?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
PISAC ZAZIVA PRESVETU DEVU DA BI MU POMOGLA SAMU SEBE HVALITI Dubinu velika veliku dubina zove U širokom tvom glasu. (Iz Psalama) Ja i tebe naričem bezdnom. A i sam sebe nazivljem bezdnom.
oblaci zakrivaš, ti, eto, nedotaknuti svete, svetom se kano s haljinom odevajući, a eto sad vojaci preotimlju se o tvom ovom zemljanskom ruhu, i za tvoj hiton bacaju kocku, kogano sam ja sa svojim ručicami sama oprela i izatkala, jaoh,
Kaži mi, ako ti što zlo prispi i potreba bude tebi, tvom li detetu, i samo u po noći, večer, zorom li u najboljem spavanju, u koje no dobi, ti tvoga oca ne bi poslušao?
Devojka Što je hvajde tu tebi mnogo i zanovetati kad ja ti velim jer ne verujem tome takvom tvom ukazu neosvestnome. Vidim šta rad si tu došao sa šegom obružiti carsko i devojačko poštenje.