Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Rekne, uđo̓, skinem kapu; vidi golem perčin a malu bradu (jerbo je bila mlada). Tekelija: „Molim, tko ste i odakle?” — „Ja sam Srbin iz Srbije”. — Odma dunu, ugasi sveću, i reče: „Vi ste Nenadović?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nego o sramoti koju ovde trpimo. Odoše Ševiči, Vuiči, Preradoviči, Prodanoviči, Jankoviči, Čorbe, Periči, ode Tekelija. Pa šta sad? Zar samo mi da ostanemo, Isakoviči? Sa vladikom Vasilijem kreće cela Črna Gora.
Zatim su videli da su samo ajlugdžije u toj vojsci. Rekao je Engelshofenu – pričao je posle Pavle – da je Tekelija preveo, kod Sente, kroz baruštine na Tisi, noću, po zvezdama, sve trupe princa Evgenija Savojskog, i omogućio pobedu,
U danonoćnim, ratnim savetima, rešio je da čeka. A niko nije znao šta nosi budućnost, iduća godina. Joan Tekelija, sa svojim serbskim konjanicima, bio je drugog mišljenja.
mu je omogućio pobedu i koji je, u toj strašnoj noći, kroz mrak i vodu, prema zvezdama, preveo armiju u leđa Turaka. Tekelija je znao da nađe put prema zvezdama. Savojski samo prema kartama. Tekelija je preplivao razlivenu Tisu, na grivama.
Tekelija je znao da nađe put prema zvezdama. Savojski samo prema kartama. Tekelija je preplivao razlivenu Tisu, na grivama. Savojski je stao pred poplavama.
A da će Isakoviči u rosijskim armijama imati prilike, da svoje ime vežu, uz slavu Tekelija. Posle te prepirke, međutim, sekund‑sekretar je požurio da svrši Isakoviču potrebne papire, i da se, što pre, udalji iz
Volja Božija je, naša ljubva, prema tebi, i tvoja ljubva, za Petra.“ – Pričao mu je, kaže, Tekelija, sin kapetana Ranka, a unuk čuvenog Joana, kako mu je otac pričao da mu se ded klao sa Mađarima, godinama.
Ode Tekelija da učini vizit Rakocaju. Ne da ga vređa i ismeva, nego da posedi sa njim i porazgovara, o danima koji prođoše, i mržnjama
Armija iz koje se Isakoviči, i mnogi drugi, iseliše u Rosiju, tražila je Rosiju već davno. Već godine 1710, Joan Tekelija, Hadži Raškovič i Vulin Potiski, nudili su 10.000 Srba, Petru.
“ U familiji Isakoviča se pričalo da je to jednom Joan Tekelija rekao. A čestnjejši Isakovič – pošašavio – bio je uobrazio, ne samo da u sebi nosi dušu Bakičevu, i nerođenog sina
– bio je uobrazio, ne samo da u sebi nosi dušu Bakičevu, i nerođenog sina Vukovog, nego i jezik, oholi, kojim je Tekelija, i pred carevima, brbljao. Kostjurin se nasmeja, i reče da Pavlu kažu da u Rosiji, u njegovoj komandi, nema mesta udovcu.
Tako im je nekad pisao i princ Evgenije od Savoje, osvajač Beograda, maršal. Serbska majka, kome je Tekelija otvarao kapije rata i Turaka.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
iz našeg alfabeta«. Atanasije Stojković je pisao da je ъ »peti točak u kolima«; Sava Tekelija je štampao svoje Rimlяne u Španïi (1805) bez ъ; Pavle Solarić u pojedinim svojim spisima izostavlja na kraju reči i ъ i
Ako li lepše što perom napisa neg̓ što je baka izrekla krezuba, Srbski to nije. — pevao je 1821. Sava Tekelija. A jedan drugi stari pisac uzvikivao je: Slepačke gusle Orfeju zar lira da budu?
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
LjUBA: Al’ besedi Anđelija: Boži bio mlad delija, I pije se tekelija, I ljubi se Anđelija. STANIJA: Bolje uzmi neku knjigu, te čitaj. LjUBA: da me opet karaš. STANIJA: Za dobro se ne kara.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
64. Tekla voda, vojno le! tekelija. — Kad je tekla, vojno le! kud se dela? — Popili je, vojno le! trudni konji, Trudni konji, vojno le! i umorni.
(od koga se dobija brašno) Talambas - vrsta malog starinskog bubnja, metalna zdela sa razapetom kožom preko otvora tekelija - voda koja teče, živa voda terzija - krojač koji šije odela od čohe terzijan - trzalo za tamburu kojim se udara po
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Putuj pute izagrobne, Gledaj sunce kako sija: Onde će ti ruku stisnut’ Tekelija. Tam’ te neće niko pitat’ Za života šta si bio, Već: uradi l’ što si mogô, Kaldrmdžijo?
-slov.), po sto puta. taki, odmah. Tal (640—543), čuveni grčki filosof iz Mileta, osnivač jonske filosofske škole. Tekelija Sava (1761—1842), veliki dobrotvor srpskoga naroda.