Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A panika, koja je bila obuhvatila Rascijane, u Temišvarskom Banatu, nije bila usamljena pojava. Iste godine, skoro u iste dane – kako u jednoj predstavci Mariji Tereziji piše:
Čim Rosija sazna, šta se radi sa njima, Serbima, u Temišvarskom Banatu, sve će biti drugače, nego što je bilo. Niko neće smeti više ni prstom da ih dirne kad budu pošli u Rosiju.
Tako i jedan rosijski vahtmajster, za koga se našlo da je Pavle Vuič. Na deset dana pred povratak Pavlov, u Temišvarskom Banatu, objavljen je akt o kažnjavanju svakog, ko bude vrbovao ljude za selidbu u Rosiju, a isto tako i, svakog, ko bude
Dostavljaču, za svaku dostavu, šezdeset. Imetak uhapšenih bivao je zaplenjen. Panika se u Temišvarskom Banatu širila. Zatim je došla i naredba vojnih vlasti, da šizmatici ima da zatvaraju trgovačke radnje, o katoličkim
Na njihovo mesto naseliće Lotringijce i nemecke seljake iz Elzasa. Kroz koju godinu, po njihovim selima, u Temišvarskom Banatu, neće se ni pesma njihova više čuti. Ostaće samo grobovi rasuti, kao što ostadoše u Komoranu i Ostrogonu.
). Da ih pretvori u zlehudu paoriju (Isakovič reče: vertauschen zu arme Bauern!). Njima, u Temišvarskom Banatu, o praznicima papežnika, ni zanat, ni trgovinu, raditi ne daju. Ni radove u polju!
Đurđe opsova Trandafilku. Valjda da prekine taj razgovor, Đurđe mu je onda pričao o nesreći, koja je zahvatila svet, u Temišvarskom Banatu, otkad je došla dozvola da se, oni, koji su se upisali na spisak Ševiču, mogu seliti.
Da je bilo onako, kako je Đurđe predlagao, Isakoviči bi bili sačekali da, i Garsuli, i Serbeloni, i sav taj nemir u Temišvarskom Banatu prođe, a oni ostanu. Pa da vide šta će dalje biti. Ni noć ne može večno trajati.
Zatekli su, u novoj Srbiji – kako su Srem i bačku zemlju bili nazvali – kao i u Temišvarskom Banatu, svud, na obalama Save i Dunava i Tise i Moriša i Begeja, hiljade i stotine hiljada svojih sunarodnika.
ministar Kolovrat, u Vijeni (– za Srbe je taj ministar bio njihov sunarodnik, odrod, Koljivrat –), rešio da se po Temišvarskom Banatu razdeli.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Na znamenitom Temišvarskom saboru Srbi traže, radi sačuvanja svoje narodne osobenosti, zasebnu teritoriju, srpsku Vojvodinu. Ugarski sabor od 1791.