Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Jedno jutro poranio ćir Trpko, pa čeka pred mehanu hoće li naići kaka mušterija. Dok eto ti nekog Tiosava Negića, uprtio punu torbu voska, pa se uputio putem.
Ti dam dvaest 'oćeš? — Ne mogu, ćir-Trpko; nije vajde! — Što ne mogu, ne mogu! — saleti ćir Trpko Tiosava. — Će odeš u Beograd, potrošiš pari, ćeš dangubiš. Će ti košta, more ej! Ne ti se fati ni petnaest oka.
Taman momče ode da uradi što mu je zapoveđeno, e eto ti Tiosava i Vitomira, onako naoružani u mehanu. Slučajno se nije desio tu niko drugi od seljaka.