Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Molim te, daj mu dve vreće, pa neka ga nosi đavo! — reče Stevan malo tiše da ne čuje gazda Raka ko će ga nositi. — Nek se zajazi! Samo neka to legne jedanput.
— upita kapetan Uzlovića pošto je već prilično omezetio. — Ta ono, gospodine — poče malo tiše Uzlović, a unese se bliže pred kapetana — ne bi još trebalo — biće i tome zemana. Ama, nekako traljavo ide s interesom.
— viknu Trpko. — Ja sam! — Koj si ti? — Ta ja, mi. — Vi, ko, more vi? — Vitomir i Tiosav! — E, e — reče Trpko tiše i odškrinu malo prozor. — 'A'de, stovarite tu pred me'ana, pa odmah pritvori.
kad se ti pre obuče i obu! — Ne pitaj, moj Strahinja! — odgovori Radojka još tiše. — Tata mi ne da živeti!... Ušla sam u ovaj pusti vajat.
Afrika
Njina tela, detinjski duge ruke i noge, jedinstvene su lepote. Ništa mirnije, svečanije i tiše od ove dece. Svu drevnost, nerazumljivost i tragičnost Afrike one nose na sebi.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kad se malo umiri, poče malo tiše, glasom, umiljatim, venecijanskog škopca: „Treba onemogućiti, pre svega, da ti Srbi služe kao bratija u istim pukovima.
Međutim, pokaza se da ona vrlo lepo govori, tiše nego što su mislili, a glas joj se pokaza mek, prijatan. Govorila je monotono, kao da guče i kao da je svoj glas
Isakovič duhnu u svoj fenjer i podiže prtljag, i sablju. Trandafil je sav sijao. Vikao je da je sve u redu, a dodavao, tiše, da se ženske naročito raduju, saputniku. „Ništa one ne pitaju. Ćute, kao zalivene. Heće one ništa da pitaju.
Nije ona više dete. Kapetan je može, ako hoće, poljubiti. A da je može poljubiti, dodade, još jednom, tiše. Isakovič, u prvi mah, zaneme, iako je, i on, kao i svi drugi sirmijski husari, znao, i slušao, o Bečlikama, mnogo
Da je neće zaboraviti! Lepo su putovali. On joj je – reče tiše – nebesa otvorio u Vizelburgu. Sad zna šta je prava sreća u ženinom životu! Sad zna!
Čuvaj mi ovo! Da vidi deda Gavrilo, šta sam dobio! A mati mu uze pare, pa mu reče, tiše: Idi sad dedi! Poljubi ga u ruku!
Morala je da dozna, neočekivano, u tuđoj kući, da je otišao, a isto tako i da je došao. Ona dodade, tiše, da ga je tražila, u Engelbirti. Njegovi su maniri, reče, konjušarski. Sve je pokvario.
Nije rekao, ni šta misli, ni šta oseća, dok ona to priča. Bio je rasejan. Ana onda dodade, tiše, da su to ženske tajne, još, ali da ona zna da je Varvara, najzad, zatrudnela, i već u drugom mesecu, samo Petar to
Pavle joj onda reče da je to već čuo. Nego oni, nešto drugo, kriju. Varvara onda pognu glavu i poče, tiše, da priča, kako se, posle odlaska Pavlovog, desilo veliko zlo. Veliko zlo.
Plačući, zatim, sve tiše, Varvara reče Pavlu, kako je smrt očevu u poslednje vreme slutila, i kako se spremala, još ove godine, da mu ode u
A hvatao se za glavu i mrsio svoje sede kose i ponavljao: Bože! Bože! Isakovič je taj jauk, tiše i glasnije, isprva, čuo samo kad ga ču izbliza, docnije mu se činilo da ga čuje i iz daljine, čak i kad se prošapće, a
Pitala ga je, misli li da se ženi, ponova? – Sasvim je dobro razumeo. Isakovič onda reče, tiše, da to više ne želi, i ne bi mogao.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Nad poljem oblak putuje mrk, bisernom kišom kvasi mi brk. Kad oblak prođe, sinuće zračak... O, tiše, tiše, čuće nas mačak!
Nad poljem oblak putuje mrk, bisernom kišom kvasi mi brk. Kad oblak prođe, sinuće zračak... O, tiše, tiše, čuće nas mačak!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Neispavano i slabunjavo, bilo je posle sve tiše. On poče da tiho pevuši i da je ljulja, a ćerčica mu leže na grudi i zaspa. Spremao se topal, proletnji dan, posle kiše.
Kopahu rupe da legnu, kao što behu navikli kod svojih kuća. Zatim, pod neprekidnim udaranjem dobošara, započe tiše, razapinjanje šatora.
“ I kad vide kako ga začuđeno gledaju, pokaza im opet rukom da ulaze i ponovi još tiše: „sladost pravoslavlja“. Jer blagorodni major i predvoditelj Slavonsko‑podunavskog polka, Vuk Isakovič, završio je dan u
da je osećao kako mu se gornje trepavice spuštaju na donje, Aranđel Isakovič osluškivao je kako po kući biva sve tiše.
Radičević, Branko - PESME
Pa ječi pusta, sad tiše, sad življe, Ko ču, taj reče: Ah da pesme divlje! Al' Stojanu se topi duša živa, Jedanput opet sreću on uživa,
89. Sve tavnije i sve tiše, Sve umuklo i pospalo, Samo vetrić što uzdiše; Na nesan se njemu dalo: Da l' se čega milog seća?
90. I od grada jošte bruji Kao more iz daleka, Kao kotô kada struji, Tako s' čuje; ali neka, Veće i to posta tiše, A na nebu zvezda više. 91.
Tio svuda i sve tiše, Tice našle svoja gnezda, Sumrak veće, pa sve više, Već podegde trepti zvezda, Veće dođe nojca tavna — Njena došla
Ukraj njega sedi bleda, Puna brige u njeg' gleda, I sluša ga kako diše, Sada jače, sada tiše. Sluša, sluša, ali sade Kao da mu duša stade.
Boj utoli, sve bi tiše, Jošte žubor, ništa više: Ma sad puče, oh koga li Opet majka to ožali? Jošte jedna, tad sveg nesta.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
„Kad sloga bude opet ću doći — Ognjena vila ponovi tiše. — A dotle, bogme, kao i dosad, živite tako kod starog Triše.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Tajni smo kao grane snežne, a sve što je staro u ljubavi, plače sve tiše. Još malo samo, pa ćemo sumorni, sa osmehom tužnim, u strastima ružnim, stati, bolni, bledi, umorni.
Zviždimo jedno drugome i tako dajemo znakove. Motori lupaju sve tiše, plovimo plašljivo i paralelno, prema Senju. More je boje mastila i sasvim mirno.
Posle podne pada žuta magla sve niže. Tiho, sve tiše, prelazi me groza. Vidim sebe pred vratima kuća gde sam stanovao; pred kućama u koje sam se vraćao zorom.
sve to, i ja, nismo nikad ni bili više, nego neka pena, trenuci, šapat u Kini, što šapće, kao i srce, sve hladnije i tiše: da ne ostaju, ni Ming, ni yang, ni yin, ni Tao, trešnje, ni mandarin. Niko i ništa.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Makar da poludim, a pri čistoj svesti ja to ne čitam... — Zatim dodade malo tiše: — Poznaješ li ti toga što je napisao ove pesme? — Ne poznajem. — The!... Zato tako i govoriš!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Hrče li? Oh, ne! Najotmeniji u selu, On spava nečujno, kao jagnje, i tiše ... Jedna velika buba mili mu, eno, po čelu; On za nju ne haje; ko riba u vodi diše!
Danju svom snagom, a noću sporije i tiše, Motor, ugrađen u drvetu, iz zemlje vlagu siše. Po dvanaest pumpi dvanaest meseci dovlače Vodu iz smolnice, iz
Rakić, Milan - PESME
Zaćutaću tada. Nema reči više, Poljubiću samo tvoju ruku bledu, I dišući mirno, sve tiše i tiše, Ostaviću život, nevolju, i bedu, Bezbrižan i vedar, nasmejan i čio. I sklopiću oči zanavek.
Zaćutaću tada. Nema reči više, Poljubiću samo tvoju ruku bledu, I dišući mirno, sve tiše i tiše, Ostaviću život, nevolju, i bedu, Bezbrižan i vedar, nasmejan i čio. I sklopiću oči zanavek.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Jednako se gledalo da se živi što tiše, lepše i u što većem izobilju: da su sobe jednako okićene i što toplije, ututkani je, nameštene; da po kući, po
Jedino što će se sa crkava, i varoške i šapranačke, neprestano zvoniti. A sve će drugo postajati tiše, mirnije i tamnije. I kao uvek, i tada se Sofka najviše bojala i plašila.
Pandurović, Sima - PESME
„Da s tobom šetam volela bih više. Al’ ti sa svojom damom ići moraš...“ Glas mrtvačkih zvona sve tiše i tiše, Napolju, gde kiša polagano pada, Zvonio je glasom kojim otkucava Duboka ponoć sred sanovna jâva.
„Da s tobom šetam volela bih više. Al’ ti sa svojom damom ići moraš...“ Glas mrtvačkih zvona sve tiše i tiše, Napolju, gde kiša polagano pada, Zvonio je glasom kojim otkucava Duboka ponoć sred sanovna jâva.
Ni vetrića, da granom zatrese! A već sutra reći ćemo: Tiše! Ko to trese vrata i ćerčiva I budi nas? — Čili magla siva, Plodni vetar poljanama briše.
I najzad, kada kucneš tiše, Izmrcvareno, tužno, grozno, Biće nam jasno, vaj! — al’ pozno — Da nikad ničeg nema više...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
S toga se on savlada, pa će njoj, blažim glasom: „Tiše, Joke, tiše! Zar ti je milo da te i drugi čuju osim mene? Kaži što imaš, ama meni kaži, a ne bijelu svijetu!
S toga se on savlada, pa će njoj, blažim glasom: „Tiše, Joke, tiše! Zar ti je milo da te i drugi čuju osim mene? Kaži što imaš, ama meni kaži, a ne bijelu svijetu!“ „Nevolja mi je, čoče!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
MELHIOR: Svi idemo da mu se poklonimo i darove odnesemo kao caru i bogu našemu! IROD (tiše): Idite, dakle, i raspitajte za tog novorođenog cara, i kad ga nađete i poklonite se, dođite i javite mi da i ja idem
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Ja nisam ništa kazâ — odgovori Bakonja namračen. — Ja oću da razumim one pogrdne riči, zbog koji... — Muči, muči, tiše govori! — veli Tetka, jer mu se učini da škripnuše Brnina vrata... — Ajmo, odma goreka... Nisu to pogrdne riči!
Daklenka, reci mi šta misliš? Oćemo li posli podne tamo? Vrime je već... — Posli ćemo o tome razgovarati — odgovori tiše Bakonja, mignuvši put Bujasa, koji je išao podalje, s desne strane Srdareve. Butre je već bio u vodi.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Dobro me Vozio. (Samo s ocem sada da se ne sretnem. Kasnije. dok se sredim. Kasnije. Moram tiše da govorim.) Ja sam umoran, idem odmah u sobu. Neka, nemoj da ga zoveš.
Đorđu se ponovi gušći, zajedljiv osmeh: to je tvoj Vukašin. Ima boga. Vukašin hitro shvati Đorđev osmeh, pa reče tiše: — Šta je to tako strašno što sam odlučio da se ženim? Meni je trideset godina. Sposoban sam da izaberem sebi ženu.
— Žene će zabadava poskidati bele marame. Korist će imati samo pop Veličko. — Dodade tiše: — Đorđe lumpuje? — Ti si se uplašio? — mršti se Aćim. Čađević ćuti i gura ruku u duvankesu.
— Smrznuti leže pred opštinom. Baš ih briga za Aćima i radikale. Čuva ih vojska. — Gde mi je otac, pitam te? — Tiše! Vojska je još u tvojoj avliji. Traži oružje. A Aćima su ti vezanog sproveli u Palanku.
— Pitaj popa — tiše reče Aćim, pomalo se i gadeći bolesnog, jektičavog izgleda kapetana, na čijim je šiljatim ramenima i smešno i jadno
Gledaju se. Aćim ga ne vidi. U njega se zariva „naslednik“ i ukiva mu noge u kaldrmu. — Šta sam ti rekao? — reče tiše i tvrdo. Mijat pođe prema staji i, kad odmače desetak koračaja, poče otegnuto da zviždi kao da uz gusle peva.
mesečina i vrštanje reke na sprudovima podsete na oca, čulo se beznadežno, uspavljivo lajanje prerovskih pasa, sve dale i tiše, i setilo ga na kuću koja ostaje na Adamu, iždžikljalom, mršavom dečačiću što ne liči ni na jednog Katića.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Na krilima su imali vilin znak. Najednom, sve je postalo svečanije i tiše. Suzdržana daha posmatrali su ih ribari, očima punim sreće pratili mali ostrvljani, ali dečaci iz grada potrčali su da
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Jer grozni proročki zvuci grunuše nad njima silno K'o tutanj podzemlja mračnog, k'o uzvik gnjevnoga Krona. I zatim tiše i tiše jecahu srebrne strune, I premirahu bolno i tiho njihovi glasi, Kao molitva čista, k'o uzdah nevine duše, Il' k'o
I zatim tiše i tiše jecahu srebrne strune, I premirahu bolno i tiho njihovi glasi, Kao molitva čista, k'o uzdah nevine duše, Il' k'o
3aćutaću tada. Nema reči više, Poljubiću samo tvoju ruku bledu; I dišući mirno, sve tiše i tiše, Ostaviću život, nevolju i bedu, Bezbrižan i vedar, nasmejan i čio. I sklopiću oči za navek!
3aćutaću tada. Nema reči više, Poljubiću samo tvoju ruku bledu; I dišući mirno, sve tiše i tiše, Ostaviću život, nevolju i bedu, Bezbrižan i vedar, nasmejan i čio. I sklopiću oči za navek!
Ja čujem: naša srca biju tiše, Tvoj stisak ruke nije onaj pravi; Hladan, bez duše, bez vatre i krvi, K'o da mi zbori: nema ljeta više!
Moj se pogled diže gore, nebu, više, I pod nebom gledam na dah plavi jedan, I umirem tako, tiho, tiho, tiše... M. Mitrović LXXXVII JABLANOVI Zašto noćas tako šume jablanovi, Tako strasno, čudno? Zašto tako šume?
Popa, Vasko - KORA
ruka od dima Uzdasi bez vesala Misli bez krila Beskućni pogledi Ovde onde Poneki cvet od magle Rasedlane senke Sve tiše kopaju Vreli pepeo smeha NA ZIDU Davno okopnela Prva belina Bore vremena Nabujale Na izdašnom parlogu Polje
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“, nastavi Zenodotos. „Ta valjda me razumete?“ „Visoka jedna protekcija!“, šapnu Kalimahos što je mogao tiše. „Iz najbliže okoline našeg...“ Ovde preseče Teokritos svoju nepotpunu izrečenu misao. „E, to sam i ja naslućivao!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I zar sami ne uviđate kako nama danas nedostaju Neznamovi i Korenjevi? — Pa još tiše: — Verujte, druže, po mom dubokom uverenju, ovake stvari treba najviše prevoditi, one nam nikad nisu bile potrebnije.
A napolju se postepeno utišavao žagor, i sve tiše dok se potpuno nije smirio, i mrak se lagano počeo spuštati, te ostali samo dimovi da struje iz dimnjaka.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ona je shvatila. — Ima — rekla je tiho. A ja sam joj visio s usana. — A čega ima? — dahnuh još tiše. — Ima — nastavi baba povinujući se mojoj želji čak i u padežu koji je bio postavljen u pitanju. — Ima... jednoga Bućka!
— Hvala, sestrice — ponovio sam joj tiše. Izišla je, opet nečujno, i polako zatvorila vrata. Dugo sam gledao u ta bijela vrata koja su se za njom zaklopila.
A bolničar, kome je već dosta svega toga, saginje se bliže k njegovom uhu: — Pssst!... Pa još tiše, ali sasvim razgovijetno: — Ovo je šterbecimer! Dakle, onog u susjednoj sobi više nema. Tako to već biva.
Petković, Vladislav Dis - PESME
SEDMA PESMA Prošli su aprili. I mi nismo više I nećemo biti ono što smo bili. Sve tiše i tiše Podnosimo dane, Ovaj vidik sunca i magle i kipte.
SEDMA PESMA Prošli su aprili. I mi nismo više I nećemo biti ono što smo bili. Sve tiše i tiše Podnosimo dane, Ovaj vidik sunca i magle i kipte. Tu su ruže znane I promena ista, Samo naše pesme već su po'abane.
I dok negde strašno liju teške kiše, Sad sudbina, kao majka, sa mnom vlada. I sad mi je dobro, tiho, i sve tiše. Cela mladost i godina moja svaka, Mada ode sva sirota, kao beda, Mada nebo ne donese dana laka, Ipak moju glavu kiti
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— Da, sokole, da sjutra kući krenemo... Slab si! reče mu tiše.... — A gledaj pored sebe sirotinju golu i bosu, izgladnelu...
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
(2), pa dobija sintaksički niz s aktiviranim ritmičkim potencijalom: „Zatim pod neprekidnim udaranjem dobošara započe tiše razapinjanje šatora“ → (2) „Zatim, / pod neprekidnim udaranjem dobošara, / započe, / tiše, / razapinjanje šatora.
udaranjem dobošara započe tiše razapinjanje šatora“ → (2) „Zatim, / pod neprekidnim udaranjem dobošara, / započe, / tiše, / razapinjanje šatora.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Al’ eto kresak, dim, Olovno zrnce s njim — I jedan gorak uzdisaj... Pa onda tiše, tiše, I nikad, Nikad više — Svemu je kraj. »Javor« 1888.
Al’ eto kresak, dim, Olovno zrnce s njim — I jedan gorak uzdisaj... Pa onda tiše, tiše, I nikad, Nikad više — Svemu je kraj. »Javor« 1888.
I ja slušah jako, Pa sve tiše, tiše I na brzo, braćo, Ja ga ne čuh više, Ja ga ne čuh više... Pričuh drugo nešto Kroz talaske snovâ, Pričuh
I ja slušah jako, Pa sve tiše, tiše I na brzo, braćo, Ja ga ne čuh više, Ja ga ne čuh više... Pričuh drugo nešto Kroz talaske snovâ, Pričuh kako
Krakov, Stanislav - KRILA
Mešao se sa maglom. Iz magle su se ukazivali šiljati planinski vrhovi, pa su opet nestajali. — Tiše, tiše... Bajoneti su upadljivo svetlucali. Iz sela je zalajao pas, potom drugi. Vojnici su ulazili u kukuruze.
Mešao se sa maglom. Iz magle su se ukazivali šiljati planinski vrhovi, pa su opet nestajali. — Tiše, tiše... Bajoneti su upadljivo svetlucali. Iz sela je zalajao pas, potom drugi. Vojnici su ulazili u kukuruze.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Njina tela, detinjski duge ruke i noge, jedinstvene su lepote. Ništa mirnije, svečanije i tiše od ove dece. Svu drevnost, nerazumljivost i tragičnost Afrike one nose na sebi.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
” Pogleda ga Cvet-devojče, Pa se tiho podnasmeja, A jošt tiše progovori: „Može biti da s’ nijedno Od obadva ne razbije. Kaži, bože, šta je pravo, Koja li je volja tvoja.
Nastasijević, Momčilo - PESME
DVE RANE Ubod li, to buja ubistvu, to ljubim. Vreo vrh maču zažudi do balčaka u telo. Jer i kroz ranu, i tiše tim, prizivlju se biti. Al’ dve se otvore. Preboli te zadadoh, moja bez prebola, brale.
Al’ dve se otvore. Preboli te zadadoh, moja bez prebola, brale. Jer je tiho satkana duša, na tiše brdo uvodile prozirne ruke. Za ožiljkom se u vidanje prikrade, bleda vidarica bez nade. Al’ kaže mi se dolina.
MIROVANjE DRVEĆA Sve boli. Mili druzi, rad mene mirujete. Trepetom ne ozledi me ni list. Tiho i tiše, umin iz rana ovaploti me u reč. Celivam stabla, braću moju redom, milujem ožiljke nežno.
Ako je skrnavljenje, prostite, srce mi je dano. Rad mene mirujete: tiho i tiše, umin iz rana. To mukotrpan, druzi, za vas neme, šapatom visinama kazujem blagu reč.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Valjalo bi novac mjeriti kao žito na varićake! No zlo sluti! ... Satjeraće nas sa topraga... — izgovori tiše i časom ućuta. — Ne nagli, sine, biće da plaši, da što više izbije! ... Ne nagli! — Da ne naglim?...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Dorotej je znao, jer je najveći među vidarima u čitavoj župi.“ Ponovo ćuti. Briše prstima krajeve usana. Nastavlja tiše. „Umirući ratnici su ga vapajem dozivali, ali on ih nije čuo. Gde je bio?
Ilić, Vojislav J. - PESME
Jer grozni, proročki zvuci grmnuše nad njima silno, Kô tutanj podzemlja mračnog, kô uzvik gnevnoga Krona I zatim, tiše i tiše, jecahu srebrne strune, i premirahu bolno i tiho njihovi glasi, Kao molitva čista, kô uzdah nevine duše, Il' kao
grozni, proročki zvuci grmnuše nad njima silno, Kô tutanj podzemlja mračnog, kô uzvik gnevnoga Krona I zatim, tiše i tiše, jecahu srebrne strune, i premirahu bolno i tiho njihovi glasi, Kao molitva čista, kô uzdah nevine duše, Il' kao
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Posle svakog stiha pesme otkine grudma i glavom po jedan uzdah, i prelije ga muklom kadencom na tamburi. Sve tiše i tiše, udaljujući se vešto od prozora, i dajući iluziju da se neko kroz pesmu oprostio, i odlazi neviđen i neuslišen.
Posle svakog stiha pesme otkine grudma i glavom po jedan uzdah, i prelije ga muklom kadencom na tamburi. Sve tiše i tiše, udaljujući se vešto od prozora, i dajući iluziju da se neko kroz pesmu oprostio, i odlazi neviđen i neuslišen.
— Jednako je molio da se tiho svira. — Tiše, još tiše, da zvuk bude tih kao svetlost. Polako polako, s početka neprimetno, prodao je Stefan dosta zemlje, razdao
— Jednako je molio da se tiho svira. — Tiše, još tiše, da zvuk bude tih kao svetlost. Polako polako, s početka neprimetno, prodao je Stefan dosta zemlje, razdao ljudima bez
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Stolica se nasmeja još jednom, ali tiše. Nikad se ne zna: carsko je i na đubrištu carsko! Kasa svečano utonu u ćutanje.
Šantić, Aleksa - PESME
Ja čujem: naša srca biju tiše, Tvoj stisak ruke nije onaj prvi; Hladan, bez duše, bez vatre i krvi, Kô da mi zbori: nema ljeta više!
Večeri sveta, dođi! Tiho, tiše! Jer ovdje niko ne čeka te više — Svi moji mili zaspali su davno. 1904. VODENICA Staro mjesto moje!
I njihovu kobnu pjesmu: tika-taka Ja slušam, i srce sve udara tiše; I ja vidim jasno: sve više i više Da postajem samo crne zemlje šaka. 1908. POGREB Povija se žito.
I kao behar sve strane i međe Zasiplju zvuci, i tiho, sve tiše Padaju meni na čelo i veđe... I moja duša širi se, sve više Oaza biva.
Labud ribnjakom kruži I peva, i pesma zvoni Sve tiše, i pevač beli U grob vodeni roni. Sve je nemo i mračno! Cvet je razduvan ceo, Zgasla je zvezda i s pesmom Potonô
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Učitelj se toliko smijao i smijao da mu najzad udariše četverostruke suze. Dugo ih je brisao, hohotao i hahotao sve tiše, a kad se konačno potpuno smirio, on začuđeno pogleda oko sebe kao da se budi iza sna i buljeći oči zapita: — A kakav
Da to nijesu oni nesrećni patuljci, pa se popeli nekud gore? — Ne znam ni ja — uozbilji se Jovanče. — Tiše malo da čujemo. Na prstima su se šuljali u onome pravcu otkud je dopiralo ono neobično žagorenje.