Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
A ako te to ljuti, neću te više nikad zapitati! Večera prođe u tišini. Niko više reči ne reče. Svaki je premišljao o Zekinim rečima i davao mu za pravo; čak i sami Zavrzan uvide da je
Zavrzan se uspuza kao mačka uz deblo. Potraja nekoliko trenutaka u najvećoj tišini. — Biju se! — reče on. — Gde? — upita Stanko. — Oko Ali-aginog Salaša. — Ako? — Naši i Turci. — Oho!...
I, uhvativši je za ruke, upilji u njene oči i lice... U ovoj tihoj noći, u ovoj nemoj tišini, sama s onim koji joj je dražiji od očiju, Jelica oseti kako joj krv udari u glavu... I ne umede ništa odgovoriti.
Nasta tajac. Starac se okrenuo zidu i ćuti... Prođe dosta u toj tišini. Popa se diže. — Ja idem malo do kuće, pa ću opet doći — reče on. I taman pođe vratama, a Aleksa mahnu rukom.
Dučić, Jovan - PESME
Opet jedno veče... I meni se čini Da negde daleko, preko triju mora, Pri zalasku sunca u prvoj tišini, u blistavoj senci smaragdovih gora — Bleda, kao čežnja, nepoznata žena, S krunom i u sjaju, sedi, misleć na me...
Mi besmo nemi; ali mi se čini To veče da smo u ćutanju dugom, Sami i tužni u hladnoj tišini, Svu povest srca rekli jedno drugom. I tajne misli bolne i zloslutne, I strah od patnja kojih nema više...
koban i potmuo Glas ponoćnog zvona odjeknu u tmini — Negde iz dvorane dug se uzdah čuo U mraku, u nemoj studenoj tišini.
ZVEZDE S ostrva Lopuda Visoko u granju mirno gore zvezde, I široka pesma mora u tišini Čuje se oko nas; i ti glasi jezde Kô da rosa pada u srebrnoj tmini.
A iz bledog neba u toj nemoj tmini, Često kô da tiho crni sneg povrvi. Kakvo kobno veče! U bolnoj tišini Čini mi se čujem huku svoje krvi. Čujem u dnu duše glas nekakav setno, Kô glas u dubini noći.
Ti beše misao moja očarana; Simvol svih taština porazan i leden, A ti ne postojiš nit si postojala; Rođena u mojoj tišini i čami, Na suncu mog srca ti si samo sjala: Jer sve što ljubimo stvorili smo sami.
Grob Spasiteljev ležao je pored njega, neopažen i miran, u tišini. DUBROVAČKA JESEN In questa tomba oscura... Veethoven.
I on je išao sve dalje za suncem i zvezdama, i sejao u pustoši i pevao u tišini. Nije se osvrtao iza sebe, i ne bi više znao put da se vrati na svoje ognjište.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Kad telefon postaviše iza kapele on uđe u ispražnjeni oltar u čijoj ga mrtvoj tišini zadahnu osećanje smrti, pa se brzo pope na toranj crkve.
Gore, u onoj mrtvoj polumračnoj šupljini, u onoj smrtno hladnoj tišini tornja, pirila je jeziva hladnoća teških i ledenih zvona, punih onog svojstvenog ćutanja u nekom užasno mirnom i
činilo da je na njenom licu čas po nekako cinički i osvetnički, igrao neki osmejak dok se on mučio, a u onoj ukočenoj tišini, što je vladala u sobi, osećao je nešto kao prekor i prebacivanje što on sad, kad je njegovo mesto tamo u sred onih
u kojoj je stanovao i pre rata opružen na starinskom plehanom krevetu, ležao je Jurišić jedno posle podne, u jesen, u tišini, umoran, bled i nervozan i mislio: „Evo ležim ja ovde sam, sam samcat, i sav onaj kalambur od života stoji tu, preda
Afrika
Neke dodiruju krilima automobil koji čudno šišti u ovoj tišini. Benževilj, se nalazi na tridesetak kilometara u jednom raskrčenom terenu, na brežuljku koji ga štiti od močvari.
U toj neprohodnosti, tišini i pomrčini, za njih nema vazduha. Jedino tu biljno carstvo pobedilo je carstvo životinjsko; izagnalo ga.
Zatim njena lepota je kao i lepota sveg afričkog pejzaža: u svetlosti, tišini, prostranstvu, u veličanstvenosti, bez ikakvih čudnih detalja, bez ijedne živopisnosti.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U potpunoj tišini, koja je bila zavladala, Garsuli ih zatim pozva da ustanu, uze reskript, i poče čitati. U reskriptu, iz Beča, pisalo
Zato, da bi se kaluđer, posle, u manastirskoj tišini, u molitvi, sa suzama u očima, kajao, mučio, a sujetu ovog sveta uvideo i upoznao!
Isakovič, koji je u Tokaj bio stigao umoran, a obradovao se tišini Tokaja – na poluostrvu, u zelenilu, drveću, na vodi, u srebrnom mraku, kao na nekom ostrvu blaženih – bio je
Petrova si, ali kao i moja da si. Kad odete, putem, na miru i tišini, naći ću ja Višnjevskog, i gledati, sputanog, kako ga husar škopi.
Ona je, kad joj se približio, stajala, bela i nema, u jesenjoj tišini. U providnom mraku, poznao je toranj, nad česmom, pri ulazu, na drumu, a poznao i palisade, koje su se pele, uz brdo,
Neće više susresti, ni Volkova, niti će ići Kajzerlingu. Sve će to, zauvek, ostati, u toj rumenoj, večernjoj, tišini. Pošto je, sad, u sedlu, bio okrenut Suncu, ono ga je grejalo u grudi, pa mu se učini da i on gori, i da će i onaj
Tek je pred zoru zaspao. A probudio se u nekoj, neobičnoj, velikoj, tišini, tako, da se od te tišine trgao. Sneg je bio zavejao sasvim, preko noć, Jaroslau.
Varvara ostade, jedina, sa Anom, i dugo su nešto ćućorile u polumraku i tišini. Đurđe se, međutim, vratio, posle ponoći. Bio je posut snegom. Ana ga dočeka sa suzama u očima i upita, kud se skitao?
Dok je drugu četvoricu pregledao, u jednom, nepomičnom, redu, u mrtvoj tišini, na hodniku, Pavle samo ču kako Ševič uzvikuje imja i čin lajtnanta Burke Gajiča i Mihaila Gajdaša, a za trenut mu se
U njegovu kuću kapetan više pristupa nema! U opštoj tišini, koja je bila nastala, a koja je bila sve oficire oko Kostjurina ukrutila, kao da su lutke od drveta, Kostjurin Pavlu
I Sunce je sad bilo mlako i blago, a zemlja hladna, ali se iza crkava, bastiona, egzercirišta, ljudskih naselja, u tišini koja je bila nastala, čuo, odnekuda, cvrkut tica.
Nego tu, gde mi žena este, i dete bude, prebivati, i mrtav.“ To naređuje, kaže, kao amanet da se obderžit. U potpunoj tišini, svi su čuli šta je Petar izgovorio. Sve se bilo kao skamenilo.
Teodosije - ŽITIJA
ovim, vladiko sveti, u veliku brigu; nego bolje, pošto si mi učinio milost, i sam otiDI u svoju ćeliju i pusti me da u tišini duh svoj Gospodu predam. Molitvu i poslednji celiv u Gospodu jedan. drugome davši, patrijarh ode u svoju ćeliju.
u obojem, To jest u duševnim i telesnim stvarima, još više se sada, budući kod Hrista, molite za nas njemu, da u Miru I tišini pokajanjem život naš poživimo, i posle smrti svoje milostiva ga i pomirljiva nađemo, i da nam bude u strašni dan suda
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- raširio je ruke i tako je sve otpočelo. Vesna i ja smo stajali u pihtijastoj tišini prekidanoj samo zvukom očevih reči i samilosnim klimanjem glava onih dveju.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Kad nastane pretposlednji dan, dali su u crkvi za sebe u „tišini” službu božju otslužiti, i tu je pojao gospodar Sofra sa Čamčom, pa posle svršetka ispovedili se i pričestili.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Šapućući tiho, u toj tišini, sve ih je bilo više koji su, puzeći četvoronoške, sa senkama šatora na leđima, uspeli da se izvuku iz logora i izgube
U potpunoj tišini i polumraku, gospoža Dafina bila se približila uz rešetku prozora, pod kojim je neprekidno prolazio šum vode, što je
i mreže, lađe i vrela, okrečena peć, kovitlahu se više puta oko njegove glave, ali su svaki put nestajali u potpunoj tišini tople izbe i u polumraku, u kom se ona videla jasno, kod prozora.
Neženjeni su im se smejali, a oni koji su i pre već učestvovali u ratovima, raspričaše se po tišini, u polku, otimajući, noću, usput, sve što im je do ruku došlo.
U tišini, koju ni prolaz puka nije mogao da poremeti, vrhunci planina ostadoše nepomični i jasno vidni, tako da Isakovič, ceo da
Kad svanu, iza brežuljaka, pod nekim posečenim vinogradima po kojima su trčkale tekunice, poređaše se, u potpunoj tišini, na poluglasne zapovesti svojih starešina, mada se odatle već ni njihova vika, preko, ne bi jasno bila čula.
Za izgubljenim glavicama kupusa istrčavali bi čitavi jarkovi. U tišini posle, isprekidanoj plotunima i paljbom i grmljavinom topova, Isakovič bi opet, kao u san, gledao u te nepregledne
barusavi izvlačili iz šatora, zbijeni u gomile kao neki crni ovnovi, Isakovič pokaza oficirima stražaru, u neizmernoj tišini praskozorja, kao neki daleki kamen.
U širokim, zelenim poljima, u tišini dalekih zemljanih opkopa, nazirao je zid na koji je hteo, još pre no što Sunce grane, da se urlikom baci.
U njegovoj kolibi proticala je voda. On je zaspao i to veče drhćući od zime pod kolima, u potpunoj tišini prokislog logora, u kom i psi behu zamukli.
praznoj ulici, po kojoj su ubijeni ležali kao lutke šarene, a ranjeni jaukali u mukama, ali i u onom drugom svetu, u tišini, meću mrtvima. Kada meci obiše zid oko njegove glave, on se saže još malo i poče se raspasivati, zadržavši samo sablju.
Zaprepašćen zbog toga, već razgolićen, priđe vratima i otrgnu ih, čuvši da đeram zaškripa. Kiša je padala, u tišini, pred kućom, u mraku, na utrini, pod dudovima, kod obora, na drugom kraju poljane.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Porođaj se zato obavlja u mraku i tišini, a pored porodilje je samo babica. To se čini jer se veruje da ukoliko manje njih zna za porođaj, on će utoliko biti
Slušaoci sa izuzetnom pažnjom, napetošću, uzbuđenjem i uvažavanjem, u svečanoj tišini, prate pesmu ili priču. („Ko zna lijepo pričati, na sijelima je uvek istaknut, probran i poštovan.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
sa česmom na sredini i golubarnikom na dnu; sećam se dveju mladih senki u tamnom prozorskom staklu kako u potpunoj tišini igraju priljubljene jedna uz drugu, pored usnule bake sa glavom na kredencu, na Čuburi, u Beogradu, u Srbiji, u
Eli, Eli. – Oh, poludeću od ovog... — prošaputa stjuardesa mladom čoveku. Stajali su i u iznenadnoj tišini osluškivali plimu cvrčaka što su monotono cvrčali ispunjavajući ubitačnim cvrčanjem vrelinu koja je pritiskala brdo.
Onda njen sin spusti plećku koju je držao u limeni tanjir, i ona limeno zveknu u potpunoj tišini. Poljubismo joj redom čelo, a na oči stavismo dve petobanke. Koža joj je imala ukus poraza.
Tačno je osetio da ona zna. Tog dana oni ručaju u tišini, niko reč ne progovara. I odjedanput, njemu je jasno da ga ona neće izdati svojoj majci.
—dočeka je na ulazu šef sale, a kada mu objasni da je sama, povede je kroz red slolova, za kojima su u pobožnoj tišini žvakali gosti. Ugledala ga je nagnutog nad stolom pokraj prozora.
U potpunoj tišini, koja iznenada nastupi iznad oglodanih kostiju, čula je kako preživa porodica za njenim stolom. Otac kao da je isisavao
Matavulj, Simo - USKOK
Milica donese vino. Dokle se ovi kraj ognjišta u tišini počeše obređivati pićem, na drugoj strani opet uzavri pjevanka, kliktanje i pucnjava.
Milićević, Vuk - Bespuće
Smrznuto i ledeno zvekću i odskaču bronze na konjima i gube se u ovoj bijeloj, beživotnoj tišini. A dan tamni i gubi se, mećava obuzima mah, bura se razbija o klance i huči u njima.
se jedva vuku kroz mrak zasipan snijegom; od časa do časa lijeno se zatresu bronze i njihova zveka smrzava se u pustoj tišini. Oni moradoše noćiti u prvoj usamljenoj kući na koju se namjeriše, gdje ih primi jedan mršav, raspas seljak.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Šta ćeš, došlo vrijeme da se umire, pa to ti je. U nelagodnoj tišini odjednom se začu nekakvo hrapavo grgutanje, nešto tako kao kad kobila osjeti da joj je ždrijebe negdje u blizini, pa mu
Čak i zaplakaše starci, ali sve onako u tišini, ništa ne zboreći. Tek poslije duže stanke djed se promeškolji na bukovoj kladi, pa će ti upitati: — I šta to bi s
Djed je, izdužen i svečan, ležao nasred velike sobe i kao da je u tišini, pod žutom svijećom, još uvijek nešto napeto osluškivao.
Kostić, Laza - PESME
—- Našoj zvezdi!« — Reč se ori po prostori, po zvezdanom vedrom visu, zvuci bili — pa i nicy. — U tišini, po visini nosi vila dalje sina.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Priča se morala saslušati u celini, i više puta čuti, pa ju onda sam, u tišini, zapisati. I zato je Vuk još u početku ovog rada govorio: „Slabo će mi ko vjerovati i razumjeti, kako je pripovjetke
A pauk kad je otišao kod pudara pod kolebu, a on u najvećem miru i tišini napuni svu kolebu svojim predivom, jer mu pudar nimalo nije smetao u poslu.
Lalić, Ivan V. - PISMO
Dokaži opet, jer dokaze sve sam Zaboravio. Zato trajem, zeman. Katkada noću u tišini slušam: Treperi prostor, rađa se oluja. Pulsira oganj u zvezdama zgrušan Po volji Boga slavuja i guja...
razlažeš na prizore u duhu, Neuvežbanom da svari, da shvati Ograničeni beskraj; more traje u odlomcima, u blesku, tišini Paslike zvučne sleđene u sluhu Posle oluje; i ne možeš znati Ni pravo, tajno ime toj modrini, Pa kažeš: more, a
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
“ Vi kažete, recimo, viski, a onda to počinje da vam toči viski u čašu, dok u tišini lepo čujete kako mu drhte ručice, a siroti grlić udara kao šlogiran o rub čaše. Dobro, čekate šta će dalje biti.
E, pa stvar je bila u tome što se nama nije večeralo! Odjedanput izgubismo apetit. U potpunoj tišini, koju je prekidalo samo žvakanje onih poslovnjaka i zveket pribora za jelo, on je stajao i smišljao najbolji sistem da nas
“ Bilo mi je dosadno da džonjam tu i gledam kako on piše. Da bih stvar prekratila, stavih dlan na usta i u mrtvačkoj tišini ispustih svoj čuveni ratni poklič iz plemena Sijuksa, na šta doktoru ispade pero iz ruke.
— Pa, kako je bilo na roditeljskom sastanku? — odape moj matori u potpunoj tišini koja je iznenada nastupila. O! Čarlija, za razliku od nemačkih ovčara, ipak nekako podnosi.
Jedanput smo je tako probudili usred sobe koja je bila puna gostiju kao oko. Zevajući, ona u potpunoj tišini reče: — Šta, jesu li se one kreature već razišle?
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Pa ipak, ja bih do zorice rane, Bludio tako po tišini toj, Slušajuć' kako dotiču se grane, I tiho šire tajni šapat svoj U OSAMI Kad odjekne slavuj-pesma u daljini, I zasija
SUMORNI DAN Kiša sipi... U daljini Povila se magla gusta; Dan prolazi u tišini, Gora nema, polja pusta. U Mrtvilu sve počiva, Nigde nema stvora živa.
6 Tako despot svrši. A kad treće noći Počivaše Rudnik u krilu tišini, Gluv nekakav šum se razli po samoći, Kao val ogromni na sinjoj pučini — I potonu u noć...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Druže, gde su Austrijanci? — Evo ih odmah iza brega... — Kako, kako! Mi se zagledasmo kao da se čudimo ovoj tišini što je svuda oko nas vladala... A, sem toga, naša pešadija ležala je po okolnim njivama i livadama.
Pri škiljavoj svetlosti fenjera otpoče izvlačenje vozova i stoke. Radilo se u tišini. Čulo se samo zveckanje lanaca, lupa kola i sanduka. Naiđe i ađutant, koji je trebalo da nas odvede u sastav puka.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
O... a ja sam tako malo želela!... Samo da imam dobra druga, pa ovako u tišini da radimo oboje sa ovim mališanima, da radimo mnogo, neumorno... i kad nam zatreba odmora, da ga nađemo u našem gnezdu.
I dan venčanja je određen — četvrtak po Tominoj nedelji, samo neka sve prođe u tišini... Gojku bi milije bilo da Ljubica ne ide; zna on da će tamo biti dosta učiteljica, kojima bi po volji bilo uvrediti
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Slučajno se setih neveseo, jer volim: da sklopim oči i ćutim. Kad bagrem dogodine zamiriše, ko zna gde ću biti. U tišini slutim da joj se imena ne mogu setiti nikad više. San Vito, al Tagliamento, 1918.
Mreža se čini ogromna, a spušta se na dno mora, jer je riba dole, u tišini. Motori obeju lađa hukte po istom taktu. Pogrešiti u tome znači izvrnuti mrežu i lov.
Javljam se sad među epileptičare. Provodim, šest nedelja, kao Rembo, u paklu. Prema izrazu očiju, tišini, melanholiji, kod epileptičara, pred napad, uspevao sam da naslutim kad će napad početi.
On me začuđeno gleda, i ostavlja me mrmljajući. U tišini se opet smirim, i umorno padam na jednu klupu. Visoko gare, vidim kako se kamenje ljulja, a kroz otvor i lukove zidova,
Ti, međutim, dišeš, u noćnoj tišini, do zvezda, što kazuju put Suncu u tvoj san. Ti slušaš svog srca lupu, u dubini, što udara, ko stenom, u mračni
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Te je reči zucnula mušica. Starac, iznenađen, naperio uvo, napregao sluh i, u večernjoj tišini, kad su već i ptice ućutale, on mogaše da razabere šta mu je mušica govorila. — Ne greši, starče!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Malo dalje čuje se Vilin do. Tamo pada voda sa visoke stene, pa u ovoj noćnoj tišini pravi lom i grmljavu... Tamo, od Prekića kuća, čuje se grmljava od pušaka, a Vilin do mršti se na tu grmljavinu, pa ječi,
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Al godina radi i kad ništa ne radi. U šumi, u tišini, sigurno ste već čuli Lišće kad truli. Godina, kad joj odlane, Obavlja taj posao: On joj je od lane Ostao.
na plaži, gledam u vrh nosa Ja, sitna čestica nepojamnog toka, Negde između Knososa i Kosmosa, U popodnevnoj tišini otoka, I mislim — zureći pomalo iskosa — Dok me plavo nebo gleda ispod oka: Taj svet je splet čudesnih odnosa, Čak
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Evo kako to živopisno opisuje sam Viljemson: »Izvolite, siđite sa mnom pod površinu mora. Tu ćemo se u svečanoj tišini i na potpunom miru moći razgovarati, dok nam ispred očiju prolaze čudni morski prizori i scene.
Rakić, Milan - PESME
VARIJACIJE Tvoje je lice kao ljupka freska Na čađavome zidu starog hrama. Dobra si kao Dantova Frančeska, U tišini i miru živiš sama, Bez sveta, da ti zamera il̓ pljeska, A lice ti je kao ljupka freska.
'' KINESKI MADRIGAL Celle que j̓aіme eѕt à préѕent en Chіne. Gautіer Ona koju volim sada je sred Kine, U hladnoj tišini večno snežnih gora, Sama. Katkad, kao zrak mesečev, mine Pustim odajama usamljenog dvora.
Noć se hvata. Nečujno proleću zadocnela jata. A mi, kao dvoje siročadi, sami, U svežoj tišini prirode i noći Osećamo jasno, sa tugom i stravom, Da u našoj duši nema više moći, Da ustrepti silno pred lepotom
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I što je bivalo svađe, nesuglasice pa i smrtnih slučajeva, sve se to svršavalo u tišini. Jednako se gledalo da se živi što tiše, lepše i u što većem izobilju: da su sobe jednako okićene i što toplije,
Pandurović, Sima - PESME
PESMA TAME Noć. Ko čuje Kako noćnih seni Setna pesma tuži im na liri? Tamna lipa u tišini miri; Cvetovi su suzni njeni. Prokapljuje. Noć.
Noć. Ko čuje Kako noćnih seni Setna pesma tuži im na liri? Tamna lipa u tišini miri; Cvetovi su suzni njeni. Prokapljuje. Noć. Dobro mi doš’o, trenute radosti!
Noć. Ko čuje Kako noćnih seni Setna pesma tuži im na liri? Tamna lipa u tišini miri; Cvetovi su suzni njeni. Prokapljuje. Noć.
zore zraci budu bistri Prodrli varoš, lipe u prašini, Kad budu izašli na sunce filistri, I drage noći kraj bude tišini, Ja ću, k’o često, po poznatom putu, Dok na trg budu išli ljudi, žene, S negodovanjem, u starom kaputu, I s
starih dana, Kada je srce moje znalo, K’o jasikovo lišće s grana, Treptati svakad, mnogo, malo, Treptati uvek: u tišini, U burnom vetru, na visini, U mirnom kutu, gde se čini Da ne dopire val orkana.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ni to ne prenu čovjeka na prozoru. Zamišljen, dašto! Krupne li su te misli što se prebiraju u noćnoj tišini kad je odmoru doba, a na uzvisitu mjestu!
Pa i nemojte mnogo dolaziti, jer bolje je da ranjenik bude u tišini“, reče Pejo omjerivši ih pogledom svijeh, a bilo ih je tu oko ognja peteronajstero.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
). Ova svikla soba već mi na grob liči. Poda mnom je daska: glatka, mukla, krta. Svaka stvar je sama u svojoj tišini. Sama mi je ruka — leva, sama desna. Same su mi oči upaljene od nesna. Samo je srce u ovoj šupljini.
Ćosić, Dobrica - KORENI
i drenovi pored puta njišu se, pomeraju, približuju, crnji su od ugljena, ugarak su osut žiškama što nečujno trne u tišini po kojoj vetar, obradovan snegom, lako i vešto skače s grane na granu, pa se dugim rukama bez zglobova i kostiju hvata
Kad ponovo sede u sanke, ne mogade ništa da kaže. Bič cijuknu i puče u tišini, koja nije tišina. ...Đorđa ne iznenadi Tolino dozivanje. Jučerašnja svađa s njim sada više ništa nije značila.
Opančar ne oseća, ne čuje urlikanje zgomilanih nad stolom. Glava mu osta u bari rakije. Cigla sporo pije. U tišini smrdljivoj od rakije, dima i lampe, zadaha i povraćanja, Đorđe zastenja i glavom, težom od vrećice peska, klonu na sto,
“ Zveknula je kaca, a mrak se komešao. „Onda u kamen ukleši ime.“ Đorđe je bauljao po šuštavoj Tišini, smeh ga nije vređao, zavideo je i Nikoli i Toli, mogao je da se zakune da ne laže, i nije smeo da kaže da on malo
“ U tišini zimskog sumračja, pojedinačno i dvoglasno njakali su manastirski magarci. Put je vodio uz rečicu, uz njenu ledom okovanu
Dugo se rumene otvorena usta. — Ih, tako je mali, pa ćemo da izginemo za njega — uzdahnu glasno, u trenutnoj Tišini, neko od selaka. Držeći pečat u ispruženoj i podignutoj ruci, Aćim ga zagleda. I ostali ga okitiše očima.
“ „Mrtvima. Ti ili ja!“ „... već se pije zagrljeno. Je li tako, ljudi?“ „Vaše su stvari!“ rekao je neko u tišini iščekivanja. „Ceo će srez da priča.“ „Što si neveseo? Sin ti se ženi našom devojkom. Iko, kuvaj dva bakrača vruće.
“ Ljudi su zanemelo slušali. Aćimove reči su tupo odjekivale u TIŠINI prljavoj od duvanskog dima i isparavanja snega što se topio na opancima i gunjevima.
„Sedi da pijemo za naše izmirenje! A vi, ludi, pijte koliko hoćete i šta hoćete. Iko, na moj račun!“ U Tišini, iza kelneraja, džezva je pala na šafolj za pranje čaša, a kafanski prozori uzdrhtali su od vike.
Nebom se razleže zvuk manastirskih zvona. Bog. Osluškuje strah u zvucima zvona i Tišini zemlje pod sobom. Sama ruka se pokrenu i načini krst na licu. Tuđa krv luta njegovom avlijom. Čovek je kao mušmula.
Još neka plače. Molio bije da još plače. Simka. samo sebe žali. Kasnije, u tišini, bez reči se skidoše i legoše u krevet. Kako da zaboravi?
Ne oseti kad ustade i jurnu u poslove. ...U tišini i mraku, za stolom punim kostiju, razbijenih čaša i bokala, i mokrim od vina, sedi sam Đorđe; stavio pesnice na sto a
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Milisav Čamdžija, pevač čuven koliko i ratnik, zaverio se sinoć Karađorđu da će se, ako bude živ, kad ustanici, u tišini, osvoje Sava – i Varoš-kapiju, koje je trebalo prve da padnu, ispeti na gradske zidine tu, gde je sada kafana „Zagreb“
Bimbaša Konda trebalo je da, sa svojih devedeset odabranih bećara,1 osvoji, u tišini, u zoru 30. novembra, Sava-kapiju. Sa njim je bio i Uzun Mirko.
Kad je, sa svojim golaćima, poginuo i Zeka Buljukbaša, Stojan je, u crnoj tišini, preplivao Zasavicu i otisnuo se u izgnanstvo. (ALI KAO ŠTO ZNAŠ, TI IZ ORANA U ALŽIRU, TU PRIČI JOŠ NIJE KRAJ.
U toj tišini koja mu je neophodna on je slobodan, kao što je slobodan i u svojoj tami. Ona je i sad svud oko njega jer Višnjić ne
Sve je izgledalo jednoliko i suviše određeno u toj tišini stvorenoj vejavicom a onda se, naglo, tok dana uznemirio i ubrzao.
Penje se polako uzbrdicom, kroz bušnu i dotrajalu tišinu što se u ovo doba dana sleže nad padinom. U taj tišini gasnu, u prostorima nad Dunavom, poslednje istočne svetlosti, istrošeni sumrak drhturi nad asfaltom a od Vasine i
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Opet jedno veče... I meni se čini, Negde daleko, preko triju mora, Pri zalasku sunca, u prvoj tišini, Tužna u senci smaragdovih gora, Bleda kao čežnja, nepoznata žena, S krunom i u sjaju, sedi, misleć' na me...
I zaljubljena, pogođena nekim Stihom k'o strelom, spusti knjigu tada I sniva dugo... za mutnim dalekim, Čeznući tako u tišini jâdâ I opet čita... Bol k'o more raste U mrtvoj noći...
Mir, tišina smrti... Ali ispod mora, Često k'o da čujem glas dalekog hora, Tajanstvenog, strašnog, u dugoj tišini. To se bude groblja pod širokom vodom! Počinje opelo... Noć pod crnim svodom Šumi psalme, paleć' sveće u visini... J.
J. Dučić XCIII ZVEZDE Sa ostrva Lopuda Visoko u granju mirno gore zvezde, I široka pesma mora u tišini Čuje se oko nas; i ti glasi jezde K'o da rosa pada u srebrnoj tmini. U njenu sam kosu upletao strasno Mokre noćne ruže.
“ Pogleda u noć, i odškrinu vrata. I k'o kad ptica, plašljiva i laka, Raširi krilca u noćnoj tišini, I ona prhnu i iščeznu nekud, Preko sokaka - k svojoj „Violini“.
Popa, Vasko - KORA
hodu ti leje crtam Na nebu bih se budio U smehu tvom ležaj spremam Igrao bih nevidljiv U srce ti se zatvaram Tišini bih te oteo U pesmu te oblačim 18 Dan ti bogat u naručju Nosim Mlade jele duž pogleda Sadim Gradovima tvog
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Njegovi učenici, koji su ga slušali bez predaha, gledahu u njega pogledom u kojem se čitao izraz divljenja. U nemoj tišini koja je nastala, ču se neko ritmičko hrkanje.
Abdera, gde je onda Demokritos živeo povučeno i u tišini, ležaše nablizu rodnog mesta Aristotelova, ne dalje no dva dana plovidbe morem.
Ta njegova ambicija pomračila je po koji put njegov zdravi sud, pa i njegov karakter“. „Tako?“ „Naučnički rad u tišini i povučenosti nije ga potpuno zadovoljavao, hteo je da i kao političar blista u javnosti.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
gomile, ona je promicala kroz nju živo i brzo i žurila da se nađe što pre u kakvoj malenoj, mirnoj ulici, pa da tamo u tišini, sa ovom novom snagom koju je osetila, ovako žilavija, otpornija, jača, pokuša dovesti u sklad sve ono kolebljivo u
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Vršak vitkog, stasitog libanskog cedra u sredini nadvisivao je okolne krovove. Eto opet sjedim u tišini tog omeđenog, zaštićenog prostora. Tu je sve ostalo nepromijenjeno, u toj zavjetrini od vremena.
Koliko smo puta, poslije pretrpljene predstave, u noćnoj tišini naše sobe posegnuli za knjigom na polici da između dviju sklopljenih stranica opet nađemo ona velika mjesta koja su nam
Tako, sad je dobro. Rasplinuto osjećanje zadovoljenog „jastva”. Polusan. * U potpunoj tišini, na mahove posumnjam da li uopće postojim. Ipak, ne želim potpuno spokojstvo, potpuno mrtvilo. To ne!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Tek beše mu stalo do toga, da ovo sadašnje raspoloženje, ovo »neticanje ničega« produži što više može. U takvoj tišini, u toj zatupljenoj ukočenoj samoći, ne misleći i ne osećajući ništa, provede nekoliko dugih časova.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Potom, odjednom neočekivano u tišini noći, živa slika tog događaja bi mi se nametnula i ostala uporno pred mojim očima, uprkos svim mojim naporima da je
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
veliku grupu Srba koji su se obično na narodnim svetkovinama okupljali oko slepog guslara i satima slušajš u grobnoj tišini njegovo pevanje uz gusle, razumeće zašto je Bilharc uspevao da me privuče na mnoge večernje sedeljke u potkrovlju Fabrike u
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Obiknu vjetrovima, tišini i suncu i, našavši se zdravo od poroda, ubrzo ojača. Ne bijaše joj no petnaest godina kad se jednom sama ukrcau čamac
Ali, kao krišom, u tišini, iz daljega, morska pučina nabire se, ježuri i jače modri. Lahor zastruji, zaćarlija odvojeno, odjelito, i mahom more
Jedna harmonija boja, oblika, stvari, u muzičkoj tišini. Potpun mir u kojem se duši traži izražaja. Ivo Polić sa strepnjom u duši gazi po mekim debelim sagovima.
Stari kaštel surih stena, nakrivljen, pun krcat ptičijih gnezda, koji je u tišini tajanstveno ćutao, a napadnut olujom, stenjao i jecao; u čije izlokane čvrste temelje, besno pršteći, razbijahu se
Neka lađa žutih jedara pojavi se na pučini. Ivo Polić u ovoj tišini osećaše se kao neko usamljeno biće, odelito od onoga što žive u vrevi velike varoši.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
U potpunoj tišini i polumraku, gospoža Dafina bila se približila uz rešetku prozora, pod kojim je neprekidno prolazio šum vode, što je
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
tanjega stanja držali odaje i sluge, zanimali se javnim arnautskim poslovima, pljačkali i presecali globe, dotle je on u tišini obrađivao svoje imanje, ne želeći da se čuje niti da se ističe.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
A dok si ti prospavô, Kupeći novu moć, — To nebo, sada plavo, Daždilo j’ celu noć. Jest, mnogi u tišini Isplače s’, pa je lak; Kad svane, vama s’ čini: No, to je veseljak! »Srpska Zora« 1878. JESI L’ GLEDÔ...
»Otadžbina« 1892. PORODIČNA SLIKA (Od Anast. Grina) Sedeo je deda s majkom Pod senicom, u tišini; Njino lice smeškalo se Kao zimski sunčan dan.
Miljković, Branko - PESME
dan, o laste Svi mrtvi su zajedno bio si pun mračnih nada U pustinji si što u praznoj svetlosti raste dok u dvostrukoj tišini slepe je oči slute Santa Marіa della Salute DIS O moje sunčano poreklo ta potonula krv Neka se zaboravi prijateljstvo
Petrović, Rastko - AFRIKA
Neke dodiruju krilima automobil koji čudno šišti u ovoj tišini. Benževilj, se nalazi na tridesetak kilometara u jednom raskrčenom terenu, na brežuljku koji ga štiti od močvari.
U toj neprohodnosti, tišini i pomrčini, za njih nema vazduha. Jedino tu biljno carstvo pobedilo je carstvo životinjsko; izagnalo ga.
Zatim njena lepota je kao i lepota sveg afričkog pejzaža: u svetlosti, tišini, prostranstvu, u veličanstvenosti, bez ikakvih čudnih detalja, bez ijedne živopisnosti.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
— Bome ladno, gospodine. U tome se začu iz daljine ukanje sove; glas se ponovi triput i čudno se razlegao po noćnoj tišini. Stražar reče: »Na tvoju se glavu svršilo, rđo glavata!
I slušajući neprekidno grokotanje pušaka, što se čudno razlegalo po noćnoj tišini, ja počeh obraćati pažnju na predmete oko mene.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Gori u tišini, U pustoši toj, — Takav mi se čini Sada život moj. XIV Ti si većem bleda bila, Al’ veselo sa mnom šeta; Ti si
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Oni su bili u rovčićima... Pričaću vam. Pri polasku kazao sam vojnicima da se kreću bez lar-me, uzvika, u najvećoj tišini. Ako li ko bude ranjen, pa pusti glasa od sebe, ubiću ga svojom rukom. — Pazite dobro! — rekao sam im.
— Nemam naređenje, jer će oni svakako to u tišini da izvrše. Uostalom, ako ustreba, mi smo uvek za gužvu. Rajko se protegnu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Steglo s’ grlo, pa ne mo’š za živu glavu govorit, A u tišini želja samo sve većma bubri. Goru usne nabrekle, i čisto dahću za ust’ma, K’o usijana zemlja štono za rosom puca...
Ćipiko, Ivo - Pauci
Rade se najednom trže, veli joj: . — Što drhtiš ispod ruke mi kao list na trepetljici? — a glas mu u tišini, u proređenom vazduhu, odzvanja jedro, odjelito. — Milo mi je!
Cvrčci, takmičeći se, pomamiše se, kao za inat ljetnoj tišini, a zamoreni seljaci, neki s omotanim peškirom oko glave, odjeveni ljeti kao i zimi u sukno, izmiču se ispred bijesnih
jednako budilo i skrušavalo na dogledu elementarnih strahota i svjetlosti puna dana, u zamirućem zapadu, kao što i u tišini noći.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Dan je umirao u požaru zapada, u pozlaćenom blesku lišća, po tamnim hrptima vidika, u svečanoj tišini koju nisu remetili čak ni ovi suludi smetenjaci što se međusobno uništavaju.
Neću da im kvarim uživanje u tugi, tuga je tako lepa kad se dešava u tišini i osami. Ona provetrava dušu, otapa u njoj čemer kao što topli vetar otapa sleđeni sneg u zastrancima i uvalama gde ne
Ilić, Vojislav J. - PESME
Pa ipak, ja bih do zorice rane, Bludio tako po tišini toj. SlušajuĆ kako dotiču se grane, I tiho šire tajni šapat svoj... 1885.
Samo negde u daljini čudnovati krik se ote, I zadrhta u tišini, pun užasa i strahote. Ja sam znao otkud usklik: to bengalski tigar riče, Ili demon okovani podzemnoga boga viče.
Da, i sad često u nemoj tišini, Kad mesec svetli u plavoj daljini Carica vila sa dna se izvija, Na talasima sanano se nija.
“ 1887. PLAČ AFRODITE NAD ADONIDOM O zvezde na visini. Čujete l' moju tugu? Ja plačem u tišini... O Eho, po daljini, Pokloni glasak drugu, Što bled i mrtav leži U sumornoj dolini.
Vi zvezde na visini, Vidite l' moju tugu? Ja plačem u tišini... O, Eho, po daljini, Pokloni glasak drugu, Što bled i mrtav leži U sumornoj dolini... 1888.
Bilo je večernje sveto. U tami i tišini Treptahu nebesni zvuci božanskog Palestrini, Kô usklik njegove duše. Pred samim oltarom svetim, Sa crnim dugačkim
Zato sam, pred oltarom, Izašla preda te jednom sa svetim, nebesnim žarom, Kô suzna Niobeja. Zaklonjen, u tišini, Tvoj svetli duhovni pogled otad je draži mi bio. Tvoj život ràd meni beše.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
No, do toga nije, hvala Bogu, došlo, pa zato mogu u miru i tišini da proživim svoje dane. Ja nisam uspeo da svoje račune dovršim do kraja, jer su mi nedostajali potrebni podaci o
Stanković, Borisav - TAŠANA
Blešti se veliko ogledalo, sada bez crnog vela. Prozori širom otvoreni. Bije jutarnja svežina i svetlost. Po tišini, osobito uličnoj, oseća se da je praznik, nedelja.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Vidim sad da nisi više dete, vidim. Gospodin si od glave do pete, i fala Bogu, fala Bogu. — U tišini se čulo disanje gospa Nolino, uzrujano, a i bolesno. Mladić priđe, i sa očima punim suza poljubi ruku gospa Nolinu.
nestaje kad se palanka istinski prestaši od nečega krupnog i retkog, ali još uvek ne toliko potresnog da se u lepoj tišini ne bi moglo zaspati, i sutra orno ustati, i regularno palanački funkcionisati.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Činilo mi se da su kopite moga konja strahovito odjekivale u noćnoj tišini. Starao sam se da držim stalno desnu stranu. Čim put skrene nalevo, postajao sam nespokojan i zatezao dizgine.
Petrović, Rastko - PESME
Naselih prošlost odjednom vojskom čitavom duhova, Zapretoh u tišini njen glas lišćem još svežih grehova: Kud god bih upravio pogled nasmešio bi mi se njen lik, A zatim bih skakao noću
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Deca su bila još mudrija: rađala su se bez jezika! Srećni život Carstva tekao je u potpunoj tišini, sem što bi Car, ponekad, nešto prošuškao, a doglavnici povikali: — Mikiki-Miki-No! Mikiki-Miki-No! Mikiki-Miki-No!
Ćutljiv i pažljiv, drvodelja je polako dubio deblo, odbijajući da odgovara na pitanja suseda. Polako i u tišini radio je, a orah se čitavom svojom dušom trudio da mu pomogne.
»Šta znaju one o očima mladića? Šta o jezeru i o tišini koja kao srebrni labud na njega pada čim u sumrak pocrne grane vrba? Šta o svirali čobanina?
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
takvu kućicu, on se oseti nekako više sam, svoj; daleko od grada i vreve i tišme gradske, i on uživa u onoj prijatnoj tišini kućevnoj.
Sede na minderluk, uhvati se za čelo i, teško dišući, gledaše unezvereno oko sebe i ne verovaše čisto onoj tišini i usamljenosti u kojoj se sada nađe posle malopređašnje tišme i vreve!