Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Neko žestoko tištanje u jedno bedro probudi ga... Pogleda na prozor, već svanuće... »Ih, šta li me to tišti? Mora da sam se ubio negde sinoć.« Ono tišti jednako. Pomače nogu, opazi nešto tvrdo pod sobom.
Pogleda na prozor, već svanuće... »Ih, šta li me to tišti? Mora da sam se ubio negde sinoć.« Ono tišti jednako. Pomače nogu, opazi nešto tvrdo pod sobom. Pridiže se te svuče čakšire, koje behu još prilično mokre.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Ne govori tako, pobratime! — mahnu rukom Zeka. — Ne bih, da me ne tišti ta nevolja!... Znaš li ti da bih se ja sit naplakao, da me nije stid plakati!...
Dučić, Jovan - PESME
Da znam od kud tišti na dnu duše tajno Neki mir što šumi, i pesma što ćuti, Dok, kô zadnje ptice kroz veče beskrajno, Očajno se žure
Nušić, Branislav - POKOJNIK
SPASOJE: Opasnost, razume se da je to opasnost! ĐURIĆ: I briga koja u ovome času vas tišti ne može i ne sme ostati samo vaša briga; to je briga celoga društva, to je briga i same države, ako hoćete.
Matavulj, Simo - USKOK
koje predstavljahu „admiral“ i „kapetan“, a na kraju đakon dohvati i Janka, pitajući ga: je li se zaželio žâba, tišti li ga puška za pojasom, je li zgodan veliki tur itd., čemu se Janko od srca smijao.
Milićević, Vuk - Bespuće
Oni se poljubiše i pošto izredaše obična pitanja, zaćutaše oboje. Na ocu se opažaše nešto plašljivo, nešto što ga tišti i smeta. — Šta radi mama? — zapita ona poslije ćutanja.
Radičević, Branko - PESME
Doba drugo, kišovito doba Tišti što je lekar izlečio, Pramaleća slatke opomene U me jadna dovodi uništene. STOJAN I Doline, brda i tutnje i
I olovo sve postade Pa na srce jadno pade. Teško li je, ala tišti, A ne može da propišti, Oh, snimi mu teret, snimi, Snimi, Bože, il' ga primi!
„Brže, brže, tamo k reci!“ Pa ponesi i poteci; Al' kroz nojcu zrno pišti! Oh ajduče, da l' te tišti? Zrno stiže, Eto ajduk pade ni se diže, I njeg' loša kopca snađe — Tu za oblak mesec zađe, I tavno je, sasvim
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Šta je tebi krivo, daj reci jednom? — Krivo, veliš? Ne znam, brate. Savilo se nešto na srcu, pa tišti, a šta je i zašto je, pitaj boga. — Jesmo li te nešto uvrijedili, a?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Vas dvojica, koji ste u istoj bateriji, niste u stanju da se sporazumete o jednom pitanju koje podjednako tišti i jednog i drugog. A hoćete da se milioni ljudi raznih rasa i plemena sporazumevaju preko graničnih kamenova.
Rakić, Milan - PESME
O, šta me tišti kao gvožđe vrelo? Znao ga nisam, pa zašto bih plak̓o? Znao ga nisam, pa zašto te, rako, Ne smedoh tada pogledati smelo?
Pandurović, Sima - PESME
kiša oštrih zrna, Gde potmulo grmi strašna kanonada, I zastava smrti leprša se crna; Gde zlokobni jaram još robove tišti, A zemlja od kiše i od krvi pišti. Preci će se naši iz grobova dići Za poslednju borbu!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Na štapiću ide, kleca, Jad ga tišti, jad golemi; Za njim trče mala deca, On ih moli: Oprost'te mi! Oči su mu pune suza, Reči su mu pune jada, On se seća
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ali ne, mi to ne bi voleli jer je sudar potreban: da bi ozdravili ranu što nas odavno tišti i jer je potrebno da se već jednom sve svrši, da se ne [...] učini kraj i da se ide kući. Kući?
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
od mene; ali od nekoga kome je lako biti pametan i razborit jer nije u pitanju njegova koža, od nekoga koga ne tišti ono što tišti mene, koji ne zebe od onoga od čega zabem ja.
ali od nekoga kome je lako biti pametan i razborit jer nije u pitanju njegova koža, od nekoga koga ne tišti ono što tišti mene, koji ne zebe od onoga od čega zabem ja.
Ponekad mi se čini da u svijet gledam očima na čijim vjeđama tišti sanjivi umor čitavog jednog geološkog doba. Ležim spuštenih kapaka i jedva čujna bila u žilama zapešća, i čini mi se da
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Idem! — reče u suzama paron Zorzi kad se žena srdito odmače od njega. Polako silazi niza stuba. U grudima ga jako tišti, plakao bi. Otvori kućna vrata i ustavi se na pragu. — Morača, zbogom! — javi se. Žena ne odgovori.
Miljković, Branko - PESME
O, daj mi snage nad silama grubim. Vrati mi sličnost da usnim, dok strava Tišti mi čelo i niče na stolu. Ona je deo predela što spava.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
„Buntovnik grozan!...“ A zašto?... Evo! Osmelio se čovek zgaziti Na težak kolut lanca rđavog. „Gvožđe me tišti!...“ To što je rekô, Zaslužio je davno vešala! „Sindžir me mori! Grudi prsnuše!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
« Pa posle sviju napora i skupih žrtava robovi opet da ostanu robovi, a Srbija slomljena, razorena. Ali tišti i sama pomisao na ovu crnu mogućnost.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
mi, I gorko piće gasi nam često žeđ Kad nož nepravde ljute kolje Decu i ženu, i starce, ili Kad tajna zamka veru nam tišti, i Sovjest pristeže. Obrana tome kam'? Kam' krilo slatko, moćni zaklon?
Predmet svaki na me zjaje, Jedna strast me drugoj daje. Duša klone, serce pišti, I ja ne smem kazat gdi me tišti. Ištem, prosim svud zabavi, Da mi serce zaboravi Onu koja me plenila, Al' sve vsuje, ne da ljubve sila.
Da protivnost sad me goni, Breme tišti nesreće, Poda mnom da breg se roni, Tre m’ uboštvo najveće, — Dajem sade nemaren’ju.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
— JELISAVETA: Pa?... Kapetane! KAP. ĐURAŠKO: Pa: „Latini su lukavi, Junačka muka tišti lisicu...“ Protivnici ti tako govore.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Uistinu, čini mi se da ovu staru i iznemoglu prestonicu naši vladalaca tišti nekakva teška, nemila turobnost i strašno prokletstvo minulih, sa'ranjenih pokolenja.
Bojić, Milutin - PESME
(1916) BEZ DOMOVINE Misao nas jedna ranom zorom budi, Misao nas jedna celog dana prati, Misao nam jedna noću tišti grudi: Da li otac pati?
Ćipiko, Ivo - Pauci
Dvorištem razlijega se divlji kikot mladosti. A njega u grudima nešto tišti, pa neće da mu dade odahnuti. Gleda svoje selo, bijesnu buru što se puši morskom pučinom, osjeća zimsku stud, a majka,
Po podne odjurio je u polje, izvan grada. Očaj, čama i silna tuga glodali ga. U grudima ga tišti, ne može da misli, ne može ni da osjeća.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kuvar na žaru rasporedio veliku parčad mesa a pod pepelom u crepulji tišti se presan pšenični hleb. Ali ipak, dug, vijugav prašnjavi drum. Pokunjeni konji, krmeljivi, snuždeni.
Ilić, Vojislav J. - PESME
S krikom lete ždrali više moje glave, I gube se tiho u daljine plave. Što sam tužan tako? Šta mi tišti grudi? Uvenula mladost, il' odbegli maj? Kud mi setni pogled u daljine bludi? I čega se tiče gorki uzdah taj?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ipak nije mogla sakriti da je puna briga, da je nešto tišti. Nas dve pozvane samo sutra na večeru kod Protićevih, a to je prvi komšiluk Lazarićkin. Valjda je tamo što prodrlo.
Rim je hram, škola, i lečilište... Ponekad me samo mnogo tišti moj stari bol: zašto od čitavih razreda, od darovitih ljudi, od istrajnih ozbiljnih radnika, ostane samo dim?...
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
se kako varao i laskao, il' mu čim da bi pretio i ugovarao se, ne hajao li, — ono se povraća te povraća, te durma te tišti, pri i sudi te što si to uposlovao; na misli iznosi ti pravi sud.