Dučić, Jovan - PESME
Sve je što živi na dnu tmine S prokletstvom nemim na svet palo — Sve što ne gleda u visine, I nije jednom zasijalo!...
u bolima dugim: Sve je pokidano sa mnom i sa drugim, I čekam odnekud novu reč duboku, I dokle se dele svetlosti i tmine, I noć pada kao paučina meka: Sve nàtpēva hučna muzika tišine! Sve nadvisi nemi glas koji se čeka!...
punim crne deteline Počeše vlašići da blede i slaze, Mrtvo lišće poče da pada na staze, I kao crn uzdah da izbi iz tmine.
ZA ZVEZDAMA Ubrisaću s usta mučnu kap gorčine — I kao kraljević iz starinske bajke, Poći ću za glasom što zove iz tmine, Kao glasi davno nestanule majke.
Sve svetle palate života pod ključem!... Vaj, koliko puta umiremo? Ko bi Znao za sve tmine pod suncem! I zna li Iko sva bespuća u sutonu dobi?... I kako smo često oči zatvarali...
Samo buktinjama zbori se kroz tmine; U zrcalu mača budućnost se slika; Preko palih idu puti veličine; Slava, to je strašno sunce mučenika.
Radičević, Branko - PESME
Nosi jadne, u jami je veće, Ta sred one tmine ponajveće, Tmine, brate, svoje carevine, Pa već ne zna šta će od miline, Veseo je, Bog ga ne ubio!
Nosi jadne, u jami je veće, Ta sred one tmine ponajveće, Tmine, brate, svoje carevine, Pa već ne zna šta će od miline, Veseo je, Bog ga ne ubio!
danak, Kakav dosle još ne bio, Kô najlepši kakav sanak, Ma se brzo izgubio; Učas nesta luče medne, Pritiskoše tmine ledne. IV On je manu iznenada, Da jaduje dokle živi; Pa opeta jadna mlada, Ni ga kune, ni ga krivi.
Lepo beše, ma ne dugo. Brzo snova sve s' obrnu I namače nojcu crnu: Skoro sunca uspomene Probi tmine te maglene, Eto, sinu divno, milo, Kâ nekada što je bilo, Kog sa neba svoga trže, Pa pod noge ludo vrže; On ga
Ao suze moje, gorke li ste!“ Sunce sede, danka nema više, Puste tmine zemlju ogrliše; Nebo vedro, a sjajne zvezdice Divno dole uprle s visine.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A Nuška im kolovođa. Kad samo razastre crne kose, razuzuri se i obujmi neku, a naročito onu koja se plaši od tmine i noćne vlage, pa se s njom vine u baštu.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Jedno budim — Drugo trujem. Ne sećam se Svetog jutra: vrtelo se sve iznutra, sa zrnima zlatne tmine u kuljanju pomrčine. CRNA BARA, III Alge zrače sa lomače. Žarka ruka plahte stere. Cvate oči u matere.
Laza Kostić: Stvaranje sveta PONEDELjAK І Gomila mrak se, raste kolač tmine. O staklo srca gruni, Sveta harfo, uz blesak Duha, s vode i visine, u oblik sklopi bèzobličja carstvo!
Po haos-polju kvasac goni testo, što bukće, kipi, kula urnebesno. Gomila mrak se, raste kolač tmine. (A svetlost gde je? Pupi li joj loza?) Dok Vazu vaja tvorbena nervoza, Svetvorac plamti - Kyćo od vedrine!
i Kupu brusi, gde će da zablista, kad metež klone, beli labud smisla. Gomila mrak se, raste kolač tmine. II Tumara tmušom nagon bògotvorni, kroz pustoš lista tamine šumarke. Trenuci to su neslovni i slovni.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Samo pod točkom, u tmine neme, kapljice broje večito vreme. Pod vrbom krivom, na pustom žalu, Vidran se Vidrić bogato gosti, okolo svuda
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Iza tmine i sunce ogrije: pred večer se nad tobom izvedri, Turke mrtve po tebe brojasmo, pogodit se nigda nè mogâsmo oko broja,
Pandurović, Sima - PESME
Prodirne jauke Duša je slaba da goni od sebe. Iz oka njina tmine groba zjápe; I smrt je s njima, da život moj pogrebe.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Pošlje smrti razgovora nema. Prazna glava svaka je ohola: Prazne tikve po vodi plivaju. Iza tmine i sunce ograne. Prije ćeš se odužiti duga, Neg’ rđava razdružiti druga.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Jedne me mame, druge plaše — Neznanim glasom ko iz tmine: Uđi u mrtvo carstvo naše! KUĆA Budi me pijuk preko puta: Još jednu dragu kuću ruše.
I tek ponekad, u čas tmine, Kad i poslednji korak mine — Kreto sam ka svom trgu-getu: I vrteo se svu noć dugu Kao robijaš po svom krugu Ili
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I ptice nesta... ptice moje mile! - Da l' ima Boga i sred noćne tmine? Tišina... Samo iz izbe dopire Prigušen, sanjiv drhtaj violine, Kao kad žica o žicu se tare...
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Ovo strašno padenje nebesah načalo mu u tmine unese, tme vjekovah vječno neprohodne oko njega nagomila krugom. Prostor cjeo u stara vremena bješe sv'jetlim zasut
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
!.. A noć, upravo još veče, odista bejaše strašno kao da je nastupio sudni čas. Pun mesec zapleo se u nalomljene crne tmine iznad Žlebova kao opsađeni junak, pa se gotovo ne miče, no samo s trenutka na trenut pokazuje svoju tužnu belinu, da
Šantić, Aleksa - PESME
No ja dobro čujem hod, korake vječne Nevidovnih snaga što kô straža bdiju, prodiru kroz kamen, zemlju, tmine rječne, Plijene i nose i nište i biju: I boga i nebo, život i sazdanje, Sve u isto doba.