Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Osim tih slika poređane su još i neke ženske slike, što tokorse pokazuju delove sveta i godišnja vremena; slika nekog deteta s naočarima a dole piše: Kleiner Groѕѕpara i druga — opet
Platićeš ti to meni! — reče Sima kao preteći. I opet bi se svadili, ali uđe Đura sa Spasojem, pa se malo povode — tokorse pijani. Gazda Raka pogleda ih, nešto se uzvrpolji, pa sede za jedan sto blizu vrata što nikad nije imao običaj.
— veli kmet. — Ta nije to trebalo... Baš nije trebalo — vajka se tokorse kapetan. — Ja ni od koga ne uzimam ništa... Nego već... — Ponesi, ponesi deci, gospodine! — graknuše ostali.
— Ej, ej, Mile, polako more!... — poče Vidak još s vratnica, kao tokorse u šali. — Što si se razvikao toliko? — Kako neću, brate! — okrete. se Milun njemu.
— Ih! baš grebe kao testera! — podvikne drugi ko od svatova i stane zviždukati igru, koju tokorse Sreja svira. — Udri, bre! — dere se treći na ono pijano momče; — kad mu ne valja ćemane, opali barem ti!
Udri, udride!« i skaču oko nje ga kao besni. Najposle ti ono momče spusti bubanj na zemlju pa, tokorse da se n ono našali, poteže i skoči na nj. Puče koža i obe noge propadoše mu unutra. Ono samo ukokoti očima.
Kad bi uveče, eto ti Sreje. Milun duva i čini se tokorse nevešt, i Sreja duva i čini se takođe nevešt. Kad večeraše, Milun promrmlja: — Sutra zorom, Sretene, otići ćeš da
Istina, ne svakad po volji kapetanovoj, tek kapetan mu neće pokvariti. Tokorse ga malo prekori, pa ćuti. I tako Strahinja uze u ruke Milunov slučaj i Sretenovu parnicu, ispita još neke svedoke, pa
ala pali! — Ne ti kaza', more! Ama ćir Trpko!... — reče i kucnu se prstom u čelo, tokorse da pokaže kako je on to promućuran, a ispod oka pogleda na onu torbu voska.
— pa ustade, priđe Tiosavu i sasvim šapćući reče mu: — Znaješ li, more, da ima 'ajduci? — Gde? — upita Tiosav, tokorse iznenađen. — Gore u Kosmaj! Dvojica gi ima. — E jes'? — Jes', bogami ti kažem!
Nego po šest, pa neka je sretnje! — Ne možemo! Za triest groša, ako 'oćeš... — reče Vitomir, pa tokorse pođe, a za njim i Tiosav. — Stani, stani! — povika ćir Trpko. — 'Oćete za sedum cvancika? — Aja! ni pare niže!
— Idite, molim vas! Noć je! Neko Viče! — Ama ono jauknu neko! — reći će polako Tiosav tokorse i on uplašeno. — Da ne pogibe ko? — odgovori Vitomir i povuče sebi krilo prozora.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Kako bi svaki pogledao, kako bi se čudili i divili! „Ko je to? To je neka strana.“ O, luda Pelo! Tokorse milostiva gospođa, a nisam se ni na karuca vozala. Baš oću da isteram u tom želju, i onako ću izvući psovku od Srete.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Iglicama igra — tokorse plete, Tri milosnika oko nje lete; Trči, hodi, izviruje kud ko prolazi, Raspituje koji kojoj, kade dolazi, Sad želi,