Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Braća, Đurđe i Petar, Isakoviči, pri dolasku u Temišvar, u očekivanju daljih seoba, bili su se naselili u jednom traktiru, koji se nalazio preko puta manastira fratara pijarista.
Pa je zalupio vrata, tako da su se prozori tresli na traktiru. Anin otac, krivonogi, nasmejani, senator Jakov Bogdanovič, isto je tako bio dojurio, iz Novog Sada, da vidi zeta i
Jurat i Petar Isakovič, sa ženama, počeše zatim da se spremaju, da idu iz Temišvara, a sedeli su, uveče, u traktiru, kao pokisle tice. Kao kad se čeka vest da je neko u porodici umro.
Nije smeo ni pomisliti da se, kao braća, naseli, u traktiru, nego se bio naselio, kod svojih, razvojačenih, seratlija, u obližnjem selu Mahali.
Božič ima tasta u Budimu, pa dolazi često. Svi ga postovi, do Beča, znaju. Čuven je. A znaju ga i u svakom traktiru, i kontumacu. Široke je ruke pri faraonu, a jak i pri piću. Ljudi ga vole. On, Trandafil, već mu je govorio o Isakoviču.
pošta, sa svojim kolima (chaise de poste), već vozila dobro u prestonicu carstva, svaki se putnik radovao da ne noći u traktiru, ili u kolima, pod vedrim nebom. Bilo je sigurnije, i udobnije, kod nekog prijatelja.
von Izakowitz) doputovao je iz Budima, sa imenovanim majorom – optuženim za uvredu Veličestva – i odseo u Švehatu, u traktiru „Kod crvenog petla“ („Zum Roten Hahn“). Burgvahe je onda dobila naređenje da tog oficira pronađe u Švehatu.
kao pozorište uopšte u to doba, i nije bilo pravi teatar, u današnjem smislu, nego neki saltimbanko, komedijant, u traktiru, čiji su glumci bili Venecijani, koji su bili poveli i po neku lepuškastu Bečliku.
Oni su se bili skupili u tom traktiru, u Beču, da izmole pasoš za odselenije. Premeštaj rosijskog ambasadora, grofa Mihaila Petroviča Bestuševa Rjumina –
Bio je raj serbskih oficira koji su se selili. Isakovič je, u tom traktiru, dobio jednu malu, skromnu, sobicu, iz avlije, iznad kapije, koja se, svaki put, kad bi putnici, kolima, u traktir
Pavle je imao mnogo briga tih dana. Rublje se, u to vreme, u traktiru, pralo dva puta godišnje, pa nije imao čiste presvlake.
da se bio razboleo, da on nema društva, da ne ide u teatar, da nije video hansvursta nikada i da večera, sam, u svom traktiru. Volkov ga upita onda: zar nikog nema u Beču?