Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
MALI VOZ Sve dečakove igračke smejale su se malom vozu. Kakvoga li šašavka, majko rođena! Tračnice mu idu od jednog kraja sobe do drugog, a on tvrdi da će, jednoga dana, izaći kroz prozor i prošetati se dolinama i
Sve igračke gledale su ga sa divljenjem. Zar nije duhovit? Zar nije oštrouman? Mali voz postiđeno saže glavu. Njegove tračnice idu od jednog kraja sobe Do drugog, ali na svom putu prelaze preko mosta i kroz tunel.
A onda, sunce banu na vrata i dečak ustade da vidi šta rade njegove igračke. Spavale su sve do poslednje. Jedino su tračnice maloga voza bile prazne, a povetarac njihao zavesu na otvorenom prozoru. — Videla sam ga!
Ako ne veruješ, pitaj vrapce: bili su budni... Dečaku se učini da sanja, ali prozor je bio širom otvoren, a tračnice maloga voza prazne. Igračke su u čudu trljale oči. Niko se više nije smejao.