Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
(Zvoni.) MILADIN: Neću, gospodin-Žiko! ŽIKA: Deder govori, zašto si došao? MILADIN: Pa evo šta je: neki Josif iz Trbušnice... ŽIKA: Znam Josifa. (Opet zvoni.) MILADIN: Pa taj Josif tako češće uvraćao do mene u dućan, pa...
V MILADIN, PREĐAŠNjI MILADIN (donosi ukvašenu krpu): Evo, gospodin-Žiko! (Da mu je, pa nastvlja.) Pa taj Josif iz Trbušnice uvraća češće kod mene u dućan — kao čovek, dabome... ŽIKA: Bre, baš si ti neka stoka, gazda-Miladine.
Daj ovamo! (Uzima krpu i obavija je sebi oko glave.) MILADIN (nastavlja kazivanje): Pa taj Josif, iz sela Trbušnice, uvraća tako češće kod mene u dućan...
ŽIKA: Znam da je otišao, pa šta? MILADIN: Pa to, znaš, gospodin-Žiko, kako ti rekoh, taj Josif iz Trbušnice, uvraćao je tako kao čovek u moj dućan, pa... ŽIKA: E, jesi čuo, baš si ti nekakav neučtiv čovek!
ŽIKA: E, jesi čuo, baš si ti nekakav neučtiv čovek! Vidiš da se dva činovnika razgovaraju, a ti tvoga Josifa iz Trbušnice.
Dete jedno od kile mesa pa ga čekaš devet meseci, a ti bi hteo da ti tvoga grmalja iz Trbušnice dam za tri dana. Ti misliš pravda – to je tako, uzbere se kao zrela kruška.
XV PREĐAŠNjI, MILADIN, zatim SPASA MILADIN (ulazi, prilazi gospodin-Žiki i (počinje svoje kazivanje): Pa taj Josif iz Trbušnice, uvraća tako češće kao čovek u moj dućan...
ŽIKA (ščepa divit): Čuješ, ako mi još jedanput pomeneš toga Josifa iz Trbušnice, ja ću te divitom u glavu! MILADIN: Pa ja kao mislim... ŽIKA: Ama, šta imaš da misliš?
(izviri iza rafa, pa kad vidi da je gospodin Žika sam, prilazi obazrivo i staje pred njegov sto): Pa taj Josif iz Trbušnice, uvraćao je tako kod mene u dućan kao čovek...