Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Kako naš top puče, a naši se vojnici trgoše natrag, dok dole povikaše: „Naš je top, naš je top!” a oni opet u napredak, a turski konjici prskoše.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
opšte »mnogaja ljeta«; Đuko pali iz pištolja, a virauni udariše tako goropadno »zort« i tuš da se čak u drugom selu trgoše kvočke sa smetlišta, u kome se behu bezbrižno razlepršale i zakokotaše poplašeno, a pilići se samo pribiše uza njih pa
Utom panduri otvoriše zaklopac, i svi se na prvi mah trgoše kad videše ono živinče unutra. Englez odmah pritrča i zaviri, pa se stade grohotom smejati i govoriti nešto onom
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On prenu. Prenu i Zavrzan. Graktanje se začu opet. — Odgovori! — reče on Zavrzanu. Zavrzan zagrakta. Hajduci se trgoše iz sna. — Šta je? — Neko nas traži — reče Stanko. I nasta tajac... Minuti su prolazili kao večnost.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Otpusti ruke niza se. Ispravi se i pođe napolje. — Čekaj-de ti, kćeri! — viknu đeda neobično jasnim glasom. Svi se trgoše. Tim istim glasom nastavi đeda: — Ti, sinko... s tobom, čujem.. tebi je sasvim nepravo u mojoj kući i kod mog naroda!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Božič je Isakoviču ponavljao da se neobično raduje, što će imati tako prijatnog saputnika na putu. A posle, kad konji trgoše, uzbrdo, i zasmrdeše, zbunjeni Isakovič, u kolima, ču još samo kako im Trandafil želi da prijatno i mirno putuju, ili
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
I kad zbilja viknu, tako da se konji trgoše, prenerazi se i sam od svoga glasa, dok se monah trže, kao da ga neko bičem šinu.
Radičević, Branko - PESME
Turci, al' u vetar samo, U to stiže četa srpska amo, Živi oganj na Turke obara, Da izbavi svoga gospodara; Još trgoše okovane nože: „Juriš, juriš!“... Pomozi im, Bože!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Svi se u kući trgoše i praznovjerno zagledaše u pridošlicu, a on, kao da potvrđuje njihove slutnje, zlurado podviknu: — Aha, utekoh li mu,
Svi se iznenađeno trgoše: šta je sad ovo? Pade svetac među njih odnekle odozgo, iz raskošne orahove krošnje! Kako, zbog čega — pitaj boga!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
A oko njega sve jedno isto: suton, žubor, jecanje... Odjednom se oboje trgoše, ustadoše i pođoše dalje. Mesec izgrejao, pa treperi svojom nežnom srebrnastom svetlošću.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Pst! — učini kmet, i svi se trgoše. Ozdo od potoka prelažaše preko vrzine čovek u varoškom odelu — s puškom o ramenu.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ali kada videše tolike svirače, toliku svetlost, trčkaranje, kao pri svakoj svadbi i proševini, svi se iznenađeno trgoše i uveriše se da je zaista i sa njom, Sofkom, već jednom svršeno...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Dok oni stojahu oko stabla, s odignutim glavama, jedan lijepi hrt doigra među njih i zaštekća. Djeca se trgoše i poplašiše, ali umah umiriše kad hrt stade liskati po ruci nekoga od družine, mašući svojim tankim repom.
Ćosić, Dobrica - KORENI
se nad njega, mora, a ne može od zadaha vina, od bola u očima, od krvi što je odjednom stala, i ruke se s gađenjem trgoše i klonulo padoše niz bedra. Dugo se klati zadihana tutnjavom u grudima. I svog koraka se boji.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
I on je naslućivao da mora postojati jedna opšta metoda i preduzeo je da je pronađe. Ali ga iz tog razmišljanja trgoše drugi - kralj Hijeron pozva ga k sebi. „Treba mi, dragi rođače, tvoj savet i tvoja pomoć“, reče mu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ali već posle pola časa trgoše me iz tvrdog sna užurbani i zbunjeni glasovi mojih vojnika. Skočim što sam pre mogao i ugledam vojnike oko mog odličnog
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— javi se prvi stari ribar. —Mrtav je, ponovi njih nekoliko, jedva dočekavši živu riječ. Pa svi najednom trgoše se iz muka: slabiji se krste i bogu mole, a jači se dogovaraju kako da Marka iz mora izvuku.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Posavlja, proli junak suze niz obraze, udari se rukom po koljenu: koliko se lako udario, na koljenu čista čoha puče; pak trgoše nože od pojasa, u kabliće bega učiniše; bijele mu dvore poharaše, poharaše, vatrom popališe; pak odoše u goru
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Bili su kao u nekom začaranom lisnatom carstvu. Odjednom se u blizin začu neko neobično cviljenje. Svi se trgoše. — Šta je ono? — promuca Đoko. — Pa to je Žuja! — dosjeti se Nikolica. — Zove mene. — Umiri je, vrag s njom!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Parigušica!“ Svi se trgoše, pogledaše na prozor. Kroz zavese se belelo, zora se prokradala u odaju koju beše od tavana do poda pritisnuo dim kao