Dučić, Jovan - PESME
PODNE Nad ostrvom punim čempresa i bora, Mlado, krupno sunce prži, puno plama; I trepti nad šumom i nad obalama Slan i modar miris proletnjega mora.
Prah sunčani trepti nad ispranim peskom, I srebrni galeb ponekad se vidi, Svetluca nad vodom. I mirišu hridi Mirisom od riba i modrijem
Sjaji dan međ crnim borima, Mrkne noć izmeđ belih krinova, Božji lik trepti na svim morima, Svaki čas svemir niče iznova.
SRCE Moje tamno srce, to je deo svega — Sa zvezdama trepti, huji s vetrovima; I onda kad stoji bezglasno međ svima, Jedan gromki eho ćuti u dnu njega.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
Ij, kakav si mi drveni mladoženja (namešta mu maramu), kad sam ja bio tako mlad, na meni je moralo sve da trepti. Malo se valja nalickati, kosu, to jest, ugladiti, brkove namazati, mirisavke pored sebe nositi.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Čašica čiste rakije naslikana je, na primer, ovako: Trepti u toj rebrastoj čašici čitava jedna godina, radna, marljivo urađena i sklonjena pod krov, u suvo, miriše iz nje
Radičević, Branko - PESME
Tio svuda i sve tiše, Tice našle svoja gnezda, Sumrak veće, pa sve više, Već podegde trepti zvezda, Veće dođe nojca tavna — Njena došla već odavna.
Oh ubi me, ubi, ubi! Slušaj samo kako trubi, Gledaj tamo preko mora, Kako ide kao zora, Kako trepti, kako sjaje, Oh ona je, oh, ona je! Eto ide dragu svome, Oh eto me! Zdravo, zdravo!
Spolja svila, al' unutra šta je? Sve se blista i trepti i sjaje Samo zlato i drago kaminje, Gospoštine to pusto znamenje, Oh, ćilimi, oh, sjajno oruže, Ao ruo, moj premili
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Preko njegova kosmata lica prosulo se smešenje te izgleda da svaki živac i vlas trepti. Oko širokih, razvučenih usta leprša se ponosan osmeh, a prosedu, čak do očiju, bradu svakog časa gladi svojom
Ah, da znaš, dragi, kako te željno čekam? Kako mi sva snaga trepti kô list na gori... Ah!“... Mati umuče. Ona se nagnula k njoj, ručicom joj zapušila usta, a, od stida sva zažarena i
peva on, a niotkuda glasa, samo mesečina sja i trepti. A njoj tada dođe — sačuvaj Bože, kao neka napast! — da i ona, kao što se u pričama kazuje, poleti, sedne do njega na
Samo se jednako raskopčava, hladi, zavrće rukave na košulji, i gleda nekako čudno, meko. A mesec, čisto trepti. Od našeg dvorišta, gde mi sedimo, samo se to sjaji, a ostalo sve je u senci od tolikog drveća što je oko nas i po
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
- Sjen patosom, koprena (tanko li se oprela!) u pročelju sinula. Šporet vatru smiruje. Trepti čaša tropera. Zrcaj, zrcaj, čašice - raduj kućno kandilo: kuća mi je proljeće što se maglom natkrilo!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Šulja se Mjesec, utvara prava, kad, gle, na pragu — bakica spava, spustila glavu, srebri se kosa, na prutu trepti jutarnja rosa. S drveta utom, hitra i laka, pred kuću skoči brbljiva svraka, zakrešta zlobno repati vrag: „Držte ga!
Vječita sreća tu se skriva i trepti radost sunčana, živa, čitava zemlja cvjetni je vrt. Crveni Vrabac hiljade ljeta po zemlji ovoj bezbrižno lijeta i ne
Potok-jarence skače i đipa, na miru nije ni jednog trena, po njemu igra senka od vrba, blista i trepti odeća-pena. Brzicom oštrom ko munja šiba pastrmka smela, vatrena riba.
“ Tekli su dani unedogled, na mlinu starom tišina, led, smrzla se voda, drvo i kamen, sa sveća trepti plavičast plamen, zastao žrvanj, večita čigra, jedino vatra dedina igra.
U tihoj noći, uz leđa vrbi, Vidran se brine o svojoj trbi. Evo i jutra s rumenim licem, trepti po travi plamena rosa, vrba u vodi ogleda lice kako joj stoji zelena kosa.
„Neka slava prati zastavu našu! Platiće ribe jutrošnju pašu!“ Široko polje rosom se kupa, biserje trepti, sunčana kiša. Ratnički poklič vojvode mačka uplaši samo jednoga miša.
U toj svirci trepti sreća plava i žubori pjesma zaborava. Jednog dana, ispod krošnje drage, zauvijek se raziđosmo, druže, po svijetu,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A koliko je tek mrtvih pred nama. Pri svakom ovom pucnju, od kojeg zemlja trepti, padaju mrtvi i ranjeni... I celu ovu masu zdravih i snažnih ljudi vode na gubilište.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
u belim čakširama, sa čalmom, dugačka nosa, prosed ali visok, dugih ruku, | dugih laktova, počne da izvija i trepti grnetom. I prateći ih svirkom, zajedno se i on za njima penje. Gore ih dočekuju. Efendi Mita sa svima se ljubi.
Pandurović, Sima - PESME
Gle! očima im trepti rosa nemo... NjEN ODLAZAK Ostavila si duh prošlih vreména U odajama svojim onog dana, Kad su te nemo od tvojih
ovi, I pričaju mi moje doba slavno, Mistično, svetlo, s nade oreolom, Protkanom srećom, preliveno bolom, U kome trepti san života večna.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Kolo: Paun trepti, da poleti Paun: (Digne ruke i njima čini — kao ptica leteći krilima). Kolo: Na čije će dvore pasti?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
ide i ova moja devojka u svet da traži sreću, vidiš, onu smo poslali, pa se ne vraća, može biti da do sad zlato na njoj trepti.” Čovek uzdahne pa pristane i na to. Sutradan ona spremi svojoj kćeri kolača i pečenja pa je opravi sa ocem u šumu.
Stanković, Borisav - JOVČA
JOVČA (gleda za njom; sav trepti od groze sećajući se reči vladičinih, koje ponavlja): »Ne daš je drugom!« (S osećajem mržnje na tog neznanog još
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Veliko nam plavo nebo prošlost briše. Uz korovski miris: kiše nas umiše. Sunce nam u oku kule sjaja zida. Trepti srž borika, drhti vlat i hrašće: To stižemo padom mi na hodočašće.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Meni je bilo k'o da pjesme ove Svaki stih posta pun behar u rosi, Pa trepti, sjaje, i meni po kosi Prosipa meke pahuljice nove... O mili časi, kako ste daleko! Vi draga lica, iščezla ste davno!
“ I akord zvoni... Sve u sjaju jačem Kandilo trepti, i sobu mi zari... Iz kuta muklo bije sahat stari. Ja sklapam oči, i od sreće plačem... A.
J. Dučić XCIV PODNE Nad ostrvom punim čempresa i bora Mlado, krupno sunce prži, puno plama, I trepti nad šumom i nad obalama Slan i modar miris proletnoga mora. Ljubičaste gore, granitne, do svoda, Zrcale su u dnu.
Mirna, i bez pene, Površina šušti i celiva stene; Svod se svetli, topal, staklen, iznad voda. Prah sunčani trepti nad ispranim peskom, I srebrni galeb ponekad se vidi, Svetluca nad vodom.
ćuti, treperi, sanja, I čini mu se da iščezava, K'o da se topi od čudne slasti, Da biva cveće, ta magla plava, Što trepti k'o veo povrh granja, Il' čini kao da diše trava. I tad ga osvaja želja pusta, Življa od tol'kih doživljaja!
Ne znaju draži sa životom novim Ljubavi naše neumrle znak. ... Gle, očima im trepti rosa nemo... S. Pandurović CLXIII UNUTRAŠNjI DIALOG Kada od mojih bezbrojnih ja ona Večite skepse zlurado
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
zvezda ili da staza nije samo u sumraku bela nego i večno budna, odnosno da prolećno more ima slan i modar miris, koji trepti nad obalama.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
RUŽIČIĆ: Nebo grmi, zemlja strepi, Sunce sija, trava rasti, Slavuj peva, ševa trepti, A duh stihotvorca leti Preko polja, preko brega, Preko vozdušnoga snega, Na visoki Parnas, Gdi s’ izvija ljupki glas.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Dve duše zagrle. se, A srce biju dva, U Toj se sreći rađa Tek prava molitva. U suzama se kupa Pa sve joj trepti sjaj, — I povije se u meki, U topli uzdisaj. A ko će je popeti?
“ „Mi vidimo zvezdu ovu, Vidimo je kako trepti, A nje možda davno nije, — Veruješ li? — Verujem ti! Jer s’ i meni kašto čini, Usred noći sam stojeći, Kô da
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Raketla... Mračan horizont bleštavo trepti... Senka kao da narasta i saobraćajnica kao da tone u ponor... Tama. Tak-tuk, tak, tuk... Du-du-du-du--du... Fi-u!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Jedan trenutak — pa se sve obli u bjeličastoj svjetlosti! Sve trepti, preliva se. Samo, tamo daleko ispod planina u prisojima, treperi magličasto, timorno plavetnilo.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Naročito zidovi, redovi ćeramida i više zidova ono iz bašte zeleno drveće, lišće, to sve kao da gori, trepti. A hladovina sve jača. Oseća se kako zemlja nekako sveže, mokro odiše.
kad bi joj se oči počele jače da crne, svetle, usta crvenija, vlažnija da bivaju, a ispod grla, mekog, nežnog, da jače trepti, i čisto se čuje neko grcanje, on bi je utišavao: — Hajd, hajd! Idi radi...
Ilić, Vojislav J. - PESME
I stokratno je srećan svak Te pesme ko je plen; Života u njoj trepti zrak, I bol je sladak njen! O, pusti da njom pevam ja I sreću, bol i jad: Jer teško tebi ako ta Izumre pesma kad! 1881.
1883. NA VESELjU (USPOMENE) Već burni danak tone, gle, Što nas je brigom slamô Sve živo ćuti, sanja sve, Topola trepti samo. I tajna sila, sveta moć, Rasiplje svete žŷdi, I nebom trepti tiha noć, Carica burnih ljudi. Veselo, druzi!
I tajna sila, sveta moć, Rasiplje svete žŷdi, I nebom trepti tiha noć, Carica burnih ljudi. Veselo, druzi! Naša ćud Veselje nama gradi.
se do i luzi Na tirs naslonjen drema bog, Kraj njega moji druzi; I svud se širi pokoj blag, Dubrava mirno spava; Ne trepti čisto lahor drag, I nigde živa java!
Meni se jako spava. 1883. SAN Hladna jesen magle svija Poljem zelenim, Sunce trepti, sunce sija Zrakom ledenim. Na ognjištu plamen liže Kamen studeni, I u kutu slike niže Mrtve jeseni.
Kao sumornog Algijeri Njenog me lika vodi sjaj Kroz osvećene rajske dveri, Gde večno mladi trepti maj. No dalje s tugom!... Milo dete, Tim neću da vas morim sad, Ja volim kad se nasmejete, I mene onda mine jad.
Đeram se umorno sagô, a orô lagano kruži; Sunce je na zrenik stalo i vreo trepti zrak.. Garavo, pustarsko čedo, vino nek nama služi, Dok noćni padne mrak.
Svud je tiho, nemo, kô u svetom hramu, Samo mesec bledi osijava tamu. Kô kandilo bledo pred gospodom sveta, Tako trepti svetlost sa čela mu bleda...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
I tako dalje. I danas je nad grobom gospa Nolinim čuvena igra senki. To trepti, to se plete i ukršta, to kleca; to se otkida i lebdi. Niko ne zna i ne vidi otkuda dolaze senke, ali one dolaze.
— A da li ima i ženskih u zatvoru? — Jana trepti: — Nemoj o tome da pričaš, Mijo... Ja se bojim. — Kad se bojiš, nemoj slušati! — preseca Soka.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ruke mi hladne... A sunce pali i zemlja trepti od toplote. Pogledao sam sa strahom oko sebe, i onda bojažljivo izustio, kako mi je nešto hladno.
Petrović, Rastko - PESME
da drugi ćute, Da udaljeno čezne za mnom malena deva, Malena deva kao da skida povezaču seljačku; Iz očiju joj da ludost trepti. Pa iskradem li se noću u polja Zlatna gde sija mesec puni, Beskrajna nas će ljubav da zbuni.
Šantić, Aleksa - PESME
Meni je bilo kô da pjesme ove Svaki stih posta pun behar u rosi, Pa trepti, sjaje, i meni po kosi Prosipa meke pahuljice nove... O mili časi, kako ste daleko! Vi, draga lica, iščezla steko'..
I akord zvoni... Sve u sjaju jačem Kandilo trepti i sobu mi zâri... Iz kuta muklo bije sahat stari. Ja sklapam oči i od sreće plačem... 1910 — 1911.
suton prikrada se, slazi U lisnu goru — u zavičaj mio; Rađa se mjesec i po dugoj stazi Padaju sjenke, i san trepti ti'o.
Nju plava jutra umivaju rosom, A vjetar trepti i lako mirisnim Češlja je krilom, i svilenom kosom Vihori dugo pod brezama lisnim.
I svaki dršće, prodire i tone, I rasipa se kô rubin, kô duga... Dok ovdje gori, više njena groba, Trepti i kruži bono, svako doba, Sam jedan crni leptir — moja tuga. 1911. JESENI MOJA... Jeseni moja, pozdravljam te!...
Skoro će žetva... Jedro zrnje zrije... U suncu trepti moje rodno selo. No mutni oblak pritiska mi čelo, I u dno duše grom pada i bije.
1908. VEČERNjA ZVONA Predsutonski je čas. Visok i zlatan krst sa tornja sipa zrak I trepti vas. Zalazi sunce i okna gore Kô požar jak. U nebu svijetle se laste. I veče sve bliže Stiže I raste.
Sve cvjeta, diše. Vijence behara Povija vjetar i pahulje nosi, I svuda trepti prva, mlada jara. Blistaju strane u suncu i rosi, Izbija loza, soče zdravi trsi, I leptir kruži po polju i kosi.
Uz Neretvu, dole, behar se razgrozdô; Pun fenjera stari Mostar trepti ozdo, Spava. Mesečine pokrilo ga platno. Moje srce leti, i kliče, i gori, Prostorima kruži i, kô meteori, Po
1914. POGLED S VRHA Lepote! uz reku, kao labud beo, Leži Mostar i, pun sunca, adiđara, Sav trepti, i stremi s kopljima munara Kao da bi nebu poleteti hteo.
I u tihoj sreći sve trepti i sija I voda i kamen, džbun i vršak grana, Kao da se nebo bliže zemlji svija I sam gospod hodi preko mirnih strana.
na čupave čete Oblaka ranih što se tiho žare I plove tamo, preko polja tije', Po zlatu ječma i šenice jâre, Gdje trepti jutro i svjetlila lije, Pada po drvlju i zahvata sela I raštrkane kolibice mije.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Zažmuri od blaženstva, uzdahnu i — sasvim se rasplinu, pretvori se u razliveno sjajno jezerce po kome trepti još sjajniji zračak, možda od sunca ili od Lunjina pogleda. — Ranjen je, ranjen! Daj ga ovamo da mu pogledamo ranu!
svakodnevno o Marici, Stric je prolazio kroz selo zanesen kao da ne gazi po zemlji nego po meku oblaku iznad koga trepti i prelijeva se obasjana glavica njegove plavojke.