Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Op je išao tromo i leno... I stiže kući. Radeni ljudi pano večeraju, rano ležu, da bi ranije sutra na posao ustali. Otac njegov, koji
Dučić, Jovan - PESME
SLUTNjE Kako vreme teče tromo i bezlično, I bolna se slutnja počinje da budi: Da i osećaji stare, kao ljudi, I sve jedno drugom da je tako slično.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Hajd, hajd, pa pravo u narod. Ustaviše se kola. Gledamo mi ko će to biti. Gospodin čovjek nespretno skoči s kola, pa tromo i kao da je bogzna kako umoran priđe stolu gdje je i pop sjedio.
— Imate li ključ sa sobom? Ja otključah kapiju. Ona uđe tromo. Pod stepenicama otresaše noge na asuri, i to činjaše nekako tromo. Bila je veoma bleda.
Ja otključah kapiju. Ona uđe tromo. Pod stepenicama otresaše noge na asuri, i to činjaše nekako tromo. Bila je veoma bleda. — Gospođice, vama je ozbiljno rđavo? Ona klimnu glavom. — Pa kažite mi šta vam je?
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
kako u tom momentu naiđoše odnekud ona teška gvozdena kola za polivanje, vučena ogromnim meklenburškim konjima, koji su tromo i glomazno gazili sredinom ulice, ono zaglušujuće tandrkanje po neravnoj i šiljatoj kaldrmi izmešano sa uzbudljivim,
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Čuo je da je mnogo na karti proigrao i mnogo na veresiju dao. — ’Odi ovamo k meni bliže! Pera onako tromo dođe bliže. Otac sedi, a Pera stoji. Žut, neispavan, oči upale.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Zidovi oko njega i tremovi behu toliko mirni, kaluđeri mu prilažahu tako tromo i tiho, da mu se u prvi mah učini da je besmisleno tu, uopšte, govoriti, i da će se rešiti sve samo od sebe.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
ni u dodir s mečkom, jer dete može dobiti belegu na telu ili postati zver, odnosno imati po telu guste dlake i biti tromo kao mečka.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
I tako su se tromo vukli pospani dani... Sve ređe su ga pozivali na večere, a i kad bi ga pozvali, stolovi nisu bili onako obilato
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
sive, gotovo blesaste oči, donja posuvraćena usna, strulja i ulepljena kosa, sve je To izgledalo glomazno, nespretno, tromo i divlje!
— Kamo te ponude? Što mu nisi dala? — poče Ariton na nju surovo. — Kakve ponude? — odgovori Marika tromo i nekako zlovoljno. — Takve ponude — poče Ariton još ljuće. — Ponude što je moj čirak doneo: kruške. — A, kruške...
Lalić, Ivan V. - PISMO
Jednom sam čuo te u glasu drozda, Na severu, a s proleća je bilo; Jednom si pogled krznula mi krilom Pčele što tromo zuji oko grozda. Trezna halucinacija.
je u znaku polovine puta; Sinkopa koju senkom slutnje prati Fіgura non ancora conoѕcіuta — Dvojnik tog dana što se tromo zlati. (10. VII 1989) KAO MOLITVA Jesi li umoran, Bože, Od neizvesnosti dela?
da trulež biva zalog zrenja u vidljivom, gde razum gospodari — Pa će i svetlost da razjede leto Na naše oči, dok tromo ga zari U avgustu, iznutra, nepokretom; A raspadanje tek svedoči umor Neprevladanog, što zovemo sveto — Govorim, ne
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Sigurno lovac, kad za njim juri, od straha žmuri. Nosorog teški, tvrđava siva, tromo se kreće, izgleda zlog, evo ti tenka, opasna, živa, umesto topa — strši mu rog.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Svuda pustoš i dosada Caruje i vlada, Niti srce štogod želi, Nit' se čemu nada. Rasejano pogled bludi, Tromo idu časi. Iz daljine zvono gudi, Razležu se glasi — Odjekuju na daleko... Mora da je umro neko.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Zatim smo vukli vojnike, koji su se tromo dizali, gledali nesvesno, naslanjali se na štit topa i spavali u stojećem položaju.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Putom, što vodi od železničke stanice k opštini orlovičkoj, kreće se tromo i umorno jedan putnik. Još iz daleka, po celoj njegovoj figuri, poznaćete da je to nešto neobično, a kad vam se
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Tako su proticali dani mirno, nečujno, tromo, dok se jednog dana ne poremeti ravnoteža društvene harmonije. Mlad jedan čovek izda na javnost zbirku svojih pesama.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ljubiša i sad ide tromo, ali mu je pokret smeo i odlučan, a pogled, rekao bih, veoma neodređen i nepažljiv. On gleda stoga što ide, inače bi,
Rakić, Milan - PESME
Njegovu sam škripu kao dete čuo. Stara gruba sprava davno mi je znana. Jedan mali vranac okreće ga tromo, Malaksao davno od teškoga truda. Vuče bedno kljuse sipljivo i romo, Bič ga bije, ular steže, žulji ruda.
verna slika moga jada, Dronjav i blatav, beda sama, Teturajući preko rupa, U iscepanim košuljama Umorni seljak tromo stupa. A magla pada, tiho krije Močarne njive, polja gola, Studena kiša stalno lije I rabadžijska škripe kola.
SMRTI NA KAPITOLU Ko ogromna sablast Večna Varoš spava, Dok sipaju na nju sunca zraci vreli I dok julsko podne tromo otkucava Na trošnom zvoniku crkve Ara Coeli. Sve je tako mrtvo, i ljudi i stvari.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— Neka, Sofke, ja ću! — odbi je ona, žurno otvarajući kapiju, na kojoj je čekala majka, stojeći tromo, predišući od umora, a i od jela i plača na groblju. — Dođoste li?
Preko sofre, ukorak je preskočivši, pođe po kujni, sviračima. U tom svirač, držeći u jednoj ruci tromo grnetu, a drugom pritiskujući raspasan mintan, presavi se pred Markom i sanjivo, malaksalo, ali odlučno poče: — Marko
Ćosić, Dobrica - KORENI
U bunilu, sam sebi razrastao, snažan, svu je sobu ispunio; osmehnut, stiskajući pesnice, pođe tromo za Simkom; ne korača, naginje se samo, a ona, predosećajući njegovu nameru, više začuđeno no uplašeno, zalupi vrata za
— Šapuće: Po celoj Srbiji da se priča kako Aćim Katić sede glave ljubi skut pijanom popu Metodiju... Milunka se tromo izvuče iz sobe, udavljena suknjama, hukćući.
Kolona se njiše i zanosi, a jahači tromo odskakuju u sedlima. — Pijani su! — viče starac sa kase. Zapanjen, kao radostan. — i konji su pijani!
u očima i obrazima, i što je sada sigurna da će do smrti ostati gazdarica, a nekada je i ona bila nadničarka. Tromo i teško uđe Nikola. Dade mu tronožac da ne bi seo uz naćve, u senku. Sme li da se raduje?
Ja ću sâm ovo da završim“, prišao joj Tola. „Zajedno ćemo“, nije ga pogledala: bio joj je tuđ i mrzak. Tromo je pošla, uzela naviljak deteline i jedna ga prinela plastu.
— Pa kao tvoje. Beži, nemoj da se sramotiš pred Švabicom! Ti si gazda. dete zaplaka. Đorđu zatutnja po rebrima. Tromo iziđe i sede na stepenice od belog kamena. Kvrgavo uvo, pomisli i opipa svoje. Pipa i čelo. Kakvo je?
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
VODENI CVET Tromo se vukla reka ravnicom. U njenim vodama ogledali su se vrbaci i žitna polja, ponekad đermovi pobodeni u nebo, ali nije
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Nil prastari, zelen, s iznemoglim dahom, Odilazi tromo. Nad starinskim gradom Mirno podne sipa ognjenijem prahom; I sve gori strašću razbludnom i mladom.
Njegovu sam škripu kao dete čuo; Stara gruba sprava davno mi je znana. Jedan mali vranac okreće ga tromo, Malaksao davno od teškoga truda; Vuče bedno kljuse sipljivo i hromo, Bič ga bije, ular steže, žulji ruda. Vranče!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
njih Luvr, a preko njih, izvan same varoši, zeleni brežuljak Monmartr, a na njemu nekoliko seoskih kućica i vetrenjača koje tromo obrću svoja krila.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— zevnu Radisav i pogleda ga sanjivo. — Đe veliš? — Pa viđi ’vamo, bolan. Znam ti ja sad đe je! Radisav pođe tromo i, bacivši pogled dužinom zida, odjedared zastade i uzviknu: — Ene de, provaljen zid!... — Šta veliš, more?
Petković, Vladislav Dis - PESME
Uvek jedno isto ponavlja se, eto, Monotono, tromo, bez ikakva cilja; I otkuda, zašto, čemu zima, leto, Dani, zvezde, zemlja, čovek, kamen, bilja.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Svjetlost slaba, mutna; toplina se ne osjeća, iako je ljeto. Stevica se zadihao i umorio od pričanja, pa tromo stupa preda mnom uskim, utabanim putićem, koji se kao isprebijana zmijurina vijuga ispred nas kroz zasijane njive.
Sve se kreće lijeno, tromo, iznemoglo, tužno. Pokraj mene prolaze, promiču umorno i slomljeno mlade i plave Šokice u crnim, atlaskim dimijama, i
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
mogla bi da sede negde pored jaza vodenice, da kisele kvrgave noge i da pričaju dosadne dogodovštine iz minulih leta, tromo i dremljivo kao voda što kraj njih teče prema razjapljenom grotlu badnja.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I to je prošlo. Vas već nije, Kroz pusta polja bludim sam Jesenja magla zemlju krije, Ah, kako mi je - to ja znam! Tromo i mirno teku časi, Mladost se gubi, gine sve, Sumorna jesen život gasi, I život, mladost, sve to mre.
Veče se spušta blago S mirisom I milinom. I vetar bije s gora, I čajka tromo kruži S obale sinjeg mora Nad ravnom površinom.
Kravar se lagano krete, I, tromo brišući gunjče, šaptaše: „Pogano dete.“ Amor je veselo išô, jer draga beše mu zora I oštar, jutarnji vazduh što pirka
Od sela lavež se čuje. Izretka promiču ludi, I sve se lagano kreće, život se svetao budi. 3vezdana, nekako tromo, gledaše na istok tavni, Na osenčenu reku i tihe, daleke râvni.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
To je Aristotel! Mi se vraćamo natrag, ponoć je davno prošla. Cela varoš leži u dubokom snu. I mi smo osanjivili, pa tromo koračamo kroz tihu, pustu ulicu. Čujemo topot konja.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
školske godine bio živahan i okretan dečko, poče polako, neosetno, postepeno da prima slonovske manire, da se kreće tromo, da lenjo misli i da dobroćudno žmirka očima, pa čak poče i koža da mu postaje neosetljiva a nos da mu se ispušta u
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pljuštala je kiša, zemlja je pištala, a vijugavi potočići romorili i razlivali se u beskrajne bare... Tromo, lagano, sa najvećim naprezanjem i ljudi i konja, kretala se isprekidana kolona.
Ponegde ukraj puta izdiže se visoko drvo sa granama zasutim prašinom, a lišće se tromo opustilo. U daljini negde vidimo kako se beli krečna zemlja i blešti na vrelom suncu.