Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
U CARA TROJANA KOZJE UŠI Bio jedan car koji se zvao Trojan. U toga cara bile su uši kozje pa je redom zvao berbere da ga briju; ali kako je koji išao nije se natrag vraćao, jer
pa je redom zvao berbere da ga briju; ali kako je koji išao nije se natrag vraćao, jer kako bi ga koji obrijao, car Trojan bi ga zapitao šta je video na njemu, a berberin bi odgovorio da je video kozje uši, onda bi ga car Trojan odmah posekao.
obrijao, car Trojan bi ga zapitao šta je video na njemu, a berberin bi odgovorio da je video kozje uši, onda bi ga car Trojan odmah posekao. Tako dođe red na jednog berberina, ali se ovaj učini bolestan pa pošlje svoga momka.
Kad ovaj iziđe pred cara, zapita ga car što nije majstor došao, a on odgovori da je bolestan. Onda car Trojan sede te ga momak obrije.
Onda car Trojan sede te ga momak obrije. Momak brijući cara opazi da su u njega kozje uši, ali kad ga Trojan zapita šta je u njega video, on odgovori da nije video ništa.
To se odmah razglasi po svemu gradu, a najposle i car Trojan sam sobom čuje kako deca sviraju: — U cara Trojana kozje uši!
Čuvši to car Trojan odmah dozove onoga berberskoga momka, pa ga zapita: — More, šta si ti oglasio narodu za mene? A on se siromah stade
Onda car sedne s njim na kola, i pođe na ono mesto da vidi je li istina, kad tamo, ali još samo jedan prut nađu. Car Trojan naredi da se načini svirala od onoga pruta da vidi kako će svirati.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
CAR TROJAN U gradu Trojanu, na Ceru, živeo je nekakav car Trojan, koji je imao tri glave: od njih je jedna jela ljude, druga stoku
CAR TROJAN U gradu Trojanu, na Ceru, živeo je nekakav car Trojan, koji je imao tri glave: od njih je jedna jela ljude, druga stoku a treća ribu.
„Samo se bojim sunca, — odgovori Trojan, — i nikoga više pod nebom“. Sveti Dimitrije doznavši to, da konjma pune zobnice peska mesto ječma, a ljudima zakaže da
On se zarije pod plast sena, ali dođe bik te prevrne plast, i on se rastopi. U beganju Trojan je ogluveo na mestu gde je sad selo Glušci; otpali su mu tabani u selu Tabanoviću; oslepio je u Slepčeviću; izgubio je
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
39. U CARA TROJANA KOZJE UŠI. Bio jedan car koji se zvao Trojan. U toga cara bile su uši kozje, pa je redom zvao berbere da ga briju; ali kako je koji išao nije se natrag vraćao, jer
pa je redom zvao berbere da ga briju; ali kako je koji išao nije se natrag vraćao, jer kako bi ga koji obrijao, car Trojan bi ga zapitao šta je video na njemu, a berberin bi odgovorio da je video kozje uši; onda bi ga car Trojan odmah posekao.
obrijao, car Trojan bi ga zapitao šta je video na njemu, a berberin bi odgovorio da je video kozje uši; onda bi ga car Trojan odmah posekao. Tako dođe red na jednog berberina, ali se ovaj učini bolestan pa pošlje svoga momka.
Kad ovaj iziđe pred cara, zapita ga car, što nije majstor došao, a on odgovori da je bolestan. Onda car Trojan sedne te ga momak obrije.
Onda car Trojan sedne te ga momak obrije. Momak brijući cara opazi da su u njega kozje uši, ali kad ga Trojan zapita šta je u njega video, on odgovori da nije video ništa.
” To se odmah razglasi po svemu gradu, a najposle i car Trojan sam sobom čuje kako deca sviraju: „U cara Trojana kozje uši.
” Čuvši to car Trojan odmah dozove onoga berberskoga momka, pa ga zapita: „More šta si ti oglasio narodu za mene?” A on se siromah stane
Onda car sedne s njim na kola i pođe na ono mesto da vidi jeli istina, kad tamo, ali još samo jedan prut nađu. Car Trojan zapovedi da se načini svirala od onoga pruta da vidi kako će svirati.
Kad oni načine sviralu i počnu svirati, a svirka izdaje glas: „U cara Trojana kozje uši.” Onda se car Trojan uveri da se na | zemlji ništa ne može sakriti, pa onome berberinu oprosti život, i posle dopusti da svaki može dolaziti
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ako su živi, lijepo im je i danas. U CARA TROJANA KOZJE UŠI Bio je jedan car koji se zvao Trojan. U toga cara bile su uši kozje, pa je redom zvao berbere da ga briju; ali kako je koji išao, nije se natrag vraćao,
pa je redom zvao berbere da ga briju; ali kako je koji išao, nije se natrag vraćao, jer kako bi ga koji obrijao, car Trojan bi ga zapitao šta je video na njemu, a berberin bi odgovorio da je video kozje uši; onda bi ga car Trojan odmah posekao.
obrijao, car Trojan bi ga zapitao šta je video na njemu, a berberin bi odgovorio da je video kozje uši; onda bi ga car Trojan odmah posekao. Tako dođe red na jednog berberina, ali se ovaj učini bolestan, pa pošlje svoga momka.
Kad ovaj iziđe pred cara, zapita ga car što nije majstor došao, a on odgovori da je bolestan. Onda car Trojan sede te ga momak obrije.
Onda car Trojan sede te ga momak obrije. Momak, brijući cara, opazi da su u njega kozje uši, ali kad ga Trojan zapita šta je u njega video, on odgovori da nije video ništa.
To se odmah razglasi po svemu gradu, a najposle i car Trojan sam sobom čuje kako deca sviraju: — U cara Trojana kozje uši!
Čuvši to, car Trojan odmah dozove onoga berberskog momka, pa ga zapita: — More, šta si ti oglasio narodu za mene? A on se siromah stane
Onda car sedne s njim na kola, i pođe na ono mesto da vidi je li istina, kad tamo, ali još samo jedan prut nađu. Car Trojan zapovedi da se načini svirala od onoga pruta da vidi kako će svirati.
Kad oni načine sviralu i počnu svirati, a svirka izdaje glas: — U cara Trojana kozje uši! Onda se car Trojan uveri da se na zemlji ne može ništa sakriti, pa onome berberinu oprosti život, i posle dopusti da svaki može dolaziti
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
?) u vezu sa mitskom ličnošću i deposediranim božanstvom Trojanom. Da bi mogao napraviti odelo za svoje vojnike, naumi Trojan da seje l. Nikako nije mogao naći zgodno mesto, pa zato pusti sokola, i gde soko padne, da ga tu seje.
Soko padne na ovu gradinu, i Trojan »svojom rukom« tu zasadi l. (»ćeten«). Otuda se ovo mesto prozove Ćetenište (Karadžić, 2, 1900, 65).