Dučić, Jovan - PESME
I mrtve uče sad da miruju. Moj dobri rode, svi su rđavi, Vapaj tvoj ne čuju što tuguje! Izdajnik i sad još u tvrđavi, S ubicom žrtva sada druguje.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Isakovič, kaže, mnogo tuguje nešto. A to nije dobro. Duša je uzrok žalosti u životu. Sreća je posledica dobrog vaspitanja.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Devojka koja tuguje što dragi ne mari za nju i njenu ljubav, koja se oseća nesrećnom i nemoćnom da izmeni svoj položaj, a pri tome ne može da
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Deda Rade, ta lepa pravednička duša, ovako tuguje za svojom umrlom ženom: I tako iz dana u dan: dedove žalbe sve su kraće i bezglasnije, dok se najzad ne svedu samo na
glog pored druma, i raduje mu se: Osamljeno drvce cvililo je na vjetru kao da to neko već odavno tiho i uzaludno tuguje. Seljak se prenu i zastade. Suton se hvata, još je pustije nego obično, a glog je tu, osamljen i tužan kao kakav čovjek.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Bog zna ko mu je ta Marijana za kojom on svakog proljeća tuguje. Pa da, s njom bi on da ode nekud u ovu provlaženu noć, kroz tamne šume gdje sablasno stražare u bijelo obučene
Kuda? Kuda li to teži srce uznemirenog pjevača? Vide li to u kući, ne vide li, kako tuguje Nidžina mlada, ko će to znati.
— Čuješ, Rade, pa ne mora to baš biti neka tu, domaća Marijana. Bog zna zbog čega to čovjek tuguje, pa kroz pjesmu olakšava duši. — Hm, tuguje. Šta ima da tuguje? Ćopića kuća puna svega ko šip, ničega nije željan.
Bog zna zbog čega to čovjek tuguje, pa kroz pjesmu olakšava duši. — Hm, tuguje. Šta ima da tuguje? Ćopića kuća puna svega ko šip, ničega nije željan. — A zar ti, Rade, nikad u mladosti tugovao nisi?
Bog zna zbog čega to čovjek tuguje, pa kroz pjesmu olakšava duši. — Hm, tuguje. Šta ima da tuguje? Ćopića kuća puna svega ko šip, ničega nije željan. — A zar ti, Rade, nikad u mladosti tugovao nisi?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Na kraju šume kućica stoji, tuguje u njoj mačak Šepa, kroz prozor gleda, časove broji, pjetlića čeka zelenog repa, dok tamo negdje, na strmoj kosi
Sve pristiže druga drug, načinili sjajan krug. Mars bojovnik, to se čuje, svoje sablje da ne kuje, već tuguje. Teške misli njega more, ljudi vode pregovore, bratu pruža ruku brat, u muzej se sprema rat.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
169. Rasla je jela, jelika, Među dva bora velika, Pod borom Jovo boluje, Kraj njega draga tuguje. “Da umrem, bi l’ me žalila?
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
ZALjUBLjENI MAČAK U sobi, kraj prozora, mačor tuguje Sa nekom tajnom mukom druguje; Mutan, ko sunce posle oluje, Neizrecivi bol boluje. Godinama mačor samuje.
I mislim — zureći pomalo iskosa — Dok me plavo nebo gleda ispod oka: Taj svet je splet čudesnih odnosa, Čak i reč tuguje kada je bez sroka... Ništa se ne miče.
Rakić, Milan - PESME
Katkad, kao zrak mesečev, mine Pustim odajama usamljenog dvora. Tu tuguje ona čekajući mene, I sa svojih gora od snega i leda Uzdišući za mnom bolećivo gleda, I u slatkoj čežnji neosetno vene...
Ćosić, Dobrica - KORENI
Simkino vabljenje živine izvuklo ga iz podruma da vidi njene neispavane i umorom zamućene oči, pa da čitavog dana ćutanjem tuguje. Večeras je svaku njihovu reč razumeo i odgonetnuo prošlu noć.
Mogao bi više da se raduje kraljevoj pogibiji koju godinama glasno želi i čeka, mogao bi manje da tuguje što se više ne čuje lavež u Prerovu i što je na Adamu ostalo da u njegovoj kući ognjište loži i slavsku sveću pali.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Njene peščane obale bile su ravne. Na njima nije bilo srebrnog odsjaja planine, niti cveća, i reka poče da tuguje. Naročito joj je bilo teško u zoru i u suton kad se u njenim vodama kupalo Sunce i samo nalik na krupan, rumen cvet.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Il' zemlja kune svoje pokore? Il' nebo možda dalje putuje, Da moju kletvu više ne čuje; Pa zvezde plaču, nebo tuguje, Poslednji put se s zemljom rukuje! Pa zar da neba svetu nestane? Pa zar da zemlji više ne svane? Zar da ostane Tama?...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
naslanjao, i sa kojim sam produžio da opštim i posle, uveren da on uvek misli s mojim mislima, sanja s mojim snovima, tuguje s mojim tugama.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Makar da ga boli ljubav, On je neguje; Oh, kako je ljubav divna I kad tuguje. LXІ Zaspala si. A ja budan, — U misli se neke gubim; Čini mi se, grehota bi Bila da te sad poljubim.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
I ja uvijek pobjegnem iz ovog sumornog grada, što potajno i nevidljivo tuguje i cvili za nečim, na Plivin vodopad, da tamo slušam urnebesno huktanje i šumenje divlje, neobuzdane Plive kako urliče i
Jakšić, Đura - PESME
Il’ zemlja kune svoje pokore? Il’ nebo, možda, dalje putuje, Da moju kletvu više ne čuje? Pa zvezde plaču, nebo tuguje, Poslednji put se s zemljom rukuje... Pa zar da nebo svetu nestane? Pa zar da zemlji više ne svane?
Petrović, Rastko - PESME
Zar ipak samo komad boga, bačen u svet, nemajući nikakvog srodstva sa onim što me okružuje; i kevće, i laje, i tuguje taj komad džigerice bačen za hranu psima, i predaje se najzad nekim veličanstvenim zanosima rastrzanja; ja imam toliko
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Smrt dolazi sa svih strana: od Turaka, Latina, Mađara. Ginu najbolji junaci; narod tuguje za njima nazivajući ih „pernatim od sunašca štitom“, „desnim krilom od srpske krajine“ i drugim nežnim imenima.
Ljuba hajduk-Vukosava je vedra junakinja, nadmoćna i umom i srcem. Ona ne tuguje, nego se bori i pobeđuje. Ona je živi primer ženskog junaštva u mučnoj istoriji naše zemlje.