Jakšić, Đura - PROZA
bi s čovekom govorio; glas mu je bio dubok, ali je u govoru zanosio, rekao bi na grčki, i tek sam docnije čuo da je iz Turske i da je Grk. Kad smo izišli iz crkve, on se okrete Živku; njega je, valjda, unekoliko poznavao, jer mu beše parohijanin.
Obradović, Dositej - BASNE
Ono što mu je car i narod dao nek se dan i noć stara kako će zaslužiti, i neka zaboravi one turske običaje svojih starih koji su sve dostojinstvo episkopstva u tom držali da sveštenst|vo deru i biju.
K.: Ko ti je kriv? Ti dobro znaš da kod mene kojekakove turske musevede ne prolaze. Ovde se je naš Svetogorac jošte pametno razgovarao, znajući da je rečeni kapetan takovi čovek
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Na Aleksander placu jato vrana gosti se na ruskom oficiru. A Grk iz Turske u Sibiru sanja da koprivu nađe u tanjiru. O, kako klonuše na bojište tvrdo bankar iz Kelna, vinar iz Burgonje!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Docnije čuo sam da su Nemci za jednu i tu istu noć, od vlaške granice uz Dunav i Savu do Dubice, sve turske lađe oduzeli i na onu stranu prevezli. To je bilo uz naš božićnji post (1787. godine).
Veće smo sve sa dece pootkidali, gde je najmanja para od uroka bila. Vidite i sami da je sve sirotinja i da smo sve turske kuće slugama i sluškinjama napunili; i jošt bi u najam davali da imamo kome, da bi samo koju paru zaslužili i danak
Moj otac dogovori se sa Birčaninom, i počnu jošt oštrije knezovati i narod od svake globe i nepravde turske zaklanjati.
Vi vidite onaj Osat: sve su ono gotovo turske kuće i deca; pa kad ovi moji Srbi popiju svaki po oku rakije i uđu u turske kuće, onda neće se znati ni rz (čest), ni
Vi vidite onaj Osat: sve su ono gotovo turske kuće i deca; pa kad ovi moji Srbi popiju svaki po oku rakije i uđu u turske kuće, onda neće se znati ni rz (čest), ni din, ni srpski ni turski, sve će biti brbat, a to neće ni Bogu ni ljudima
Onaj što je turske konje vodao utekao je u potok, kako je prva puška pukla u kući, a konje je pustio; drukčije Turci bi može biti mogli
— Kad major, rekao bi se zgoropadi, povika: „Zar da ja propustim turske ljude preko careve zemlje? Pa da mi ko drugi govori nego ti, proto, što si ovamo dolazio i što znaš ove regule!
februara pobiju se, gde pogine od naše strane buljubaša Isailo Lazić iz Urovaca, a od turske strane pogine nji̓ov aga Arpadžić beg. Ranjeni̓ bilo je od obe strane.
pomisle da je naša vojska udarila i sa dnu Valjeva počela paliti, pa jedan iz Vrane u srpsku varoš, a drugi na Brđane u turske kuće slete i počnu paliti Vidrak.
dvorom u najvećem prijateljstvu i da on nama nikakve pomoći ni u čemu učiniti ne može, no da će toliko učiniti i nas i turske dahije pozvati da nas pomire. I baš sve mi se čini da je to pismo datirato 20. marta, valjda je po rimskom.
zato koliko bolje možemo, da svoje ljude čuvamo, da bez nužde ne biva krvoprolitija, i da se čuvamo da ne beščestimo turske džamije, hareme, turske grobove, i, jednim slovom, što gode Turci počituju za svetinju i mi da počitujemo, da ne bi i
da svoje ljude čuvamo, da bez nužde ne biva krvoprolitija, i da se čuvamo da ne beščestimo turske džamije, hareme, turske grobove, i, jednim slovom, što gode Turci počituju za svetinju i mi da počitujemo, da ne bi i dobre Turke i samoga
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Hajduci iskočiše s golim noževima, kao kurjaci!... Nasta jauk i piska... Stanko se probi kroz turske redove, obarajući oko sebe kao što dobar kosac obara zelenu travu... I sami Srbi zastadoše iznenađeni...
Drina je besna, hučna i valovita, ali nije velika. Omanje čete turske, pa i pojedinci, duž cele obale imali su svoje brodove i navoze: gde su htele, mogle su prelaziti iz Bosne u Srbiju.
— reče Aleksa. To Stanka trže iz njegovih sanjarija. On baci pogled na kućerinu i namršti obrve. — Da bog da sve turske kuće ovako propevale! — reče Aleksa. — Jesi video gde su me zatvorili? — Video sam. — Da se uvratimo!...
Sad, eto, hoće i ribe da hrani!... A ko to izmisli? — Deva — reče Zeka. — E, jest domišljan!... To mu vredi turske carevine!... Deva samo odmahnu glavom, a Zeka nastavi: — Da se pohita!...
Najedared zatutnji nešto... zazveketaše sablje kao po nekoj višoj zapovesti, i puške turske umuknuše. Sila zastade i okrete se... I jeknu kroz vojsku: — Opkoljeni smo! Sve će nas potući kao miševe!
Dakle, Krstivoje, pazi!... Ako bude kakve turske navale, ti uzmi ukućane, i što možeš poneti, pa se skloni na Drenovu Gredu, kod Radenkovića.
Desnom rukom poteže belokorac, i u koji mah oštro sečivo zari u debeli vrat Mujagin, u taj par vrisnu šešana iz turske ordije... Stanko se samo uvi, ali mu leva ruka diže uvis glavu Mujaginu... Najedared mu ispade nož iz ruke...
A Surep samo uzdigao obrve, pa kosi li — kosi. Zavrzan je jurišao nemilice u najgušće redove turske... Za trenut-dva nestade ga, pa ga tek vidiš kako se, kao šilo, probio, prolećući kao strelica i uzvikujući: — Tako,
Pa ti bar znaš da ja nisam čovek koji suze lije!... Gledao si me kako muški jurim u najgušće redove turske!... I znaš li ti da bih ja voleo najljući okršaj; više bih voleo to nego zaviriti u jedan zbeg!... — Pa šta možemo sad?
Ali đavo ne spava! Može to njima i doći u pamet. Ali, kad turske uvode vide da je Parašnica prazna — a, verujte, tamo će prvo otići — onda će se svi dobro čuvati druma i lugova...
Pazi!... Turci se sve više bližiše. — Pali! — zapovedi on tobdžiji. Riknu top, a sindžir đule pokosi turske redove... Osu vatra. Puška učestala kao jaglica. Diže se oblak od dima.
Ali se opet tuklo. Starešine turske golim sabljama nagoniše svoje ljude u borbu... A ovi u šancu sve oduševljeniji... Stanko je jurio tamo-amo i tukao.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
U to vreme bila prebegla iz Turske jedna prosjakinja, neko ulavo1, mlado devojče. Zvala se Vejka. Od zuluma pomerila pameću.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Veli, oni znaju da su Rascijani, koji su se iz Turske ovamo pre šeset godina doselili, podeljeni bili u tri vojena okruga: Segedinski, Aradski i Petrovaradinski.
Mali je broj bio onih koji su se vratili iz Turske. Svega tri hiljade od trinaest hiljada. Pa i to je ležalo ovde, po travi, u dronjcima, u krvavim pokrovcima, u izmetu, od
Pred njim se ukaza misao da bi bilo bolje da iz Turske nisu ni izlazili, a da je, sasvim sigurno, zlo, što su u Austriju došli.
Kad bi se, među husarima, povela reč o tome, uz Đurđevo kikotanje, Pavle nije znao da kaže, čak ni turske reči, kojima su mu njegove Vlajinice, koje je bio kupio iz Turske, tepale.
uz Đurđevo kikotanje, Pavle nije znao da kaže, čak ni turske reči, kojima su mu njegove Vlajinice, koje je bio kupio iz Turske, tepale. Kad se oženio, nije osećao nikakve razlike, jedino što se trudio da se prema ženi učtiviji pokaže.
Taj forpost, na ruševinama jedne turske karaule, bio je opkoljen rovovima, punim vode, a u njemu je bilo mesta samo za jedan top, jednog oficira i dvadeset
sve to posmatrao iz svoje kuće, koja je bila slupana, na brzu ruku, od naboja, pri ulazu u Mahalu, na zgarištu jedne, turske, karaule, od koje behu preostali samo, turski, dimnjaci.
Garsuli je bio došao da otpuštene vojnike, Rascijane, vrati, što više njih, u rupe, i na zgarišta, duž turske granice. Zato su im odobravali selidbu u Rosiju. Zato su im oduzimali stare barjake.
Ćutao je i vikao, naizmence. A kad mu dadoše hleba, čak je i zasuzio. Što smo mi, Serbi, skoro iz Turske prišedši, tako nesretni u svetu?
Sirmijski husari, prema turskom običaju, držali su, kad su bili neženjeni, po koju Vlahinjicu, koje su dovodili iz Turske. To su bile, često, devojčice, rano zrele, koje su ljubile golicavo, kao što su češale tabane.
Istina, turske su se armije još držale, grčevito, obala Crnoga mora, prema rosijskoj imperiji, ali bubnjevi janičara behu i tamo
Vladika Sava išao je da moli novaca, za crkvu. Vasilije će raditi na tome da izazove, na celoj teritoriji Turske, pobunu, gnädigster Graf! Kad Pavle izusti to, Kajzerling se trže, kao da ga je opario.
Teodosije - ŽITIJA
Odatle dođe u Jermensku, da traži mošti svetih. Prošavši Jermensku i turske krajeve, dođe ponovo na Sirijsko More. I našavši lađy koja vozi u Konstantinov Grad, ukrcaše se u nju i plovljahu.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ova su se plemena uzajamno poznavala i počela su osećati da čine jednu nacionalnu celinu, naročito počevši od turske najezde u XV veku i posle velikih migracija. Tada se rodila svest o nacionalnom jedinstvu.
se za sve događaje na Balkanu; mnogi su se doseljenici nadali, da će se povratiti u svoju zemlju, jednom oslobođenu od turske uprave. Jedna struja zajedničkog osećanja i mišljenja utvrđivala se na obema obalama Save i Dunava.
Ona se još više približavala ovim zemljama svojim etničkim sastavom, jer je obuhvatala srpske grupe koje su u toku turske epohe naseljavale južnoslovenske zemlje u Austriji.
Ali su u toku turske vladavine ove borbe zaboravili i Srbi i Bugari. Mase srpskog i bugarskog stanovništva, koje su radile zemlju, koje su
Od njih se za vreme turske vladavine formirao hajdučki temperamenat, koji se navikao na neke surovosti i usvojio kao glavnu liniju ponašanja da
One su karakteristika njihove tako žalosne i tužne istorije za vreme duge turske vladavine. U njihovim narodnim melodijama vrlo često preovlađuju tužni tonovi; ali katkad iz sentimentalnosti i tuge
Kod dinarskih ljudi se ova mistična logika naročito razvijala u doba najteže turske vladavine. Tada su raznovrsni narodni proroci imali veći uticaj no ikad.
Ovo je stanovništvo bilo zajednički i snažno preglo da se oslobodi Turske i da stvori nezavisnu državu. Doseljenici su imali da se prilagode novoj geografskoj i društvenoj sredini.
Usled dvaju sukcesivnih uvećavanja prema jugu, a na račun Turske, važnost i opasnost ovog geografskog položaja postali su većim, a osobito posle građenja moravsko-vardarske železnice.
okružena sa svih strana srpskim stanovništvom, Šumadija je privlačila slovensko stanovništvo koje je bilo pod upravom Turske i Austro-Ugarske.
Njihova jaka životna snaga Nije bila u svome korenu načeta u toku mučnoga života za vreme turske uprave. Seljaci čine ogromnu rezervu snaga.
Za vreme turske vladavine se u njihovom razvitku osećaju dva pojava. Jedan je što su dinarska plemena pojačana ili proširena mnogobrojn
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— prsten sa jednim velikim brilijantom sostojanije — imovno stanje Stambol, Istambul — Carigrad, stara prestonica Turske imperije stvor — ovde: stas, rast, izgled strahino (ital.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Prikupljajući lađe oko svoje kuće i svojih obora, u blatu, on poče izvlačiti i svoj novac iz Turske i Vlaške, šaljući ga na Sever.
Otišli su bili, kao da su nestali, nekud, u oblake. Pre, kada su se klali sa Turcima, videli su zapaljena sela, turske lađe, pune roblja, na vodi, kako prolaze, čuli su da gore manastiri, da siluju žene i bacaju uvis decu, pa ih dočekuju
Znalo se da će čak iz Turske prelaziti da vide daću, u kući Aranđela Isakoviča. Čulo se zatim i o raspri, koja se izrodila oko njene sahrane.
da proklija i nadnese nova bića nad vremena i nebesa, koja će se ogledati u vodama što se slivaju i sastaju, tu, ispod Turske i Nemačke, ogledati i nadnositi kao mostovi.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Od dušana drktale su stene samog Carigrada. No ova lepa slava naša pala je kao žertva besomučne navale turske. GAVRILOVIĆ: Zbog nas sami i naše nesloge.
Za nekoliko dana tako će vam i ovaj Gavrilović i drugi madžaroni postati rodoljupci, te će i turske kokarde poređati. Jeste li čitali novine, nećače? LEPRŠIĆ: E, novine su nam zabranili.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
glavari, sveštenici, kaluđeri, varošani, stanovništvo iz ravnica i pored drumova, izbeglo je da se skloni ispred turske osvete. Na 100.
To je alegorično-istorijski spev, u kome je opevan rat od 1788—1790. Rusije i Austrije (orlova) protivu Turske (zmaja). To je pesma jednog patriota i hrišćanina koji slavi pobede hrišćanskog oružja i početak oslobođenja od Turske.
To je pesma jednog patriota i hrišćanina koji slavi pobede hrišćanskog oružja i početak oslobođenja od Turske. U spevu ima mnogo istorije i pojedinosti, često sasvim tehničkih, o rasporedu trupa pri jurišima, o broju pukova i
I to utoliko pre što je Josif II vojevao protiv Turske u savezu sa pravoslavnom Rusijom, kojoj se kod Srba bezgranično verovalo. Rat koji su 1788.
veka, kao Jovan Rajić i Dositej Obradović, zadovoljavali su se da hrišćanska Austrija oslobodi Srbiju od muslimanske Turske; od 1804.
1834. otvara se štamparija i na Cetinju, koja je trajala do 1852. godine, kada su, prilikom turske navale slova prelivena u tanad. Od 1838. i u Zadru u Dalmaciji počinju se štampati srpske knjige.
1834. godine izišla je na Cetinju njegova druga zbirka stihova Liek яrosti turske, sa četiri pesme ispevane u narodnom duhu, u kojima se slave suvremena junaštva crnogorska (Pjesna za Vida i Mirčetu,
bojeve, ređa pesme slabe, jednostavne, bez poezije, po ugledu na narodne pesme, i tako je ispevan i Lijek jarosti turske, i docnije izdani spevovi Kula Đurišića i Čardak Aleksića (Beč, 1850).
u Pešti, pomiče se ka jugu i prelazi u Novi Sad. Od XIV veka, sklanjajući se od turske navale, Srbi su svoj centar stalno povlačili ka severu: posle Skoplja, krajem XIV veka, takav centar postao je
Radičević, Branko - PESME
Zaman silno Ture gledi Da dosadi kaurinu, Turske krvce on ne štedi, Već se diže u planinu, Silna četa amo gazi, No malo se kogođ slazi.
Oj Šubiću, Juraniću, Turske glave Beu trave, Mači vaši britka kosa, Krvca vaša beše rosa, Rosa rosnu, javor s' diže, Pevac iza nj gusle
Gle na kocu glave nabijene, Gle trupine turske pokošene, Sve trupinu pritisla trupina, Stoji polje od mesa lazina! Sada udri pravi rupetine, Bacaj u nji turske
Sada udri pravi rupetine, Bacaj u nji turske trupetine, Ali evo ni srpska ledina Ne privata srpska dušmanina: Onde ruka, onde viri noga, Onde komad pleća
“ Zemlja tutnji, zveketa oruže: „Crn mu obraz ko pred Turkom struže!“ Šare s' ore, gorice se puše, Da se bolje turske glave suše.
Tamo, brate, eno sunce seda, Jedna ljuba na vojna izgleda, I evo ga, na nožu mu, pobre, Do dve turske, do dve glave dobre, Ona preda nj: „Zdravo, mili druže!
već se dovatio ždrela, Pa silazi jutrom i tišinom Sa ostalom junačkom družinom, Te razgleda grmove i krše, De će turske kosti da se skrše. Eto Turak'!
Eno zađe sunce ogrejano, A vrću se čete neprestano Od gorice od one kaurske, Čete idu, a čete su turske, Što serašćer unapred poslao, Pa kakve ih nazad vidi jao: Polomljene, ognjem opaljene, Britkim gvožđem ljuto nagrđene,
Starac gusle pa ih udesio, Udesio, uz nji besedio: „Oj, davori, ti Srbijo tužna, Oj Srbijo, robinjice sužna! Turske noge tebe jadnu tlače, A u tebi svako jako plače. Di su dani dušanovi beli? Di su vaši ognjeviti mači?
Ta da vidi što čini Mileta, Kako s' pred njim Turci pobijaju Ka s pred vetrom trske savijaju; Mačem maše, lete turske glave, Kâ pred kosom što padaju trave.
momčad odabrana, Baš ne zna se koja gubi strana, Koja gubi, koja li dobiva; Pusti bojak, žeravica živa, Guta turske i srbinjske sine, Ne zna sreća kuda da se vine.
bio je od zade Svoje vojske sagledao jade, Poterao svoje sokolove, Janjičare, careve sinove: „Jala, deco, turske perjanice! Ne plaši se soko lastavice; Dela danas Ala ga ubio, Ko kaurske glave ne srubio!
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Sedi u Gacku, a čuje đerdan u Trebinju! Valjale su mu i obilne, i sitne, i netaknute, i ovejanke, i turske, i đaurske, i mletačke, pa i sredovečne, ako su još držeće! I uvek mu je bilo malo!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
To su većinom kuće doseljenika iz Turske. Dalje već počinju dućani, kovačnice, lončarnice, ali najviše mehane. Onda, izrivena kaldrma, opale česme, reka, kameni
Vodenice koje ne rade, već se u njima peče rakija. Opet kuće. Čas nove, sve po planu, čas stare, turske, i radi šora presečene, te stoje kao neke trupine. Štrče im i bele se preseci njihovih počađalih greda.
I posle, ostalo? Ostale gazde, bogataše što se obogatiše od turske plačke i zelenašluka?... Ali dosta! Našta ovo? Sve je ovo tako sirovo, masno! Neću to... Staro, staro mi dajte!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— Pa nastavi: — Derte vi dvojica, drž'te toga Vlaha; nek i on zapamti da ne može bez izuma turske livade pasti. Turčin i Ciganin jedva dočekaju, te povale raju, te mu otresu obilatno degeneka.
rugajući se i sileći reče mu: — Bogu vala, pope, evo otpade od vas jedan valjatan junak i odabra našu tursku vjeru i, turske mi vjere, takoga junaka u naše selo danas nema, niti je od kad ja znam bilo.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Fadil Zoglu, kojeg je Sulence upoznao na Kalemegdanu; gde je došao da se kao turista upozna s veličinom nekadašnje turske imperije, dopao mu se već na prvi pogled, pa su pet minuta kasnije postali bogzna kako na ti i sve što uz to fura.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
U Mačka lula veća od glave, šalvare turske od svile blijede, odbija muški dimove plave i čudne priče prede li, prede: „Pođem ti jednom, delijo stara, u lov
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
pocepati, iskidati, raseći, pohabati nošenjem raki-sapun = praki sapun - vrsta mirišljavog sapuna koji se za vreme turske vladavine uvozio sa istoka roza - ružičast rozi - rogovi rositi - činiti da se što orosi, prekrivati rosom;
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
stvar da su mnogi seljaci posle neprestano držali da je Bočaris molovao kafanu ćir-Đorđevu, a moler da je sekao turske glave.
Zuckalo se da se ćir-Đorđe ne ženi samo zato što ne može, a ne može opet samo zato što, iako je iz Turske, nije Turčin nego kristijanin, pa ne može imati dve žene, jednu ovde, a jednu tamo na vilajetu!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Dokle Turci sve njih savladaju, mnoge će se bule ocrniti; borbi našoj kraja biti neće do istrage turske ali naše... Nâda nema pravo ni u koga do u Boga i u svoje ruke; nadanje se naše zakopalo na Kosovo u jednu grobnicu.
Postadoše lafi ratarima, isturči se plahi i lakomi — mlijeko ih srpsko razgubalo! Što uteče ispod sablje turske, što na vjeru pravu ne pohuli, što se ne hće u lance vezati, To se zbježa u ove planine da ginemo i krv prolivamo, da
I naše su utirali suze vješti zvuci divnijeh gusalah. Proste naše žertve svekolike kad je naša tvrda postojbina sile turske nesita grobnica. Što je ovo evo neko doba te su naše gore umučale, ne razležu ratnijem klicima?
OTPRAVIŠE TRI ČETIRI DRUGA DA POZOVU NA SKUP TURSKE POGLAVICE. KOLO POJE Ljuta kletva pade na izroda! Prokle mati od nevolje sina, te knjeginja Ivanbegovica, prokle Mara
DOĐOŠE POGLAVICE TURSKE, OKOLO SEDAM OSAM. I POSJEDAŠE S CRNOGORCIMA, SVI MUČE I GLEDAJU PREDA SE. KNEZ JANKO Koje ste se jade skamenili?
Ko će čete sakupljati, četovođa, ko l' krajini branit krilo, bratsko krilo, ko će turske glave sjeći, ostra sabljo? Da pogibe u boj ljuti, ubojniče, đe se srpski momci grabe, mlado momče, oko glavah i
Kuće turske ognjem izgorjesmo, da se ne zna ni stana ni traga od nevjerna domaćega vraga. Iz Cetinja u Ćeklić pođosmo.
Ćeklićki se razbježaše Turci, malo koga od njih posjekosmo, ma njihove kuće popalismo; od mečeta i turske džamije napravismo prokletu gomilu, neka stoji za uklin narodu.
Šćaše doći serdar s glavarima da ti priča sve kako je bilo, no nemaše kada ostaviti: razuraju grada Obodnika i sve turske kule i džamiju, da naš pazar ne smrdi nekršću.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
nije gledao ni u koga već jedino u ono svoje ispruženo koleno naročito u svoje lakovane, plitke, i to duple, prave turske cipele. Ili je bar tako izgledalo da samo u to gleda, da ne bi valjda primećivao te pozdrave i morao na njih odgovarati.
III Posle dođe rat, i oslobođenje, nestanak turske vlasti i gospodstva, pa i nestanak Sofkinog oca, efendi-Mite. Sa Turcima i begovima i on prebegao, i tamo u Turskoj
Sofka se osmenu, jer odmah vide da je to očev glasnik, jedan od onih džambasa koji svake subote dolaze iz Turske ovamo, na pazar, i kupuju konje.
Tako isto ona vide kako i mati joj, čim ovoga pozna da je Arnautin, čovek iz Turske, dakle sigurno njegov glasnik, ma da mu se, kao uvek ispred ovakih velikih praznika, nadala, ipak, kad spazi da je
doseljen, još ne kao varoški, više seljački, pun samih doseljenika, ili seljaka iz okolnih sela, a ponajviše begunaca iz Turske.
Istina, od skora se doselio iz Turske, ali još tamo po granici drži hanove i prodaje stoku turskoj vojsci. Ovde u varoši od skoro je sa kućom u donjoj mahali.
A ne bi vas bilo sramota da ja idem pred crkvu, u amale, u Šareni han, da tamo dočekujem turske trgovce, moje poznanike, prijatelje, koji se nekad za srećne smatrali kada bi im primio pozdrav, rukovao se sa njima, a
Od skora su se bili doselili iz Turske. Ali, kao da nisu ni živeli, tako se za njih ovamo gore, oko crkve i u pravoj varoši, malo znalo, kao i za ceo taj
Dolazile bi joj komšike, od njih neke, isto tako kao i ona, doseljenice iz Turske. I ona bi išla k njima, ali samo to i više ništa. Ni s jednom da se istinski sprijatelji.
Ona je od njega saznavala kakva je čaršija, kakvi dućani, espapi, mehane, naročito Šareni han, gde dolaze iz Turske Turci i njihni seljani.
usahlim telom bakarne boje Sofku od radoznalih pogleda, pušeći razgovarala sa amamdžikom i, sa nekom nasladom, mešala turske reči, — Sofka čisto pretrnu, jer se nije nadala da će joj sada sve to ovoliko i ovako doći.
I sam on u tanjiru najlepše delove od pečenja odnese Sofki. Otuda od Sofke rastera sve žene, osobito one iz Turske, koje sigurno sada prvi i poslednji put dolaze u varoš, a koje se bile načetile oko nje i uvukle sa njom, da se, i u
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ne imaše lastavica niti joj se krov viđaše. Pročelje joj bijaše ravno, a krajevi ne bijahu ćoškovi no zaobljeni, kao turske karaule. Na sred prednje strane bijaše ispupčen kao neki trijem, e bi rekao od mramora.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Svi su konji kopitari, I orlovi sokolovi; Soko pade na livade, Sa livade na tarabe: Tarabe se polomiše, Turske kuće oboriše; — Elem, Belem Berbautan-orašćin!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Jedan veli: Zla žena; drugi veli: Zla godina; treći veli: Zla ćud i t. d. Dok jedan poviče iz budžaka: „Turske mi vjere! vi ne znate nijedan šta je najgore na ovome svijetu, nema ništa gorega od pijana Vlaa i od gladna Turčina.
I Turske mi vjere! da ne dolećeše žene, ćadijau biti g...a i od mene i od njega. XI. MEĐED, SVINjA I LISICA. Udruže se međed, s
rugajući se i sileći se reče mu: „Bogu vala, pope, evo otpade od vas jedan valjatan junak i odabra našu Tursku vjeru, i Turske mi vjere, takoga junaka u naše selo danas nema, niti je od kad ja znam bilo.
Jedan veli: Zla žena; drugi veli: Zla godina; treći veli: Zla ćud i t. d. Dok jedan poviče iz budžaka: „Turske mi vjere! vi ne znate nijedan šta je najgore na ovome svijetu; nema ništa gorega od pijana Vlaha i od gladna Turčina.
I Turske mi vjere! da ne dolećeše žene, ćadijahu biti govana i od mene i od njega.“ 30. ERO I TURČIN. Orao Turčin ralicom po s
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
„Ljudi pametni, i koji mogu, beže iz Turske i prelaze u mirna carstva hristjanska; a on hoće da decu u Tursku vodi!” Iguman, siroma[h], videći se iznenada u takoj
Uljezem; nađem tu velikog nekakva prelata poljskoga, koji imadu fermane da otkupuju iz Turske svake godine roblje hristjane od Turaka.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Kad su se varoši od Turaka otimale, Kata je s kolesarom išla za vojskom i odmah za njom upadala u turske kuće i pljačkala. To je krila. od Aćima, a govorila mu prekorno: „Sve ovo što vi uživate, moga je domaćina Vasilija.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Među njima malo je ko pamtio ili hteo da pamti velike turske bašte i male srpske vinograde koji su se u nizu prostirali duž unutrašnje strane šanca, od Stambol do Vidinkapije; malo
Jevremove ulice, ispod raskrsnice svetlosti kod Dositejeve Velike škole, nije ni bilo ulica, samo kuće, uglavnom turske a bezaz– lene u zelenilu.
uglu Simine i Kapetan-Mišine ulice, gde je u njegovo vreme, po prilici, prolazio sokak što je delio srpsku policiju od turske. Tu je Simina ulica pusta i utihla od sumračnosti.
poznatim sokačićima, i opet je nepotrebno žurio i, u žurbi, izabrao prečicu, pogrešno izabrao, prečicu što vodi pored turske policije. (Nevolja je što su bankari obično u pravu.
(Nevolja je što su bankari obično u pravu.) Odjednom je ugledao, na prozorima te turske policije (u kojoj je bila i kasarna), vojnike kako nišane u njega, u njih, video im je zlomisao i uzviknuo, opominjući.
Kapija kije samo kapija: to je tvrđavica, sa okovanim dverima, sa podrumima i lagumima u kojima borave turske straže, sa zasvođenim hodnicima.
i ravnodušna pod turskim stražama, netaknuta vremenima što su odmakla, Stambol-kapija kao da je bila sazdana od večite turske moći.
Ono što je želeo bilo je da se ne pridruži Marku dok sa beogradskih kapija ne siđu turske straže. Osećao je da će mu se to ispuniti ako ga Turci ne nađu sad, na goloj Avali.
se, možda, reklo da se opasna snaga njegove misli rasprostirala svud unaokolo i delovala; onda se pominjala samo snaga turske okrutnosti.
Drugi, da ovim uveravanjima odlože ili, čak, i sasvim otklone napad turske sile. Sve je bilo lepo zamišljeno, jer i Turci su želeli pregovore.
su slavili svoju pobedu i skupljali svoje mrtve, seizi sovjetnika Mladena Milovanovića već su upadali u opustele turske dućane i napuštene turske kuće, sa uzvikom: „Narode! Od sad, ovo je imanje Gospodar-Mladenovo!
i skupljali svoje mrtve, seizi sovjetnika Mladena Milovanovića već su upadali u opustele turske dućane i napuštene turske kuće, sa uzvikom: „Narode! Od sad, ovo je imanje Gospodar-Mladenovo!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Međutim, puščana paljba bila je vrlo živa. Ispred nas treštale su puške, kao na manevru. S turske strane pucali su i topovi, ali su artiljerijska zrna njihova bila upravljena na našu levu kolonu, puk potpukovnika
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
se i sileći se reče mu: — Bogu vala, pope, evo otpade od vas jedan valjatan junak i odabra našu tursku vjeru i, turske mu vjere, takoga junaka u naše selo danas nema, niti je otkad ja znam bilo.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Uz njeno ime vezana je zanimljiva istorija. Sve do početka osamnaestog veka turske najezde su stalno uznemiravale austrijsku imperiju.
Za ove ”Privilegije”, narod je, za uzvrat, preuzeo na sebe obavezu da brani južne granice od turske najezde. Početkom osamnaestog veka naš narod je pod vrhovnim zapovedništvom princa Evgenija Savojskog pomogao da se
pesme u kojima se slavi hrabri Karađorđev vojvoda Hajduk Veljko, koji je sa šakom Srbijanaca branio Negotin od velike turske vojske pod Mula-pašom.
Ako im se nisu sviđale njegove čuvene turske cigarete, nije se ustručavao da im kaže da idu u drugu prodavnicu. Ali, po njegovim rečima, posao mu je dobro išao jer
“ Nikola se rodio u Bosni u doba turske vladavine, tako da nije učio neke škole. Ali kao slušalac bio je pažljiv i uvek je mislio svojom glavom.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Naslućuju iz sučevih riječi da bi se moglo dogoditi da ih uvrste u turske podanike i predadu turskim vlastima. Kad na to misle, čisto protrnu; ne zbore, ali pogledima izražavaju očiti strah,
Hram je vrio u strahu izbeglica koji u njemu nađoše poslednje utočište ispred turske divlje bujice. Tu su! Lome se vrata! Bujica, uz viku i pisku truba, poplavljuje hram.
Noć budi uspomene, jača maštu. Kako danju mirno je u tome dvorištu! Ivo Polić razgledao je razne muzeje iz doba turske slave i veličine. Šarolike boje i oblici igraju mu još pred očima.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
] čim ovoga pozna da je Arnautin, čovek iz Turske, dakle sigurno njegov glasnik, mada mu se, kao uvek ispred ovakvih praznika, nadala, ipak, kad spazi da je zaista on
Sofka se osmenu, jer odmah vide da je to očev glasnik, jedan od onih džambasa koji svake subote dolaze iz Turske ovamo, na pazar, i kupuju konje. Tako isto ona vide kako i mati joj [. . . ]”.
kao devojčica, ona je pomno posmatrala ponašanje roditelja, osobito kada bi otac - a to je retko činio - došao iz Turske i celu noć probdeo s majkom.
doseljen, još ne kao varoški, više seljački, pun samih doseljenika, ili seljaka iz okolnih sela, a ponajviše begunaca iz Turske“. 106 Videla je to, procenila i doživela ipak - Sofka.
U V glavi - kompoziciono važnoj, jer od nje počinje najava očevog dolaska iz Turske i time najava udaje - junakinju često zatičemo na gornjem spratu, kraj prozora, ali i dole, u kujni i dvorištu.
Zapravo već u III glavi - što se istorijski poklapa sa oslobođenjem vranjskoga kraja od turske feudalne vladavine, sa ukidanjem čivluka i vraćanjem zemlje čivčijama - seljački svet se najavljuje ne samo kao svet u
Junakinja se tu obrela među samim seljacima iz Turske i Arnautluka, dakle u jednom tuđem svetu. I, na podlozi ovoga krupnog kontrasta, moguće je, i izvedeno je, jedno
Pošto se pripovedanje prelama u junakinjinoj svesti, pojava očevog glasnika iz Turske u V glavi, potom očevi učestali dolasci, pa na kraju i ostajanje, mogli su se lažno motivisati aktiviranim dečjim
dok je druga tek doseljena seljačka, da efendi Mita zbog siromaštva beži iz varoši u Tursku, dok gazda Marko otuda, iz Turske, beži ovamo u varoš s golemim bogatstvom, pa sve do onih čas krupnijih čas sitnijih oponiranja o kojima je govoreno.
Za vreme očevih retkih dolazaka iz Turske Sofkina je radoznalost osobito velika. Zanimljivo je, međutim, da joj nikad ništa ne samo otac nego ni majka ne
se, recimo, u jednoj rečenici saopštava da je vetar prevrnuo Aranđelovu lađu dok je natovarena konjima plovila rekom u turske krajeve: „Na vetru, koji povija kišu, po rekama, lađa Aranđela Isakoviča, puna konja, što beše na putu, preko, k
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Vrana vrani oči ne vadi: arnautske buljugbaše ne okreću puške na svoje, turske vlasti kao da žele da se tako produžuje. Propašće se.
Njihova dva sela razdvaja samo nevelika Jagnjenička Rijeka, a Preležanin ne bejaše dotle znao za njegov povratak iz Turske. Povratak!.. Zar je to mogućno? Arnautin, mus– limanin, da se povrati iz svojega carstva?
Učini mu se da je tamo na istoku bolje i da mu je dužnost da seli. Pa se dosele niko sa sela iz Turske ne povrati, osim njegova suseda Selima iz Čabra, tu prema Prelezu.
S jadom stigao u Carigrad, o kojem se toliko I peva. Kad ono u zli čas. Nigde ni fesa ni Turske. Ljudi obrijanih brkova, idu po gradu pod šeširima ili gologlavi kao ludaci.
Stari sam ja opet krvnik. Ne dam se lako. Eto, gledam odavde niz razboj, ređam svoje doživljaje, pominjem turske grehove. I razgovaram sa svima koji ispustiše dušu na ovom polju i oko njega.
popi– je u toku života; sudbina, sreća, volja Božja neharica — nezahvalnica, ne– milosrdnica nizam — vojnik regularne turske vojske paftalija — puška sa više karika pezevenk — svodnik, pokvare– njak (turski) poskurnik — obredni hleb u
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Kad već mora biti borbe, Bar ne gon’mo turske hajke; Sećajmo se usred boja Da smo sinci jedne majke. To ja kličem sa dna srca, Isred duše zadrhtane, I te reči
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
SULEJMAN: A gde je ona?... Slušaj me, babo! I ti otvori uši, Ćerime!... Taj Glavaš, vid’te, što se podigô I turske vlasti silu naslednu U svoje ruke drsko otima; Što buntovnike, posle hajduke, Koji na drumu Turke čekaju, A i na
A to će reći: glavu iskati!... HASAN: Nije ni tako! Pašino pismo jasno govori: „Primi od njega turske pusate!“ GLAVAŠ (smeje se): „Primi od njega!“...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
— Ja sam čuo da su otišli da potkivaju turske paše — reče neki iz gomile. — Bogme, brajko, ako si slab na bežanju, ne bi ti smetalo da se i sam potkuješ; jer dok
Ja počeh malo pomalo da razaznajem naše i turske položaje i zamalo pa sam lepo video celu našu i tursku bojnu liniju. Streljački lanci iskrivudani i povijeni stajali su
— Bogme biće da odstupaju naši, tutnjava se približava s turske strane našoj — reče jedan vojnik. — Vojske su se bile spustile u kukuruzna polja i zašle za brdnjake, te se nije moglo
Naskoro prestadoše i plotuni; naši su izmakli iz domašaja turske puščane vatre. Još se ovda onda čula po koja usamljena puška; to se pozdravljaju poslednji uporni borci.
Dolazili su s tešičke, dakle s turske strane. Bili su poplašeni i zaduvani. Svi potrčasmo pred njih. — Šta je? — Zaboga, gospodine, izgibosmo, Bilo nas je
Ne potraja dugo, a začu se nekoliko pušaka. — Ako opet nije kakva zabuna, onda je naš lanac naišao na Turske predstraže, reče jedan ruski oficir.
kod mnogih vojnika čaura se zaglavila u pušci i vojnici stoje pod turskim kuršumima nemogući da izbace ni jedan metak. Turske puške nose mnogo dalje od naših i Turci biju naše na rastojanju otkuda mi ne možemo ni da se dobacimo do njih.
« Xe, xe, »predvideli smo sve.« Zar i turske kolone s kose? A one su bar bile krupne i zaista su se mogle predvideti... Pitam dr.
Upitam vojnika zašto izvlače stvari iz karantina, i on mi reče da oko zdanja padaju turske granate i da »strašno biju, slavu im njinu.
No da produžim moje pričanje. Elem, projurim na konju pored aleksinačkih šančeva, kuda su pucale turske granate, spustim se u glogovičku dolinu i pridržavajući se konju za grivu ispužam se u šumatovački šanac.
Turski kuršumi doletali su čak amo i opet nam rane nekoliko konja. Bile su i turske granate ovu bateriju, ali su preturale; turski topovi skoro isključivo bili su samo ovu bateriju.
Globe i danke sa Srbije skidale bi turske paše, turski veziri, sultan, a ovaj bi se kukavac vratio onako isto go u Aziju, kakav je otuda i došao, i argatovao bi
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Svako selo militarsko na svojem hataru moralo je straže obderžavati. I budući kuga iz Turske prenešena, i tamo pokraj Save straže usugubljene su, zato sav u miliciji narod mužeska pola, je li samo pušku nositi
Jakšić, Đura - JELISAVETA
kapetan VUKSAN, kapetan BOGDAN ORLOVIĆ BOGDAN ORLOVIĆ braća, kapetani STANOJLO ŠULOVIĆ, kapetan ARSLAN PAŠA, vođa turske vojske ARNAUT VEŠAN [Osman] JELISAVETA, kneginja crnogorska MIRA, kći Radoševa, a verenica Stanišina MILKA, njena
„Dosta je samo?“ Ta suložnica da sam nečija, Il’ turske bule crna ropkinja, Težina ’vako grozne uvrede Na podloj bi mu krvi plinula. STANIŠA: Ćut’, ženo!...
KRAJIŠNIK: O, gospodaru, ne zadrhta od sile turske nijedno dijete crnogorsko, a đe li muž?... Ali je sa Turcima i Staniša s Orlovići. KNEZ ĐURĐE: Dosta je sad — odlazi!
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
veka, i to prvo među Srbima na zemljištu Habzburškog carstva, koje je krajem 17. i početkom 18. veka preotelo do Turske najveći deo područja srednjovekovne Ugarske, i zateklo tu i brojno srpsko stanovništvo, uključujući i upravo prispele
Deset spisa za dvadeset godina. Izbeglice s balkanskih prostora ispred turske najezde donose u Srbiju i drugačije literarne tokove.
Ostavljeni u potpunosti sami sebi u dubini porobljene zemlje, posle turske okupacije Srbije i Bosne i Hercegovine, hajduci organizuju čete od po deset do četrdeset gerilaca.
Oni napadaju turske karavane, oduzimaju im blago; s vremena na vreme pojavljuju se u svom ili susednom selu. U njihovoj zaštiti od progona
Prvi je arhivski. Markova oblast je bila zaštićena od upada turske navalne konjice. Drugi je književno-istoriografski. Dobro obavešteni pisac Konstantin Filozof početkom 15.
s kosovskom epikom dosledno je sprovedena i u stilsko-izražajnim postupcima, na primer, u stihovima o brojnosti turske vojske (Kon do konja, junak do junaka,/ Bojna koplja kano čarna gora,/ Sve s' vijaju po polju barjaci,/ kano mrki po nebu
objektivizuje se u siže o srpskom graničaru koji, da bi se oslobodio večne straže na granici između Austrije i turske, hrišćanstva i islama - mora doneti "tri vražje dlake".
je rodom iz Vojvodine, ali je najveći deo života proveo u Srbiji, u Beogradu, i jedno vreme u Nišu, tek oslobođenom od turske vlasti. Ta tri ambijenta našla su mesta u njegovim pripovetkama i romanima. Sremac je najpopularniji srpski pripovedač.
Jakšić, Đura - PESME
A kad padnem, gorski lave, Moja lepa Crnogorko, Teške rane i krvave Nek zamene turske glave! Oh, sveti me, Crnogorko, Ne kukanjem i sa plačem, Već krvavim ljutim mačem: U boj, u boj, Crnogorko!
Imam jednog pobratima, A u njemu vere ima; Pa mi dođe kradimice S one strane Tisovice, Potkaza mi turske zveri: Da su noćas u nameri Našoj kuli oganj dati, Na nas mučki napadati... Kol’ko ih je?... Pobro ne zna!...
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Čaršija se zatvori. Naši, ostali, počeše da traže turske kuće bogatih Turaka, i da se pod njihovo okrilje stavljaju, osiguraju se od napada, pljačke razbijene vojske i begunaca
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
postao je od ciganske krvi, plavi od turske, a crveni od srpske (Brastvo, 7, 1896, 52). B. ima u sebi izvesnu supranormalnu snagu (tome je svakako mogla
Ćipiko, Ivo - Pauci
na tome ustaviti: osvetiće se i naći će za to koju mu drago izliku; nisu utaman stari ljudi govorili: „ čuvaj se turske globe i popovske zlobe”.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Delije tada dograbiše momu, A vlasti turske razbojnike skriše... Otide Jelka Salijinom domu, I nikad o njoj ne sazna se više.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Na taj volšebni način pratim turske ratove cara Leopolda i vidim kako veliki vezir Mustafa Ćuprilić zauzima Beograd. Njegova divlja vojska kulja kroz kapije
Predeo između tih dveju reka danas je slabo plodan, te je na bednom kulturnom stepenu pokrajina bivše Turske carevine, no u davnoj prošlosti, koja je tekla od pre šest hiljada pa do pre dve hiljade godina, taj kraj izgledao je
Juče još stotina poslova: tri razna ministarstva, srpska administracija, francuska punomoćija, bugarske, grčke i turske diplomatske vize, patrijaršija, ručak, konferencije, instrukcije, pakovanje, oproštajne posete, a danas mir i tišina.
namerama gostoprimstva, pa mu onda pokazah jednu vest koju donesoše jučerašnje novine: Mustafa Kemal, veliki reformator Turske, uvađa u celoj svojoj državi suvi režim, a ovaj stupa na snagu prvog maja, dakle baš na današnji dan.
se lepršale zastave engleske, amerikanske, francuske, talijanske i japanske, ali je politička vlast već bila prešla, u turske ruke.
Sada je bilo svima učesnicima kongresa jasno da je taj skup ljudi imao da, pod zaštitom i po naredbi turske policije, izvrši nasilno svrgnuće vaseljenskog patrijarha.
Oni pozvaše, posredstvom dragomana patrijaršije, a na vrlo učtiv način, turske policajce da se sa svojim kitnjastim društvom bez oklevanja udalje, što ovi učiniše bez pogovora.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Zaman silno Ture gledi Da dosadi kaurinu, Turske krvce on ne štedi, Već se diže u planinu, Silna četa amo gazi, No malo se kogođ slazi.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Koliko puta sam odlazio. Zbog moje pesme, bekrijanja. Ti znaš da mi je svaka kuća, osobito naše, turske, otvorena. I, da tebe zaboravim, izabrao sam najlepšu, najbešnju. Glavu sam u torbu metao, da dođem do nje.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Zatim, žene oficirske se s muževima svojim prebacivale od turske Bosne i Hercegovine do austriske Poljske, od Mostara do Beča i Krakova, one su dakle bile neka vrsta objekta za
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Svejedno što je vojska izmučena. Naići će druga, koja bolje plaća. Turske kuće su zabarikadirane i kroz rešetke na prozorima gledaju Turci odstupanje vojske.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
i starije, kratkog i dugog stiha, o ranijim i poznijim vremenima, sve su dobile svoj konačni oblik i smisao u doba turske vladavine, u doba kad je hrišćanska raja bila jedinstvena u odnosu prema turskim feudalcima, i zato su sve u osnovi
Od kraja XVI veka počinju stalni pokreti protiv turske vlasti uporedo sa sve većim dažbinama koje su prouzrokovane sve većim potrebama osmanske države, ratovima itd.
U tome pravcu veoma snažno je uticao i rascep između grada i sela. Gradovi su bili središta turske državne uprave i zanatske privrede (koja je služila, uglavnom. vojnim potrebama), naseljeni pretežno muslimanima.
U doba turske vladavine, sem toga, stekli su se i mnogi od onih uslova koje je Marks spomenuo kao karakteristične za procvat starogrč
On kao da govori: eto, imali smo moćnu državu, moćniju i od turske i od latinske, zašto ne bismo mogli opet da je imamo?
Kako to da se razume? Pre dolaska Turaka, pa i u prvo vreme turske vladavine, odnos naroda, odnos kmeta prema domaćoj državi, svakako, morao je biti mnogo drukčiji nego posle — u toku
vladavine, odnos naroda, odnos kmeta prema domaćoj državi, svakako, morao je biti mnogo drukčiji nego posle — u toku turske vladavine.
se smatra da je takva predstava o Dušanu posledica prokletstva kojim je praćeno proglašenje srpske patrijaršije: u doba turske vladavine pomenuto prokletstvo moglo se smatrati kao jedan od uzroka propasti domaće države.
protivnika on podseća na Hajduk-Veljka, Koji je go do pojasa i u kao krv crvenim čakširama prolazio kroz sredinu turske vojske i odovud i odonud.
Ovakav Milošev lik stvorila je sirotinja raja u doba turske vladavine, kad je želja za stvaranjem nezavisne domaće države nalazila uporište u činjenici da je takva država nekada
Nije poznato da li je i drugi njegov zet Đurađ Stracimirović Balšić sudelovao u boju. Sasvim su fantastične docnije turske vesti po kojima su kneza Lazara pomagali i Bugari, Arbanasi, Vlasi, Mađari, Nemci i Česi: trebalo je prikazati tursku
Centrom turske vojske, koji se nalazio svakako onde gde je Muratovo tulbe, zapovedao je sam sultan. Evropske trupe nalazile su se na