Obradović, Dositej - BASNE
” Sama tokmo cerkovna dostojinstva, što musulmani ne mogoše na se uzeti, ostadoše hristjanom; no i ova, črez tursku i kaluđersku kabalu i hitrost, dođoše takima u ruke koji bolje umedoše lagati, licemerstvovati, otimati, grabiti,
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ćuprije i Stevan Jakovljević pokupe Srbe i udare na Ćupriju i posle znatne bitke isteraju Tosun-agu i osvoje Ćupriju i tursku vojsku u Vidin oteraju. Godine 1794.
i rekne: „Aga, mi ćemo ići, al̓ te sva ova ulema i ja molimo, da se smiluješ na one kuće i na onu fukaru i srpsku i tursku preko Drine, i ne prevodi ovu vojsku; sagrešićemo kod Boga, a i kod cara se okriviti”.
Kad smo Grabovcu došli, htedoše da zapale han tj. tursku kuću; no bijaše blizu jedan čardak pun kukuruza, te ja jedva odbranim da ne zapale han, jer bi i čardak izgoreo, a
) Siroma general malo nagibaše i na tursku stranu i trudi se, da bi kako došlo se do mira, no mi često pogledamo na ono što se nadamo, dok opazismo u Topčideru
ni naučio daleko putovati, tako i pošao; a Čardaklija i Boža u nemačkim ̓aljinama krome Jova Protić što ima jednu kao tursku bundu, kojom danjom u karuca sva četiri noge zamotavamo, a Mijailo Grujević, Božin brat mlađi, ostragu na mestu
Zamolim ja nekoga Glišića Milovana iz Paljuva, da me posluša i odnese moje molebno pismo u tursku vojsku. Glišić iza glasa poviče da ne sme, no da molimo starca Jakova.
Pitao sam: kako bi pomoglo se onim ljudma koji dole sede, pak teraju i̓ ili u Rusiju ili u Tursku ili da se ovde potpišu?
Kažem, kako pišu iz Srema: da i̓ teraju sudovi, da im se potpišu da su ćesarski podanici ili da idu u Tursku ili u Rusiju. Ako je moguće da predstavite ovom dvoru, da i jošte pretrpe i ne uznemiruju.
Ali oni nji̓ neće preterati silom u Tursku. A što i̓ pregone iz sela u selo, to politika zakteva, da Turci čuju. — Kad se tako muče, što nisu u Rusiju pošli?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Svaku mrtvu tursku glavu pozdravljao je neobično veselo. Radovao se njihovoj nesreći — jer samo tada on je bio srećan. Voleo je hajduke,
Tu sam ja, tu je Nogić, Surep, Deva i toliki ljudi! Dosta je Ivanu neka se vrati u selo pa neka ga prstom pokazuju kao tursku ulizicu... Na Stanku zaigra meso. — Reci da skinem kapu, pa da mu se lepo zamolim da mi oprosti!...
— Ti bi sve hteo ašluka! — reče Latković. — Ja šta ti tražiš, Klempo?... On sav radostan što je nabio onu tursku tikvu na nož!... — Zato sam i došao u goru!... Meni je sad tako pravo poginuti kao popiti gutljaj rakije!...
Izbi bela bugija, pa se onda začu prasak. I to se desi u šancu. — Šta li je ono? — upitaše hajduci. — Zapališe naši tursku džebanu! — reče Nogić. — Jeste, jeste!... Gledaj! — povikaše hajduci. Napravila se čitava gužva.
Janko Katić poći će sa svojom trupom naviše, Oridu, i tu će pričekati silu tursku. Jakov Nenadović će zauzeti put što vodi Dobravi, a to je današnji drum što vodi od Šapca Valjevu.
I braća se odazvaše. Povrve sa sviju strana da još jednom suzbiju silu tursku. Među prvima je stigao Zeka sa svojim junacima... Anta ga dočeka kao božjeg poslanika. — Hvala bogu!...
I kao da ga opi, zanese se... On je svojim očima gledao lom što ga pravi oštra sablja njegova... I kao on proleće kroz tursku ordiju, obarajući i povijajući kao oštra kosa zrelu šenicu, a naporedo s njim njegovi stari drugovi, Zeka, Surep,
A nije ni šala!... Zavrzan je bio duša golaća... Više niko nije mislio o svojoj glavi... I prolomiše silu tursku, prolomiše i provališe guste redove, onako isto kao što Drina valovita provaljuje drumove i nasipe što joj na putu
Napraviše kapiju, udariše oštro kolje da bi zaustavili konjicu tursku. Nijednu sitnicu ne propustiše, kao ono dobar domaćin kad zimnicu sprema...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ti Srbi, za koje su mu rekli da će se pre iseliti, i vratiti u Tursku, nego što će dozvoliti da im se u mrtvace dira, stajali su sad pokorno i veselo, eto, tu, ispred njega, i svrstavali
Govorili su da će oni da se vrate, ako tako mora biti, otkuda su i došli, u Serviju, to jest u Tursku, a da neće pod spahije, u paoriju.
Što je bilo još gore, u Beču se bilo raščulo da je iz graničarske kompanije u Brinu, trideset vojnika prešlo na tursku stranu.
Na granicu tursku. Prema izveštajima koje ima, a koje je i Bestušev imao, Črnogorci prelaze, tamo, granicu i sele se u Rosiju, kod
A to može uzbuniti Tursku, što je, zasada, nepoželjno. Kapetan će otići tamo. Videti granicu, svet, iseljenike, oficire, koji se u Rosiju
“ Kajzerling to nije cenio, naročito. On je gledao da, rosijskom Dvoru, osigura austrijsku vojsku, za desant na Tursku. Uostalom, šta će i kako će, nije bio njegov zadatak da razmišlja; to su rešavali u Petersburgu.
Da mogu, oni bi se svi u Tursku vratili. Za Srbe nema pravice u ovom carstvu Bečlija, nego je sve licemerno. Traže od nas i ono što ni Turci, nikad,
Čiča Spasoje, zatim, nestade, i ode sa čamdžijama, da pregleda obale. Zalazio je, dva‑tri dana u Tursku, i dublje. Prebacivale su ga balugdžije sremske, koje su bacale mrežu i na turskoj strani, noću.
Ogromna, tužna, praznina. Čamdžije su i njega prebacivale na tursku obalu, tek da vidi kako, tamo, nikog nema. A kad bi, na toj suprotnoj strani, i zaseli, iza žbunja, mogli su mirno da
Služili smo, verno, hrišćanstvo, austrijsko, neki Veneciju, drugi Tursku, pa se pročusmo, je li, i nagizdasmo. Sve je to naše slavno Serbstvo obično ajlugdžijstvo.
Spasao Beč! Osvojio Beograd. Umalo nije prodro do Stambola! Čuo je, svakako, kako je, genijalno, uništio tursku vojsku, kod Sente. Ali nije čuo, sasvim sigurno, za Joana Tekeliju!
kome mu je Isakovič pričao – da zna: on, Levašov, angličejski je putnik na ovome svetu, a niti zna Serviju, niti je tu tursku provinciju video, niti misli da je vidi.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Često je ovo bio najbolji elemenat dinarskog stanovništva koji nije mogao podnositi tursku upravu. Energični i nezavisni, kao što su bili crnogorski doseljenici, oni su više voleli ove siromašne karsne predele
ćefu. Neki od imućnijih se u gospodstvu ugledaju na Turke. Drugi imaju tursku gospodarsku ćud i tiranske navike gospodara i nasilnika. Ovo se pokazivalo i posle oslobođenja 1912.
To je bila „ljuta Dibra“, koja je davala krdžalije i razbojničke družine, što su išle uz tursku vojsku za vreme ratova, pljačkali i palili.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Novac je davao samo trgovcima i zanatlijama, koji se behu naselili i kojima više nije bilo stalo do povratka u Tursku, kud je on zalazio i dalje, trgujući.
Veliku, ogromnu zgradu od kamena, sa magazama i podrumima, u bregu, nad vodom. Nije hteo više ni da čuje o povratku u Tursku, još manje o nekoj seobi u Rusiju.
Vuk Isakovič, da je mogao, ne bi sve to udostojio ni jednog pogleda, još manje Tursku, kuda su se neki selili natrag. Tursku, koju je Vuk Isakovič mrzeo, ne zapaziv nikad njene popločane avlije, šedrvane,
Vuk Isakovič, da je mogao, ne bi sve to udostojio ni jednog pogleda, još manje Tursku, kuda su se neki selili natrag. Tursku, koju je Vuk Isakovič mrzeo, ne zapaziv nikad njene popločane avlije, šedrvane, lepe mostove i ne mareći za njene
Iako nije mislio da ih treba opet preseliti, natrag, u Tursku, u mislima ih je video bedne i jadne, u blatištu i barama.
Matavulj, Simo - USKOK
— Da! Prvi put ponio sam barjak na Kčevu, kad’no razbismo onu velju tursku vojsku, najveću što je ikada udarala na Crnu Goru!
mah prividješe mu se: otac, mati, brat, snaha i pop Felicijan; učini mu se da oni sa užasom posmatraju kako oblači „tursku“ odjeću; ne govorahu ništa, ali im na licu čitaše još veće užasavanje što je prešao u „grčku jeres“.
Često je to trajalo cijelo jutro, ili cio dan. Nije rijetko bivalo da vladika upućuje pisma preko granice na tursku stranu: skadarskom veziru, travnjanskom, prizrenskom vladici, begovima i plemenskim glavarima po Hercegovini.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
zabrana srpskim varošanima da rade zemlju i trgovinu i da kupuju imanja, tako da se priličan broj Srba ponovo vratio u Tursku. Pedesetih godina, ugnjetavanja i gonjenja su takva da se narod diže na bunu u Lici i u drugim krajevima Hrvatske. 1751.
po prirodi sklonom sanjarenju i maštanju, i jednom prilikom htede sa jednim prosjačkim kaluđerom iz Dečana da beži u Tursku, u pustinju, da se posveti.
Kako u Beču cenzura kneza Meterniha, koji je podržavao Tursku i popreko gledao novostvorenu Srbiju, nije dopuštala dalje štampanje srpskih narodnih pesama u kojima su se pevali
Radičević, Branko - PESME
perje, Dvaest druga, dvaest zlatnih pera, Svakom vjera tvrđa od kamena, Njima vije, njima Milun bije, Na sve strane tursku krvcu lije. Bože mili, da veljega čuda!
Momče seče, pa već unapreda Šta će biti, preveseo gleda: Već on vidi mnogu tursku glavu Kako pada u zelenu travu, Već je vidi na nož nadevenu, Već on sniva o junačkom plenu.
“ Veljko beše onaj vitez pusti, Da ugrabi janje iz čeljusti, Ta onome, brate, tursku vuku. — Al' sad amo, da mu vidiš muku.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Živeći na području Vojne krajine, uz austrijsko-tursku granicu, Ličani su švapsku riječ „kamerad“ prekrstili u „kamarat“ i njome označavali svakog svog dobrog druga, bez
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
trže me vika na Spasenu, mladu, vitu, crnomanjastu i Toplu ženu našega komšije, koji je odmah posle svadbe otišao u Tursku da šije čakšire, pošto to kod nas već nestaje. Viču na nju što neće da bere.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
poturčio, kao rugajući se i sileći reče mu: — Bogu vala, pope, evo otpade od vas jedan valjatan junak i odabra našu tursku vjeru i, turske mi vjere, takoga junaka u naše selo danas nema, niti je od kad ja znam bilo.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
DOKTOR: Vi ste se zbunili? (Pogledi sa zadovoljstvom na Šaljivca i Manojla.) No ja ću početi redom. Tursku znam da niste obišli. PUTNIK: Nisam, osim Vlaške i Moldavije. DOKTOR: Kako vam se dopadaju vlaški slanici?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Nekako nam se nije više ni jelo, pa izgiljasmo na lažnu tursku kaldrmu zalivenu betonom! Ali što jes, jes, zvezde su bile prave i upravo su kao sumanute padale na „Tri šešira“.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
zavoleo je kako nikad dosad nije voleo, i da mu ne beše dece, pomišljao je ozbiljno da beži sa njom u Ameriku, ili u Tursku. A Ljubica? Ni sama ona ne zna šta je osećala.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Tu za gusle ni zbora ne bješe! VUK MIĆUNOVIĆ Ada za svu igru bez gusalah ja ti ne bih paru tursku dao. Đe se gusle u kuću ne čuju, tu je mrtva i kuća i ljudi.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I Sofka se seća da su ti dani bili najgori. Jer posle svakog njegovog ponovnog odlaska u Tursku, mati bi joj po nekoliko dana išla slomljena i ubi|jena, a to sve zato što je jedino ona sve znala.
Zato je, odmah po oslobođenju, i on sa ostalim begovima i Turcima otišao i prebegao u Tursku, ostavivši Tonetu da, kako zna i kako hoće, on to svršava i raspravlja.
Osobito ono otimanje rodbine oko nje, Sofke, kada su ona i mati ostale same posle očevog napuštanja, tobož prelaženja u Tursku.
Naravno da on nije smeo, kad tamo ode, pređe u Tursku i nađe ga, ni da mu se javi. Dovoljno je bilo da ga samo vidi: da je zdrav, da ne leži, i ništa više.
I to je bilo dosta. A što najviše mater umiri, to je što se i sam taj seljak bio iznenadio kad ga je, prelazeći u Tursku, našao odmah na samoj granici, u nekim hanovima na drumu.
Otuda mu to sada da šalje po glasnicima ove pare i darove, i sada eto dolazi da kuću preda kupcu a njih sobom da u Tursku vodi. I ne druge noći, nego iste još noći dođe i on. Kao što je naredio, tako je i bilo. Nije ništa bilo osvetljeno.
Ne može nikako da se pomiri s tim da će morati kuću napuštati i ići sa njim, i to tamo u Tursku, ili ko zna kuda? Čak Sofka poče osećati kako će biti to i bolje.
U tom otac ubrzo umro, te on preuzeo kuću voditi. Poče jače da se druži sa Arnautima i da prodaje stoku za tursku vojsku. Ali jedno sve pokvari.
Zar se već vratio? A ona je čula da je uskoro posle Markove smrti opet otišao tamo, u Tursku. Ali se zadrža, jer po njegovom oštrom, sitnom, usporenom koraku ona vide da je ljut.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „Ha ko je Njeguš!“ „Udri za krst časni!“ povikaše Crnogorci, gađajući iz malijeh pušaka. „Ha za Mu’ameda i za vjeru tursku!“ viknuše Turci gađajući onamo gdje je dimilo iza busija. Marko prvi iskoči na drum, s jataganom u ruci.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
poturčio, kao rugajući se i sileći se reče mu: „Bogu vala, pope, evo otpade od vas jedan valjatan junak i odabra našu Tursku vjeru, i Turske mi vjere, takoga junaka u naše selo danas nema, niti je od kad ja znam bilo.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Na nekoliko dana posle ovoga razgovora bio sam se kradom spremio da pođem s jednim igumanom Dečancem u Tursku, čujući od njega da u turskoj zemlji imade planina, peštera i pustinja gdi živ čovek ne dolazi. „Ha, to ti je moje mesto!
ga turskom lažom i skitnicom, kom nije dosta novce po tuđem vilajetu kupiti, nego hoće jošte i nerazumnu decu u Tursku da prevodi.
„Ljudi pametni, i koji mogu, beže iz Turske i prelaze u mirna carstva hristjanska; a on hoće da decu u Tursku vodi!” Iguman, siroma[h], videći se iznenada u takoj fortuni, pravdao se kako je god mogao, zaklinjući se i preklinjući
da mene niko ne zadrža, a da je od sve nevolje mlogo bolje da se u našem mirnom vilajetu gdi pokaluđerim, nego kud u Tursku da odem; da ne hitim odveć s kaluđerenjem, no da čekam barem jošt tri godine; a kako se pridigne, da će doći posetiti
Sovetuje me i zaklinje verni drug da nipošto ne prelazim u Tursku zemlju pre nego se mir zaključi i dok ne vidim iste Hormovite u Korfu, ibo delfinski paša, črez kojega vladenije nadleži
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
iz Gruže, iz dana u dan sve bogatiji, koji je, kako je ostalo zapisano u protokolima Karađorđevog vremena, samo u Tursku ponekad isporučivao odjednom preko stotinu volova i koji je prolazio i kroz bespuća i kroz bojišta, nikada nije išao
a tri stražara, na tom brodu koji je iz jedne carevine, austrougarske monarhije, prevozio, u drugu carevinu, tursku imperiju, osam uhapšenika.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Od granice u tursku stranu pukla ravnica, koja u večernjoj polutami izgleda kao more. Ovde-onde počinju da se naziru vatre, a malo docnije,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Vala, Vlaše, i ja — kad mu suda nema. NIJESU TURCI VRAPCI Došao Dalmatinac u tursku kavanu. Jedan Turčin pjevao uz gusle, pa u pjesmi sjekao srpske junake.
poturčio, kao rugajući se i sileći se reče mu: — Bogu vala, pope, evo otpade od vas jedan valjatan junak i odabra našu tursku vjeru i, turske mu vjere, takoga junaka u naše selo danas nema, niti je otkad ja znam bilo.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
” U to doba Nemačka je bila tako vitalna, da joj nije smetalo da misli i da se bori i za Austriju i Tursku, a pri tom nije bila svesna da radi za dva leša kojima ne bi mogle uliti život ni združene snage svih mladih i
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Taj je strah verovatno povezan sa već doživljenim gubitkom oca, efendi-Mitinim bekstvom u Tursku; doduše, ne potpunim, nego privremenim.
u Nečistoj krvi počinje zajedno s poremećenom ravnotežom u Sofkinoj porodici: naglim siromašenjem, očevim bekstvom u Tursku i time uzrokovanim Sofkinim dečjim strahom da se mora kuća prodati i za ocem seliti iz varoši.
od toga da je prva stara varoška, dok je druga tek doseljena seljačka, da efendi Mita zbog siromaštva beži iz varoši u Tursku, dok gazda Marko otuda, iz Turske, beži ovamo u varoš s golemim bogatstvom, pa sve do onih čas krupnijih čas sitnijih
U ovom slučaju, međutim, lik se u suštini transformiše - postaje drugi - čim se „oslobodi“ i vrati „tamo u Tursku”, zauzme mesto koje ga je već čekalo: mesto surovog starešine i bratstveničkog „bate”, mesto „novog gazde” po drumskim
I dosad će otuda, kao nekad otac mu, tek pokatkad dolaziti ovamo u kuću podno varoši. Opis Tomčinog vraćanja u Tursku, koji je kratak ali vrlo pažljivo urađen, pokazuje da je ponašanje Stankovićevih likova nešto složenije motivisano nego
Zanimljivo je da je to opisano kao dramatično odmetanje u Tursku, i kao paralelno s ranijim gazda-Markovim takođe dramatičnim bekstvom iz nove kuće i vraćanjem u zavičaj.
U XXXI glavi Tomčina priča o svom odmetanju u Tursku, o prelasku reke ne preko mosta, nego poviše njega, kao i o tumaranju kroz mračnu šumu, stilizovana je pomoću vrlo jakih
Zatim dolazi prerano saživljavanje s očevim i majčinim brigama, napočito posle očevog bekstva u Tursku, napuštanja osirotele porodice, što podseća na Mladenovo detinjstvo.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Obučen bejaše u tursku zaptijsku odoru sa znakom čauša na levoj ruci. Sušta krasota od čoveka u najboljim godinama, Vitak i visan kao
nadugo n naširoko pričali, otišao kod kadije, dao pred svedocima izjavu da se odriče od svoje slabe i hoće jaku tursku veru, pa se u petak pre podne uz bubnjeve i zurle, uz veliko tursko veselje i radovanje, poturčio.
Tome najpre ni Kaludrani nisu verovali. Pobogu. zar može Kolašinac verom okrenuti? Zar može pomazan čovek preći u tursku veru? Kad se zna da se taj znak hrišćanski ni kroz vekove ne može sa čela izbrisati?
Pitaj, more!.. — Ne mogu, u mojoj si kući... – Onda, slušaj!.. ... Mislio on da ide u muslimansku, tursku, zemlju i da će ga tamo dočekati kao brata.
Krakov, Stanislav - KRILA
Nebo je bilo zapaljeno, a prodavci novina su pevali nešto o novoj vladi. Najmili su tursku kuću u staroj varoši. Imali su u njoj nargile, staru bezubu služavku i puno šarenih mačaka koje su sve sladostrasno
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
(Glasno.) Pa, deco, pseto kô i keruša, Sa lajanja su zube gubili! A to će reći: da su kauri Na tursku pravdu negde lanuli. I zato... TREĆI TURČIN: Be, aferim, babo! STANA: Zato im treba zube vaditi.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ja počeh malo pomalo da razaznajem naše i turske položaje i zamalo pa sam lepo video celu našu i tursku bojnu liniju. Streljački lanci iskrivudani i povijeni stajali su jedan spram drugoga i puškarali se vrlo živo.
Naša artiljerija imala je dominirajuće položaje i bila je čas tursku artiljeriju, čas kolone, koje su se kao potpora sklonile u kakav šumarak, a čas i sam turski streljački lanac.
Naša polubaterija, što je bila uz ovo odeljenje vojske, jednako je bila tursku konjicu i prinudi je da svrne levo u jedan šumarak.
Dok ce y šancu svetkovalo, ja izađem na bojno polje u šumu, da vidim izbliže ovu tursku kasapnicu. Teško je i nagovestiti samo, a kamo li opisati užasan prizor koji nađoh u šumi.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
O družestvu ko sme slovo reći Todi? Na senku se srdi što pored nje hodi. Pre bi prstom tursku Srbiju potukao Nego što bi Todu na igru dovukao. Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
DRUGI SERDAR: A još ga više mrzi puk! TREĆI SERDAR: Mamićemo ga na strv. ČETVRTI SERDAR: Na onu skotsku, tursku krv!... VL. VAVILA: Velji je gospod, deco!
Jakšić, Đura - PESME
„Vidite li tursku silu Kako juri u besnilu? Dvesta ih je!... Dvesta druga, Što se svakom pravu ruga, Što s planina jadne raje Preko
Ćipiko, Ivo - Pauci
i za oca im, pokojnoga Radu, koji se bio, ubivši radi preoranja zemlje nekoga komšiju, odmetnuo u hajduke i pobjegao u Tursku; tamo je i poginuo. Govorilo se da se za hajdukovanja sa najstarijim sinom, Ilijom, sastajao u planini, u pećinama.
Što misliš, a? A vi radite uvijek na vašu, po tursku ... A što ti je sa onom nesretnicom, Cvijetom? Kažu mi da ide kaluđeru da nauči njihovo „Vjeruju”...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
bi se gospa Nola u pričanju o svom ocu, ruke mu gospodske, od malih koštica, a kretao ih pri govoru nekako meko, na tursku, vala baš kao onaj naš Zarif-beg, što lepo jednog dana umre od gospodstva...
Odmeren, lepo obučen, ugledan; drži šoljicu, pije crnu kavu, tursku. I sedi i ona, gospa Nola, u plavoj haljini, ruka joj takođe na stolu, pije i ona tursku kavu.
I sedi i ona, gospa Nola, u plavoj haljini, ruka joj takođe na stolu, pije i ona tursku kavu. Pred njima srebro, cveće; u tri ugla sobe zapaljene su velike zelene porcelanske lampe; toplo je, i potpuno mirno.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Na koga bi pala poslednja reč: buf, taj bi morao zauzeti Tursku pozu a mi ga ostali preskakali, izgovarajući pri svakom skoku opet neke nerazumljive reči, koje su, koliko ih se sećam,
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Ne ide. Svi su to naši, moji, tvoji. A nju? Jedanput je proterah u Tursku. I dok se duvan ne sredi, vinogradi ne obraše — lepo, sve mirno!
Ali čim nastupiše ovi praznici, ove slave, ove mesnice, čim se napiše, odmah pređoše u Tursku i dovedoše je! Oteli je, pobivši se s Arnautima. Čitavu bunu digli na granici, dok je ugrabili. I dovedoše je!
Što gi još u tursko vreme, po Skoplje, Solun, Serez, kuda me onaj moj brat praćaše po trgovinu... i t’g, sve što od tursku veru i po carski drum nađešem, sve terašem ispred sebe... I paše mi se sklanjašev...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
u izdvajanju veoma malih teritorijalnih jedinica međusobno nepovezanih), postojanje domaćeg sloja koji se vezao za tursku upravu i bio njeno uporište (knezovi, slobodni seljaci i Vlasi-stočari, koji su bili i turski vojnici) i nepostojanje sve
Poginuo je 7. juna 1345. pod gradom Periteorijem. Taj događaj opisao je sam Kantakuzin, koji je i naveo tursku vojsku na Momčila.
Smotrivši silnu savezničku vojsku, Momčilo navali da uđe u grad, ali mu građani zatvoriše vrata, pokazujući mu tursku vojsku koja se primicala i napominjući da treba najpre s njome da se bije.
turske vesti po kojima su kneza Lazara pomagali i Bugari, Arbanasi, Vlasi, Mađari, Nemci i Česi: trebalo je prikazati tursku pobedu što težom i značajnijom. Do sudara je došlo na Vidovdan 15. juna 1389. g. u blizini Prištine.
„koga oblagaše zavidljivci svome gospodaru i osumnjičiše kao neverna, pretvarajući se da kao prebeglica prelazi na tursku stranu, ubio sultana Murata...
u izdvajanju veoma malih teritorijalnih jedinica međusobno nepovezanih , i postojanje domaćeg sloja koji se vezao za tursku upravu i bio njeno uporište.
Ti ljudi su se borili ne samo protiv Turaka nego i protiv povlašćenog domaćeg sloja koji je podržavao tursku upravu. Taj domaći sloj (knezovi, slobodni senjaci, Vlasi-stočari, koji su bili i turski vojnici) u očima raje morao je
do 1395. godine. Prestonica mu je bila u Prilepu. Za sve vreme svoje vladavine priznavao je tursku vrhovnu vlast, a posle kosovske bitke, za vlade cara Bajazida, morao je da učestvuje i u turskim vojnim pohodima.
On je morao da prizna i mađarsku i tursku vrhovnu vlast, a Turcima je morao još da plaća i godišnji danak od 50000 dukata i da im daje za njihove vojne pohode
Ali u pesmama narod ne smeće s uma tursku silu, ni razmirice domaćih velikaša, ni osvajačke prohteve mađarske i mletačke.
drugi su, počev od polovine XVI veka, postepeno naselili austrijsko-tursku granicu od Like do Banata, takozvanu Vojnu granicu, i svojim grudima sprečili dalje tursko nadiranje u Evropu.
Kaž'te mene kad će Kulin doći? Kad će doći, da se njemu nadam? A gavrani odgovor završavaju rečima: Srpska vojska tursku nadvladala.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Dođe ona tako s tafrom do šatora vezirova kroz vojsku tursku i onde je nesta. Donekle oni čekaše što iz toga da bude, pak mnoga gospoda odoše da vide što se to za mnogo dokonava,