Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
— ama kad mu dočuh nauku, zabrinuh se vrlo, imajući tušteno blago skupljeno sve s krivicom mojom i lažom. Plašim se i zato, što u božiji vinograd po zapovedi mu ne idoh, od rana
I svi baciše po kamen, tušteno ljudstvo, te je svu zatovariše s kamenjem, tako da se i ni malo više gola ne pomalja napolje.
Jerusalimska je kupelj ovča imala pet pregrada što su se zatvorale kano mali ćileri i u njima je ležalo tušteno bolestnika nakaznih, nevoljnih, svakojakih, slepih, hromih, suhih, čekajući onde dokle se zanjiha voda, da bi ušli u nju
Božjom voljom Josif bi u Misiru gospodin te za berićetnih godina tušteno žito skupi po svoj onoj zemlji i snese ga u Jegipat.
dođe s vojskom sirijski cesar Vaglafalasar, mnoge gradove pouzima, pohara i popleni zemlju izrailjsku te u Siriju tušteno roblje odvede. Do dvaput tadar što ih haraše dokle ih pokoriše pod danak sebi. Ali carski grad Samariju ne uzeše.
uze otmaštivati se Ismajeltenom tu mu sramotu; rasposla svoje čete na sve strane Đurađ despot otac njihov i dovedoše mu tušteno tursko roblje.
Zakon iznemože, duša je ogrdila, greh je skljusi, ja se odvodim neznanim putem, a zločinstvo tušteno! Tužan ja čovek! Besede ropske odvođenoga u nevolju.