Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Danju se ne može, videće kogod, a noću, ja, boga mi, ne kopah ga, pa makar mi grad odbio oba uva!... — Ako nećeš ti, ima ko će — reče Jovan. — Eto Marjan, on ga je i ukopao. — Ta ono jes'... ama ja, gazda Jovo...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— reče Lazar. — Skačem stopu više! — viknu Stanko Aleksić. — Manj ti? — povika momčadija. Lazaru pisnuše oba uva. — Da vidimo! — viknuše devojke. Stanko priđe i stade na metu.
Noge mu počeše trnuti, a tabani bujati; u glavi je grmelo, a oba uva pište kao dve pištaljke. On opet klonu na zemlju i sklopi oči... Ali to ne beše san...
On je ćutao. — Odgovaraj, more! On je opet ćutao... — Simo! — zapovedi kmet. — Veži ga!... Stanku pisnuše oba uva... Oko mu se zapali plamenom... On pogleda prvo kmeta, pa onda ostale.
Tek je malo odmakao, a Deva se diže iz svoje zasede. Počeša se iza uva. — Hajd, i ja ću za tobom — reče — koliko da nisi sam. I pođe za njim lagano kao mačka, vukući se od grma do grma...
Pa, veliš, sve ste rasterali? — pitaše opet Devu. — Sve. — I više nema turskog uva u Mačvi? — Nema. Još mi Stojan reče da će vratiti narod iz zbegova kućama... — O, hvala ti, bože!...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
bliže, ne verujući valjda svojim očima i ušima; poneki se okrenuo ulola oltaru, pa napravio šakom kao neki zaklon od uva da čuje bolje.
Radičević, Branko - PESME
Opet manu prokleti Turčine, Da mi glavu sa ramena skine; Već pomisli: tužan, nema ništa! — Kad mi zrno kraj uva propišta, Te udari Turčina sred čela I obori sa konjica bela.
Na njega se Vlajko sad nagnao, Al' ga Rusto ljuto dočekao, Zaludu se Vlajko mačem čuva, Dovati ga Ture više uva, Više uva ili malko niže, Do desne ga slabine prestriže.
njega se Vlajko sad nagnao, Al' ga Rusto ljuto dočekao, Zaludu se Vlajko mačem čuva, Dovati ga Ture više uva, Više uva ili malko niže, Do desne ga slabine prestriže.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ilija se, konačno razbistren, široko ogleda oko sebe, prinese zatim časovnik do uva i začuđeno reče, skoro nečim obradovan: — Jadna ti majka, jesi vidio čuda i klanice, a on — još uvijek radi.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Zec se nađe na čudu i pomisli: bolje je i bez oba moja uva nego bez jedne glave. A žaba ne dangubi nego jednako grize, te joj zec reče: — E, moja žabo, ne grizeš ti meni uvo,
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
najekskluzivniji maneken za jamice na obrazima, nosilac najglatkije kože prvog reda sa zlatnim pramenjem iza uva, vlasnica dve leve noge sa štiklama koje kriviš prema unutra i još ti nije sasvim jasno kako će se noćas u svojim
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Siše mozak zlatna muva. Sjakti staklo: Svileuva. U nevesti gunja peva. Pukne puška: Koceljeva. Zuju, zuji s oba uva. Grakne vrana: Svileuva. Ravno polje tajnu zgreva. Zvek oružja: Koceljeva. Od uroka glog me čuva.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Vozari se uzdigli na uzengijama, pa polegli, levom rukom drže dizgine levaka gotovo iza uva, a desnom rukom za đem dešnjaka i viju bičem iznad konjskih glava.
I vratio se kod svojih drugova na dogovor. Među vojnicima puče glas koji ne sme da dopre ni do uva kaplara: na furažnim kolima ukraden u toku noći točak. Nije njima do točka, već samo do toga da ne dozna komandir.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Protić se pojavio, nalakćen, na prozoru, i ja, i sad još, vidim kako se kiselo i nabureno smeši. Držao je šaku iza uva da što bolje čuje. Međutim je, iza leđa, dao naređenje da se protiv nas izvedu žandarmi.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
MIŠ PO KIŠI 104 KAKO ŽIVI POLjSKI MIŠ 106 MAČKA 107 ZALjUBLjENI MAČAK 108 BALADA O ODBEGLOM MAČORU 110 KAKO MI SE KRAJ UVA OGLASILA MUVA 113 INSEKTI 114 PUŽ 115 ŠVRĆA 117 FENEK 118 MONOLOG STONOGE 121 BALADA O PČELI LENjIVICI 123 GDE SPAVA
KAKO MI SE KRAJ UVA OGLASILA MUVA Ko zna otkuda, Iznebuha, Tu, sasvim blizu Uva, il uha, Kao da konj Stade da rže: Nešto me
KAKO MI SE KRAJ UVA OGLASILA MUVA Ko zna otkuda, Iznebuha, Tu, sasvim blizu Uva, il uha, Kao da konj Stade da rže: Nešto me uplaši, Neko me trže! Ko se to oglasi? Šta to bi?
Al samo je kopriva heroj. POSLEDNjI DAN ZIME Kraj levog uva —severac duva, Zdesna, Kroz lužnjak, Stiže južnjak! Severac cvili: „Zbogom bili!
Mogu se, nasred jednog proplanka Videti, kako spavaju, svakoj kraj uva Zimi i leti, bez prestanka Zuje šestice, poput crnih muva.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Kosu nije htela sasvim da zaglađuje oko čela. Naročito iza uva ostavi je, da ima malo pramenova, te da bi oni svojom senkom kao sakrili onu udolicu ispod ušiju ka vilici, a i ceo
Ali bi i to. Brzo se okrete k njoj, približi, prstima je dohvati za glavu, oko uva i kose i sav trepereći i uzdižući se na prste i obzirući se oko sebe, da ovo, što će sad biti, možda i sama noć ne
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Kožna obuća) 78 — Žuta jarad u more skaču? (Kolačići) 79 — Zbori bez grla, čuje bez uva, živi bez duše? (Gusle) 80 — Zemlju rije, a živ nije? (Raonik) 81 — Zijeva, a jezika ne ima?
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
U jednome susritu rečeni ajduci odsikoše mu desno uvo i osta bez uva do smrati...“ U naše doba ima desetak kuća Jerkovića, ali se već od poodavna dijele na tri grane, koje se prezivlju:
Fra-Vice (1774, † 1793, ††1835), onaj kojemu su „ajduci odsikli desno uvo i koji osta bez uva do smrti“, bio je Brzokus. A Brzokus bješe i fra-Brne (III), (1819, † 1838, †† ?).
— pravo cestom. Čujem gornjaka di se dere, pa ’nda: „zi-ju“, prozvižda mi kraj uva zrno iz puške, ali ja uteko zdrav, i poslin prodam konja na sajmu u K. Svi ga obasuše hvalama.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Mi smo niti Koje vežu nerođene sa mrtvima. Nema kraja. Prislonimo na zrak uva: Kroz šupljine između nas vetar duva Što vremena po dva spaja.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Uplašen od Đorđa, Tola se trže. Hoće da ustane. Ona ga obavija rukama i privlači sebi, da joj još dahće pored uva. Čupao se. Od kajanja i straha nije mogao ništa da kaže.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
3ec se nađe na čudu i promisli: „Bolje je i bez oba moja uva nego bez jedne glave“; a žaba ne dangubi, no jednako grize, te joj zec reče: — E, moja žabo, ne grizeš ti mene uvo,
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
” Sad se pet’o promeškolji Da da ljudma prve glase, Kućni garov lancem tresne I zaoštri oba uva, Kao da je nešto čuo, digne njušku da zalaje: Al’ podunu vihor vetar, Mlado momče k sebi dođe, Mlade nigdi ne
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
JEROTIJE: Pročitaj to, molim te, još jedanput! (Metne na oba uva školjke.) VIĆA (ponavlja): „koje nosi sobom revolucionarne i antidinastičke spise i pisma”...
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Od cele nje onako bele samo joj odskače crna kosa i više uva joj u stranu priljubljen veliki kadifeni cvet, božur. Svakog časa ona, odupirući se rukama o kapiju, isturajući ramena,
Majka, kad je unese i stavi preda nj, zateče ga pognuta nad tevterom, sa perom iza uva, bez gornje kolije, već samo u jeleku čohanom sa redovima dugmadi spreda i krutom, visokom jakom.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
u prsima (GZM, 6, 801); list se upotrebljava protiv srdobolje (Begović, 247), stomačnih bolova (SEZ, 13, 378), i bolesti uva (Sofrić, 144). KUPUS Kohlkraut (braѕѕіca oleracea). Kupus. K. je jedna od najglavnijih namirnica našeg naroda (v.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
vasceli dan okolo ne bi li spazili kakvu zgodu koju će potom preudesiti na svoj vražji način i pustiti je da kola od uva do uva. Ovo je odmah prionulo.
dan okolo ne bi li spazili kakvu zgodu koju će potom preudesiti na svoj vražji način i pustiti je da kola od uva do uva. Ovo je odmah prionulo.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ljudi jure ka Areopagu i Pniksu. Cela varoš je poustajala, neka vest se šapuće od uva do uva, ko je čuje, zastane, zapanjen. Približili smo se Pniksu.
Ljudi jure ka Areopagu i Pniksu. Cela varoš je poustajala, neka vest se šapuće od uva do uva, ko je čuje, zastane, zapanjen. Približili smo se Pniksu.
„Odjednom nasta tajac. „Mitropolit, mitropolit!“ šaputalo se od uva do uva. Na poprištu fukarskog besa ukaza se mitropolit aleksandriski Teofilo; svi, od reda, padoše na kolena.
„Odjednom nasta tajac. „Mitropolit, mitropolit!“ šaputalo se od uva do uva. Na poprištu fukarskog besa ukaza se mitropolit aleksandriski Teofilo; svi, od reda, padoše na kolena.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Aja, badava baba-Nana grdi i pokazuje štap; je li tako, Bato? — Bata se smeje, dohvati mačku za dva uva i ljubi je. — Eto, vidiš, baš kao što si ti Milušića dohvatila za uši. — Nano, tebi je uvek do šale.
sa dosta odeljenja, jer niti on niti njegova žena nisu imali čvrsto zdravlje, a dece je bilo podosta, sve jedno drugom do uva. Doktor je, sem drugoga, vrlo lepo svirao u klavir.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Drhteći, dotače on svoje poslednje lice, kad mu na vrh nosa izrasla bradavica velika kao orah — a usta se od uva do uva razvukla. Odjednom, kao da su iz zemlje nikla, nekakva deca! Prasnu smeh.
Drhteći, dotače on svoje poslednje lice, kad mu na vrh nosa izrasla bradavica velika kao orah — a usta se od uva do uva razvukla. Odjednom, kao da su iz zemlje nikla, nekakva deca! Prasnu smeh.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
bela školjka Koje muči ista boljka Sad veselo biju vali Sedi alas na obali Sluša kako more gruva Drži školjku pored uva A školjka mu priča sjajne I opasne morske tajne KAPETAN JE PITAO MORNARA Kapetan je pitao mornara Gde želi da
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Samo se javi! — Aha, jesi li se uplašio, kažem li ja! — jeknu Jovančetov glas kraj samog njegovog uva i lampa ponovo sinu. — Ne boj se, evo mene. Krenuše dalje sve pored zidova pećine.