Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Mislim, niko ih ne bije po ušima da se sami uvaljuju u to. Učite tako da mi imamo najviše planine, najviše bakra, najbrže reke, najlepše more, najveće količine
Hej, čoveče, znate li ono idiotsko pitanje koje novinari obično uvaljuju poznatim zverkama: „Koju biste knjigu poneli sa sobom na pusto ostrvo?“ Gospode; kakvih tu sve nema izvaljotina!
se gađaju ogriscima od jabuka, posipaju gipsom, gađaju farbom, prskaju pištoljima na vodu, tuku pendrecima; kako im se uvaljuju u krilo onakvi masni, prljavi i, uopšte, nikakvi, kako im pokazuju goli dupinger, kako se vataju, kako dva muškarca
u krilo onakvi masni, prljavi i, uopšte, nikakvi, kako im pokazuju goli dupinger, kako se vataju, kako dva muškarca uvaljuju jedan drugom jezik, kako se svlače i pokušavaju da rade ono pred svima...
Sve im nešto, kao, nije jasno. Sve se nešto, kao, iščuđavaju! A druga stvar, neprekidno matorom uvaljuju đonove oko toga što nema uspeha kao pisac i što voli da ciriše.
Šta ima ti, bre, da postavljaš pitanje kad ga tebi uvaljuju, đubre jedno, šta ima ti da ga! šta ima ti da ga: ja ne bih ovako postavio...