Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Moj magister, kao nasmejavajući se, pita me gdi sam juče bio, pridodavši da je on nešto načuo, no da bi rad, za veće uverenije, od mene o svemu izvestiti se Ja vidim da mu smej ne ide od srca i da u njemu imade nešto usiljena i lukava; no sa svim
A s druge strane, smatrajući bratiju kako se svi vesele živoj ribi i starom vinu, jošt više sam u uverenije njegovih reči dolazio. Moj starac, kud bi god hodio radi dela manastirski[h], uzimao bi me sa sobom.