Obradović, Dositej - BASNE
A neblagodaran ... uvi! je li moguće da je čovek neblagodaran? Ne daj, bože, takoga u rodu! 13 Lav i bik Star lav sretne mlada i jaka
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Stanko se samo uvi, ali mu leva ruka diže uvis glavu Mujaginu... Najedared mu ispade nož iz ruke... On poče posrtati, al̓ ne ispusti
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Za Srbe su došli dani iskušenja i stradanja, i jedan zapis iz 1690. crta to stanje: »Oh! oh! i uvi mne! Luti strah i beda togda beše! mater ot čedah razdvajahu, i ot oca sina; mlade roblahu a stare sekahu i davlahu.
Togda na se človjeci smrt prizivahu a ne život ot proklete Turaka i Tatara. Uvi mne, lute tuge!« U takvim očajnim prilikama, ono što je bilo najistaknutije i najimućnije u srpskom narodu, oni koji
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Nije on džabe bio onaj djedov „veseli Nidžo“ od koga se uvi jek očekivala samo kakva nepodopština i zamešateljstvo koje ni sam đavo nije kadar da razmrsi.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
po prijatiju tvojega pisma, otpisao, da nisam sudio za bolje čekati da prođe vreme plača i setovanja, vreme glada i uvi vikanja, jednim slovom, vreme velikoga posta, kad pasulj carstvuje i njegova sestra sočivica.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Poče da se čuje ono njeno umereno, u dubokom snu pućkanje na usta. Sofka, pošto uvi drugom starom šamijom svoju tešku kosu, da joj se ne bi u spavanju umrsila i sutra je morala ponovo da češlja, leže
Sluga za to vreme otrča do kapije, otvori je, i osta da drži razjapljena krila. Tomča, pošto se dobro uvi, oseti na konju sigurno, utopljeno, uze dizgine i, prekrstivši se, a ne rukovavši se sa Sofkom, pođe. — Zbogom!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Evo nji[h]ovi faljeni sledovi, jao i uvi! Sujeta! Sujeta! I ništa nego sujeta! Siromah i bedni čovečak na božijoj zemlji mora onaj biti koji, kad se obazre za
— vredan tunjejadac — gotovan ubeći — pobeći ubo — dakle ubožestvo — siromaštvo, uboštvo uveštavati — savetovati uvi — jao uvoziti se — plesti se u nešto, utrpavati se uglubljavati se — udubljivati se, ulaziti ugodije — ogodnost,
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
naduvene noge, koje Bakonja odvi i opra, pa ih namaza žutom mašću Pjevaličnom, obloži ih listovima svežeg repuha, uvi ih povojčićima, stopala mu zavi krpama, nazu mu prostrane svitne cipele i pomože mu da sjedne u naslonjaču.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Tamo gde te mladost uvi tkaninom ljubavnih boja, Gde si uvek koračala ponosna, gorda i laka, Gde si verovala i gde se podigla propast
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Toga trenutka joj postade jasna stara istina da se s ovaka puta teško kad ko vraća. Saže se i uze sina. Uvi ga u svoju šarenicu i iznese podalje van kuće. Pa se povrati k ognjištu i s njega diže dve razgorele glavnje.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
»Starmali« 1887. Dr. ĐORĐE NATOŠEVIĆ Uvi se, srpska školo. U crnu rizu tuge: Rana će t’ ova žeći Godine mnoge, duge!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ah, nesreća ta moja do ada me svede, svako veće zlo svoje spustiv na me sede. Uvi meni nesrećnoj! Gdi su cari moji? Gdi vojvode preslavne sa hrabrimi voji?
I v polunošči utroba ječi, il' zora staje, moj voplj traje, uvi mnje! Idu bez tebe kak' jelen, v sebe imeja celu smrtnuju strelu gluboko.
Usliši jednu, Venus, poslednju čašu i muku: na njeni ruku skončati! i pri postelji sice zacveli: „Uvi mnje sama, što bez Adama ostaju!
Da grozna serpskom duhu pozorišta! O mati bede, večero kneževa! Uvi, Lazare, što ti reče! Podiže neveru pored sebe, A blagorodnu nizvrže dušu, ah, Na večno Serbom žalosnu pagubu!
Neščastije moje Do ada mja svede, Zlo, ah, na mja svoje Spustiv na vjek sjede: Uvi mnje prebjednoj, Zlopolučnjej jednoj! Gdje sut krjepki moji? Duh moj vozmuti eja.
Nastasijević, Momčilo - PESME
DRUGOG KOPAČA 138 PESMA RASPEVANOG STARCA 139 PESMA VEZILjA 140 PESMA NEZNANCA (ІІ) 141 IZ ĐURĐA BRANKOVIĆA 143 UVI MNjE, UVI 144 ĐURĐEVA PESMA (І) 145 VODI ME, POVEDI SLEPA 146 ĐURĐEVA PESMA (IІ) 147 MARINA PESMA 149 MRE
KOPAČA 138 PESMA RASPEVANOG STARCA 139 PESMA VEZILjA 140 PESMA NEZNANCA (ІІ) 141 IZ ĐURĐA BRANKOVIĆA 143 UVI MNjE, UVI 144 ĐURĐEVA PESMA (І) 145 VODI ME, POVEDI SLEPA 146 ĐURĐEVA PESMA (IІ) 147 MARINA PESMA 149 MRE
Ja ljubim! Varka ne varka, sagoreće me moj plam! IZ ĐURĐA BRANKOVIĆA UVI MNjE, UVI Uvi mnje, uvi, zalud gluhota, čujem, iza brda valja!...
Ja ljubim! Varka ne varka, sagoreće me moj plam! IZ ĐURĐA BRANKOVIĆA UVI MNjE, UVI Uvi mnje, uvi, zalud gluhota, čujem, iza brda valja!...
Ja ljubim! Varka ne varka, sagoreće me moj plam! IZ ĐURĐA BRANKOVIĆA UVI MNjE, UVI Uvi mnje, uvi, zalud gluhota, čujem, iza brda valja!...
Ja ljubim! Varka ne varka, sagoreće me moj plam! IZ ĐURĐA BRANKOVIĆA UVI MNjE, UVI Uvi mnje, uvi, zalud gluhota, čujem, iza brda valja!...
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Meni se čini, — reče naglo, da oni nijesu imali namjeru da koga oštete. — Vi uvi jek tako! — prekide ga zamjenik državnoga odvjetništva. — Oprostite, vi ste još mlad...
— Odavna ovako živite? — Odavna?! — ponovi starac. Otkad sam iz svita došao — biće priko dvadeset godina... — I uvi jek tako? — opazi Ivo. — Uvik... i nigda mi ni bilo od nikoga potriba. — A da vam dođe do nevolje?
Ilić, Vojislav J. - PESME
A sanjiv bršljan iz trave se diže Ja strasno grlih njezin mili stas, A on joj blago do kosice stiže, I vencem uvi raspletenu vlas. 1883. ŽRTVA Okićeno cvećem od mirisne trave, Jagnješce se belo u Delfiju kreće, Gde žrtvenik bukti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Čitavo telo je bilo u plikovima. U neko doba noći Luka se diže, obuče se, i glavu uvi maramom. Tek je tada zaspao. Obukao sam se i ja ali nisam mogao izdržati sa uvijenom glavom od vrućine.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Zar i ti, Lijane, na strani buntovnika? — ožalošćeno zacvili knez. — Pa ti si poljar, ti uvi- jek moraš biti na strani vlasti. — Šta ću kad mi je srce uz ove dječake — iskreno priznade starac.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— pita je tiho i bolno Zone. — Pa, demek, za spaciruvanje, ete, nesi iskačala? — Jok! — odgovara Zona umorno i uvi se još jače u svoju zelenu svilenu bundicu, sede i nasloni čelo na ruku, oduprtu o koleno. — Da čuješ, demek, ništo...