Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Vojska, iza trube koja svira, kroz spavaće sobe maršira, maršira. Sneg i vrane popali po svemu. Uvija se vojnik u mušemu i ćuti, ćuti, ko rupa u šlemu.
Izmilela iz Božije ruke, zmija na putu se uvija i grči, kao da pokušava da se pretvori u slovo! POSLE UŽASA Šta se to - od veka dublje i moćnije sad, kad je
Dučić, Jovan - PESME
humom Kad jutrenji vetri svojim blagim šumom Pogase lagano bele zvezde njene — Ona šumi zbogom u odlasku naglom, I uvija tužno, kô cveće i stene, Moje mračno lice suzama i maglom. JUTRENjI SONET Kod crkve Sv.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— A zar ja ne znam upaliti sveće, ili sam, valjda, pijan, pa ne umem naći? — Pa nije, Mitre, — uvija se moja mati — nego kao velim... — A šta veliš? Valjda da mi komšiluk misli da mi leži mrtvac u kući! Kakav mrtvac!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Za koga ono reče? — zapita neki put gospodin popa crkvenjaka. A Arkadija uvija ponizno glavom, smeši se, a sve polako trlja ruku o ruku, kao da pere ruke od nečega, pa veli: — He... ta...
Afrika
Ali se događa i njemu da promaši, a tada ne vredi više nikakvo znanje plivanja, pod snagom talasa, koja i gvozdene šipke uvija kao hartije. Na nekoliko stotina metara dalje „bar“ izgleda kao igračka; junaštvo crnih seljana kao obična rutina.
Više se uopšte nije trudio da kinin uvija u oblandu, već ga je uzimao kašičicom kao sav ovaj žarki vazduh i život. Kakvu je tu važnost onda moglo imati njegove
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Svako veče, uz jelo, davala mu je po jednu veliku čašu vina. A uvek stara odela i zimi ponjave, da ima čime da se uvija noću. Jednom se strina razbole. Stric beše na putu, te nemaše niko da se brine o deci i kući.
Samo je počela brže da okreće čekrk, a pri tom da joj se puna, mlada snaga uvija, krši; da joj grudi više odskaču, a oble joj mišice na rukama da se pokazuju, zatežu mintan. Uhvatio sam je za pâs.
U jeleku, šalvarama, razuzurena. Ćerćerlije i nize bisera trepte joj ispod belog nežnog grla... A cela snaga joj se uvija, uvija tako duboko. S pognutom glavom, rukama više sebe, obilaze igrača. Ne „čoček“. Drugu, težu, topliju igru.
Ćerćerlije i nize bisera trepte joj ispod belog nežnog grla... A cela snaga joj se uvija, uvija tako duboko. S pognutom glavom, rukama više sebe, obilaze igrača. Ne „čoček“. Drugu, težu, topliju igru.
Na naše: dobro veče, kako ste?... samo odgovori: — Eto... — I opet nastavi da se uvija i steže pojasevima. Uđosmo unutra. Mita nasred sobe. Ispružen, mrtav.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
GRM Munjom opaljen grm na surom proplanku stoji, K'o crn i mračan div. I guste travice splet Gordi mu uvija stas — i gorski nestašan lahor Leluja šaren cvet.
Koprena dubokog mira Uvija polja i ravni. Rumene pruge se gase — I bledi mesečev zrak, svetilo nebeskih dvora, Kroz maglu diže se već — i nema,
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
da i ne gleda u njemu kakvog konkurenta pred Ljubicom, ali tek mu je krivo kadgod ga vidi, a naročito kad stane da se uvija oko učiteljice. — Zašto niste izradili sto i tablu, kad ste radili skamije? zapita Ljubica kmeta.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Po jedna ljubav, jutro, u tuđini, dušu nam uvija, sve tešnje, beskrajnim mirom plavih mora, iz kojih crvene zrna korala, kao, iz zavičaja, trešnje.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
A ovo je moj poklon... Ded da uvijem u nju noge pa mi neće zepsti... (Seda dole, izuva se, uvija nogu u hartiju.) Tako... Radnik: (u prolazu) A šta ti tu radiš? Ustani! Ozepšćeš... Siroče: Nije mi zima...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
šta znaš... ćerka narodnog poslanika...podnesem interpelaciju...ministar se uplaši... SPIRINICA: I počne da se uvija oko tebe. SPIRA: Ama, ne prekidaj čoveka! SPIRINICA: Ostavi me da kažem, zaboga!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
— Dosta si saveta dao Unesku! Vrati se otadžbini, to jest, meni!” „Ovde je ukinuto svako prizrenje, Ko crv se uvija biće tašto! Doživeh najteže poniženje: Je l to stvarnost il me varaš, mašto?” A babe viču: „Veliko sniženje!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Vidite li onoga kadije? Drŷga nema u četiri zemlje. U njega su medene riječi, uvija se kâ vrag oko krsta, ama punan gube i lukavstva; krvnika ga rišćanskoga nema — zaklala ga puška crnogorska!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Na užas oseti kako joj se ispod njegove ruke odjednom, silom, protiv njene volje, poče polovina da uvija, i prsa joj, kao živa, tako uzdrhtaše i poleteše.
Svekrva vidi kako Sofka uživa u Tomči, gledajući kako se oko nje uvija, sagiba, kako joj rukama pokazuje, a već mu ruke dugačke, mišice mu se jasno iz zakopčanih i tesnih rukava od mintana
— toliko da uvija. Zato, da sve to spreči, kratko upita Sofku: — Gde je Tomča? Imam nešto sa njime! — i ne čekajući od Sofke odgovora,
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Znam ja nju; znam da je prepodobuša od kad je nastala, ama danas mi se uvija mimo reda. Ovo joj nije bez neke! Mislim ja...
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Videći carev sin da mu žene nema, a ova ovca mimo ikake ovce đe neprestano njega u oči gleda, okolo noga mu se uvija i neprestano bleji, stavi se da je zamađijana, te on od žalosti da sam sebe ubije, i tražeći nož kroz kamaru, vidi oni
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Koprena dubokog mira Uvija polja u ravni. Rumene pruge se gase I bledi mesečev zrak, svetilo nebeskih dvora, Kroz maglu diže se već; - i nema,
V. Ilić CIV GRM Munjom opaljen grm na surom proplanku stoji, K'o crn i mračan div. I guste travice splet Gordi mu uvija stas; - i gorski nestašan lahor Leluja šaren cvet.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pa opet odjekuju šamari i žila se uvija oko glave i kolena sve dok se onim starešinama ne dosadi te vraćaju one ljudske ruševine tamo u tesan betonirani podrum
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Recimo u ovim stihovima iz pesme „Putovanje“: To Jermenka oko nagih ramena uvija svileni veo Kao da od čaure horizonta otcepljuje plavetnilo U sumrak beo.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
jedno raspamećeno stvorenje iz bogate Stankovićeve galerije: bolesno pirofobičan, on gubi glavu već pri pomenu vatre, a uvija se i natrpava različnim krpama, preko potrebe i svake mere.
veza dopre do svesti: „Na užas oseti kako joj se ispod njegove ruke odjednom, silom, protiv njene volje, poče polovina da uvija, i prsa joj, kao živa, tako uzdrhtaše i poleteše”.
tugujući za Cvetom, peva svojim mekim, napola ženskim glasom, dotle se Cveta, opijena njegovom pesmom, od bola, grča uvija na njivi, među redovima zasađenog duvana, i od prejakih osećanja samu sebe po prsima ljubi, strasno ujeda.
kao prozu, ali sa obeleženim ritmičko-intonacionim raščlanjavanjem: „Po jedna ljubav, / jutro, / u tuđini, / dušu nam uvija, / sve tešnje, / beskrajnim mirom plavih mora, / iz kojih crvene zrna korala, / kao, / iz zavičaja, / trešnje”.
Krakov, Stanislav - KRILA
Njegovi ordonansi ga nose. Tražili su ga i našli sred žica baš onda kada je njin prepolovljeni bataljon stao da se uvija i uzmiče posle prvog uspelog juriša.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ali se događa i njemu da promaši, a tada ne vredi više nikakvo znanje plivanja, pod snagom talasa, koja i gvozdene šipke uvija kao hartije. Na nekoliko stotina metara dalje „bar“ izgleda kao igračka; junaštvo crnih seljana kao obična rutina.
Više se uopšte nije trudio da kinin uvija u oblandu, već ga je uzimao kašičicom kao sav ovaj žarki vazduh i život. Kakvu je tu važnost onda moglo imati njegove
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Poručnik Rajko se namršti, kao da razmišlja. Onda obuhvati šakom obraze, povlačeći prstima niz bradu i poče da uvija dlake. — Ja mislim... četiri dana i četiri noći. — Ha-ha-ha! — nasmeja se slatko Kosta. — Dragi moj...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Kad se udare sunce i mesec, jedno pomrča: Stane l’ zemlja međ njih, jedno s’ uvija u mrak; Dva devojčeta mlada jednom su beda junaku Kad kroz goru i lug same ih provodi put.
Što mi je življa šala, i što su veseliji drugi, To sve lice u nje gušći uvija oblak. Ništa ne htede reći, i ništa učiniti mlada, Razma da mene boli, razma uprkos meni.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Znao je kako ona sad, ne smejući zbog njega ovamo gore, da je ne bi čuo, grca, plače, trese se i uvija jorganom, da se ne bi čulo.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
se uvija u mušku (domaćinovu) košulju i drži na rukama »kao dete«, i tako postaje član uže porodice (GEM, 42, 1978, 411).
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Lauš je neko vreme stajao kao opčinjen, dok mu Janja nije prišla i počela da se uvija oko njega, milujući ga nežnim, veštim pokretima ruku. Bože kakav je to bio prizor!
Kirča Ne razumem te ljude. Zar im njeno ponašanje nije čudno? Zar se usred leta po najvećim žegama ne uvija u sijaset tih rogobatih suknjetina, šalova, marama, valjda samo zato da nijedan delić svoje kože ne bi izložila našim
Ilić, Vojislav J. - PESME
Koprena dubokog mira Uvija polja i ravni. Rumene pruge se gase I bledi mesečev zrak, svetilo nebeskih dvora, Kroz maglu diže se već - i nema,
1883. GRM Munjom opaljen grm na surom proplanku stoji, Kô crn i mračan div. I guste travice splet Gordi mu uvija stas - i gorski nestašan lahor Leluja šaren cvet.
1891. III PASTIR Tihano se nojca na zemljicu svija Pa lagano živo koprenom uvija. Svud je tiho, nemo, kô u svetom hramu, Samo mesec bledi osijava tamu.
1880. VARTOLOMEJSKA NOĆ Nad umorenim Parizom tavna se spušta noć, I tavni plašt uvija zrak i svet. Tišina mrtva. Lahora blagim letom Nepokrenut povijen sneva cvet.
Gle, večna tama pokriva njihove grudi, I svetla oka gasi se i trne zrak. Likuje Karlo. I grobni mir i ponoć, Uvija plaštom poražen smrću svet Tišina mrtva. I tihim, blagim vetrom Nepokrenut povijen sneva cvet... 1881.
Veče je proletnje bilo. Pod nebom crne se ždrali, O puste obale reke lome se rumeni vali, I magla uvija râvni... U toploj njegovoj duši Zvuk tajne, nejasne sreće zazvoni bolno i drago, I vajar, nesvesno čisto, u staru
S bosanskih planina Studeni vetar zviždi i ćarlija; U mutnoj magli koleba se Drina, A mrak je tiho, lagano uvija. No šum se hori iz dubina njeni', Ona se giba, talasa i peni. 11. Od ove noći proteklo je dosta. Otišla zima.
Ona je bežala dugo, dok, najzad, umorna kleče, I vide poljane puste kako ih uvija veče, I strah joj silnije buknu. Niotkud živoga java, Izgleda kao da život u miru dubokom spava.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Suknja se nekako prepliće, uvija, zateže i smeta odlučnome koraku, dok u pantalonama čovek slobodno i nesmetano korača u život.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
kad je tako... na! — Ama hvala, gospo’n poručnik... — Var-varda1... i fevga2. A... avrio3, da me... probudiš. Uvija ga Isajlo kao malo dete i taman da pođe, Luka se pridiže. — Isak... — Izvol’te, gospo’n poručnik! — Čitaj...
Kada Isajlo zaćuti, Luka se prene. Ne otvarajući oči pita: — Je li gotovo? — i svali se na krevet. Opet ga Isajlo uvija i tada želi svome poručniku laku noć.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
KOŠTANA (uz burnu svirku, praćena Cigančicama počne da igra čuveni čoček »Keremejle«; pada kolenima, uvija polovinom, trese prsima i, igrajući oko Hadži-Tome, po katkad ga kosom dodirne po glavi). Noć trne. Fenjer se gasi.