Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I zaista stari osvetlaše obraz. Majka tečina s Mojom babom i još nekoliko njih starica zapevaše: Adži-Gajka devojku udava.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Što su vrata suha zlata, Na njih vila sina ženi; Što su vrata od bisera, Na njih vila kćer udava; Što su vrata od škerleta, Na njih vila sama sjedi, Sama sjedi pogleduje, Đe se munja s gromom igra, Mila sestra su
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
pesmu, već pesmu njihove kuće, koja se uvek pevala kada se ko od njih udavao i ženio: Hadži Gajka, hadži Gajka devojku udava, Em je dava, em je dava, em je ne udava! I kako mu razdragano dođoše kao neka uteha reči i ta pesma o njinoj kući!
uvek pevala kada se ko od njih udavao i ženio: Hadži Gajka, hadži Gajka devojku udava, Em je dava, em je dava, em je ne udava! I kako mu razdragano dođoše kao neka uteha reči i ta pesma o njinoj kući!
Hadži Gajka, hadži Gajka devojku udava, Em je dava, em je dava, em je ne udava! Baci im dinar i viknu dole ka kujni: — Žene, rakiju za čalgidžije!
Hadži Gajka, hadži Gajka devojku udava, Em je dava, em je dava, em je ne udava! Baci im dinar i viknu dole ka kujni: — Žene, rakiju za čalgidžije!
Bašta poče da joj se nija, noć sve lepša, određenija, kao i ona svirka, pesma: — Hadži Gajka, mori, hadži Gajka devojku udava, Em je dava, mori, em je dava, em je ne udava!
kao i ona svirka, pesma: — Hadži Gajka, mori, hadži Gajka devojku udava, Em je dava, mori, em je dava, em je ne udava! I Sofka oseti da već nastupa i dolazi ono kada ni ona više ne može ostati ovde, ovako mirna i usamljena.
grunuše izmešani i mladoženjini i Sofkini svirači i čočeci sa svirkom i pesmom: Hadži Gajka, more, hadži Gajka devojku udava. Mati joj poslednja dotrča, poče da je ljubi i jeca: — Sofke, Sofkice!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Stana tada bješe, Bože mi oprosti, ped kraća, a eto do malo će da se udava... Tako skoro u jednoj kući na Ceklinu, pitam: „Kamo ona mala?
Stanković, Borisav - KOŠTANA
A koj na tebe ruku digne, ja sam ovde! KOŠTANA (počinje pesmu): Hadži Gajka, hadži Gajka Devojku udava... Em je dava, Em je ne udava... MITKA (prekida je): Neću tej stare, tej mrtve, hadžijske pesme! Drugo!
KOŠTANA (počinje pesmu): Hadži Gajka, hadži Gajka Devojku udava... Em je dava, Em je ne udava... MITKA (prekida je): Neću tej stare, tej mrtve, hadžijske pesme! Drugo!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
da dođeš, ete, da se ceniš u tatka mi... Vaska ni se udava... ta... da se ceniš, hizmet da ni činiš u kuću!... — Ete, što pa da si cenim?... — odgovori joj Kalina.
ako je demek, k’smet... iz vašu kuću... — He-he! — osmehnu se Zona. — Ta kako đe sag bidne toj!... Vaska ni se udava... Bija gu veće i „golem nišan“... — Za Vasku neje reč... Ima jošte za udavanje iz tuj kuću...
“ viče preko sokak. „Što se, mori“, reče, „naprajilo toj pri vas? Koj se to udava, koj se pa ženi? ’Oće li“, vika, „skoro da potrupamo malko u svatove?