Jakšić, Đura - PROZA
To mu napiši; a dodaj mu da smo uhvatili palikuću i da mu ga po Lazi birovu pratimo da ga donde na muke udara, dokle ne prizna. Učitelj je drhtao. — Ja ga nisam nikad ni kljucnuo, a, gle, sad da ga kapetani meću na strašne muke!.
Obradović, Dositej - BASNE
Da vojska na vojsku i na gradove udara, to ima svoj razlog, ali nad nevooružanim svirjepstvovati, nepovinu decu od roditelja rastavljati i u ropstvo prodavati,
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
svojski raspalio, puca nam koža, lete mrvice mesa; bije sat, bije dva, bije tri, otkud mu toliko štapova i besa? Udara bogato, udara od sveg srca, već mu se lice od napora krivi, gubi dah, zastaje, prediše, više ne može, i pada mrtav
Udara bogato, udara od sveg srca, već mu se lice od napora krivi, gubi dah, zastaje, prediše, više ne može, i pada mrtav umoran, a mi
(A šta ako je ovo ceo svet?) Ko to toliko, nogama, pesnicama, udara noćas po ovom poklopcu? Mi izgibosmo ne bismo li izašli, a neka budala pogibe da uđe!
pse, pakost i zavist, mržnju ubilačku, potvoru, pohlepu i namere zle, ruski logor, tamnicu nemačku, brata što udara a ne gleda gde, macke u Valjevu, vešala u Čačku, metak za da, konopac za ne, sve sam preživeo, zagledan u tačku, u
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
000 glava oženjeni̓ po 20 groša, a Hadži-Musta-paša skoro jošt toliko počeo da udara. (Taj su hatišerif svi knezovi dogovorno bili dali beogradskom mitropolitu Metodiju, kao glavi naše crkve i zakona, na
„Nego da nam dadeš hatišerif — reknu knezovi — da odnesemo neka vidi vezir, i po hatišerifu neka udara porezu kako je car odredio.” — „Kala, kala, sutra hoćem da vam dam fermav”, odgovori Metodije.
grad veziru, i kaže mu kako knezovi hoće da uzmu od njega hatišerif, i da njemu (veziru) donesu, da po hatišerifu porez udara a ne više, zato neka se pripravi šta će im odgovoriti i pročaja.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Ja zbilja! I ja to htedoh reći — potvrdi Sima. — Zato su je đaci i udarili učiteljevu ćuranu... Vide gde se udara na stoku, pa hajd̓ i mi, veli, na ćurke — reče Spasoje i prisloni već gotovu rogu uz jedan grm. — E hoćemo li kući?
— 1/400 od oke (2,5 g) drombulja — vrsta malog metalnog instrumenta koji se jednom rukom nasloni na zube a drugom udara u njega, te tako zvuči Đa...đa — čas...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Preskakao je trn, panj, sve što mu na putu beše, jer nije gledao kud ide ni gde glavom udara. Ali snaga ga poče izdavati. Dah mu je bivao sve kraći i kraći, a korak sve manji i manji...
I on jurnu Turčinu. Posrtao je i klizao po onoj reskaljanoj zemlji. Nije znao gde glavom udara... I stiže tamo baš tad kad Kruška izdavaše neke naredbe svojim pandurima. — A, gle Laze?... Otkud ti?
— I Turci baš ćute? — Ćute. Išao je Ivanko onomad do Sarajeva. „Nikom, veli, i ne pada na pamet da udara na nas.” A posle, i zima ide... — Zato ti i htedoh reći! Kako bi bilo da se ovaj narod vrati svojim kućama?
Dučić, Jovan - PESME
Sve drhti, oseća, diše, i pruža ruke prema suncu. Grobovi kao da imaju srce, neko veliko tamno srce, koje udara nestrpljivo, zaljubljeno. Koliko života, mladosti i snage taj dan među grobovima! Izgleda to kao praznik grobova.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
U njoj uvijek udara na prašinu i ljudski znoj. Prozori su bili hartijom podlijepljeni. Na zidu je visila jedna stara drvena ikona svetoga
Tu smo svi kao u svojoj sobi. Ko nema nikaka posla, sedi tu, čita novine, udara u klavir, zabavlja se s Anom, dobuje prstima u prozor ili se prisloni uz peć.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Čitave nedelje Šaca, berberski kalfa, bavi se drugim poslovima. Ili udara u tamburu, ili prepisuje Pesmaricu, ili traži gliste pa ide da peca ribu (ujesen hvata štiglice), ili, naposletku, ode
milo što zna da to sigurno ne peva gospoja Sida popadija, a njoj opet tako isto što je sigurna da stara tetka Makra ne udara u tamburu.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— To nam je baš milo. Sad se počnu sve dublje i dublje razgovarati: svaki hoće sve čistije na stvar da udara. — Ženske pripravljaju večeru. — U početku sve jedan drugog hvata, napipavaju ko šta ima.
Afrika
Prva gola crnkinja. Kad vidi da ih gledam, ona zastaje, i naglo, mašući rasklimatano, udara ravnomerno rukom svoje dete po leđima, a onda bezbrižno nastavlja da radi.
Evo on igra strašnu igru Ge, udara levom nogom u zemlju, što znači da zove sve bolesti koje su tu u zemlju zakopane, neka se približe sasvim i neka ga
„Kažu da se belege koje nose gubavci po telu otvaraju od najmanje pozlede ili udara, i da se posle više ne mogu zalečiti.“ „Mislite da je taj deran bio gubavac?
Ništa milozvučnije i nežnije. Nema teškog udara u bubanj, ni piska u rog. Svirka je dolazila beskrajno moćna svojom lepotom i slaba svojom čujnošću.
je veliki balofon o ramenu; neka vrsta klavijature od drvenih pločica, pod kojima rezoniraju kalbasi, a u koje se udara palicama. Na njegovim prstima ispleteni su jedva čujni lančići sa praporcima.
Najzad ga nalazim; u aparatu vidim njegovu ruku kako hvata za tiganj; okidam, i skačem u stranu. Tiganj udara pravo u zid.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kad je videla da će joj muž ponova da zaspi, ona poče da ga udara, jastukom, i da se kikoće. Grudi su joj se tresle. Njen muž se onda prenu, ustade, i, u svojoj dugačkoj košulji, bos,
Tek kad se na njegovim vratima počeše skidati lokoti, on se trže i ču kako neko udara metlom, po miševima, i kako škripi brava na spoljnim, gvozdenim, vratima.
Obrazi, lica, usta, njegova i njena, dodirivali su se. Božič je ličio na matoru ticu, grabljivicu, koja udara krilima jagnje, a mlada devojka se branila, dok Božič nije napustio igru i pao, kao onesvešćen, na jedan chaise‑longue,
prema planu grofa Merci, potrčaše, i okupiše se, svi, oko Garsulija, koji se video kako stoji u svojim kolima, i udara bičem po Mahalčanima, koji se behu strčali, sa očiglednom namerom da izvrnu kola.
To je stvorenje ludo! U familiji Despotovič se zna da je Evdokija gotova na sve. Kad nešto naumi, udara glavom o zid. Njena tetka Rakička, u Vukovaru, gde guske gaču na ulici, kaže da je Evdokija ajmana!
Pavle se tako sećao i tog odlaska iz Vijene, i od Božičke, samo kao nekog prenoćišta u traktiru, tupog udara kopita pred vratima, pred kolima, koja čekaju.
Uplašene od ljudskog bata, nepoznatih putnika, i tupog udara kopita pred kućama, kučke su se sakrivale pod kola, među točkovima. Njihov lavež nije prestajao, sve do odlaska.
gužve, međutim, koja je oko Trifuna nastala, Pavle vide kako se Trifun otima, kako mu se konj prope, i kako ga Trifun udara, pesnicom, pa odjaha. Sluge su nešto dovikivale Pavlu, mlatarale rukama, a zatim odjuriše, i one, za Trifunom.
Udarajući na đenerala Horvata, prota Bulič, iz svog Mirgoroda, poče onda da udara i po njima. Papežnici se, ni krivi ni dužni, nađoše u Rosiji u nebranom grožđu.
A eto sad, njen otmeni major, sav u srebru, udara je, nogom. U trbuh. Kao kobilu. To jutro, kad saone, iz štapskvartere brigadira Vitkoviča, dođoše po Isakoviče, Pavle
se desilo, međutim, kao i tolikim mladim ljudima, da je i posle takve slutnje bliske smrti, dugo živeo, a da se i od udara kopitom u glavu, brzo oporavio.
zgranuti kad videše kako joj tesno, gadno, steže, žvale, a kad uzjaha, i ona poče da pokazuje zube, kako je knutom udara, po njušci, kako klizi sa sedla i ponova uzjahuje. Nekoliko puta je, mučki, izudarao životinju, koja je drhtala.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Već u drugom naraštaju oni su se potpuno izjednačili sa Dubrovčanima. Dubrovčani su se počeli oporavljati od udara koje su im pričinili najpre zemljotres 1667.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Ko zna čemu se on tamo naučio; ko zna kakve su mu sve ideje zamaglile zdrav razum? Zar ne vidite na šta on udara? Na sve što je svetinja. Zar ne vidite da on preti da poruši upravo ono na čemu društvo počiva?
Pođite, molim vas, redom, pa gledajte na šta on udara? Hoće da poruši onom čoveku brak... SPASOJE: I to jedan srećan brak!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Zar je i on u ovoj okolini? — Bog zna kud on tumara, no njega se ne treba bojati, on na trgovce ne udara; kad ih nađe, dadu mu kakve robe, ako potrebuje, pa dalje ide.
Pa tek kad igra mazur, kad petom udara a igračicu juri, titra se s njom, talasa se na levo i desno, pravi Adon! Nije ni čudo, učio je mazurku u Kašovi od
Gleda na sat, broji trenutke. Već je tri četvrti na pet. Sad će doći Šamika. Čeka, svaki minut godina. Udara pet sati. Kako otkucne, a neko kapiju otvara. Ona misli da je njena verna baba, kojoj je ključ predala.
doma Pegaz (gr) — po grčkoj mitologiji krilati konj koji je postao iz krvi Meduze kad joj je Persej otsekao glavu; od udara njegova kopita postao je izvor Hipokrena, čija je voda nadahnjivala pesnike; otuda: pesničko nadahnuće per šnas — iz
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
„Žena uzme čanak s vodom, i stane pod kakvu gredu, ili pod kutnje rogove, gde pada crvotočina, a muž njezin čim teškim udara u gredu ili u rog, te isteruje crvotočinu; ona pak, kad u čanak makar najmanja trunka crvotočine padne, popije u vodi.
Tako, na primer, u đevđelijskoj kazi, kad svekar s kolom uđe u kuću, onda onaj što udara u bubanj baci uvis palicu i kaže: „Vaja gudina vinčajne —dugudina krštejne!
!“ Dete od godinu dana, pa čak i mlađe, posle ove igre i samo udara dlanom o dlan, tražeći na taj način da mu majka peva ovu pesmu.
nego su prevashodno ljudski događaji zahvaljujući tome što preko običaja, magijskih obreda i postupaka, kultura na njih udara svoj neizbrisiv žig.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Dvanaest sati udara, Tamnica se otvara, U tamnici nikog nema, Samo jedan popa drema; Hajmo, popo, napolje, Da vidimo kako je, Kako vojska
) udara po divnom, išaranom kontrabasu koji je ličio na licidersko srce. Kontrabas je umesto pravih žica imao lažne, od kanapa.
po potrebama službe, dobio je na rastanku žutu tašnu od svinjske kože, upaljač »ronson« i seriju od tri uzastopna srčana udara. Od tašne se nije odvajao. Sa upaljačem nije znao šta da radi — bio je, naime, nepušač!
Matavulj, Simo - USKOK
— A-nu obidi se još jednom s njim, pa da on tebe udara kako on hoće! — reče Krcun. — To nećemo — reče Janko. — Za danas je dosta. Labud, može biti, pravo ima!
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
ŽENA: Makar ako se na mene srdiš, opet ću da te poljubim. (Ljubi ga.) MUŽ (udara je lagano prstima): Ajde, ajd’, ajd’? (Žena odlazi.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Žestoka rima udara kao čekić u glavu; njome pesnik isuviše uspešno vlada odnosima u svetu da bismo mogli da mu se prepuštamo do kraja.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
položaj prema svetovnoj državnoj vlasti, trudi se da u novim idejama vaspita mlađe sveštenstvo, naročito svom silom udara na kaluđerstvo, koje je smatrao kao »mrtav kapital ljudski«. Za osam godina ukinuo je 700 manastira i rasterao 36.
U svojoj verskoj kritici Obradović pre svega udara na versku zaslepljenost i traži, zajedno sa svojim dobom, da u duhove i u naravi uđe moderno načelo verske
On ne udara u neku visoku filozofiju, no nasmejano priča šta mu se na putu dešavalo, onako kao što prijatelj piše prijatelju u intimn
svojih ruskih učitelja, sa željom da u srpskom društvu radi ono što su oni izvodili i izveli u ruskom društvu, on snažno udara na suvremenu srpsku književnost. Njegov mali ali znameniti članak Pevanje i mišljenje, koji se pojavio u Matici za 1868.
Zadahnut idejama Černiševskoga, Dobroljubova i Pisareva, Marković, sa rušilačkom bezobzirnošću mladoga čoveka, udara na idealizam u filozofiji, na romantičku sentimentalnost u književnosti, na praznu i verbalnu »estetiku«, propoveda
Misao narodnoga jedinstva kao da udara nazad. Usled ukrštenih dinastičkih interesa, odnosi između Srbije i Crne Gore su hladni, katkada sasvim rđavi.
Milićević, Vuk - Bespuće
i vižljivo stablje djetinjski trepeće mladim lišćem, ugledao ispod sebe, dolje u kotlini, između bijelog stijenja u koje udara sunce, — živu, svježu, zelenu prugu Une.
Starinski sat šeta i izbija. I onda mu se oči same otvaraju i bulje nekuda u mrak, srce nemirno udara i odskače, a misao zbunjeno traži neki predmet.
Mala, blijeda svjetlost rasipa se po sobi; mlaz svježine i hladnoće udara spolja; tanka magla prekriva polje i rijeku; naziru se sura brda, razrijeđene seoske kućice; bljeskutaju zvijezde.
S razgolićenim vratom, podbočen laktom o prozor, on udiše svjež vazduh, dok vjetrić dolazi od rijeke, udara po licu i, na mahove, povija grane i šušti lišćem.
Vratio se tada kući sav mokar i ljut. On voli njezin zapjenušeni bijes kad udara ljutito na prepreke i ustave oko mlinova; kad najuri na slapove, pršti, pjeni se, skače, teče lagano opijena, spušta se
prepreke i ustave oko mlinova; kad najuri na slapove, pršti, pjeni se, skače, teče lagano opijena, spušta se ponovo, udara o stijenje, zašumi, nalijeće i baca se dolje naglavce, zajedno s njegovom misli koja ju prati i koju voda u sebi zanosi i
Radičević, Branko - PESME
bez prestanka, Sve od jutra do mrkloga mraka Zveka noža i cika pušaka, Niza klance Crnogorac vrvi, Jô Turčinu što udara prvi!
Sunce granu — oh jad tek je sada. Plamte njima brade na sve strane, A poleću tikve obrijane, Srb udara i tamo i amo — No da mahnem kad je igra samo, Skoro svud ih Srbi već slomiše — Ma će sutra biti muke više.
Otimlju se, ama neće dugo, Svaki čas im nosi muke grđe, Sve ih Srbalj opasuje tvrđe, Udara im sa strane svakoje, Ponajljuće gde je Radivoje, Tu je pokolj, tu bez nada muka, Dršće Turkom i srce i ruka, Svaki
Svud su divni, i opet ih nigdje, Kako munja što udara s neba, Sine, pane, sprži pa je nije, Tako hajduk u zlotvore bije.
Skupiše se veće zbori, I reč mučna zažubori: Ona zmija — pomoz', Bože! Ko protivo tebe može! Svak udara krsta na se, Da i Višnji od zla spase.
Šta sad stoji kao kakav kamen? Pre ko krpa, zaš' je sad ko plamen? Nešto vidi... Zašto ne udara?... San je i to, misli on, zacelo, Čini mu se, e biti ne more, Da na javi take ima stvore.
skače, Oštri one plamenite mače, Jatagane, ubojite nože, Ogleda i o ovnujske kože: Gvožđem manu mišica njegova Pa udara runa ta sirova; Gvožđe ljuto kroz runo proleće, Ni se miče, ni se runje kreće, Samo ono de gvožđe udara Ko zbrijano
njegova Pa udara runa ta sirova; Gvožđe ljuto kroz runo proleće, Ni se miče, ni se runje kreće, Samo ono de gvožđe udara Ko zbrijano o tle se obara.
Glava misli, srce se osmeva, Pa od puste miline popeva. Momče iti svojemu konjicu, Udara mu tvrdu potkovicu, Bije, kuje, naokolo s' ori, Ploču kuje a uz potkov zbori: „Tvrdo gvožđe, budi tvrde vere,
Aoh braco, san je čudna beda, De se lupa, tu se spati ne da: Kada lupa, udara u uvo, Ne pomaže tu ni doba gluvo. Još je gore, kada sred nedara Srce jadno tugom zaudara, Kad ukrste misli
Ali jako dođe najstrašnije! Bože mili, ko da te ne fali? Al' kad Turad besna se raspali, Bakračlijom konjica udara; Na osvetu svoga gospodara Lete Turci kâno mrki vuci, Gole nože u desnici ruci.
Sve presekô ka desnome kuku; Ne bi gvožđu odolelo ljutu, Da Toliko još beše na putu: Tako Srbin bije vaistinu, Kad udara na osvetu sinu. Puške ciče a krvca se lije... Ali evo Srbu pogibije!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Nije još ni ujaho u gospodstvo, a već udara po nama, ovim, da kažemo, prostim ljudima. Čitav rat mu seljak nadura i na svojim leđima iznese, a kad sve bude gotovo,
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Pojasi mu se raspasali; opanak spao pa ga udara po nozi i sapliće; čakšire mu se smakle, mintani razlelujali te se viđahu crvene, kosmate, nikad ne oprane, grudi.
Ona opet ćuti. — Cveto, čuješ li? — I naže se, napreže sluh i oči, ali vide samo nju kako se zgurila, pa udara silno motikom, iz koje ponekad, kad naiđe na kamen, odsevne svetlac. — Cveto, dođi, ili...
ode tamo da gleda svadbu, a Mita, osećajući kako dolazi i spušta se noć, slušajući sa svadbe kako grneta i dajre udara, uzvike svojih drugova, kikot ženski...
Kostić, Laza - PESME
Ja podiđoh tom udaru, al' od žešćeg od udara, od očiju, od nedara, osta rana bez vidara! — oh al' evo što je vida, što je skida!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
dosad se zvao imperator Austrije. DOKTOR: Škoda što austrijska država samo o Jadarsko more udara, inače, kako je na proizvodima blagoslovena, i kako ima vredne žitelje, kao Čese, Slovace, Poljace, Rusnjace, Srblje,
čitava gradila luda? Pobogu, imaš li pamet? Ej, Beograde, oćeš da pocrniš, kakve se džgadije ulegoše u tebe. (Opet udara sat.) Koliko to izbi? LjUBA: Dvanaest, majka. STANIJA: Kako dvanaest? Zar do akšama da ima dvanaest sati?
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
STEVAN: Kakva limunada, kad udara iz nje vino kao iz bureta. Pokazaće njojzi Sreta od čega se ukrutila, ne brini se ti.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
viski, a onda to počinje da vam toči viski u čašu, dok u tišini lepo čujete kako mu drhte ručice, a siroti grlić udara kao šlogiran o rub čaše. Dobro, čekate šta će dalje biti.
Osećam da sam tu suvišna i izlazim iz sobe na vrhovima prstiju. GLAVA XVIII Istorija nekoliko udara koji su potresli Aninu porodicu.
kockicama šećera i flašicom valerijana, misleći da je bakuta dobila jedan od svojih svakodnevnih folirantskih srčanih udara, kad tamo — a ono ona u beloj balskoj haljini, mestimično izjedenoj od strane moljaca, stoji sa šeširom na glavi i belim
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Ko mlinu dođe u suton siv, otud se više ne vrati živ. Udara voda iz badnja uska i silnom snagom u točak lupa, vrti se kolo, zujeći pljuska, pod njim se duga šarena kupa.
Žito se vuče, kukuruz kruni, podzemni ambar cipom se puni. Ko se zbog ove lepote buni! MAČAK: Jesen u zlatne udara žice: debeli miši, još deblje ptice, a mesec-buca po nebu plovi, želja ti dođe njega da loviš, čitave noći na krovu
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Moja misao takođe više ne radi. Samo da zaključi da živi i da je tu jedina. S vremena na vreme ona pokušava da poleti. Udara se o sve oko sebe kao slepa ptica. Zatim ostaje mirna i zadihana.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Njega munja ne udara, nit' sekira oštra seče, Pastir pod njim hlad uživa čekajući blago veče. On je nik'o povrh groba udovice neke
Njega munja ne udara, nit' sekira oštra seče, Pod njim sam se odmarao u spokojno majsko veče — Srce mi je uzimala gorka srdžba, teška
Ona grli sina svoga, I oboje slave Boga. SVETI SAVA Ko udara tako pozno u dubini noćnog mira Na kapiji zatvorenoj svetogorskog manastira?
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Neko udara na vrata, ne baš na vrata moje sobe u Karejskom konaku, niti na vrata terase kojom se dolazi ovamo, ali neko svu noć
i lova i provoda sa ženskim Srbljem nose skakavce oko vrata kao nakit i nude pomoć uz malo naše krvi naš čovek im udara šamar preko šlema rešen da pogine za državu-kurvu i da nezavisan dočeka uništenje turisti mu lome rebra zatim kičmu
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
na nasipu, iznad naših glava, ljudi su kao obeznanjeni, grčevito se drže za točkove da ne padnu od silnog vazdušnog udara. Levo neko jauknu.
se pešaci ili iskaču iz rovova i skrivaju se u dubokim jamama, gde su eksplodirala zrna, jer veruju da zrno nikad ne udara na isto mesto. I mi prevrćemo njihove rovove.
Aleksandar je uhvati za ruku kao da broji puls. Ali u časovnik nije gledao. — Bogami, Jelo, srce ti jako udara... Nego, da te pregledam, digni se... — Kako? — Pa tako, digni se. Ne mogu ja da vidim šta ti „fali“ kad ležiš.
Vojnici ga odmah raskopčaše. Na telu ne beše rane, a međutim krv mu neprestano ide iz usta. Sigurno je kontuzovan od udara zemle. — I mene nešto bapnu u rame! — veli nišandžija pipajući se po desnom ramenu. — Ja!
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
tekelija - voda koja teče, živa voda terzija - krojač koji šije odela od čohe terzijan - trzalo za tamburu kojim se udara po žicama tovar - ovde: količina robe ili materijala koja se odjednom ponese, natovari trg - pazar, pijaca turdan,
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
narednika austrijske ratne mornarice, čije sam ime zaboravio, ali čiji gorostasni stas nisam zaboravio, kako udara držaljem, kao Tale u narodnoj pesmi, i brani svoju zastavu. I ja sam se tukao za tu zastavu.
Ti slušaš svog srca lupu, u dubini, što udara, ko stenom, u mračni Kalemegdan. Tebi su naši boli sitni mravi. Ti biser suza naših bacaš u prah.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Meni je stotinu godina, i živeo sam bez toga... Pa zar sada da mi se na ovu sedu iznemoglu glavu udara žig ropski... — Dole s tom matorom rđom! — dreknu predsednik. — Dole s njim! — viču jedni. — Matora kukavica!
Žigove udara naročiti činovnik u belom, svečanom odelu, i blago ukoreva narod: — Polako, zaboga, doći će svaki na red, niste valjda
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Srce udara kao besno, i na temenu vri čitav pakao od ubrzane radnje mozga i živaca. Zenice se raširile i prikovale se u jednom prav
— veli Mitar. — He—he—he... dabogme!... zvanično!... — veli kapetan i udara glasom na poslednju reč tako, da ona objašnjava celu sadržinu pisma.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
SRETA (sad mu je jasno): Ja, ja, ja, ja, ja!... (Udara jezikom o nepce.) Sad, dakle, možemo da postavimo svaku stvar na svoje mesto. JEVREM: Ja velim... a to što kažeš...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Povazdan zguren, nikad da se oprući, Krpa udara đonove poderanoj obući, Celo popodne, do mraka — ponekad i pretera!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Što će slabo raskršće lipovo pred ostrotom vitoga čelika? Svetac pravi mahne li topuzom, od udara zaigra mu zemlja kako prazna povrh vode tikva. Malo ljudstvo, što si zasl'jepilo?
A đê bio Draško Popoviću? SERDAR VUKOTA Hodio je do u Mletke Draško. Kada Šenđer na Kotor udara, sta grad biti topom bukovijem. Pop Šćepan se tad u Kotor nagna.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Na kapiji zveknu alka. — Domaćini! Čak gore ču Sofka jak glas sa oštrim i stranim naglaskom. — Sofke, udara neko! — doviknu odozdo mati. Sofka ostavi čišćenje i poče silaziti. — Pa što ti, nano, ne otvoriš?
Todori, priji, koja jednako oko njega obleće i čija ga toplina i jara iz njenih još zdravih krupnih prsiju čisto u čelo udara, ili Sofki, svojoj, ako da Bog sutra, snaji, koja ga jednako dvori, klečeći mu uz koleno, pravi mu cigare i, paleći
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Tašunjaljke su takve dečje pesmice koje se kazuju detetu, dok mu se ručicama udara dlan o dlan. Obično počinju sa „tašun, tašun, tašana“, po čemu ih i nazivamo „tašunjaljke“, ali mogu da započnu i sa:
— Ko radi, ne boji se gladi. — Kako tko radi, onako i ima. — Lako po lako, ide se daleko. — Od jednog udara dub ne pada. — Kaplja kamen dubi. — Tiha voda breg roni. — Vredne su ruke najbolja alatka.
GROM Kad grom udara, onda kažu da sveti Ilija, po zapovijesti božjoj, gađa đavola; zato govore da se ne valja krstiti kad grom puca, da ne
Seljaci nisu hteli nikad da piju vode sa ovog izvora, jer su govorili: „Nečista je, udara na sumpor“, pa videvši da Koviljka pije sa ovog izvora vodu, prozovu ga „Koviljača“.
“ S POLAŽAJNIKOM 1 (Kad uđe u kuću, polažajnik skreše badnjake, tj. uzme vatralj, pa udara njime badnjake gdje gore (da skaču vernice), govoreći): „Ovoliko goveda, ovoliko konja, ovoliko koza, ovoliko ovaca,
kolo talasano okreće, ona se levom rukom koja drži maramu uhvatila za bok, a desnom rukom s kitom karanfila otpočne da udara po obrazu, čas muško, čas žensko.
Sveti Sava - SABRANA DELA
uobičajenih molitava i kolenopoklonjenja po višerečenom zakonu, to jest šest psalama sa trećim i šestim časom, kada udara bilo po običaju tri puta.
Stanković, Borisav - JOVČA
MLADEN Pa? JOVAN Ništa. MLADEN Što su ti oči vrele? JOVAN Čuješ, idi, miči se, jer sad ću te... MLADEN (udara ga, izgura ga i zatvori vrata): Odmah se vraćaj tamo, u vinograd, na berbu; nosi šta treba da te ne čekaju!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Hajde sad da vuče mjehove u vignju, da udara velikijem maljem ili da rastovarava i na plećima nosi vreće uglja što bi vozom došle; da u mlinu zasiplje u koševe; da
Ćosić, Dobrica - KORENI
Da se brzo ne izmače i ne pođe da izvrši njegovu naredbu, on bi je udario po ustima. Želja da je tresne, da je udara po licu, tako je jaka, jeste, poverova, jedina žela zbog koje se on muči ove noći.
viknuo je, svi su čuli, lisice su Prerovci, svi će pobeći; Aćim je rekao razbijajte, razbijali su svi, svi, svi, zvono udara u gredu, on ima sitnu decu, on je siromah, ako ga ubiju, ako ubiju, ubiju, hukće po zvonari, probudiće mu se deca, sva
Nikad mu nije bila tako lepa: lice, oči, stas, grudi. Njim je jurnula drhtavica, pa mu odjednom dođe želja da je udara po licu, da joj smrska oči, da je udara, svuda, dok je ne unakazi, uništi „Izludeću! Beži!
Njim je jurnula drhtavica, pa mu odjednom dođe želja da je udara po licu, da joj smrska oči, da je udara, svuda, dok je ne unakazi, uništi „Izludeću! Beži!
“ A onda se u očajanju pripi uz Cigane, moli ih da prestanu i započnu njegovu pesmu, preti im, mumla psovke, štipa ih, udara kolenima i gazi cipelama. Svirači ga gledaju iskolačenih očiju i pokazuju na Đorđa. A Đorđe ih ne gleda i ne sluša.
Valjaju se magle, teške, guste. Na drveću šušti inje. Čađević zastajkuje, zanosi se i sapliće, udara kolenima o obale celca.
Tebi se, predsedniče, obraćam: gde je opštinski pečat? — Ovde je opštinski pečat! — Čađević se pesnicom udara po prsima. — I to ću da ti uzmem! — proškrguta oficir i opali u Čađevića.
Žena sekirom udara konje po sapima i trbuhu, zinu meso i linu krv, konji vrište, tuku kopitima, kidaju dizgine i galopom jure niz put, gde
— Jednjak si mi prekinuo. Sav mi je vrat modar — jedna izgovori vojnik, pa iz sve snage poče da ga udara kundakom u rebra, terajući ga ka Aćimu. Tek kasnije, u suton, poče da se razbistrava Aćimovo bunilo.
Isto tako i krava, pa se trže od grešne pomisli i brzo zakorači u jabučar; u očima mu krvav klobuk, a granje ga udara po licu. Oseća sebe pred Bogom, strašnim noćas, nešto se događa, a on ne zna šta će se dogoditi.
Jurnu. Onda se stvarno strovali u iskopan grob. Padanje je kratko trajalo i trnjenje od udara ostade u njemu. Ne može da ustane, pesnice se zarile u gnjecavu smonicu. — Ko si ti? — neko strogo viknu nad njim.
I Adamov. Uplašen, stoji pored kreveta, ne zna šta će, prste ne može da stegne u pesnicu i njome da se udara po čelu zato što je zlotvor, najgrešniji otac na zemlji, jer on jeste njegov sin, vidi sada, a toliko ga mučio i ujedao
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Gle, kako je Repati Rogatoga zajahao! Drži mu se za rogove i viče: — Ti ćeš se meni smejati? Ti! — udara Repati Rogatoga, ali ni ovaj ne ostaje dužan: — Dobro je Poglavica rekao: svakom je svoja koža najbliža!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
pobeda bila važna i zbog toga što se, posle nje, začeo onaj šapat koji se pretvorio u legendu: da Vasu Čarapića tane ne udara, a poraz obilazi. Taj šapat je on čuo i nije čuo; u stvari, nije ga se doticao.
Jedna istina mu je bila pod kožom, svetlucava, neka udara taj silnik, možda je to Hasanpaša koji će oslepeti, jeste, besni Hasan-paša, ako, oslepeće, Višnjić više ne prihvata
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Tako na vrata sumornog mi srca Sjećanje jedno udara i čeka K'o drug i sabrat, kao duša neka Što sa mnom plače, i u bolu grca.
Ovo su časi velikijeh djela Širom oranih, zamagljenih njiva Vide se jaki roditelji sela. Znoj im sa lica udara i liva; Polako kraču k'o da svaki stupa Kovčegu svetom, gdje ugodnik sniva. Polako kraču.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Od udara ovog svevišnjega bezdne hladne zasute atomom, koje dosad ime ne poznaše do sna hladna i tišine mrtve, ne zefira, ne
Od Gospodnje strijele udara potrese se osv'jetljeno biće: nepregledna sva nebesna kola; mirijade sv'jetlijeh mirovah tajnom sudbom i strašnijem
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
a ne krezubi student koji je stvarno sukob izazvao, da ošišana studentkinja, rekoh, primi na sebe svu težinu besomučnog udara, da ona postade meta, objekat ili centar ogorčenog i obesnog protivnapada neprijatelja, koga je u ovom, posve žalosnom
plaća svoga dobošara, lice koje će lupanjem prikupiti građanstvo, i drugo, isto tako važno lice koje će, iza poslednjeg udara maljice, tom sakupljenom građanstvu pročitati jasnu i, s pozivom na odnosne propise zakonske, strogu opštinsku naredbu o
Šta da radim? Gde ću, Bože, gde ću? I umuknem, zaćutim, mučim se, stradam do besnila, i slušam kako mi udara, udara, udara srce i zvoni u ušima, kako uzbunjena krv u mahnitom besu buntovničkog bunila juriša, burlja, ključa i
Šta da radim? Gde ću, Bože, gde ću? I umuknem, zaćutim, mučim se, stradam do besnila, i slušam kako mi udara, udara, udara srce i zvoni u ušima, kako uzbunjena krv u mahnitom besu buntovničkog bunila juriša, burlja, ključa i razdire
Šta da radim? Gde ću, Bože, gde ću? I umuknem, zaćutim, mučim se, stradam do besnila, i slušam kako mi udara, udara, udara srce i zvoni u ušima, kako uzbunjena krv u mahnitom besu buntovničkog bunila juriša, burlja, ključa i razdire jadni moj
sam cev jednoga revolvera upravio prema onom mestu gde se nalazi leptir, a drugu uperio na srce, koje, uveravam te, udara isto onako odmereno kao kad sam s tobom poslednji put razgovarao o tome kako se u Beogradu više ne može opstati, jer je
Ja pretrnuh i sa mačijom opreznošću ostah da vrebam, slušajući kako mi udara srce koje sam svom snagom stegao o kamen.
ram da napuni, on oseti kao da ga ušica sekire udari u levu stranu čela; zatim se zaljulja i padajući oseti još četiri udara u telo. On zatvori oči.
Granje niskih drveta udara nas po očima, a bodljikave loze viju se oko naših nogu, dok nas čičkovi bodu kroz pocepanu obuću.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
realne svjetlosti i realne sjene, i, u sukobu tih svjetlosti i sjena, dobivao se nesumnjiv utisak da je sunce ono koje udara pogrešne sjene. Eto tolika je, u svojim krajnjim stepenovima, moć umjetnosti!
Bolna već tako samo po sebi, bez ikakvog daljeg dometka. Ona udara crne naočnjake na naše oči, ona spušta neprobojnu tminu oko nas.
Znam je kad kliktava lijeće, crna preklana ptica, i krilom skršeno udara o stijenke svoje tjeskobe. Znam je kad, klonula, pusta, bije čelom o hladni prag beznađa.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Šta? — nasmeja se ona. — Kosa... i sva mirišeš... Kako to? — A zar vaše devojke ne mirišu? — Znoj udara od njih. Al’ one rade, a vi gospodujete. — Zar smo mi gospoda? — Ja što ste?... Varoške...
Vetar briše i zviždi preko golih čukara, kuda se provlače begunci, udara ih svojim ledenim oštrim sečivom, pa juri dalje, preko glatke snežne ravnice, preko beloga beskrajnoga pokrivala, tamo
Samo proleću kao iskre, ponesene besnim vetrom.... U temenu nešto igra jednačito, brzo po taktu... igra i udara kao damari... U ušima šum ... i tamo šušti, udara, pišti... Srce se steglo, sledilo: okamenilo se...
U temenu nešto igra jednačito, brzo po taktu... igra i udara kao damari... U ušima šum ... i tamo šušti, udara, pišti... Srce se steglo, sledilo: okamenilo se...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Nijesam došao — odgovori sadrazan — da te bijem, nego da te pitam što sjediš ovđe, pa ti svijet udara šamare, a ti mu za to daješ para? — Udri mi i ti dva šamara, — reče dedo — pa ću ti odgovoriti.
Nova vojska, nova posada. Tko da još duže krha vratove o te proklete zidine, tko da udara na ta proždrla ždrijela krajiških kremenjača!
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
) u Njujorku došlo do panike na ”crni petak” i da se Njujork još nije oporavio od tog udara. Bilo je na hiljade nezaposlenih, iako je bilo leto.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
oboje gleda u silne valove što se dižu kao ogromne kule, prate ih pogledom dok se dižu i padaju, osluškuje fijuk udara vjetra o jarbole i konope i teško dihanje i cviljenje napadnutoga broda.
Ona se čini nevješta i mirno čeka. A more jače u hridi udara, i iz otvorenoga prodora dolazi šum i razlijega se golim kršem; po pučini valovi, stižući se, bijele se, pa kad udare
najvišoj ravnici ustavi se i sjede pod stari, posrnuo morski bor što odavna prkosi vremenu i čije grane, svinute od udara vjetra, okupljaju se od strane zatišja.
potraže; uokolo sve gori, vonj prosušene smole iz borova jako odjelito se osjeća, a žalo i stijenje peku, iz njih vrućina udara i zaslepljuje oči, žeže, a ona im pruža vrč hladne vode da žeđu zagase.
slutnjom koju oluja povećava, ide naprijed, no dospjevši na krajnji rat škola, nema kud dalje, — ustavi se; vjetar je udara sa svih strana i zameće se s laganim joj odijelom; dvoje djece čvrsto je drže za skut, a uokolo nje okupilo se društvo.
su u tami; vrh mu je sur, oduvijek go, samo što između procijepa sa oštroga stijenja raste gdjekoji žbun, pognut od udara vjetra, a zakržljao od morske posolice, ispod čijeg lišća, pri zemlji, krije se oštra, suva trava.
Bog zna što je to! Ne znam, ali čisto osjećam kako mi plamen udara uz obraze.. . Poganluk, pa eto! — završi. Preko pune vučije voda se zaleva, a oni još stoje. —Gledaj tamo zgode!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Na stil se i ovde i drugde često udara glasom kao na, kako Branko Lazarević tvrdi, „najglavniji elemenat jednoga književnog dela”.
Zanimljivo je da uz promenu socijalnog položaja ide i jedna vrsta preimenovanja,197 na šta Stanković osobito udara glasom: „ona prestade da je udovica, već postade majka Stojanova”, „ona sada prestala da je ženska već samo majka”,
strani, Aranđel posmatra ništa manje jezovit prizor kada jeromonah Pantelejmon, sa odsečenim jezikom, golim grudima udara u zašiljen bagremov kolac, što simbolizuje srpska stradanja pod turskim gospodstvom.
Krakov, Stanislav - KRILA
— A on se sećao samo one crne mase mraka i jurišne vike, udara i bodlja. No lekar je već pregledao neku razmrskanu glavu.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Prva gola crnkinja. Kad vidi da ih gledam, ona zastaje, i naglo, mašući rasklimatano, udara ravnomerno rukom svoje dete po leđima, a onda bezbrižno nastavlja da radi.
Evo on igra strašnu igru Ge, udara levom nogom u zemlju, što znači da zove sve bolesti koje su tu u zemlju zakopane, neka se približe sasvim i neka ga
„Kažu da se belege koje nose gubavci po telu otvaraju od najmanje pozlede ili udara, i da se posle više ne mogu zalečiti.“ „Mislite da je taj deran bio gubavac?
Ništa milozvučnije i nežnije. Nema teškog udara u bubanj, ni piska u rog. Svirka je dolazila beskrajno moćna svojom lepotom i slaba svojom čujnošću.
je veliki balofon o ramenu; neka vrsta klavijature od drvenih pločica, pod kojima rezoniraju kalbasi, a u koje se udara palicama. Na njegovim prstima ispleteni su jedva čujni lančići sa praporcima.
Najzad ga nalazim; u aparatu vidim njegovu ruku kako hvata za tiganj; okidam, i skačem u stranu. Tiganj udara pravo u zid.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
A meni, svome robu, poklanja Dva veka bola, jada, čemera: Na oštar kolac pored Pajsija Bratovu glavu besno udara; Pa da je gavran ne bi kljuvao, Onde na stražu mene postavlja! Rođenog brata!...
glavicu U vreloj ruci mâzne neveste, Zaklonio je sjajne zenice, Da ga ne peče ljubav plamena Što ga iz sunca zrakom udara... SULEJMAN: I opet kažem: Ta bleda glava nije sina tvog!... STANA: Pašo, ti nisi bog! SULEJMAN: Alah al alah!...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
A raspolaže li on tolikom silom, da može sam preduzeti prodiranje u moravsku dolinu? Ko zna! tek on udara vrlo energično i puk. Mil. Jovanović javlja da jedva odoleva turskoj navali i da se zorli drži u svojim položajima.
Kuršumi su u masi padali u šanac; svaki čas su zvrcali o debele šine topovskih kola i pošto se tu od udara raspljošte sa zvrkom se zariju u zemlju.
Pomislim: »No, sad će biti šta će biti; Komarov je energičan čovek, on neće dati Turcima da se oporave od jučeranjih udara, on će sad gledati da izazove čarku i time da nagna đenerala da napadne Turke.« Pa šta bi?!
Gdekome samo frkne konj na nos, i, poplašen od onoga strva, udara u stranu, a on ga nežno tapše po vratu i laskavo ga umiruje: »ne boj se, ne boj ce, nije ništa!
Ili je možda vera?... Jedan Rus razmahnuo rukom koliko igda može, pa se tako energično krsti, da mu po čelu, gde udara sa tri prsta, ostaje crven kolut. Moj Crnogorac Marko veli mu: — Motaj, vala, Ruso, motaj, ma ti ništa ne pomaže.
Ali prokleti Karadžić! On se još ne čuje, još ne udara! U tome vajkanju dođosmo na brežuljak više prugovačkoga šanca, gde je stajao Černjajev. Bio je skoro sam.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Osećao sam dah borbe. Neko jauknu. „Ćut!“ — viknu drugi i onaj zamuče. Ali žestina udara kao da malaksava. Na istoku je zarudela zora. Išli smo sad življe, da nas ne bi zahvatio dan.
Imao sam utisak kao kada ljudi poteraju životinju sa svih strana, a ona usplahirena ne zna kuda glavom udara. Bilo ih je koji su počeli da beže pa im granate preprečile put.
— Onoj?... Jaoj — govorio je Pera kroza stisnute zube, pa poče da rže kao konj i nogom da udara. Dok se tek osulja kamen ispod njegovih nogu i on polete, vukući za sobom još dvojicu.
sada potrča pored stola, udari desno na neku decu koja povikaše, u velikom luku dođe na staro mesto, poče da vrišti i udara nogom o zemlju. — Ne mogu „Ružu“ da umirim, gospodine kapetane.
Uto se pojavi i Grk sa pečenim jagnjetom na ražnju. Naslonio je jagnje uz platan. Pera „Đevrek“ zadigao rukave košulje, udara nožem o sto i viče: — Vruće, vruće, vrije! — onda odseca parčad mesa i daje iz ruke svakom po komad.
Fjodoru je čisto krivo, te naredi da i njegovoga konja dovedu. Visoki zekan podskakuje, maše glavom i udara zubima o đem. Fjodor se zalete. — „Op!“ — i nađe se u sedlu. Uzjaha i Sergije. — Gospoda, davajće v gonjki!
Pribili smo se uza zid. Nije bila stopa zemlje na koju nije udarila kuglica. Zemlja je prporila od udara. Raketla sinu. Poljana je bila prazna. — Prekini paljbu! Nema pustoš...
Jakšić, Đura - JELISAVETA
A ne brini se Za skotsku polu tela zemljinog — Sahraniću je ja... kučko arbanska!... (Udara na njega.) KATUNOVIĆ: Uklon’ se, Đuro!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Nijesi ti konj, već onaj vejiti, vejiti magajac! — tepa mu, i čuje se kako ga miluje i lagano udara po sapima. — Sad će tebi tvoj proto dati soli, pa dati zobi, pa te onda lijepo napojiti i istimariti.
Vala im đe čuli i ne čuli!... Vidi ga, gospodine, vidi kako njuši: šušte li oklen kuruzi. O, nebo te (udara ga po njušci) ubilo! (Vrisne) Čuvajte se, gospodini moji, izmače mi se! O, jadan ti sam, šta učini'!
Zabrkljači-de, gospodine, malo na njeg', da vidim 'oće li... Sudac (smije se, govori nešto i udara jazavca po njušci). David: Vidi, gospodine, vidi kako diže njušku, kako te razumije!
Š.), na dvadeset godina teške tamnice u Zenici... David (skače od radosti i udara jazavca po njušci): O-o, jazo! Čuj-de, jazo! 'Oćeš još malo kuruza, jazo? Jazo! Jazo, bolan, što ne govoriš?!
Bojić, Milutin - PESME
I nabrana usta još jednom bi htela Da okuse mladost razbludnih mladića, Da im srču oči, dok se čaše liju I udara zadah ložnice i pića; Htela bi da ruke još jednom se viju I stežu mermerne gole muške gnjati, Da u muškom nedru oči
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
grom ne udara, a ako bi se baš desilo i da udari, ne može joj naškoditi«. U nekim krajevima ta zabrana vezana je za Đurđevdan (Karadži
Inače se o ž. v. veruje da pod njom stanuju nečastivi. Stoga, kad grmi, ne valja ići pod nju, jer je sveti Ilija udara gromom, gađajući đavole pod njom (GZM, 6, 1894, 371).
U jednoj pripovetki devojka izbavlja zakletog jelena na taj način što ga udara trima mladicama od j. i kruške (Strohal, ‹Hrvat. nar. prіp., Zagreb, 1923› j, 46; v. Polivka u ZNŽOJS, 8, 169).
Leska; plod: lešnik. Reč je zajednička slovenska. L. je i siguran utuk, naročito od groma i grada. U l. ne udara grom (»jer ju je Isus blagoslovio, a grom udara samo u ono drvo pod kojim sjedi đavo«, GZM, 6, 1894, 370); zbog toga,
L. je i siguran utuk, naročito od groma i grada. U l. ne udara grom (»jer ju je Isus blagoslovio, a grom udara samo u ono drvo pod kojim sjedi đavo«, GZM, 6, 1894, 370); zbog toga, kad grmi, ljudi, naročito čobani, kite se l.
Trojanović, Vatra, 75; 79; 81; 105; 152; 237). Slovenci veruju da u l. ne udara grom, »jer se pod njom odmarala Bogorodica kad je bežala s Isusom« (Rad, 1. s., 156). Obratno, Srbi kažu da pod l.
s., 15—16, 1961, 215). U Negotinskoj krajini obred venčanja završava se na taj način što mladoženja udara mladu po glavi j. grančicom (GEM, 33, 1970, 143). U okolini Bora pod j.
»ako kora nije dobro potkisla, onda usječeni prut dijete stavi na koleno i jednom rukom ga drži i okreće, a drugom udara drškom od noža ili od britve po njemu, i tom prilikom govori kao da pjeva: ,Kisni, goro, potkisni, Svi ti konji korisni,
Ćipiko, Ivo - Pauci
toga ima i dućanskoga duga, i potrebe su svaki dan veće, pa hoće li se moći pošteno izići, da nam gospodar u oči ne udara? — veli ocu i, gledajući u vatru, prpa ožegom žeravu. — Čudo je, viđu i ja sada, — zamisli se otac.
— Mene su osudili, — udara pijan šakom u sto — i još sudac veli: za ugled drugima! .... Čine račun on i pisar, i, bajagi, prenemažu se od čuda...
Kod kuće Rade nađe Marka, Mašina čovjeka. Ovo zadnjih dana dolazi nekoliko puta i udara mu u oči, tražeći da mu povrati ono uzajmljenih deset talijera, premda mu je kamate o svetoj Kati pošteno podmirio i
— Kud će s njome? — A što pitaš za nju? — obrati se Radi. Rade reče cijenu, ali kovač veli: — Puno je! — i nanovo udara po gvožđu, kao da ne mari dalje pogađati. —Imam i druge neke stvari da prodam, — veli Rade. —Što drugo?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
krletke, natrag u visine, razdvojiće se na hvat od zemlje od ove moje žalosne, ružne ljušture koja će se raspasti od udara na šiljatom kamenu. Možda je pravi trenutak da to i učinim. Baš sada.
Sokolar sjaha, sjaha i Dadara, njegova senka. Udara sokolar na Saborište, udara i Dadara. Kroz pavitine, šuškor, preko vrzina, grabi hitronogi deran.
Sokolar sjaha, sjaha i Dadara, njegova senka. Udara sokolar na Saborište, udara i Dadara. Kroz pavitine, šuškor, preko vrzina, grabi hitronogi deran.
Gle, ja stojim pod Lauševim prozorom. Vetar njiše kapak koji cvili na šarkama i, s vremena na vreme, udara u drvenu prečagu. Neko od njih dvoje ustaće da bi ga prikačio kvačicom. Ona. Vredna i lakosana, skočiće iz kreveta.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Njega munja ne udara, nit sekira oštra seče, Pastir pod njim hlad uživa čekajući blago veče. On nikô povrh groba udovice neke mlade, Što
Njega munja ne udara, nit sekira oštra seče, Pod njim sam se odmarao u spokojno majsko veče Srce mi je uzimala gorka srdžba, teška seta, I u
prijatelja Kad jesenji vetar s nepogodom dune, I tajni se odjek zahori u miru, Znaj: to ječe moje pokidane strune, To udara prošlost u srebrnu liru.
1889. SVETI SAVA Ko udara tako pozno u dubini noćnog mira Na kapiji zatvorenoj svetogorskog manastira? „Već je prošlo tavno veče, i nema se
Al' poslovi taki sa nama se dese, Kad rasejan čovek udara adrese. 1891. REALISTA Poznavô sam stihotvorca u sećanju mom dalekom, I ta bedna amfibija volela se s praljom nekom.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Uzalud se preslišavam, ja sam sve sigurniji da prava, povučena od Siriusa preko Kanopusa, ne udara ni na kakvu sjajnu zvezdu. Nije li ovo kakva „nova“, koja je iznenada zableštala na nebeskom svodu?
predavanju: „Zenitsko otstojanje Sunca, to je onaj ugao što ga zatvara ova vertikalna prava koja ide kroz moje teme i udara u zenit, i prava koja ide iz moga oka ka Suncu.
Konstelacija zvezda u trenutku našeg raođenja udara nam svakom svoj žig za ceo naš život.“ - „Aha!“ uzviknu onaj nacvrckani plavokosi brbljivko „sada mi je jasno da me je
Stanković, Borisav - TAŠANA
REŠID BEG Ako de, ako!... Cigani, bre, svirajte! Svirka i igra dugo. Zora sviće. Na vranjanskoj Sabornoj Crkvi udara zvono jutrenje. REŠID BEG (viče): Mehandžija! Mane utrča.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Iz ulice od reke ispade društvo. Napred Srba. Udara u žive, i igra. Zavrti se kao čigra, pođe neki korak napred, pa se zaustavi i izvodi korak u mestu.
Praminja sneg i pada kiša. Vetar udara kišom o prozore, i kiša se čuje ako se ne vidi. Sneg, niti se čuje niti se vidi, jer je gospa Nola šalone na svojoj
Kancelarija, u horu, mnogo je žalila m l a d o g čoveka. — Sve udara po mladima! — Izvan hora, ona dvojica kandidata pomirili se, lakše im došlo bez trećeg konkurenta.
Budućnost sigurna, savez za budućnost sklopljen, ura! U sobi Brankova oca, staromodni zidni sat udara kao da je u groznici, otkucava već po drugi put pet sata posle podne.
Taj trenutak je nastao između Branka i njegova oca. Gurdi se nadimaju. Stari sat udara očajno. U gospodin Tomi se borba odjedared obrnu za 180 stepeni.
Prodajemo što se ne prodaje, kapu ljudi više pred Vlaovićima ne skidaju, a u kući banda! Josif udara po onom pustom klaviru kao da je pomahnitao, a tata žmuri i budan spava.
On udara, ona ćuti. On baci stolicu za njom, ona digne stolicu i sama se njome nemilostivo udari, da bi se bolesnik zadovoljio i sm
Energično je odbijao da „udara fleke”. — Ne zameri, brate, ja i bi', nisam dušmanin ni tebi ni fleki, ali eto žena ne da, veli, zna se sad već da sam
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
jest da se ne trudi biti spisateljem koga su muze u gnjevu jarosti svoje poljubile; da ne želi biti vitez kom barut u nos udara; da ne čezne voziti se na karuca i ime gavalera nositi kad mu je laka kesa; i da ne žali što nije onaj ili onaj, i na
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
pitanje na koje je nemoguće odgovoriti, onako kao kad bi me upitali: na koji je način moguće naučiti slona da udara u tamburicu? Na takva se pitanja obično ne odgovara.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
I on se digao, da skoči u rupu gde je eksplodirala granata, jer on zna da topovsko zrno nikada ne udara u isto mesto. Ali, mesto u rupu, potporučnik Jovča skočio u more.
Zastadosmo pred jednom poslastičarnicom. Gledali smo ushićeni one šarene figure od šećera i voda nam udara na usta. Ulazili smo jedan za drugim i jeli kolače od svih vrsta.
U bivak smo stigli kada je već pao mrak... OSTRVO SMRTI Dok kiša jednostavno i sanjivo udara o šatorska krila, poručnik Luka i potporučnik Vojin se prepiru, da li se grčke cigarete zovu: „Varka“ ili „Bapka“.
I muzika zasvira. Luka stao iza bubnja pa udara iz sve snage. Kapetan Bora diriguje. Kapetan Vojko se zacrveneo u licu, smeje se glasno i ispija naiskap sa jednim
od nestrpljivosti što ne možemo krenuti napred, imali smo utisak kao da nas zvučni talas, kojim se prenosi šum pucnja, udara u glavu. Novine su sutradan zaćutale. Vest se obistinila. Razni glasovi strujali.
Petrović, Rastko - PESME
- Toliko saznah: GO, I čas preobraženja neodložnog da udara: Jednom kornjačom korom u dno mramorne lubanje, A iznad psećeg sna, koga dogriza senkom granje.
Zatim se probudi, pogođen od udara Mesto utroba da ga obvija, eto sudar: Teška misao, tek dovršena u njegovoj glavi, Stade da, nedonošljivošću svojom,
Stanković, Borisav - KOŠTANA
A noć duboka, mesečina ide, greje, udara u čelo, glavu pali... Šta onda? (Odlučno): Oh, neću! Ubij me! Neću! Evo, ubij! STOJAN (odbija je rukom): A ne!
Šantić, Aleksa - PESME
Tako na vrata sumornog mi srca Sjećanje jedno udara i čeka Kô drug i sabrat, kao duša neka Što sa mnom plače i u bolu grca.
Sve je isto, staro... Samo, kao prije, Ne čuje se hitri točak da udara; Kô bol jedan što se u dnu duše krije, Ostavljena ćuti vodenica stara...
stablu ja čujem gdje bije Po jedno srce dubokijem bilom — I ćutim kako puni izvor lije Novog života iz svakog udara, Što korjen trese, budi ga i grije. Sve cvjeta, diše.
I njihovu kobnu pjesmu: tika-taka Ja slušam, i srce sve udara tiše; I ja vidim jasno: sve više i više Da postajem samo crne zemlje šaka. 1908. POGREB Povija se žito.
Ovo su časi velikijeh djela: Širom oranih, zamagljenih njiva Vide se jaki roditelji sela. Znoj im sa lica udara i liva, Polako kraču kô da svaki stupa Kovčeg svetom gdje ugodnik sniva. Polako kraču.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
I u pesmi on se hrabro bori pred svoju pogibiju: sam udara „vojsci po srijedi“ i sabljom „krči druma niz planinu“. I u pesmi vidimo ga prvo na konju, a zatim kao pešaka.
Sagnula se Jevrosima majka, sagnula se dole po trpezi, i uzima dva mermer-kamena, izvadila bele dojke svoje, pa udara kamen po kamenu i zaklinje Kraljevića Marka: „Sine Marko, moje čedo drago, tako mi te kamen ne ubio, i tako ti rane
su vekovima razmišljali o tome kako gavran i vuk razlikuju ljudsku od životinjske krvi: Lasno ti je krvcu poznavati: ak' udara đetelinom travom, to je, vuče, od ljeljena krvca; ak' udara ječmom i sijenom, to je, vuče, od paripa krvca; ak' udara
ljudsku od životinjske krvi: Lasno ti je krvcu poznavati: ak' udara đetelinom travom, to je, vuče, od ljeljena krvca; ak' udara ječmom i sijenom, to je, vuče, od paripa krvca; ak' udara vinom i duvanom, to je, vuče, od junaka krvca.
udara đetelinom travom, to je, vuče, od ljeljena krvca; ak' udara ječmom i sijenom, to je, vuče, od paripa krvca; ak' udara vinom i duvanom, to je, vuče, od junaka krvca.
Kostreš harambaša je najizrazitiji tip neumoljivog sudije. On pljačkašima udara sramotno obeležje — da se izdaleka vide i svuda poznaju. Samo njegovo ime ispunjava turska srca samrtnim strahom.
i Radivoje prodaju Grujicu): Uranila Džaferbegovica, te iznosi divno odijelo, i oblači dijete Grujicu: na pleći mu udara košulju do pojasa od čistoga zlata, od pojasa od bijele svile; po košulji zelenu dolamu, na kojoj je trideset
sagleda caru oči čarne, kulaš ide s konjma carevijem; on pokupi dizgene kulašu, pa išćera njega iz svatova, udara ga oštrom bakračlijom: po tri koplja uprijeko skače, po četiri nebu u visine, unapredak ni broja se ne zna; iz usta mu
ustavi svojega kulajša, pruži ruku ispod međedine; oni misle bakračliju skida, al' on skida zlatna šestoperca, te udara Đakovicu Vuka: koliko ga lako udario, tri puta se Vuče premetnuo.
junaku srce prepuknulo od žalosti za braćom rođenom, bijele mu malaksaše ruke, te ne može više da siječe, već udara konja Jabučila, udara ga čizmom i mamuzom, da poleti gradu Pirlitoru, al' mu konjic polećet ne može.
prepuknulo od žalosti za braćom rođenom, bijele mu malaksaše ruke, te ne može više da siječe, već udara konja Jabučila, udara ga čizmom i mamuzom, da poleti gradu Pirlitoru, al' mu konjic polećet ne može.
To začula Jevrosima majka, pa doziva svoga sina Marka: „Sine Marko, moje čedo drago, tko udara zvekirom na vrata? Baš kâ da su babovi čauši“.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
sav strese od neobične slutnje i nehotice se sjeti početka neke stare junačke pjesme: „Ili grmi, il se zemlja trese, il udara more o bregove...“ — Eh, ili grmi! — poče da mudruje čiča. — Kako će grmjeti kad je svuda vedro kao srebro.
— poče da mudruje čiča. — Kako će grmjeti kad je svuda vedro kao srebro. Da se zemlja trese, neće ni to biti. Da udara more o bregove, otkud more oko Drvara? Biće to nešto drugo.