Ćipiko, Ivo - Pauci
—Došao je Ivo, — odgovori Marko. —Bog s tobom! — javi se jače stara im majka. Eto me udija... Ive, s kim si došao? —Sam... Ma ni potreba da se dižeš. —Ča ti je? Valja da ti napravim postelju.
Na prstima u sobu uniđe majka mu i nadviri se nad postelju. — Probudio si se, — reče mu. — Čekaj, doniću ti udija kavu! On joj se nasmiЇa i zažmiri kratkovidnim očima, da je bolje vidi.
—Kako je otac? — upita je. —Doli je, u dućanu... Kako se središ, poj udija k njemu... A hoćeš nam dugo ostati? —Ne znam baš... ma hoću bar do početka oktobra...