Radičević, Branko - PESME
“ to samo izusti, Pa konjica u kob Gojku pusti. Dočeka ga Gojko — udriše se — Poda njima zemlja se zatrese, A nad njima sablje se sretoše, Ali Turčin beše sreće loše: Živo odbi, življe Srbin
“ Tako Cveta, pa lice odvrati, Svojih misli jađanih se lati, Od obraza suze joj udriše — Radivoja jadi pokosiše, Od jada mu puca srce živo: Zašto on baš da joj čini krivo!
23. To početak bi viteški, A pomože Boža volja, Udriše se boji teški, Pa sve bolji iza bolja, — Ali neću da i ređam, Da goleme rane vređam. 24.
Gojko, Rajko, Mileta, Nedeljko, I još Vlajko i taj silan Veljko Sa Turcima de se udesiše, Udriše im, ljuto i izbiše. Bog Srbinje pogledao s neba.
Škripi zubi od silnoga gnjeva, Žuri zeku, mač u ruci seva, Goni konja Rustanu krvniku Što mu braću zgubio toliku. Udriše se, stade gvožđa zveka, Taj udara, a onaj ga ščeka.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Junacima Bog će učiniti spomen duši a prekadu grobu! Tri hiljade momka jednakoga na Šenđera udriše vezira priđe zore na polje krstačko. Pregaocu Bog daje mahove! Raskrhaše silu Šenđerovu.