Jakšić, Đura - PROZA
Dok sam ja poluglasno čitao pismo sirote udovice, moj otac je tužno gledao preda se i, pokatkad tužno uzdahnuvši, puštao bi dim iz mirisave cigare. Videlo se da o nečem ozbiljski premišlja.
Kad se ono Diškrećani stadoše u svojevoljce upisivati, zajedno se upisasmo, zajedno smo i vojevali...“ A zatim, duboko uzdahnuvši, dodade, siromah: „A kad me ono na Bašahidu raniše, on me je na svojim leđima izneo iz bitke...
“ pitao ga je prota oporim glasom. „Sestra moga pobratima, oče proto!“ odgovori čiča Marko duboko uzdahnuvši. „A ko će za pogreb da plati?...“ Marko ne odgovori ništa, samo što ga je, ćuteći, gledao...
“ „Umre, oče“, reče Živko, uzdahnuvši. „Pa, džanum, kojim ti dobrom dolaziš, Živko?... Hoćeš li da mu dajemo godinu?... da ga spomenemo u svetoj crkvi?...
on ostavi nastranu brojanice, lice mu se zažarilo, a u očima mu se rasplamtaše želje i strasti, pa, i nehotično, duboko uzdahnuvši, izusti: „Stano!... Aa!...“ Po toj samoj reči, po samome zvuku, video sam da je poznaje — i to da je dobro poznaje.
Miladin je dugo pratio tužnim pogledom, pa onda, duboko uzdahnuvši, reče: — Nesrećnica! 1875. KOMADIĆ ŠVAJCARSKOG SIRA PRIČA IZ PALANAČKOG ŽIVOTA Lepa ti je to stvar, taj švajcarski
Ne! Milisave, dete moje, živi ti i budi srećan!... Posle toga se okrete od njega, a glavu je zaronio u jastuk, duboko uzdahnuvši.
I njega su, siromaha, dosta mučili. A na trepavicama Jeličinim sinuše suze sažaljenja, pa tiho uzdahnuvši, reče: — Ah, siromah!... . . . . . . . . . . . . . . Osam je sahati izbilo.
A kad je video Jelicu, tavna mu je rumen pokrila blede obraze, rukovao se s njome, pa onda, duboko uzdahnuvši, protepa ustreptalim glasom: — Jelice!... Ah, moja Jelčice! — Više nije mogao ni glaska pustiti. — Treba putovati!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Što ne dođeš barem dok ti dečica stanu na snagu?... — Ne mogu, dešo! — odgovorila bi mu Miona uzdahnuvši. — Ama što ne možeš, snaho? u našoj kući. bilo bi ti i lakše i rahatnije...
Mioni je puno srce kad ih pogleda. — Tići moji lepi!... — šaputala bi često, uzdahnuvši. — Bože jaki, molim ti se, podrži me u zdravlju i snazi dok mi ne ojačaju ova krila moja!... Dobar je bog.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Napolju poče gruvati pištolj za pištoljem. — Eh, da je bog drukčije rekao!... — reče Miloš, uzdahnuvši. — Mi smo krivi! — reče pop Miloje. — Nas đavo zavede da poverujemo onom lažovu!... Al̓ sad, što je bilo — bilo!...
Teodosije - ŽITIJA
i naslikavši u duši svojoj njihove napore i brige i njihovu blaženu obuzetost Bogom, i napisavši na hartiji srca, duboko uzdahnuvši, i jadajući se zbog svojeg zakašnjenja, zaplaka, i k nogama prepodobnih padaše.
Odgovori: — Još je živ molitvenik Carstva ti, otac moj. Car, duboko uzdahnuvši, reče: — Blagosloven je taj čovek Bogu, jer primivši zemaljsko požuri se usrdno da dostigne i nebesko!
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
A onda se odnekud odozgo iz tame pojaviše dve gole muške ruke i Andrea, uzdahnuvši, potonu u travu. Da li je to bio Sinan? BLAGOSLOVENO VREME DOSADE Vrela ulica.
Sada je taj trenutak! Ona vidi svoju kćer kako načas zaklapa veštačke trepavice i uzdahnuvši kreće hrabro među stolove, među tu rulju koja je može povrediti jednom ružnom rečju, psovkom ili dodirom, među te
Matavulj, Simo - USKOK
— Aoh, doboga — učini Primorac uzdahnuvši, pa poslije kratka ćutanja zapita: — A čemu se narod izbezumi, da od boga nađe? Što mu bi, te poluđe odjednom, cipan
Ti si danas gora u licu no ikad! Haj’te! Krstinja, uvijek slabunjava, bješe u pošljednje vrijeme veoma ološala. Ona, uzdahnuvši, prva ustade, za njom Joke, za ovom se krenu Milica, ali je otac dohvati za mišicu i dade joj znak da ostane.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Beše đipila. Zverala si, drhtala, nijala si se i kao htela gde da pobegneš. Posle se jedva pribra, postoja malo, i, uzdahnuvši silno, opet sede ukočeno uz zid. — Ti si, gospodine?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
jedna odgovori da bi za mlinara, jer on ima dosta kruha; druga za čobana, jer ima dosta mlijeka; a treća uzdahnuvši reče: — Ah, da carev sin zna šta bih mu ja rodila, sjutra bi me vjenčao. — Šta?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
je li?... Ona zadrhta, ali se privi još više uz njega, i uzdahnuvši odgovori: — Kako hoćete... neka bude! Ja ću vas slušati. — Da budeš moja!... Hoćeš ?...
— Ej moj kukavče, ne pomaže ti sad ni Amerika, kad si rasturio svoje gnezdo!.. uzviknu on, uzdahnuvši... A ludo si ga, vala, i svijao!... Ljubica se diže, pa lagano iziđe iz sobe; ne bi je cele noći...
Ona dođe do kreveta i sede, teško uzdahnuvši. — Gde si ti, more, dosad? zapita Vlajko, ne skidajući očiju sa nje. Ona podiže glavu i pogleda ga tako, kao da bi
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
— pitaše gazda, čudeći se sve više. — Ja sam doista tražio ono čega nema na svetu — odgovori mudri sluga uzdahnuvši — ali kao što nema magarca s paunovim repom, tako nema ni ružna života s lepim svršetkom — završi on, okrete se i ode
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Tako je trajalo komad noći. Cura, uzdahnuvši, diže se, podjari oganj, pa uzevši kudjelju sa preboja, sjede opet na kovčeg i stade presti.
Đakon skide kapu, pročeša se po glavi, zatabanja nogama, napući usta, pa uzdahnuvši duboko otište se i on k njima. Tamo zateče ovaj razgovor: „Znao sam ja, znao brata ti Radoja.
Ti reče da ti je nevolja. Da čujem, ženo, kakva?“ Otkad on započe te riječi, ona se pomalo pribra, pak najzad, uzdahnuvši još jednom, odgovori: „Kako mi nije nevolja!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Jedna odgovori, da bi za mlinara, jer on ima dosta kruha; druga za čobana, jer ima dosta mlijeka; a treća uzdahnuvši reče: „Ah, da carev sin zna šta bih mu ja rodila, sjutra bi me vjenčao.“ „Šta?
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Zatijem bi Kušmelj, uzdahnuvši najprije što dublje može, probesjedio ovako: — Bakonja, Bakonja, nesritno dite! Ti bi sve mogâ što Čmanjak ne može, mogâ
— Ej, da nije krov popločan, ili bar da je šira badža! — odgovori onaj uzdahnuvši. Pošto ona trojica pojedoše ribu, domaćin dohvati s police jedan zemljani vrč, duhnu u nj i naglo odmahnu glavom, jer
da te vriđam! — Ajde, živ bija, ajde! — veli fratar, pak se otetura do kreveta i izvali se, uzdahnuvši — kao da bješe svalio teret od stotinu oka. — Taa-aa-ko! Uf! neka vas vrag nosi sve, sve, sve, koliko vas je!...
— poče ispovjednik. — Ima uprav dvanajs godina — odgovori Pivalica uzdahnuvši. — Šta naopako?... Ta-ako!... A zašta se nisi ispovidâ za toliko vrimena?
Žâ ti je strica! E, pa fala bogu, umrićemo svi, ko prije, ko posli. — Tako je! — potvrdi Bakonja uzdahnuvši. — A ja moram da iđem kući, pa ću sutra jopet ovuda. Ovo je poslidnji dan da sam u ovoj odići.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Šta sve oni ne bi dali da slobodni kao ptice polete po talasima, pomislili su, uzdahnuvši. Znali su da im roditelji ne mogu kupiti jedra, i ćutke se razišli kućama.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— E, moj popo... šta ću, takva mi je, valjad’ sudbina... Malo od oca, malo od drugih, pa... eto!... — odgovori on uzdahnuvši. — To je, to je, znam ja... ti drugi učitelji, to su tvoji dušmani... Ti si bio...
Kroz nju se možeš vratiti slobodan. — Onda... ništa!... — reče on uzdahnuvši. — Teško mi je, Đuro, što ti ne mogoh ni u čem pomoći... — Kako ?... Hvala ti, popo, do neba. Ti si mi otvorio oči.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
”Ovo je Faradejevo otkriće elektromagnetne indukcije,” rekao je na to Rud duboko uzdahnuvši i završio svoje predavanje bez ikakvog daljeg komentara, kao daje želeo da o ovome sami razmišljamo pre nego što nam
Krakov, Stanislav - KRILA
Major neodlučno pođe. Samo njegove krupne oči prekorno pogledaše ađutanta. Pošao je napred uzdahnuvši. Išli su uskom stazom pod samim grebenom jedan za drugim, bliski i nemi. Sve novi leševi nicahu međ žbunjem.