Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I još dugo, dugo je gledala pa onu stranu kuda on ode... Pa se onda s teškim uzdahom vrati natrag i pođe u vajatić. Majka joj stojaše na pragu kućnjem. — Jelo, rano, hajde večeraj!
Okrete se još jednom, ali je više ne vide tamo, već beše otišla. I on, s dubokim uzdahom krete napred. Sećao se prvih dana svoje ljubavi; seti se onog crnog rastanka kad, sa obesti Lazareve, morade u goru
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Táki napolje, da se istrezniš! — obrecnu se Tinkuca. — Vi’š ti to njega samo! — Hej — uzdahnu bojtar izlazeći, uzdahom punim melanholije, koji je tako običan kod sviju strasnih ljubitelja rakije.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
i otrovnim parama; sve su dalje jedni od drugih, a između njih na kraju izleta ona umorna rečenica-rampa, kazana sa uzdahom punim dosade: »Ružo, molim vas, pripremite kupatilo za maloga...« ZAMAK Oh, bože, hoće li već jednom zavezati!
Nina odloži nož i viljušku i obrisa usne krajičkom papirnate salvete. —Gospojca ne pije pivo? —Ne, hvala... — reče s uzdahom.
Milićević, Vuk - Bespuće
I svi, u jedan mah, sa uzdahom olakšavanja, baciše karte, brišući maramama znojna lica pa posijedaše oko prozora. Napolju, jedno natušteno junsko
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Kamarat! Otme ti se to tek onako, s onim dubokim srećnim uzdahom kojim kazuješ da si narastao do neba, da si stigao do posljednje mlake loge u ovoj noći, da si takao tvrde prste cure
Kostić, Laza - PESME
Srdašce meko i meke grudi mora da žešća nevolja muti, jer iz oka joj setna kaplja bije, uzdahom sklapa bele ruke dvije, „Zar tu? oh, tu zar?” uzdiše bula, „tu je, oh, tu je, duša je čula, tu mi ga sveti rekoše oci.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Mislite li? — ponovi on s bolnim uzdahom. — Ali, molim vas... — počeh nešto; a ko zna šta sam hteo, jer ja i sam ne znam; dok me ministar prekide jačim
Pandurović, Sima - PESME
je dobro veče davno palo, A jedine zvezde trepte u slobodi, Ti u snu što te čudnim putem vodi Progovoriš glasno, s uzdahom: „Još malo.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Dobar i predobar, a mi kakvi smo prema tebi?“ reče đakon i te riječi poprati snažnim uzdahom. „Meni su ljudi dobri, ali djela njihova nijesu dobra pred Bogom; a po njih zlo i naopako, sve da se Bog i ne miješa!
Bog neka mi u grijeh ne upiše, posijao ih je dosta, kroz ovu godinu!“ „E Božija volja!“ reče s uzdahom domaćica, „ma sjedi brajo, što stojiš!“ Pop naelak sjede.
Čudnovato, zaista! Najzad on dovrši čitanje i odiže glavu s dubokijem uzdahom. Toga je puta pogledao više sebe, u krov. „Šta kazuje knjiga? Je li što dobro?“ zapita serdar.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Još nije bilo u redu. Šta sada? Odbaci stena s uzdahom i onaj dublji, tvrđi sloj, ali ni to nije bilo dovoljno. U njenoj unutrašnjosti nešto se pokretalo, pokušavalo da se
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
A jedan cvetić što ga Najlepši rodi maj, Čuo je što sam krio Najtajnij' uzdisaj. Miris se toga cveta S uzdahom zamrsi, I cvetak porumene, Pade mi na prsi.
A tu je i Ona - u odelu belom, Pored mene kleči, i poslednju žicu Sa uzdahom kida. A ja mrk i ledan. Moj se pogled diže gore, nebu, više, I pod nebom gledam na dah plavi jedan, I umirem tako,
Vrh hridi crne Trne Zadnji rumeni zrak. I jeca zvono Bono, Po kršu dršće zvuk; S uzdahom tuge Duge Ubogi moli puk. Kleče mršave Glave Pred likom Boga svog Ištu. Al' tamo, Samo Ćuti raspeti Bog.
Vi ste moje bledo lice Rosnim vencem obvili, I o mojim bolovima Sa uzdahom zborili. Ja sam sluš'o reči vaše S njinim slatkim otrovom, I gorko sam nasmej'o se Pod mrtvačkim pokrovom. V.
Popa, Vasko - KORA
pomerio Ali sam već daleko Teško da će me stići PUTOVANjE Putujem I drum takođe putuje Drum uzdahne Dubokim tamnim uzdahom Za uzdisanje vremena nemam Putujem dalje Ne spotičem se više O usnulo kamenje na drumu Putujem lakši Ne zagovara me
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
U pameti mi je slika kako je u svojoj sobici na tavanu brižno, drhtavim rukama i s uzdahom, slagala i odašiljala te stvarčice.
Tu je moja umjetnost uvijek praćena pomišlju i uzdahom slušalaca: što bi tek bilo da čovjek nije ovako unesrećen! A ja, naravno, nisam takav poltron da bih se tim zadovoljno
Ne voljeti grešnika i pored toga što je grešnik, ne voljeti ga s uzdahom (kome u dnu ipak ima uvijek malo gorčine), već voljeti grešnika kao grešnika, voljeti ga takvog, baš takvog kakav je;
Petković, Vladislav Dis - PESME
Odmor i meni tad će da se javi. Biću izmiren s tajnama dalekim. Rođenje svoje zavoleću grobom. S osmehom možda, il' s uzdahom mekim Baciću pogled poslednji za sobom. POD PROZOROM I sinoć sam bio pored tvoga stana.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Miris se toga cveta S uzdahom zamrsi, I cvetak porumene, Pade mi na prsi. Pa sad mi cvetak draži Od samih očiju, Pa sad mi cvetak bliži Od
Bojić, Milutin - PESME
I, kad sunce stane, S lešina naših site beže vrane. A vatre drevne, zgašene i sive, Uzdahom šalju poslanice mukle. Mrtvace tamo ostavismo žive. I kô Ahasfer, koga Gospod ukle, Tražimo ravni do u beskraj pukle.
Ilić, Vojislav J. - PESME
O pojte sumornu pesmu, o pojte pesmu O tuzi, S uzdahom ja je primam, s odjekom prazan grad. 1892. KLEON I NjEGOV UČENIK Učenik Čestiti Kleone, krenimo se dalje!
Vi ste moje bledo lice Rosnim vencem obvili, I o mojim bolovima Sa uzdahom zborili. Ja sam slušô reči vaše S njinim slatkim otrovom, I gorko sam nasmejô se Pod mrtvačkim pokrovom. 1893.
Korvusa hrabrog na pehar samoskog vina, I kad je Utiku malu pokrilo sumorno veče, On mač zagrli tada i mračno, s uzdahom, reče: „Budi mi još jednom veran, o druže vremena slavni' Za slavu vrline rimske, što naglo u nama tavni; Krvavi
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
s Bogom o Mati!...“ Tvoga života (ako l' se zbije) Svijeća da se ugasi prije, Tužnijem srcem, plačevnim okom, Uzdahom čestim, ćutnom dubokom, Slatko ću tebe ja spominjati, Vapeć' te Mati, – vapeć te Mati.
Petrović, Rastko - PESME
Teži je jedan Šarlo no sva kozmička mora; Nikad njenog porađanja dočekati neću: Umreću. Odlakšaće se jednim uzdahom ili smehom, Otkinuvši od pritiska Odleteti kroz zrak Zazvučaće ime jedne palanke proletnjim ehom I doći će na domak
Šantić, Aleksa - PESME
Vrh hridi crne Trne Zadnji rumeni zrak. I jeca zvono Bono, Po kršu dršće zvuk; S uzdahom tuge Duge Ubogi moli puk. Kleče mršave Glave Pred likom boga svog — Ištu. Al' tamo, Samo Ćuti raspeti Bog.
Svadbeno kolo se vije. Flaute i violine Uz trube i bubanj zvone; Dok uz to anđelci dobri S uzdahom suze rone. 21 Tako je svaki spomen zaborav skrio Da sam ja dugo tvog srca vladar bio, Srca što tako lažno i
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
A i to mu je ne jedan rekao da je njegovo pero, kojim on piše, prosto jedna žaoka umočena u žuč, a i on sam se često s uzdahom izražavao da „piše krvlju srca svojega i sokom živaca svojih“. I to nije, da kažete, odskora — odvajkada je to.