Jakšić, Đura - PROZA
Svačiji je život knjiga. Početak joj je uzdisaj i krznica; svršetak joj je pokrov i uzdisaj. Ali među kolevkom i grobom ima i varijacija, kao: leptir, cveće,
Svačiji je život knjiga. Početak joj je uzdisaj i krznica; svršetak joj je pokrov i uzdisaj. Ali među kolevkom i grobom ima i varijacija, kao: leptir, cveće, ruzmarin, devojka, isparan oklop, venac lavorov...
Tu smo odahnuli. Otmica beše izvršena. Stana je drktala — od straha, ili od zime, ponekad bi joj se potkrao i uzdisaj, ali isprekidan, ugušen; a kad je Živko na svoje grudi pritisnuo, čuo sam kako plače...
Ali on ćutaše nemo, bez reči; jedanput je samo uzdahnuo, to beše grozan uzdisaj, čovek bi rekao poslednji je, s tim će uzdisajem izdahnuti.
Dučić, Jovan - PESME
ovi dani za svagda prohuje, I kad opet htedneš čuti moje ime, Hoću da se ono u tvom srcu čuje Kô šapat poljupca i uzdisaj rime. SATI Kako brzo živim! Kako sati dugi Prolaze, kô bele ptice.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Tek frajla Lujza kad i kad lagano uzdahne, i taj uzdisaj, koji je inače dubok, hoće da zaguši, ali po prsima i dugačkim tempo poznaje se. Dođe vreme ručku. Svi su tu.
Sad desnom rukom uhvati desnu ruku Lujze. Ona sva rumena u zemlju gleda, a uzdisaj se čuje. Lepa je kao zvezda zornjača. Pokraj uzajamnog obećanja rastanu se. Šamika dođe kući.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
»čedo«, »lane«, »laor« ili »laorić«, »miomir«, »bajna neva«, »rosno cveće«, »umilni slavujak«, rumena zora«, »tajni uzdisaj«, »slatki poljubac«, »čarobni snovi«, »gusle javorove«, »kosti prađedovske«, »rane kosovske«, »tija nojca«, »gorke
Kostić, Laza - PESME
Metanišuć sam kleko Na divan otočac, U uzdisaj se slego Nametnut poljubac. EJ, ROPSKI SVETE VEČE Blago je veče, kô lice blago sedoga patrijara.
Trepetljike zvekom zveče uz tamburin udaraj, po poljani bude cveće uz mirisan uzdisaj. A na svakom cvetku paja jedna mala čista kap, je l' to magla uzdisaja, što se slegla u tu kap?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Na Lovćenu je sramota i stid. Na tvom licu lukavi bratski sjaj. Ne treba nam tvoj pozdrav i uzdisaj. Zar ruka da diže protiv reči svete, što željaše svilu, zlato, amorete?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
tamo na onome svetu ja sam ti u mukama: svaka sirota što je uzdahnula kad sam je s vrata oterala — onaj uzdisaj svaki se pretvorio onde u trn, na tome trnju ležim; a koja je sirota na mene zaplakala, svaka njezina suza vri u kazanu,
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
A jedan cvetić što ga Najlepši rodi maj, Čuo je što sam krio Najtajnij' uzdisaj. Miris se toga cveta S uzdahom zamrsi, I cvetak porumene, Pade mi na prsi.
je cveće, odbeg'o me maj; A na duši osta, k'o skrhana biljka, Il' ko tužan miris uvela bosiljka, Jedna teška rana, težak uzdisaj. XL II PONOĆ Ponoć je, U crnom plaštu nema boginja. Slobodne duše to je svetinja, To gluvo doba, taj crni čas...
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Al’ eto kresak, dim, Olovno zrnce s njim — I jedan gorak uzdisaj... Pa onda tiše, tiše, I nikad, Nikad više — Svemu je kraj. »Javor« 1888.
“ — to mu sve; O moru je uvek snevô... Da l’ je živ još ili ne? Godine su prolazile — Potok, suze, uzdisaj: Putnik-patnik, sit daljine, Vrati s’ u svoj zavičaj. Ostala mu duša čista, Srce zdravo, živi plam.
Na tebe pada zamerka stalna Da nisi knjiga sentimentalna. Al’ nađ’ mi druge koja nam grudi Na širi, dublji uzdisaj budi. Neka ih, nek’ ti nalaze mana! Ti stojiš jača od svih romana, Jer ko bi danas s romana plakô?
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
„Kolac mi daj!...“ Poviče on... Za koga kolac taj?... I čij’ ću onde čuti uzdisaj? „Tiče l’ se roba to? I rob da zna? Ha, ha, ha!“ Grozno se smeje on.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Noćca bajna, nema tajna, Samo zvezda šapće sjaj. Srce čuje slatke struje Tijomirni uzdisaj. Po uzdasi plove glasi — Vaselenu obli poj — Sve uzdiše... više... više... o ljubavi večitoj.
— Da obiđem, da posetim Tvoj rumeni cvet. Da ja vidim oko cveta Kako trepće maj.“ Tako mi je prošaptao Jedan uzdisaj. Idi, idi, ja mu rekoh Slobodna je noć, Ta zadržat’ ne mogu te, Slaba mi je moć.
Samo sakri jadu traga, Ta sakri nam vaj, Nemoj da te pozna draga Da si uzdisaj. „Ne brini se, neće znati Da sam mučenik, Kad obučem svilno ruvo, Pridenem mu slik, Stvoriću se malom pesmom,
Sad sam pesma... ko bi rekô Da sam uzdisaj!“ XІІ O, pogledaj zvezde jasne, O, pogledaj noći tije, O, nasloni milu glavu Tu gde srce moje bije.
Al’ ljubav, oči, srce, Niko ne sluša A jedan cvetić, što ga Najlepši rodi maj, Čuo je što sam krio, Najtajnij’ uzdisaj. Miris se toga cveta S uzdahom zamrsi, I cvetak porumene, Pade mi na prsi.
Ustani, rano, Ljubice moja, Da vidiš divot, Da vidiš raj, Skrštenih ruku Da čuješ miran Božiji sveti Uzdisaj. Zora je osmej Božje dobrote, A sunce peva Najvišu moć...
U suzama se kupa Pa sve joj trepti sjaj, — I povije se u meki, U topli uzdisaj. A ko će je popeti? A ko bi, nego ti, Ti božja prva ćeri, Ti sveta ljubavi!
LXXIII U odaji sveća gori Što najbolje zna, Drkće, plamti, nešto gledi — Ko bi znao šta? Uzdisaj se jedan diže Dubok, hitar, smeo, Pa ugasi onu sveću — — Je l’ baš tako hteo?
Večnost samo?! — E, pa šta je! E, pa šta je prostor taj!? Ispuniti kadar ga je Jedan cigli uzdisaj. XIII Kao sveća voštanica, Koju je držala Ruka malaksala, I gledale oči, Zanosnom nemoći, Na samrtnom času,
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Tiha noći, primi tajnu Ucveljenog mog serca. I ti, vetre, nosi dragi Gorki ovaj uzdisaj, Nosi reči i potajno U serce joj ulivaj.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Bezbrojnom svetu svetlost poklanja, Da ću te služit za jedno samo — Ne smem ti nikad ni spomenuti Ranjene duše bolan uzdisaj — Poljubac jedan, pogled, zagrljaj!... Ubij me sad!... JELISAVETA: Ta još si mlad. KAP.
O, sirota! KNEZ ĐURĐE: A zašt’ sirota? Za alem ovaj? Zar od alema misliš to je sjaj?... Suza je raje to, rajin uzdisaj! To je nasilja ona teška pot Što s tužnog čela roblja žalosnog Trostrukim bičem goni besni skot...
gospodaru, ne! I proklet bogdô, proklet svaki taj! Ko bi onamo išô — preziruć Rođenog brata suzu, uzdisaj; Da na oltaru laži mletačke Slobode srpske oklop razbije... KNEZ ĐURĐE: Pa ko je oklop taj? RADOŠ: Mi!
— Knez Đurđe i Jelisaveta. KNEZ ĐURĐE: Ne, ženo, ne! Nemoj uzdahnut više nikada, Ta krvav ti je svaki uzdisaj! Pa ako i dalje tako uzdišeš, U krvi će mi presto zaplivat... JELISAVETA: A ja ću plakati.
KNEZ ĐURĐE: „Volja i reč?...“ Ta moja volja beše tvoja reč, Tvoj osmeh, suza, kletva, uzdisaj, Il’ samog miga ona tajna vest Uvek mi beše oštra zapovest... JELISAVETA: „Beše?“ Zar nije sad?...
Jakšić, Đura - PESME
cveće, odbegô me maj; A na duši osta, kô skrhana biljka, Il’ kô tužan miris uvelog bosiljka, Jedna teška rana, težak uzdisaj. Na Liparu 1866. PONOĆ ...Ponoć je. U crnom plaštu nema boginja; Slobodne duše to je svetinja.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Kroz tiha polja srdašce mi žudi Daleko tamo, u bajniji svet: Da zlato svoje iza sanka budi Uz glasak frule, uz uzdisaj klet... Il' da joj šapne povetarcem blagim: Ljubim te, dušo, više nego svet! 1880.
Šantić, Aleksa - PESME
Mi nismo plakali, draga, Nit' rekli ''ah!'' ni ''vaj!'' Kasnije suze su došle I gorki uzdisaj. 50 Oni seđahu uz čaj i o ljubavi Reči je palo sila. Gospoda behu od ukusa, a gospe Od nežna čuvstva i mila.