Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Bejaše Petrov post, a neki knez Ivan ispreko Drine donosi mi ribe drinske, i on me razgovara, ali uzdiše, ili je lukav ili vrlo žalostiv; to mi nije milo, gotovo bi̓ volio da mi ne dolazi s njegovim uzdisanjem.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Đoša se, opet, žali: kako rđavo ide radnja, novac ne pada, mušterija nema. Uzdiše kapetan, uzdiše Đoša. Jedan se teška kako se mora trpeti, drugi se teška kako se iz svoje kože ne može nikud...
Đoša se, opet, žali: kako rđavo ide radnja, novac ne pada, mušterija nema. Uzdiše kapetan, uzdiše Đoša. Jedan se teška kako se mora trpeti, drugi se teška kako se iz svoje kože ne može nikud...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Piju za pokoj duše. — He, moj Proko, moj Proko (ili kako već bude ime pokojniku) — uzdiše Gliša Sermijaš, pa pruži ispražnjenu čašu da mu se natoči, a ruka mu drhće.
Proko, dobri druže, di si, da vidiš tvoga Glišu kako se zlopati! — uzdiše Gliša, iskali čašu i spusti glavu na sto. I svi tresu žalosno glavom i hvale pokojnika.
mu je sad kad ima ovu pamet i ovo iskustvo), priča i ponekad pogleda setno kradom na Tinkucu, svoju buduću rođaku, i uzdiše. Hvali sebe, a kao malo i izdalje kudi svoga Miloša, i veli da nije zaslužio takvu ženu k’o što je ona!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Početak uskršnjeg posta. Cvet ljubičice, dika mirisnog proleća! Alka bere ljubičice, kiti se krinom njenim i uzdiše. Kako joj lepo stoji taj plavi krin na prsima spram belog lica: parče neba spram bele zornjače.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
KATICA: Manite ga zbogom, otkad ga znam, jošt se nije nikad pofalio, nego sve uzdiše, kao da je svet na njega pao. MIŠIĆ: Dakle, ja vam čestitam vašu budušču sreću!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nadala se sreći bar u ovoj, vanbračnoj, ljubosti. Božič stalno uzdiše za svojom, prvobračnom, suprugom kao i taj matori, Montenuovo. Muževima se čini, uvek, prva žena, pokojna, najbolja.
Bila je prilegla, unazad, na njegovoj postelji, onako kako je to videla na slikama i počela je da uzdiše i da Isakoviča gleda, mutnim, ali širom otvorenim očima. Pavle se onda nađe u čudu i podviknu joj da ustane i ode.
Đurđe je onda silom poče da gužva, u postelji. Ona se prvo branila, divlje, poče da ga šamara, a zatim poče da uzdiše, i najzad poče, divlje, da ga ljulja, i ljubi.
Ona ne veruje u čini, ali Petar, iako to krije, ne može kletvu da zaboravi. Ona ga čuje, noću, kako se budi i uzdiše. Tako mu mrtve žene, neka ćuti, neka izbegava Višnjevskog.
Učini mu se da čuje, kako ona, isprva, uzdiše, a zatim krikne, od uživanja. Od te slike u sećanju, pognu glavu. Međutim, njenoj ćerci doviknu, veselo: Stoj! Stojko!
Nušić, Branislav - POKOJNIK
ALjOŠA: Ne, gospodin inženjer, ja ljubim Lidočku, ja mnogo ljubim Lidočku. PAVLE: Ali kad ona vas ne voli? ALjOŠA (uzdiše). PAVLE: Ne razumem zašto toga radi otkazujete; hoćete li da otputujete za njom? ALjOŠA: Ne to.
Samo o tome, samo o tome; a uz to se još prenemaže i uzdiše. SPASOJE: Ne treba joj zameriti; svako uzdiše za svojim idealima. VUKICA: Pa zar bračna noć ideal?
Samo o tome, samo o tome; a uz to se još prenemaže i uzdiše. SPASOJE: Ne treba joj zameriti; svako uzdiše za svojim idealima. VUKICA: Pa zar bračna noć ideal? SPASOJE: Ideal je, sine, sve ono što čovek ne može da postigne.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Karakteristično je da se pisac obraća ženi, Srpkinji, »srpskoj devi« i »rodoljubici« onoga vremena, sa njom uzdiše i suze proliva, hoće da joj neguje u isti mah i nežno osećanje i srpsku nacionalnu svest.
Radičević, Branko - PESME
Amo živo cveću poitajte, Pa ga s' mladi puno nakidajte, Da vam putem divno zamiriše, Da vam srce za kućom uzdiše, Napred, braćo, eto vam šenice, Na put vama divne brašnenice, Eto vrela, eto vode divne, Da umorno srdašce vam
ljudi, Lika ljucka, a mačije ćudi, A te izbe i za knjigu klupe Ništa drugo neg' mišije rupe, Pa po vazdan srce vam uzdiše Da iz đaka načinite miše, Psuj i karaj, pa na macke vuci, Pa i onde kâ skotove tuci, Da svak od nji drkće i trepeće
Nakon mene hoće ostanuti, Dok se poje, dok se vince pije, Dok se kolo oko svirca vije, Dokle srce za srcem uzdiše, — E pa dotle, a kuda ću više.
“ Ovo reče, al' reče i više, — Ma se veće Srbi opremiše — Gojko miče konjanike svoje, A uzdiše: „Hej moj Radivoje!“ I cela se veće vojska krenu — Već stigoše u goru zelenu, Već stigoše, već i zamakoše — Malo
Di su dani dušanovi beli? Di su vaši ognjeviti mači?“ Tako starac u(z) gusle uzdiše, Gusle baca, jer ne može više. A Đoki se to na srce dalo Te je dete govoriti stalo: „Ču li, ču li, mila moja
“ Pa zatim još mu govoraše dugo, To samo znadem, ali ništa drugo. Već danak umre, slavlja za nj uzdiše; O noći, dane za te slepe miše, Za slepe miše i te tice kobne, Ta sove, mislim, što su danu zlobne, Što tamu ištu,
45. Jošte Srbinj ne uzdiše, Tebe gleda, poklikuje; Što zlotvora ima više, Sve se većma uspaljuje. Haj Srbinje, Bog bi dao, Te kâ oćeš, i mogao!
U njezini mladi grudi Silan za nj se plam razgore; Da g' ugasi, on se trudi, Kloni je se de god može; A što ona još uzdiše, Ko će u grej da mu piše? 79.
89. Sve tavnije i sve tiše, Sve umuklo i pospalo, Samo vetrić što uzdiše; Na nesan se njemu dalo: Da l' se čega milog seća? Umače l' mu kaka sreća? 90.
107. „Al' sada te nema više! De li si mi, de li sada? De si, zlato?“ on uzdiše, Ne da mu se spat nikako. Tako dugo vreme stade — No šta li je ovo sade? 108.
O, celive, moj celive, Uzaman li dug im beše! Ta ne zgubi vatre žive, S tebe plami tek s' oteše — Ja je čujem de uzdiše: „Oće l' jednom jošte više?“ 121. Kud se deše?
“ — Opet jedan anđo pao! 122. Što je bila, nije više — Gronuše joj lake suze; Već se kaje i uzdiše, Ali opet — ta on uze! Pa ga vati oko grla: Oh, što nije sad umrla! 123. No već mora da s' rastavi: „Zbogom!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ostrvio se čovjek, pa to ti je. — Nikola, sinko, pritrpi se dok makar ja ne sklopim oči, a onda kako ti drago — uzdiše djed i ne gledajući svog nemirnog sinovca.
Jašta nego car, šta tu ima da se priča. Dušan uzima sa stola gomilu pisama i uzdiše: — Naočare sam ti izgubio, moj đedo, moraćemo pričekati ova dva vragodera da vide kom je danas pismo stiglo.
Njegov je sin u Prvoj krajiškoj, u Trećem bataljonu. — Tamo je i moj Miloš, rano moja grdna — uzdiše đedo. — A, onda se nadaj glasu hrabri ga Dušan, pa i sam živahne.
Kostić, Laza - PESME
oh, tu zar?” uzdiše bula, „tu je, oh, tu je, duša je čula, tu mi ga sveti rekoše oci. rekoše mi ga mladi uskoci, tu mi je dragi, oh bože
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Pozdravite vaše ... Tres. — Halo? Niko se ne javlja. Čuje se samo kako neko uzdiše i pušta ploču „To su bili dani.“ Tres. — Halo? — Draga Ana, toliko sam usamljen … — Ma zar je dotle došlo?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Svet zanemeo od straha, stoji skrštenih ruku nad svojim jadima i uzdiše. Slika je bila isto onakva kao kada voda posle snažne bure izbaci na obalu polupane stvari i smrvljenu travu.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
u podne, U po dana svaki cvijet l’jepo Miriše; Ako l’ hoćeš maru ljubit’, dođi doveče, Jer u veče svaka draga sama uzdiše.“ 156. Oj devojko, pitoma ružice! Kad si rasla, na što si gledala?
Jal’ u bašči pod žutom narančom, Ćeno cvati čemin i ružica, Čemin s ružom lijepo miriše, Teško onom, ko za kim uzdiše! Kako, dušo, i ja za tobome, Đe te gledam, ljubit’ te ne mogu, Ali hoću brže, ako Bog da!
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Ponekom starcu se slila suza niz smežurano lice, uzdiše očajno, vrti glavom s puno slutnje, i radije bi ostao da pričeka još koji dan, pa da i on ostavi kosti u tom kršu,
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
On nije bogzna kakvog imanja, no nije baš ni siromah. Sve to njoj baba Soka ređa sasvim iskreno, a ona pita Kaju. Kaja uzdiše i pristaje na ponudu.
Kaja uzdiše i plače... Baš beše nekako posle Male Gospojine u nedelju, lep jesenji dan, varoš se napunila seljanima, trgovci se uzmuv
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
a drugi je gospodin Svetislav, od Tešmana mnogo finiji, »putnik« iz Beograda, koji prodaje Singerove šivaljke i jednako uzdiše za Beogradom i bulevarom i čudi se kako taj svet može u selu da živi!!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Jednom kleknuo na prostiraču, sklopio ruke, pa stade da klanja, a sve uzdiše i nešto mrmoli. Svi pospali, a ja ga virim ispod bijelja. Skočih, legoh ga i pokrih, a on se ne probudi.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ćuti kao da kamenu besediš. Ćuti kao zavezana vreća. Ćuti kao olovom zaliven. Ćuti kô vuna u vreći. Uzdiše kao siroče na daći. Hladan kao bogojavljenska testija. Hladan kao stena. Čist kao sunce. Čuva ga kao oči u glavi.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ako je car ko od nji[h] bio, uzdiše za njim u prsima našima srce naše - zašto takovi car da nas ostavi! I da ne carstvuje vo veki na zemlji!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— O Isuse! O Divice! O Jozefe, pravedni, šta se još na svitu neće čuti — uzdiše Barica. — Ma dobro, ali di su svidoci — pita Kenjo.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Okrete se i pogleda oko sebe. Nigde nikoga. Napreže Bela žaba sluh. Gle, pa to lokva uzdiše, teško, preteško. Zagleda se u lokvu. Sa dna, iz mulja, dizali su se mehurići zajedno s nečijim tihim glasom.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
propanuti, Nakon mene hoće ostanuti, Dok se poje, dok se vince pije, Dok se kolo oko svirca vije, Dokle srce za srcem uzdiše E, pa dotle, a kuda ću više! Br. Radičević III ONAMO, 'NAMO...
Ni vazduh tako tiho ne gazi; K'o da sa onog sveta dolazi. Il' kradom oblak ide na više? Il' bolnik kakav teško uzdiše? Il' anđ'o melem s neba donosi? Il' oštru kosu, da ga pokosi? Da ljubav ne ide?... Da zloba nije?...
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ „U Firencu. To je već drugi primerak ove knjige što sam ga prodao“. On poče da uzdiše. „A prvi primerak dao sam skoro džabe, za osam stotina forinti. Kad na to pomislim, prepukao bih od muke i jada“.
Pravi čergar!“ Opat sede na jednu klupu u arkadama i zamoli svog gosta da sedne pored njega. Onda poče da uzdiše i da se hvata za svoje levo koleno. „Evo vidiš sinovče, ovde me štreca“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
može da odoli sramnim mislima i sa laktovima na kolenima sedi na svom krevetu, pokriva lice rukama, skrušeno, duboko uzdiše, i tako ostaje sagnute glave dugo, celu noć. Plače...
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
tres-tres... tres-tres... — Blago vama, kad ste slobodni! — uzdiše putnik natičući šubaru na levu stranu, otkuda ga bije oštar i hladan vetar.
Petković, Vladislav Dis - PESME
dok sunce greje Veliku Srbiju, Na Kalemegdanu dok cveće miriše, Srpče stoji tako, suze mu se liju, I njegovo srce ovako uzdiše: “O velike zemlje, o Srpski Narode, Kada će i za te doći život pravi? Što sudbina krije buktinju slobode?
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— razasu se golemom, toplom crkvom, skrušenim uzdasima orošenoj. I nasta udaranje u prsa. — Isuse moj, milosrđe! — uzdiše paron Zorzi i krišom, jezivo pogleda u srebrno raspeće koje jezuita drži visoko nad sobom, obasjano toplom, mekom,
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Hej, ka’no što crna nojca Uzdiše za belim danom, Pet stoleća kroz grudi mi Uzdahuju nad Stevanom. — Koja vajda od uzdaha, Nad mogilom tvoga praha?
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
RUŽIČIĆ: Ja s oblaka silazim, i tebe za mene nalazim. FEMA: Oh, oh! (Lagano Sari.) Kako se francuski uzdiše? SARA: Alaboner. FEMA: Alabunar, alabunar, gospodin filozof, ja sam slaba, neću moći...
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
žŷdi strahotne Poznaje onaj što je slušao Rođenog brata ropot samrtni U nemo doba noći jesenje, Kada i vazduh tugom uzdiše, Na kolju žive ljude gledajuć Po bedemima grada nesrećnog... S tobom ću ići! S tobom Stanoje!
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Puna usta slasti, Mirisava nedra Puna bujne strasti; Milo čedo, kome U pogledu piše, Da ni samo ne zna Za čime uzdiše; Što bi znalo čarne Ne sklapati oči Grleći, ljubeći Tri božije noći.
Srce čuje slatke struje Tijomirni uzdisaj. Po uzdasi plove glasi — Vaselenu obli poj — Sve uzdiše... više... više... o ljubavi večitoj. Pa nabuja, kâ oluja, — Ao jada golemog!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Šta!... Za nas ovoliko samo dva litra vina. Pet! — grmnu Bora. Vojnik istrča. — Huuuj! — uzdiše glasno Radoslav i briše znoj sa čela. — Boro, druže, poslušaj me... vrati ove vojnike. — Oni su moji ratni drugovi.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Istovremeno, po Bačkoj se pevala druga, u slavu Stevana Zake, kandidata Bačke: ...Kada piše, Doboga uzdiše, Kad govori, Pedeset umori. — — — — — — — — Svakom u inat — Zaka nam je ablegat!
Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti. Danju-noću Savka na nebo uzdiše, Kako zvono čuje, taki metaniše.
Sablja seva, puška puca, četa četu stiže, A Drina se plačem guši, Mačva teško diše, Jadar sa njom i Pocerje i Šabac uzdiše. Oblak se vije, Sunce se krije Serbiji.
Cvet-devojki Sedi Momče golobrado, Krst rukama zagrlilo, Glavu na te naslonilo, Niti jeca nit’ zapeva, Već uzdiše iz sveg srca, Kradom suze s oka tare. Kad spazilo Cvet-devojče, Momče glavu podignulo I na nju se osmehnulo.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
'Ajdemo, Simeune! Odoše i odniješe pun ardović bašice. Simeun posrće i krupno uzdiše: — O, majko moja! O, sveti moj oče, ne mereš da spavaš. Razbio ti se san. Eto tebi tvog Simendaša. — Simendašu!
Spasavaj! — Bježi, oče, u košaru... u sijeno! Mi se zavukosmo u sijeno. Partenija se zavlači, 'nako gologlav, i uzdiše: „Ej, blentavi Partenija, šta učini sam od sebe! Izvuko' se ja iz sijena i primako' se brvnima. — Šuti, Mićane!
Jakšić, Đura - PESME
Ne miče se listak, šuma ne šumori, Mrka ponoć preti mrkoj pustoj gori... Pa i Mlava pusta uzdiše potmulo, Da se ne bi njeno uzdisanje čulo. Sama u svom strahu priroda se grozi, Strahovite tajne nema ponoć nosi...
Ni vazduh tako tiho ne gazi — Kô da sa onog sveta dolazi. Il’ kradom oblak ide naviše? Il’ bolnik kakav teško uzdiše? Il’ anđô melem s neba donosi? Il’ oštru kosu da ga pokosi? Da ljubav ne ide?... Da zloba nije?...
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Mladen, radnja da zastane, baba, kao i pre brižno, ne veselo da nadzirava, štedi, uzdiše, strepeći da se neće imati, da neće slučajno kuća, imanje propasti, izgubiti se. Sada, sve to je nestalo.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Tada Ančica uzdiše kao da je neko tera uzbrdo, rumenilo joj popadne po jagodicama a nausnicu joj orosi znoj. Njih dvojica se cerekaju.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I nebo, zemlja i more, sve se u magli skriva... I vetar, što s mora dŷše, uzdiše tiho s njim; A sêdi prognanik, zanet, tibarske obale sniva, I s njima gordi Rim. Sunce se u magli gasi.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
dajem, Njen je danas pir, Da sa njenim zadisajem Sipaš miomir…“ Ljubičica glavu diže Iz dubokog sna, Pa sad više ne uzdiše, Zaboravlja zla. April, 1876. POZDRAV ĐURA JAKŠIĆ Oj Kozače, ratni sine!...
Stanković, Borisav - TAŠANA
AHMET BEG (uzbuđeno): Jok to, ne, ne to! SVI BEGOVI Ne to, ne to. REŠID BEG To, to, tvoju Stojnu... (Duboko uzdiše): Eh, i ja sam imao u moj čivluk ne Stojnu, nego Vasku. Ubavo, milo, krasno dete.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
kako li bih došao do ljubavnih reči i najzad mi pade na pamet jedna knjiga koju moja tetka čita svako veče i pri čitanju uzdiše i plače, a kad svrši čitanje, stavlja knjigu pod jastuk.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Komandir pritajeno uzdiše. Poručnik Kosta škripi zubima od nemoćnog besa. Saterani u mrtvi ugao, pod zaštitom noći, održava se kao neki ratni
A kad naiđe vatra, ja sanjam kao da se grejem uz neku furunu, pa mi još milo. Poručnik Branko uzdiše i jada se. Skinuo čizme, i ostavio pored vatre da se sasuše.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Osvrte se Vedran levo, osvrte desno: nigde nikog! Ali, uzdah sve čujniji. Poče da ga zahvata nelagodnost. Ko uzdiše? — Ko si? — upita dečak. Zatim htede da se osloni leđima o lipu ali mu se stablo iza leđa izmače. — Gle! — reče dečak.
Piju. Bratime se. — Iskvario se ovaj svet! Sve lopov do lopova! — lupa šakom trgovac po stolu, uzdiše. — Ne sme čovek paru u džepu da ponese... — Dok ima prijatelja i novaca će se naći!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Pesma, oro, puške! Pa i krv često legne. STANA (uplašeno): Jao, Vaska, jao! Zato majka cele noći sedi. Nit uzdiše, nit plače. Samo sedi, čeka. Boji se da ne čuje, kako ga krvava donose. (Plačno): A njega, bate, baš nikako nema...
Šantić, Aleksa - PESME
'' 1897. MOJA KOMŠINICA Ima neko doba sve me čežnja mori, Sve mi nešto srce uzdiše i gori; Pa ti nemam, brate, ni mira ni stanka, Nego duge noći ja bdijem bez sanka I stišavam srce i njime se mučim,
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
se blizu ni prikučiti a kamoli da se čim zasladi; jednako čezne kanda ništa nije rodilo, novca nejma da kupi, tuži i uzdiše do Boga.