Jakšić, Đura - PROZA
A moja bolesna devojka uzdrhtalim glasom reče: — Opet će biti — gladi. Sirota!... Posle se lagano izdiže, i mirno, onim mekanim glasom pripovedaše
Kad smo bili nasamo, stade on uzdrhtalim glasom govoriti: „Pobro, nije vajde, ja ovu Stanu, čija je da je, moram za ženu uzeti...
To će vam, pokojna gospođo, svi doktori posvedočiti; pak i opet grobar što vam pečat na nadgrobnoj ploči čuva, uzdrhtalim usnama radoznalom slušaocu pripoveda: kako je jedne noći video sablast, utvaru, kakvoj ravne među živima nije našao...
pa ako ti je memla nesrećnih tavnica ostavila toliko života da još možeš čuti reči svojih nemilostivih sudija, a ti uzdrhtalim srcem slušaš gde ti govore: „Ti si slobodan! Nevin!“... Slobodan? Nevin? Ja bih voleo da sam krivac, da sam zlikovac!..
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Tu je i Prosvetni Savet, zaboga; valjda se to ne lomi baš tako lako !... zapita Ljubica uzbuđenim uzdrhtalim glasom. — Eh, Savet!... odgovori Velja sa nekom gorčinom u glasu. Teško nama!
!... čekaću, trpeću dokle god hoćeš, samo nek znam da ćeš nekad biti moj... O, mili !... I ona ga opet steže vrelim uzdrhtalim rukama... Tako im prođe čitav čas...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Šta mislite koliko štete time nanosi ovoj napaćenoj zemlji?! — uzviknu ministar ljutito, S pravednim gnjevom, uzdrhtalim, bolnim glasom. — Neizmerna šteta!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sva oronula, povezane glave, i sa otoboljenim kao | na plač, vrelim, uzdrhtalim ustima i podbulim očima. Ali to je kod nje već bio onaj utišan, unutrašnji, staložen i mlak plač, koji po nekad tako
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Da li je kod kuće? — prošaptah. — Ja mislim, da jest — odgovori Stevica jedva čujnim, uzdrhtalim glasom i poče me gurati rukom, kroz koju je strujilo tihano drhtanje. — Hajde ti naprijed!