Obradović, Dositej - BASNE
Ovo govore|ći ne pohuždava se svakoga po njegovom činu i sostojaniju pristojno odjejanije i ukrašenije. Bez nužde izdrpate izmrljate haljine nositi, to je skupost ili hudost dostojna negodovanija i zgadnosti.
No samo za vnješnje ukrašenije starati se, veliko nešto u tomu polagati, i s okrugli mustaći, ili obrvama, ili kalpakom, ili perukom, ili
Neka im se dade nauka, bićedu ukrašenije čelovečeskoga roda. „Σοϕία μόνη των κτμηάτων αθάνατων, τα μεν γαρ ταχέως απολείπει, η δε πάντα τον χρόνον παραμένει:
prilici, da se one same sebi preko svake mere ružne čine i vide, kad se toliko peku i brinu za tuđe kojekakvo lažljivo ukrašenije; ibo, bez sumnjenija, žena koja bi zadovoljna bila s svojim prirodnim licem i obrazom takovim kakvoga joj je bog dao,
Odavde sljeduje i javno se vidi da ko je god preko mere uljubljen u ukrašenije i odjejanije, on nužno mora imati zlo i preko razloga hudo mnjenije o telu | svome.
miloserdiju i pravdi, ako žele da su pred zdravim razumom i pred bogom to što se nariču, da budu cvet i ukrašenije roda svoga, i da služe za primer česnosti i dobrodjetelji svemu opštestvu.
Toronj, zvona, polijeleji, kandila srebrna i čiraci, — sve je to mirska pompa i ukrašenije, a ne Hrista Spasitelja unevještene crkve, za koju je on svoju presvetu prolio krov.
Ovo će biti pravoslavije i blagočestije, djejstvitelno hristjanstvo i cerkovna slava i ukrašenije, a ne prazna i velerečiva imena bez nikakva ploda i razuma.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
ih pozna mora smijati i žaliti narod što nema prema sebi učenijih klasa«, i veliča narodne pesme kao »vječno blago i ukrašenije literature naše«.
« Tek docnije on će u njima videti »najveću dragocjenost« srpskoga naroda, »jedino i vječno ukrašenije literature naše«, i isticaće ih visoko zbog »najdragocjenije čistote i sladosti našega jezika...