Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
– Jeste. – Je li tvoj babo znao da Stanko zna? – Jeste. Naše su kuće kao jedna. Ništa od njihovih ukućana nije skriveno. – Eh, eto vidiš! — reče Kruška i upilji u Lazara... Lazar se poče dosećati. — Sad idi kradom kući...
— Ti si naš vojvoda. I ja, kao tvoj mlađi, molim te: pusti me do kuće!... Zaželeo sam se svoga krova, svojih ukućana!... Otišao bih samo da celivam onaj svoj prag!... — Idi, Stanko!... Eto, i Aleksa može s tobom poći...
Stanko se odvojio od ukućana i otišao u voće da tamo sačeka Jelicu. Prezao je na svaki šušanj i izgledao... Najzad se sve u kući smiri... Eto i nje.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
domaćima, skida kobasice, suve jezike, švargle i drugo jestivo iz odžaka, a u tome mu ide na ruku omirski smeh ukućana, izazvan šalama i dosetkama svuda omiljenoga staroga Pere iz Staroga sela Kera.
nosili kurjuke, kad je ona bila devojka, pa je pevali po šoru tamo s nekim koji je davno umro (pre no što se od ukućana iko i rodio), i kad su se još perišani nosili.
Ta nije da ću duvati u rog, da već niko neće znati kol’ko je sati!.. I tako odlazi Nića, a neko od ukućana ga isprati do avlijskih vrata i zatvara ih za njim, po se žurno vrati u toplu sobu.
»Nema nam, bože, već odavno frau-Gabriele; šta je to saš njom, kud se, bože, dela ta žena?!« zapitaće neko od ukućana. Pa na to se navikao već i njen »pinčika«, — jedno malo, belo, nervozno i pakosno psetance sa plavom mašlijom između
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
I kao uvek počeli da ga tiho, kradom unose da niko od ukućana a naročito ko od braće mu ne vidi, jer znaju koliko je to za njihove gazde jad, sram...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pred zoru, međutim, imao je da sluša, stalno, bat nogu ukućana, koji su išli u posetu belom zecu. Činilo mu se da je poznao, i nehotice, ćopavi korak Božičev, zatim, korak Johana
Njegov konjušar, i svet koji se bio, iz kuća, oko njega, okupio, posmatrao je začuđeno, kako se prašta od ukućana i seljana, pre nego što je pojahao.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
“ Mačak Tošo, opet, njuškao je oko rupa poljskih miševa i po raznim znacima, samo njemu vidljivim, čitao spisak ukućana. „Ovde živi poljski miš Živko Brkić sa familijom i sa hromim ujakom Cijukalom.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U mnogim krajevima gde živi srpski narod, brižljivo se krije od stranaca, pa čak i od ukućana, da se žena porađa. Porođaj se zato obavlja u mraku i tišini, a pored porodilje je samo babica.
(2) VRADžBINE U TRUDNOĆI („VALjA SE“) Još za vreme svadbe „valja se“ da neko od ukućana prisluškuje ispod prozora kada se mladenci svedu, da se ne bi rađala gluva deca.
MOLITVLjENjE (VODICA, ZLAMENjE) Kada se rodi dete, obično istog dana (ili sutradan) neko od ukućana (muž ili neka starija žena) ide sa sudom i strukom bosiljka u crkvu kod popa da uzme „vodicu“.
Onda se dete pusti da hoda. Ali dete nenaviknuto padne. U tom trenutku jedan od ukućana nožem preseče konopac, zgrabi dete i nagne s detetom da trči.
U tom trenutku jedan od ukućana nožem preseče konopac, zgrabi dete i nagne s detetom da trči. Drugi neko od ukućana, koji je za ovo još ranije pripremio testiju ili đumče s vodom, zgrabi sud i počne za njima da turuve voda, govoreći:
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
ne valja nam rabota — uzdisao je djed Rade, opraštajući se od konja suznih očiju kao da ispraća na front nekog od svojih ukućana. Već pod samu zimu, jednog suvog dana punog oštre golomrazice, pojavi se dorat u našem dvorištu.
To su drugi prije njega primijetili i skrenuli mu pažnju. Pa šta ćemo sad? — ote se nekom od ukućana. Djed je tužno zurio u ispošćena konja i najzad neveselo zaključi: — Neka ga, ovo je njegova kuća.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— A ko to meni može garantovati da ću ja živeti do svoje smrti? Ostali su paf! Hoću da kažem, malo je ko, sem nas ukućana, navikao na njen sistem mišljenja.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Doviđenja! — Doviđenja, doviđenja, gospodine. Kroz zatvorena vrata trpezarije dopire razgovor ukućana. Moja soba je do sinoć pripadala nekome od članova porodice: prostrana, čista, s mnogo fotografija.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Celog dana, od jutra do mraka, i ona da radi, da gleda kako će i što više dograbiti da pojede, a da od ukućana ko ne primeti; pa onda dobro da ruča, večera, i to slatko, oblaporno, da bi posle večere jedva dočekala kad će leći u
njegove kuće i njegova bratstva ne može biti bez njega, kaogod i ovamo kod Marka opet bez Ahmeta, ili koga od njegovih ukućana. Ahmetov sinovac, Jusuf, gotovo odraste u Markovoj kući.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Eto vam, u glavnijem potezima, obličija tijeh ukućana. Sa čeljadi, soldatov pogled letio je okolo po kući, i najviše zastajao na oružnicu, što blistaše uz čađavi,
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Pokušat ćy da rekonstruiram događaj: Kao što glase složne izjave ukućana, čovjek je izišao oko pola šest. Povirio je u brijača, ali je vidio da ima mnogo svijeta, pa je odmahnuo, „ vraga ćy
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Mita umire, dakle, i od bezvoljnosti;179 otuda i ona strepnja, nemir u pogledima i pokretima ukućana, onaj nesvesni strah od počinjene krivice.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Kad krava, kobila ili ovca dobije mlado, onda trči ko od ukućana da mladunče prihvati; pri dizanju on ga pomeri s mesta i kaže: »Pusti leskovu, uzmi drenovu« (SEZ, 7, 162).
stavi se na njega kašika pasulja — kao njegova »večera« (GEM, 22—23, 1960, 151, Petrovo selo); pre večere svako od ukućana pojede malo belog luka i pasulja (GEM, 27, 1974, 409, u Jadru i drugde); »za večeru domaćin prvi zahvati malo pasulja,
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
O ručku nije ručao, o večeri nije večerao. Šor nije više zavirivao kroz prozore. Niko od ukućana nije prišao da što pita ili predloži.
A stari mu je pametno odgovorio: da on često sedi u avliji na suncu, i poznaje senke svih ukućana, i da je senka, po njemu, gora još od ogledala. Malo pomalo, o senki je čuo Petar, pa Švabica, pa Mađarica, pa i Ljuba.
Kuću su morali prodati, i onda je gospa Nola troje zaostalih ukućana poslala na salaš, dala im stan, a gospa Pavu postavila za vrstu nadzornika nad ambarima i stajama u koje se tovari
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
A prijatna joj ta samoća, koja je zaklanja od pogleda ukućana, koji su joj pogledi od neko doba užasno dosadni postali. I ona navaljuje na majku svoju i moli je da joj ustupe tu
jednako namešta tu sobicu po svojoj volji i sedi u njoj kad god ugrabi priliku da se iskrade od očiju ukućana... Tu bi najvolela i da noćiva, ali joj majka nikako ne da to. A Zona se rastuži obično tada i govori o smrti.