Jakšić, Đura - PROZA
Tako sam u mislima i zaspala. Sanovi mi behu još užasniji nego java: idem ja kroz kikindske ulice, u krilu nosim sve najlepše jestivo što mi ga je one nesrećne noći Aleksa doneo, a za mnom jure sve neka gladna i
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Miševi koji jedu mišolovke! DRUGI JADAC Doći će vreme kad nam neće dati ozeblim na sunce, na pijace i ulice. Doći će vreme kad ćemo bežati u krtičnjake i zemunice.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
rada, odmor ujudurisati — udesiti unkaš — oblučje na sedlu ujdurisati — uneti se nekome u lice ušoriti — postaviti ulice halakanje — prizivanje alaha u pomoć han — drumska gostionica; prenoćište hanuma — gospođa hasna — korist, dobit,
Dučić, Jovan - PESME
Ali kad glas stiže da umrije Kata, Mlada udovica, vest bejaše kobna: Sve ulice behu puste za po sata... I sve pokri tuga i tišina grobna...
Ona će poneti njegovo ime kroz prostore neba kao što bi ga njegovo dete nosilo kroz ulice grada. Svake godine u iste noći čekao je on da se prolije svetlost tog nepoznatog ponoćnog sunca, koje je slutio, i u
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ali, kaže majka, otkako se poče družiti s Mićom kaznačejem, Krstom iz Makevine ulice, Olbrektom apotekarom i još tamo nekima, sve se okrenu i pođe kako ne treba. Obrecuje se.
— Ne znam prosto šta da radim! — govori slika iz avlije. — Ostani! — veli slika sa ulice. — Odmah si se rasrdio! — Ne marim za male duše, ja neću ovdje da se s tobom cmakam! Ja hoću rad!
S prsta debeo led pokrivao je okna njegova, a na njima se čudnovato zaigravaše svetlost lampe sa ulice, nižući se u besmislene duguljaste i zvezdaste slike, saobražavajući se osovini ledenih kristala.
Onda pođosmo dalje. — Gospođice, ovde je tako puno sveta da se ne može ići. Hajd'mote, bolje, u manje ulice. Ona ćuteći pođe za mnom u Jahnѕѕtraѕѕe.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Čim se umio i očetkao, zapita putnik birtaša Švabu gde je pop-Spirina kuća. Švaba ga obavesti i zovne jedno dete sa ulice da odvede gospodina i da mu pokaže.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Pa kad i mrak, noć padne, ni tada se ne umara ni smiruje. Onda ide iz varoši u krajnje, puste ulice, u njive, vinograde i tamo sam peva, luta... — — — — — — — — — — — — — I kad nije pijan opet luta.
Po njemu, čim se on ukaže s kraja ulice u kojoj mrtvac čeka, za saranu zna se već da onda za njim ide pop i drugo što treba. Takav je uvek.
Pa, pošto je naša kuća bila prva od ulice a onako visoka, okrečena odudarala od gustog mraka i kiše, to ga doneli k nama. Stara majka se odmah diže.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Ta kobna i sudbonosna vest koja je ovo posle podne kao grom, sa uzbunjene ulice, upala kroz njegov otvoren prozor, najpre ga je porazila, pa je kao neko što je očevidac dok se na njegove oči ruši kuća
ona teška gvozdena kola za polivanje, vučena ogromnim meklenburškim konjima, koji su tromo i glomazno gazili sredinom ulice, ono zaglušujuće tandrkanje po neravnoj i šiljatoj kaldrmi izmešano sa uzbudljivim, glasnim žagorom i uzvicima što su
Da može i da ga nije stid od sveta on bi zazidao sve one prozore sa ulice. Ne voli goste, ne voli nikoga. Nikad iz kuće ne bi izašao niti u izboru knjiga ume da se nađe.
Afrika
Glavobolja. Vraćam se na brod da se malo odmorim pa la ponovo iziđem. Idem u crnačke ulice, čije su kuće kao u našoj Paliluli, jednospratne, okrečene i sa dubokim dvorištima po kojima gamiže svet crne dece i
planina, iz one iste crvene zemlje, mestimično krvave, mestimično tamne i zarđale, od koje su i njene široke zasađene ulice, i sve ovdašnje Tlo Afrike. Varoš je jedna od najstarijih afrikansko–evropskih varoši; neke su kuće još iz XVIII veka.
kojima se silazi do kratkih molova podignutih na koljima, prekriljene šarenim gomilama crnaca, isto kao i crvene ulice što strmo silaze između šumovitih bregova.
Svaki njin pokret predstavlja jednu harmoniju. Njine reči odleću u tiho nebo kao ptice. Sve su ulice pune crnih šetača, sanjalački nasmešenih.
Grupe koje igraju tombole i grupe oko crnih frizerki koje nasred ulice, sedeći na asurama, čekaju mlade žene. Češljanje traje ceo dan a frizura će trajati i više meseci.
Češljanje traje ceo dan a frizura će trajati i više meseci. Grupa oko berbera koji nasred ulice briju glave ljudima. Dva-tri sasvim bela crnca (albinosa), crveni, izboreni, kao skuvani, jezivi, omrznuti od svojih
asure, na grdnim razbojima; kako se u podrumima, na slami, kao u štalama, mesi hleb, i kako dečaci čak do nasred ulice drže konce, čije krajeve pamudžije prošivaj u kroz jeleke i anterije; ili kako se kuju babuše.
Kroz čaršiju pokrivenu zelenim venjacima; uz brdo, kroz ulice prepune sveta, magarića, biciklista i dece. Nikada kraja.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sunce je, kao vatra, pretrčavalo, od krova do krova, preko baroknih palata i kuća, a samo su ulice u sredini varoši ostajale dugo u polumraku, i sa spuštenim zavesama.
Pa da se onda sam samcit, kroz prazne ulice Temišvara, vraća, kući. Valjda da bi se spasao tih mučnih misli, Pavle poče da misli na svoje konje, i kako li će biti
Gledali su za njim začuđeno, ali nisu vikali. Pavle se, kao neka senka, provuče, kroz prve budimske ulice i poče da se penje u strme sokake, teturajući se. Ali pao nije.
Kud je nestalo? Njihov se smeh više u Budimu nije čuo. Sad se u Budimu gospodin Trandafil smejao. Čitave ulice, kroz koje je Pavle bio projahao, kroz kikot i pesmu, bile su sad opustele, kao od neke kuge.
Nebo je, međutim, iznad Tabana, bilo zatreperilo. Na dnu strme ulice ukazaše se teška, crna, putnička, kola. Prema običaju onog vremena, visila su, na visokim točkovima, kao da se ljudi
Konji su se bili poplašili da ih, tako rano, teraju, uzbrdo. Kočijaš se trudio da zaustavi kola, na suprotnoj strani ulice, gde je Isakovič stajao, uz viku Trandafilovu. Trandafil je iskočio iz kola i pritrčao Pavlu.
Kao neka sen, kojoj se žuri, Pavle je već bio zašao u obližnje ulice, po mraku. Išao je, kao da ga vijaju. Bio je zaogrnut svojoj abom, iako je bilo toplo, a, u ruci, stezao je svoju
svojim ogrtačem, sa sabljom u ruci, on iziđe od Kopše, pored Agagijanijana, po mraku, kao senka, i pređe preko uske ulice po mraku, nekoliko koraka, u neku avliju, gde je mladi Jermenin, kikoćući se, zazvonio na neka vrata, ispod jednog
Oficir ga je pozdravio. Zatim je prošao, kao neki Garsuli, kroz kapiju Rotenturm i kroz ulice koje su vodile Flajšmarktu.
Čestnjejši Isakovič je, međutim, prilazio traktiru, slobodan, krakat, lagano, na drugoj strani ulice, pored zidina manastira, a nije se mogao, iz traktira, videti.
Idućeg dana, Isakovič je počeo, pri svojim šetnjama po varoši, sve češće, da skreće u ulice, koje su vodile pod brdo, na kom su bili, u tvrđavi, kazamati i zatvori.
Ispod glasisa baterija, obasjanih Suncem, on je, i u sećanju, prolazio, ćutke, kroz uzane ulice tvrđave, kroz koje ni kola nisu mogla proći, a video, već izdaleka, groblje, i, u daljini, iza njega, Frušku goru.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
U selima po ravnici ove su dugačke ulice pokrivene debelim slojem prašine ili blata prema godišnjim dobima. Kuće su uopšte male; ima ih i alpijskog tipa, ali
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
zakova, navuče na vrata ormane, krevete, stolove, stolice, peći, perjane jastuke, stare kape i polomljene čačkalice. Ulice opustješe.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
S gađenjem pomislih na dve glavne ulice i nekoliko prašnjivih uličica koje je neko nazvao gradom. Idiot! I to idiot koji nije stigao da vidi kako u tom gradu
Pomislih kako bi bilo da sada uđem i u katoličku crkvu, ali mi se nešto nije dalo. Na prilazu jedne, od ulice zrakasto poređanih oko trga koji je neko iz vica, čega li, nazvao Pogača - videh Atamana kako se približava svojim
Rašida je bila stručnjak da legne na zvono dok ne razbudi pola ulice, a onda stane iza neke izbočine u zidu, ili čak iza kante za đubre.
Svim mogućim pokretima ona je odavala svoju ljubav i fiskulturnik je počinjao da beži na drugu stranu ulice pri susretu s njom, dok je Karanovo prepričavalo čudne postupke gospođice Melanije.
Pomislih na ulice pune šetača i sustanara koji su igrali preferans u dvorištu pod onom šugavom kruškom. Pomislih i na milion drugih
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
su bile zarasle čitave bregove, sa kojih su kao mirisna kiša već počeli da padaju cvetići, ni svet koji beše zakrčio ulice i napunio prozore, diveći mu se, njegovom ogromnom, teškom konju, njegovim raspevanim oficirima, što su bili isukali
su mu sve nestrpljivije da napada i on pri kraju proleća popusti, spreman da vidi bojišta i mrtvace, zapaljene ulice, ubijene žene, kiše, šume, brda, livade, kao i njegovi vojnici, ali sve kao u svom pozorištu, ne dotičući se čistim
Zatim, pogledavši krovove nad sobom, prozore, sa ćupovima cveća, i svoje pse što urlikahu nasred ulice, uzdignutim vratovima, propusti sluge koje odvedoše konje, a od kojih jedan konjušar, neočekivano, pade na kaldrmu, kao
Vide još samo, pred sobom, u dubini varoši, kako njegovi vojnici ginu, skaču i kako, za čas, isprazniše sredinu ulice, pribivši se desno i levo, uz zid. Zatim, primeti da i oko njega padaju. Plotuni francuski treštali su mu u lice.
Od dima, jedva je mogao u dnu ulice, među kućama, da razlikuje vojnike koji se puškarahu plotunima, na odstojanju od svega nekoliko desetina koraka.
Zatim odbacivši i klobuk, pujdajući svoje pse, ispade na sredinu ulice, sa golom sabljom u ruci, trčeći od vojnika do vojnika, koji pođoše, čim ga poznadoše, na juriš.
Iz boja, pri prelasku Rajne, sećao se samo nasukanja čamaca; iz bitke kod Caberna, samo jedne ulice. Hapšenje i suđenje njegovog najstarijeg oficira, Piščeviča, kapetana šidskog, razbesnelo ga je toliko da mu je krv
Razvlačeći slamu i razapinjući šatore nasred ulice, između zidina, vojnici su, napiti, pevali, ljubili se i grlili. U gradu se govorilo da će puk, kao i ostali serbski
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
„U kući gde ima jedna udavača, ona sama napravi lutku, lepo je obuče i obesi u prozor s ulice; ako ima dve devojke, onda se istaknu dve lutke i neprestano vise dok se cure ne isprose.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
I to je šuga. KINOTEKA U TRI Svake nedelje, tačno u deset do tri, jedna mlada žena stiže iz dubine Kosovske ulice vodeći za ruku kćer. Njena kći ima majčine oči boje dima.
mnogo lepih i udobnih stvari za oko, dobro je što sam tu, a ne negde gore u kopnu, gde je sada prašnjavo i znojavo, ulice puste, a svet kunja iza spuštenih roletni, dobro je, ipak je dobro što sam ovde!
Bel Ami postaje iznenada zainteresovan, jer primećuje da se iz dubine Glavne ulice približava oblak ptičijih krila. – Izgleda da ... Pufko se uhvati za glavu: – Gospode, koliko ptica!
Ptice guraju te mirise krilima preko opustele ulice, guraju ih sasvim nisko duž blistavih šina koje se dave u rastopljenom katranu, preko granitnih kocki tramvajskog
Sedeli su ispunjeni osećanjem da se nikada nisu ni dizali sa svojih pletenih stolica. Sasvim u dnu ulice pojavila se bela mrlja. Rasla je i rasla, a kada je prišla na sto koraka, pretvorila se u devojku lenjih pokreta.
prošavši kroz gužvu garderobe i miris sirotinjskih kaputa, koji su svoje vlasnike naprečac vraćali u periferijske ulice iz kojih su pokušali pobeći, njih dvoje se nađoše na ulici zasuti snežnim konfetama.
Ni kada zažmurim, tetrapak mi ne liči na kravu. Farovi automobila iz moje ulice ne umeju ni izbliza da me pogledaju onako kao kravlje oči. Svejedno što ih milujem, oni ne umeju, pa ne umeju!
— i klis odleti čak preko ulice, u Bajčetića dvorište. – Šta je, bre? — izlete pred nas Bajčetić, ozbiljan čovek, političar.
Vratila si se i ti kući i zatekla kuhinju zapušeniju nego ikad ranije. Čudno, kao da su se smanjile ulice i kuće. Kao da niko ne čisti trotoare? Videla si svoje već udate drugarice sa stomacima do zuba.
Sem nekog pijanca koji je kunjao na sedištu za ratne vojne invalide, u njemu ostadoše samo Luka Ristin i šofer. Ulice opusteše, a svečana tišina spusti se poput prazničkog stolnjaka na liniju jedanaest.
Zapanjiše ga soliteri na nekadašnjoj buvljoj pijaci kod Cvetkove mehane. Otkrio je ponovo smeh ulice, video džeparoše i klince okačene na tramvaj »dvojku« kako se dovikuju; tapkaroši su mu nudili karte ispod ruke pred
Matavulj, Simo - USKOK
Ta graja, odjekujući kroz uske, krivudaste ulice kotorske, razbudi i zaplaši građane, te za tinji čas prozori se načičkaše glavama i počeše ukrštati pitanja i nagađanja:
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
U Pet petlića provaljuje istrzani ritam ulice. Pesma je reka koja zahvata sve na šta naiđe, ona nosi i ostavlja, gubi i pokreće.
Lukić progovara lirski nadahnuto, sa nežnošću pesnika u kome su se združili starinski liričar i osetljivo dete. Ulice, trolejbusi, kiše, snegovi, prozori, parkovi i učionice najčešći su okviri tih, dečjih pohvalnica svetu.
Najjači je, ili bar najzanimljiviji, onamo gde iz njega progovara istinsko dete, zaljubljeno u ulice, školske učionice, roditelje.
Milićević, Vuk - Bespuće
je saznao u jednom trenu da ne može više da živi među njima; uzrujavala su ga ta nepromjenljiva lica koja redovno viđa, ulice kojima svaki dan prolazi, kao i njegova stara đačka soba, puna nereda, koja se već uživila u njega.
Gavre Đaković se diže, rukova se hladno s drugovima i iziđe na ulicu. Ulice su bile blatne i kaljave. Svijet je pažljivo prelazio s jedne strane na drugu, obilazeći lokve vode i gomile blata koje
Sredinom ulice, praveći velike korake, prolazili seljaci i seljakinje u bijelo s košarama na glavi: seljakinje s trobojkama u kosi,
i dobacivali dosjetke; žene bacale poglede, osmjehe, zagledale jedne drugima haljine i ogledale se u izlozima; sredinom ulice prolažaše jedna gomila zidarskih radnika punih kreča po odijelu i po izobličenim, rđavim šeširima, vraćajući se sa
Sremac, Stevan - PROZA
Gazda Radisav je — kako već rekosmo — držao kafanu i mehanu. Eno je na uglu ulice. Mala, čista kafana, sa četiri-pet stolova i sa verthajmovom kasom, u kojoj pored novca i hartija drži uvek gazda
Radičević, Branko - PESME
23. I tad smisli detić vrli Da se čega boljeg maši, Kad mlađano što ogrli, Da se nema šta da plaši, Te ulice sve prokasa, Na tu Lizu dok nabasa. 24.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Naša kuća beše stara, široka, suva, glomazna i zaudaraše na čađ. Sa ulice bila je ograđena visokim zidom. Kapija beše velika, stara, sa pohrđalim alkama i ispod koje se mogaše čovek provući u
— Pa nema ništa, Marijo. Sve sam poslala. Ali hajdemo, možda ćeš mi uz put što zatrebati. I one odlaze. Ulice i čaršiju zakrčile žene s korpama, jelom i pićem.
Eto na! Iz čaršije, sa ulice, dopreše glasovi pesme, zurle i bubnjevi. Iziđoh i stadoh na prag od kujne. Mesec beše nasred neba te ne beše velikih
Tvoja bašta i dvorište bejahu čisto goli. Sve što beše kod tebe: u bašti malo drveće; sa ulice oronuo zid i pokriven tuluzinom i prućem mesto crepova; na motci, pred kućom, obešena ponjava; uz zid prislonjeno
Htela bi da poleti, ali ne zna kuda? Da brojim zvezde? Da pevam?... Sa ulice se čuju glasi i bât koraka. Po neko zapeva, glas mu se prostre, razastre na sve strane i polako, dršćući, utone u ovu
I zaista Božić dolazi, ali kako? Nano moja slatka! Zora puca, dan se dani. Prangija odjekuje i potresa prozore. Sa ulice dopire oštar bât novih cipela.
Kandilo puckara. Mirišu opajani ćilimi u sobi i slama iz asurâ. Sa ulice se razabiru već glasovi. Probija modrina kroz prozore i lomi se sa svetlošću sveće u čiraku. Oblačiš me.
Još s kraja ulice skidam kapu, dobro je uguram u nedra, da mi je ne bi ko izvukao, i palim sveću. Jedva ako se proguram do porte.
Pa odlazi iza kuće, ali i tamo ne može sâm da ostane: dolaze po njega, teše ga... Onda on čak izvan ulice ide, u polje, u reku.
U tom već počne prvi mrak. Njive počinju da se gube; varoške ulice da bivaju tešnje i tamnije. Ona ubrza. Preko skrhanog mosta Odžinke ulazi u varoš. Žuri se.
Od straha ne zna ni kako pređe čaršiju, ulice i uđe na groblje. Samo zna da kad uđe na groblje i oseti iza sebe zid, kapiju grobljansku, čisto joj lakše, a još više
Kostić, Laza - PESME
A šta na to majka stara? Sa ulice trem otvara, iz ulica sa svih strana silne čete Filišćana: „Amo, deco, Samson spava! Budimo ga! Kamo sprava?
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
DOKTOR: Poznato vam je, da je u Carigradu sve u najvećem neporetku, koji (neporedak) prestolni gradovi zahtevaju; ulice su pune đubra, premda ima i šibajuće izvore. PUTNIK: Ja ću u Carigrad morati ići, molim dakle o Srbiji.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Bolje bi ti bilo da skuvaš kafu! Otišla... Pustili te tako u beli svet, na beogradske ulice, i dali ti hiljadarku da se isprovodiš namrtvo, pa si odmah iza ćoška kupila: sladoled — trista žvaku „hobi“ —
U stvari, ponekad začujem kako se neko šašavo cereka da sve pršti, okrećem se, tražim je i pronalazim na drugoj strani ulice.
Verovatno, čak i na sunčanoj strani ulice nekako oseća da sam pomalo zaljubljen u njegovu Anči, i sasvim sam siguran da me posle ogovara, a mene je tako lako
da trči Knez Mihajlovom i da se grudva kada padne prvi sneg, a iz bioskopa morate da se vraćate solo: s jedne Strane ulice vi, s druge — on!
Ma nisam savila okuku ni iza ćoška svoje ulice, a već me je zaustavio jedan veoma stari gosn Krečko Laponac, sa štapom.
GLAVA IX Jedno veoma kratko poglavlje o veoma dugoj Aninoj zaljubljenosti u tipa iz kioska na uglu njene ulice. Kada zrelo razmislim, bila sam u tog momka zaćorena još u ono vreme kada smo se tačno ispred njegovog kioska igrali
je izluđivalo kod njega bile su sive oči pantera iz zoološkog vrta, i to što uopšte nije bio cicija, kao drugi iz moje ulice.
Nije bio zaboravan kao drugi. Parkirali smo ih u Fordovom izlogu na kraju Vasine ulice. Volela sam ga zbog toga što ste nekako bili sigurni da neće zaboraviti mesto na kojem je parkirao svoja kola, ma o
im čujem one originalne tekstove: „Neočekivano lepo vreme za ovo doba godine izmamilo je desetine hiljada Beograđana na ulice i šetališta našeg glavnog grada ...
(A kod njih neverovatno, sve ulice se zovu street!) Tu me jako podsetiše na nekog mog frenda, šofera Drndu, s Kalenića pijace.
Nije bilo u redu, znala sam to, kad su mi već platili da ga zaboravljam po Londonu, ali ulice su bile tako prazne i puste u tom Karnabi-stritu da može da nosi bluzu sa razlivenim hemijskim mastilom na ivici džepa,
Kao onaj čovek iz kioska sa ugla moje ulice, na primer! Kako da poverite nešto tajanstveno i neodređeno doktoru koji deluje tako temeljno i tako zadovoljno?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Tako deda pod tovarom, u kožuhu krenu starom uzletištu, na put plavi. Kroz ulice gradske gura, sve se valja i kotura, rekao bi: mamut pravi.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Ići ćete blagim nagibom između maslinjaka i vinograda, sve do kule. Zatim možete sići bilo kojim stepenicama niz ulice. Peo sam se ipak ulicama. Kameni izlazi kuća, prastari, izlaze na same stepenice.
Jedan gospodin želi da govori sa vama. — Koliko je veliki — čujem da govore žene sa druge strane ulice. — Odakle dolazi? — pitaju poluglasno zidarevu ženu. — Samo će da prenoći ovde. Zanima se za ribe.
Bilo bi dobro da račun platim još večeras. — Ne brinite se ništa. Idem jednome kraju ulice. Ulica prelazi u put između maslinjaka i vrlo brzo dovodi do kapije zamka.
Žene su u grdnim pokretima s jedne strane ulice na drugu, spremajući se na posao. Glasovi iz njihovih grla su vrlo značajni. Ja sam u čamcu između Ostrva i Eskalone.
— Doviđenja, gospodine, čekamo vas posle večere. — Doviđenja, izići ću na vrh i posle sići. Penjem se uz strme ulice. Ne vide se lica žena i devojaka koje su u kapijama. — Dobro veče. Kako vezilje? — Izvrsno. Radile smo ceo dan.
Možete i ostati ako vam je prijatno. Sagrera će se odmah vratiti. I jato mladeži nestade grajeći. Strme ulice su odjekivale od njihovih glasova i obuće. Zatim kao da ih nije bilo do malopre, apsolutna tišina zavlada oko nas.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Počinju da mole da se svako vrati na ulice grada na ulice mračne i one svetle pa ja ih dobro znam uzvraća onaj što luta znam kuda treba bežati kad te gone
Počinju da mole da se svako vrati na ulice grada na ulice mračne i one svetle pa ja ih dobro znam uzvraća onaj što luta znam kuda treba bežati kad te gone kojim putem i
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Nego, deder, Agatone, da pođeš ti advokatu. VIDA: Reci mu da smo se mi ovde uselili kao familija; nismo mi tuđinci s ulice. SIMKA: I valjda imamo preča prava nego tetka. MIĆA: Recite mu, prijatelj-Agatone, da smo mi naslednici.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A ovako, idem u nepoznato mesto, među tuđ svet. Seljaci su pristizali u masama. Popisana kola zakrčila ulice. Na uglovima se okupili đaci i veselo razgovaraju, a trgovci zadovoljno trljaju ruke. Na stanici žagor.
Izgleda kao da će sad na juriš, onako umorni i prašnjavi. Iz jedne bočne ulice žurno iziđe mitraljeski vod, i vojnici kažu da je neprijatelj tu ispred sela, a oni sada menjaju položaj.
— i pođe s konjem na njih, te se oni razbegoše. Tada nam vojnici objasniše. Prolazili smo kroz selo i iz jedne bočne ulice isterali pešaci vepra na glavni put, kojim je baš tada prolazila četvrta baterija. Sada četvrtaci preduzeli gonjenje.
Isturili smo im prestonicu pod nos, a ne mogu ni prstom da je dirnu... Suton je. Ulice mračne, prozori neosvetljeni. Pred jednom kućom ugledasmo veselu grupu ljudi i žena.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
GINA: Dodaj mi nešto teško, tako da ne moram da je udaram dvaput! (Sa desne strane, sa ulice, dolaze Dara i Tomanija) DARA: Gino, smiri se, znamo kako ti je! GINA: Otkud ti znaš kako mi je?
Od dolaska Dare i Tomanije, na verandu je izašao i Vasilije. Tokom sledećeg Dropčevog monologa, sa ulice će doći i Filip. Produžiće do hrastovog stola, i tu će ostati do kraja scene. Glumci bez reči posmatraju ceo prizor.
I znam šta govorim! GINA: Pa, ako vladaš, zašto se onda drogiraš tom rakištinom? (Sa ulice dolazi Milun) MILUN: Čuo sam da ovde stanuju glumci! SIMKA: Stanuju, privremeno.
Sve jači vetar. Zatamnjenje.) IX SLIKA IZNOŠENjE LEŠEVA (Kasno veče. Ugao dve ulice, u kojima se vide APOTEKA, BIOSKOP „LUKSOR”, KNjIŽARA DEBELjEVIĆ.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Nek se oni vrte kao šaren vrt, ko će nam zabranit da volimo smrt. Ulice su nam deca i druzi, neće naš stid u čedu da puzi. Nije za život tvoj pogled ohol, nego za slast i san i bol.
More, i ja ostajem tužan ipak svake zore. I ostavlja me zagledanog u bezdane vode. NA ULICI Kad svetiljke sinu i ulice pođu u visinu, u tami stojim ja. Na svemu što prođe moj osmeh zasija.
Žene prolaze i oblike gube, smeše se, pa mi priđu da me ljube, a ja im novu senku dam. I dok tiho zamagli noć, ulice pune seni, ja imam neba bezgraničnu moć, svi boli sveta skupe se u meni.
Da l noć na tebe svile prospe? Jesi li se digla među gospe? Gde si sada Ti? Voliš li još noću ulice, kad bludnice i fenjeri stoje pokisli? A rage mokre parove vuku, u kolima, ko u mrtvačkom sanduku, što škripi.
Kažeš li nekad, iznenada, u dobrom društvu, još i sada, na čijoj strani si? O, da l se sećaš kako smo išli, sve ulice noću obišli, po kiši? Sećaš li se, noćne su nam tice i lopovi, i bludnice, bili nevini.
na ispitu arheologije, Vulić kao predsednik, smešeći se, pita me: „Pod kakvim su se uglom sekle, gospodine Crnjanski, ulice, u šestom sloju Troje?“ Te mržnje staraca prema omladini ponavljaju se u svakoj generaciji.
Vidim sebe pred vratima kuća gde sam stanovao; pred kućama u koje sam se vraćao zorom. Evo jedne ulice, gde su se gužvale rulje pijanih, pobunjenih vojnika. I veseo sam. Zalazim u jednu malu ulicu.
Osećam nešto belo, vitko, suzno, kako odlazi od mene; belo kao rosa vodoskoka kad vetar duhne. Na kraju ulice praznina, praznina; nad krovovima, mokra brda i šume i nebo. Sve je tako zamršeno.
Tu su prošle hiljade naših sudbina. Klečali smo i plakali smo. Ostale su samo tuđe, bezbojne, mračne ulice. Mrtve kuće. Kako se sve svrši! Kad sam stigao kući, bila je ponoć; nisam mogao da zaspim; čitao sam.
Da, istina je što novine donose – imaju nov tip topovske cevi, i nov tip krilatice. Ali su im bolnice sjajne, ulice čiste, železnice prepune i tačne. A žene rade. Jedino je damama svejedno. One neizrečno preziru politiku.
Ledeno, zvezdano nebo umirilo je, polako, sve uokolo, ulice, kuće, i oblake. Bilo je oko ponoći. Kad ovo pismo, dobijete, biće proleće tamo oko vas, svejedno je, dakle, šta vam
Celu noć, dok smo jurili kroz Bretanju, pljuštala je kiša. Blato, neko užasno, crno blato izmazalo je sve kuće, ulice, i sve pristanište; samo su po krovovima, nad gradom, stresali se osunčani, crveni i žuti, oprani crepovi.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
podne primao sam čestitanja od najotmenijih građana; a doveče će mog konja provesti oko devet časova s bakljadama kroz ulice, i zatim će biti igranka u prvom hotelu, gde imaju pristupa naj otmeniji građani.
“ Dugo je trajalo dok se svi ti obredi izvršiše, a kad se dođe kraju, zasvira muzika kroz sve ulice, a svet je šetao gore-dole uveličavajući time svečanost.
Kad se sve to bez opasnosti izvede, onda će nekoliko četa, sa zastavom, promarširati pobedonosno kroz ulice, uz gromke ratoborne zvuke muzike, a vojnici moraju koračati oštro, tako da im se pri svakom koraku ljušne mozak u
Uostalom, tražim da mi u roku od pet dana date satisfakciju, inače ću Vas, gospodine, prebiti kao mačku, nasred ulice, ili gde Vas nađem.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Prošao je čitav decenijum. Božić je. Studena košava nanosi čitavo more snežnih oblaka, koji zanose i zasiplju ulice, drva, kuće — sve...
Nasred ulice stane, otvori knjigu i — lupi se po glavi. — Stilihon je Vandalin, ali je rimski vojskovođa!... I opet pitanje: »kako
Eto, na primer — kaldrma. Ne znamo ko je prvi popločao naše ulice, ali ni naši dedovi, pa ni mi ne izmenismo ni jednog kamena na njima. Istina, jesmo se ponekad i šalili tim.
Razmisli se, pa pođi napred!...« Mi se ovim predlozima svagda slatko smejemo, ali nam i ulice ostadoše kakve su i bile. Kako s kaldrmom, tako je išlo i u svemu ostalom.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
(Oni se i dale prepiru, sve dok se zavesa potpuno ne spusti.) ČIN DRUGI Druga soba (s ulice). U dnu dva prozora. Levo vrata koja su zatvorena i pred koja je postavljen visok orman, a desno dvoja vrata.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Prođeš samo ulicom, a ono čuješ gde se preko ulice, preko tebe, prepiru. Pogledaš na jednu stranu da vidiš, otkuda dolazi glas, a ono vidiš gde je jedna na jednoj a
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Možda ta ni hleba kupiti nije znala! A šta ako ju je neka rđava žena ukrala?! U neko crno doba, na kraju ulice, Planu boja poznate haljinice: — Evo Cice!
Fenjer mrzi sijalice koje bezdušno sjaje U ponoć, kad milicioneru dojade puste ulice. Šta prezire gomila čistača, kad ujutru gega Sa sanducima pod miškom, ko laste kad se sele?
ŽITIJE VESELOG DIMITRIJA Na kraju ulice najzabitije Živi Veseli Dimitrije: On nema zanimanja, niti je Prijavljen kod opštine i policije.
POSLOVI GODINE NEDELjA U MALOJ ULICI Ko buket klikera trešnja zrela Tamo, na kraju moje ulice Na ogradu je nisku sela, Od mlakog sunca sija joj lice Pa je ustreptala kao strela, Ko topla jara na kraju sela,
PRVI PROLEĆNI DAN Planuo nedeljni dan. Ulice — pune sveta. Sunce zaključalo stan I izišlo da šeta. KAKO U EVROPU DOLAZI PROLEĆE Po Evropi Sneg se
A ti, koji sve znaš o Singidunumu, Pogledaj, malo, na ulice vrveće! Ako zidari od drveta ne vide šumu, Ti, od šume, ne vidiš drveće...
Tamo hoću da živim, ništa bolje ne tražim, Tamo, gde se ulice zovu po ljudima nevažnim, Gde dvojica, opkoračivši klupu, i zadržana daha Od podneva do večeri igraju partiju šaha,
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
), pa je nose proz gradske ulice usred podne tamo i ovamo. Ne boje se česti ni poštenju, tek da steku da se kami rane.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Iz komšiluka čulo se takođe spremanje za sutrašnji dan: tresenje ćilimova, ponjava, lupa i ribanje tepsija i sahana. Sa ulice dopirao je bat koraka.
Ali opet svakog se časa zaustavlja: ili da skloni koje malo dete sa sredine ulice, da ga ne bi koji konj ili tovar pregazio, ili da kome odgovori na pozdrav.
A zaista, više njihove ulice, kroz kapidžike, iz sporednih ulica, gde nema meteža, već se čuje kako idu žene, starke i sluge ka groblju.
A sve one ili iza nje ili oko nje stupaju u društvu. Eno i tetka joj, Simka, čija je kuća odmah na ćošku do druge ulice, crnomanjasta, suva, koja je odavna ostala udovica i večito ide po sudovima parničeći se sa seljacima, nikako ne mogući
crkvom, sahat-kulom, pazarom, brdima, vinogradima, i dok se sa tog njinog gornjeg sprata sve ovo moglo da vidi, dotle sa ulice, zbog one njihne velike dvokrilne kapije, nikad se nije mogla cela kuća videti.
naglo da rastu i rasturuju se na sve strane po varoši kao poslednji put; i kad do nje ovamo u sobu poče da dopire iz ulice bat koraka, glasni razgovori; i kada mati, videći i sama odozgo, iz sobe, kako se oko crkve izlazeći iz nje, crni svet
Zato se | kao ispravi u sedlu, odupre o uzengije. Ali alat, gotovo trkom izišavši iz ulice i stavši ispred kapije, od radosti zarza.
To, uvijeno u bošči, ponese sobom baba Simka. Ispraćene i odgledane sa njihne kapije čak do na kraj ulice, ušle su u onu usku, krivu ulicu, koja je, vodom izlokana, bila navek puna kamenja, te se nije moglo da ide u gomili,
A što se više približavala kraju ulice, prilazila samoj crkvi, sveta, gužve sve je više bivalo, sve se više oko nje stešnjavalo, crnelo.
ni da se alat osedla, ni Arsa da mu čizme donese, na golog alata usede i usred dana, na zaprepašćenje čaršije i ulice kroz koju prolete, odjuri put njihovoga hana na granici.
Pandurović, Sima - PESME
Danas, ti si tužan i ostavljen skoro. I ulice tvoje, i tvrđava stara Puste su, i njima odjekuju sporo Još samo teški koraci varvara...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
A kroz vazduh, kroz gustu maglu, što napunila bješe uske, krivuljaste ulice kotorske razlijegala se drevnjava i plač žena i djece. „Šta je, ma šta je!“ „Ama nešto jes, nešto mora biti!
nekijem dućanima pozatvaraše se već, jer trgovci, većinom pravoslavni, hitahu doma k djeci; gradski čistibaše metijahu ulice; psi i dokonjaci izmišljaše da se nasunčaju. „Jesi li se prepao jutros? Šta si pomislio da će biti!?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Rukavica) 320 — Koja je batina najteža? (Prosjačka) 321 — Koja kuća nema pi komšija ni ulice, a puna je sveta? (Lađa na moru) 322 — Koja sveća više gori: voštana ili lojana?
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Mnogo mu se „prikovođana“ javi, ali on ne htje jednoga od njih da zapita gdje je manastir. Kad stiže na kraj ulice gdje bijahu najveći dućani, gdje ga s prozora gledaše njeka mlađa gospođa, Bakonja pritegnu vođice, te mu „bilac“ poče
On se sjeti što mu je Srdar pričao o tome mjestu i pomisli: „Kuda će me đavo naniti, ovuda!“ Najzad izađe iz ulice, pa naiđe na rupčage pune đubra i na smetlišta.
Odjednom Bakonja se trže i ustavi. Sredinom ulice iđahu: Controna, Vrljoka i Bakrica. Bakonja se prepade da nije za njima pristao Kenjo.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Aćim shvati i seti se kad je poleđenom prtinom puste, u luk savijene ulice išao zanesen kao mesečar, ne odgovarajući na pozdrave opančara i dućandžija.
iz kafane i, po mutnoj mesečini, klecajući, pošao niz ulicu, a fijakeristi su vikali i psovali što ide sredinom ulice. Možda je u nekom od njih i Vukašin? Skrenuo je i pošao niz strmu ulicu s jednim fenjerom.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Đisara je bila u pravu! Još divlje guske nisu ni krenule na jug, a gradom je zavladala bolest. Čitave su ulice izumirale. Jedino je mržnja bila živa. Rogati i repati mrzeli su jedni druge, a. još više one bez rogova i repova.
TATAGINA DECA Na samom okrajku grada, tamo gde ulice prelaze u njive, pa u svetlu dubinu neba, u kućerku prignutom do zemlje živela je starica zvana Tataga.
Niko joj ni godine ni pravo ime nije znao. A i čemu bi? Sva deca iz ulice, kao nekada njihovi očevi i dedovi, trčala su za njom, vičući: — Tataga! Tataga! Da li ih je primećivala? Ko zna.
večeri, kada je sneg na zemlji sjajan i škripav, na zapadnom rubu neba, iznad same Tatagine kuće, deca iz Tatagine ulice viđaju zbijeno jato raznobojnih zvezda i jednu krupniju kako se penje uvis.
Obe su iste boje i veličine, ali jedna iskri od radosti, dok druga plačno žmirka. Dečaci iz Ulice kestenova tada podižu pogled ka nebu, uzvikujući: — Gle Plačka i Smejačka!
Svi stražari naoružani su puškama, a ulice popločane glatkim zelenim kamenom! — Šta sada? — zagrcnu se car Peletin. — Zaista, šta? — uzdahnu Peletinka.
— Videla sam ga! — prošaputa sunčeva zraka poverljivo, naslonivši se dečaku na obraz. — Kad su đubretari polili ulice, mali voz izleteo je kroz prozor i spustio se na šine velikog voza u dolini.
Nad gradom se već hvatao suton. Sive i hladne, u hladnom nebu samotno su ćutale gradske kule, ali u dubini ulice još su se sudarali prolaznici. Pažljivo i polako on potraži svoju kulu i zaustavi se načas.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Nekada, u staro vreme, tako se nazivala ona četvrt Beograda ispod današnje Ulice cara Dušana koja je, krajem XVІІІ i početkom XIX veka, bila naseljena pretežno nesrpskim življem: Turcima, Grcima,
Od početka ovog stoleća naziv Dorćol proširio se na sve ulice na dunavskoj padini od Kalemegdana do Francuske i od Vasine do obale.
Ponekad je žitelje ove ulice pred zoru, znala da probudi neka vrlo arhaična, sleđena tišina, i u danu koji bi nailazio oživljavale su priče, ko zna
Ova neistorijska sećanja koja su, prave more, povremeno obuzimale žitelje Pozorišne ulice, kao da su nešto izbledela u deceniji pred Prvi svetski rat, toliko dramatičnoj da je osećanje neposredne sadašnjosti
Ista je vojska (da li ista?) prolazila, desetkovana, i u povlačenju, a po kaldrmi Pozorišne ulice, kao i nekad, u vreme Kočine krajine po palisadu šanca, udarale su austrijske granate. Istina, ove iz 1914.
I tako, nevidljiv jaše Gospodar Jevrem pored Bajrakli-džamije. Dugo stoji na uglu svoje i Ulice Sedmog jula: automobili lete niz padinu, ka Dunavu, u kolonama, preko kolovoza od crnog sunca, a Gospodar Jevrem i
Na uglu Kapetan-Mišine ulice uvek ga cpeće ista nedoumica: da li je Kapetan-Miši već zaboravio, ili nije, to što je ovaj, gotovo odmah posle
Uspeo je, i u tome. Kad je otišao, bila je 1839. godina. Zagledan, na uglu svoje i Kapetan-Mišine ulice, u nebesa, Gospodar Jevrem mora da prizna, i sad sklon istini, da je njegovo, Jevremovo, povlačenje sa vlasti, tri
Jevrem protrlja obraz (malo ga je, ipak, ošinuo taj skovitlani vek), vrati se, uzjaše konja i polako stigne do Francuske ulice.
Ispod sadašnje Jevremove ulice, ispod raskrsnice svetlosti kod Dositejeve Velike škole, nije ni bilo ulica, samo kuće, uglavnom turske a bezaz– lene
rabatne, prizemne kuće Velislava Vulovića, onog predsednika beogradske opštine koji je dao da se, 1909, popločaju ulice na padini prema Dušanovoj.
Kao dečak, satima je švrljao glavnom, Dubrovačkom čaršijom (sada je to deo Ulice Sedmog jula, od Knez-Mihailove Do Jugovićeve) pored načičkanih, tesnih, drvenih dućančića: slušao je reči i rečenice
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Strašću i slašću mirišu joj usta; Opija, pali njena pjesma pusta. Gomile jure, hude, pjane, plahe, Pomamno za njom, i ulice zvone Od pjesme, cike, i od strasti bone... Ah, - euhoe, Bacche, Bacche, Bacche! M.
Popa, Vasko - KORA
mu prste kreše Živi od pustolovina Svojih nedostižnih korena I od divnih uspomena Na iznenadne noći Kad nestane iz ulice Ko zna kuda ide U šumi bi se izgubio Ali se uvek pred zoru U drvored na svoje mesto vrati PU3AVICA Najnežnija
da nije Vrbe ne bi nikad Nežne preko praga prešle Ruku tvojih da nije Sunce ne bi nikad U snu našem prenoćilo 15 Ulice tvojih pogleda Nemaju kraja Laste iz tvojih zenica Na jug se ne sele Sa jasika u grudima tvojim Lišće ne opada Na
hodamo 23 Bez tvojih pogleda reka sam Koju su napustile obale Vetar me za ruku vodi Tvoje ruke odsekao je suton Bele ulice preda mnom beže I prsti se klone moga čela Na kome se svet zapalio Reči su mi u travu zarasle Tišina ti je raznela
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Zatekoše varoške ulice zasute staklom porazlupanih prozora i zakrčene ruševinama zgrada iz kojih su iskopavani leševi poginulih stanara.
Kad ih pogledam, čini mi se da sam zalutao u svet iz „Hiljade i jedne noći“. Put me vodi kroz uske ćoškaste i strme ulice na uzvišicu varoši.
Idem do njega. Na kraju ove široke ulice leži kraljevski dvorac, a njegovi perivoji spuštaju se nadole, do same obale Taja.
Videh kako car, držeći uzengije konja, pomože papi da uzjaši, da bi, koračajući peške pored njega, papu proveo kroz ulice oko Markove pijace, prepunjene svetom. Beše to prizor koji se ne može zaboraviti. Svetina je plakala od radosti“.
U odmerenom otstojanju koraknuh za njim. Na prvom uglu skrenusmo iz glavne ulice na desno i pođosmo kroz strme ulice na dole, dok dole, u ravnici, ne stigosmo u jevrejsku mahalu.
U odmerenom otstojanju koraknuh za njim. Na prvom uglu skrenusmo iz glavne ulice na desno i pođosmo kroz strme ulice na dole, dok dole, u ravnici, ne stigosmo u jevrejsku mahalu.
stari carski dvor i razne stare trgove varoši koji su samo neznatno izmenili svoj izgled, pratim pogledom uske ulice koje su isprekrštale varoš uzduž i popreko, a svugde se osećam kao kod svoje kuće.
Na praznik Tjelova prodefiluje kroz ulice varoši sva ta crna vojska, sa carskim dvorom na čelu“. „Video sam pre nekoliko godina svojim očima tu veličanstvenu
Ona mi reče da je čekam posle sedam sati uveče na uglu Žakenove ulice i Vidnergirtla. davno pre ugovorenog časa pođoh Vidnergirtlom i zaustavih se na uglu Žakenove ulice koju lako pronađoh.
davno pre ugovorenog časa pođoh Vidnergirtlom i zaustavih se na uglu Žakenove ulice koju lako pronađoh. Tu sam moju lepoticu nestrpljivo očekivao i besprestanka bacao pogled na onu uličnu tablicu da bih
Plaha kiša taman je isprala blatnjave ulice starog Pariza na veliku radost varoških vrabaca; oni se veselo kupaju u baricama koje se stvoriše u rupčagama neravne
Ona mi prijateljski stisnu ruku. „Vizija giljotine prati me dan i noć“. Onda poče tiho da jeca. Sa ulice dopiru do nas zvuci muzike. Ona mi je dobro poznata.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
će baš tuda, sve se nešto izmešalo, zgužvalo, ispremetalo na tom mestu gde se onako isto šumno kretao i bučao život ulice.
— E pa dobro, pričaj mi šta znaš. — Ništa, gospodine. Onda je onaj čovek, na samom uglu ulice, hitrim i vičnim jednim gestom namakao onu kružnu žicu o vrat strašno zbunjenoj životinji, pa je nekako trijumfalno
I sa livada je pirila mirisna svežina, i svileni vazduh je podrhtavao. Izišao sam da šetam; ulice su još prazne. Sve kuće poznajem, ali ljude, bogami, ne znam. Idem pravo dedinoj kući.
I nisam dugo ni čekao zaista, a on se pojavi iz jedne sporedne ulice poguren na svom sedištu tako starog, rasklimatanog i propalog fijakera da sam pomislio kako on ni do kafane ne može
A prestoničke su ulice, uveliko, vrvile od svetine, koja je, uprkos sunčane žege, žurila te da trotoare, prozore, drveće i druge razne vidike
Dakle, obično leti, praznikom poslepodne, tu pred kućicom u koju se i kroz prozor sa ulice moglo ukoračiti, ispod široko razgranate lipe, iznela bi ona slatko i hladne bunarske vode, a on bi joj, pušeći,
I savijen, poguren, kriveći se, stigao jedva na sredinu ulice, zasipan sve hitrijim udarcima, zaglušen burnim klicanjem.
I tu, nasred ulice, raširenih ruku, raskrečen, razbarušen, iskrivljen, kao strašilo ptica usred njive pokrivene snegom, zastao je.
Na licu mu se čitao čemer u duši, najveća dubina ljudskoga bola. On korača, a vri oko njega šum ulice. Utom, iznenada, sasvim neočekivano, podiže glavu, raširi oči.
KOLETA OD ROZENA Sprovod veoma svečan, koji je privlačio pažnju svih prolaznika, kretao se službeno i polako sve do ulice Grobljanske. Tu, od početka njenoga, prvo su nosioci krsta i koljiva, bez dogovora, ubrzali korake.
A od polovine Grobljanske ulice, i prilazeći groblju, povorka se tako ubrzano kretala, da su i ljudi i žene prosto potrčkivali, iz bojazni da ih ne
Jednoga dana dođe kod moga advokata jedan trgovčić iz Vasine ulice i predstavi mu: da kod opštinskog suda ima jedan spor, pa bi želeo da ga on na ročištu zastupa.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
prosjaka na uglu, zatreperio u krošnji bagrema, pa naglo preskočio, zagnao se u mračnu hladovitu dubinu konobe preko ulice, zalepršao u ogledalima brijačnice, zaigrao na stoliću starog časovničara što s lupom na oku pažljivo čačka među
Jedan je bio osvijetljen slabom svjetlošću ispod zelenog abažura. Mjesečina je obasjavala tu stranu ulice. Zaklonio sam se u sjenu kapije preko puta.
I u tom beskonačnom lutanju opet je dočekivao večer, kružio u sve širim krugovima, zahvatao sve udaljenije i zabitnije ulice, gdje su prolaznici rijetki i gdje zelenkasto škilje plinske lampe.
Naši koraci uveličano su odjekivali o pločnik puste ulice. S ugla sam bacio pogled na Egidijev kućerak i mahnuo rukom baki na prozoru.
Bubuljičavi, pogureni, loše odjeveni mladunac koji se vuče prikrajkom ulice pun hemunga i latentnih grdno ljubavničkih aspiracija, podoban je da, za jedan čudotvorni krem protiv prištića, za
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— do ušiju mu dopre zvrjanje kočija od one strane, na kojoj beše prozor. — »Dakle to su one apsane sa ulice, a ova moja, to je ona na uglu, jer samo je taj jedan prozor zazidan više od polovine.
Pogledavši na ulicu on se počeša po glavi, zevnu dobro i obrte se Radisavu, koji još stajaše pred vratima sa ulice. — Ma viđider, Rade, ’vamo pod prozorima. Nešto mi se noćas jednako pričinjavaše neka lupnjava. — A-a-a-a...
A Đurica, pretrčavši s Vujom (ostali pomagači raziđoše se na razne strane) preko ulice i potoka, dohvati se šume, pa se u njoj oseti onako isto, kao riba kad se sa vrela peska vrati u vodu...
Stanovnici su ove ulice mahom oni tipski i Beograđanima dobro poznati zemljoradnici Palilulci, ili vredni i siromašni Vojvođani, koji se, svi
Šta se to vere noću po žitkoj teštavoj masi nepopločane ulice ?... Ni najbolje mačje oko ništa ne vidi, ali uho jasno razlikuje da se s mukom provlače tude dve noge čovečje,
Oboje su promenili nošnju; udesili su da se odelom ne razlikuju od stanovnika svoje ulice. Đurica je, preko glomaznih vojničkih cokula, nosio one široke suknene čakšire koje nose Palilulci, a na leđima je
Stanka je, kao i sve žene iz te ulice, nosila haline od neke zagasite vunene tkanine. — Čudo se nisi opet napio? — reče ona, osmehnuvši se jetko.
zavejanih snegom; grči se pod natiscima hladna vetra, koji skida s krovova snežnu prašinu i zasiplje njome drugu stranu ulice. Pažljivo i oprezno korača momak, bojeći se i prezajući od svakoga zvuka, od svake ljudske pojave na ulici.
Mračna i vlažna noć navukla se na ovo mestance, zaogrnula svojim neprobojnim pokrivalom kuće i ulice, pritisla samu zemlju, pa stoji tako nepokretna n sumorna, kao da se i ne misli nikad dizati sa grešne zemlje....
sa njega pravo u potok, pa u šumu... — A ova kuća nije sa ulice? — Ne, more. Tamo je napred magaza đe ja smještam moju robu, a kuća je, vidiš, do samoga potoka. Zgoda!...
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Nijedan prorok nije izustio veću istinu. Na uglu Brodvej i Bauling Grin ulice nalazio se stari Stivensonov hotel, bela zgrada sa zelenim roletnama na prozorima.
i ugledao nešto nalik na uznemirenu košnicu, što se zvalo Brodvej, sa hiljadama telegrafskih žica razapetih preko ove ulice kao paukova mreža razapeta između mromnih zgrada, bio sam zastrašen i u čudu sam se pitao šta sve to znači.
Pensilvanska železnica od Baltimora do Njujorka dovela me je do feribota koji me je prevezao do Vest Strit ulice. Tamo sam našao jedan mali hotel koji je držao neki Nemac iz Frizlenda.
Nemac, pekar iz Gerk Strit ulice, nije bio bi prijatan ni gostoljubiv, kao što je to bio prvi put. Kristijan me je ubeđivao da sam ispekao molerski i
više od moje rečitosti na njih je imala uticaja činjenica da je mlad i preduzimljiv moler prinuđen da unosi ugalj sa ulice u podrum po ceni od pedeset centi za tonu. Moj metod je bio uspešan.
Unošenje uglja sa ulice u podrume i čišćenje ulica od snega za vreme zime, koje nikad neću zaboraviti, bilo je zdrav i prijatan posao, ali ne
Džim me, šaleći se, predstavi kao đaka koji je doperjao iz Prinstona do ulice Kortland i koji preko dana brzo uči sve poslove u industriji dvopeka, a uveče guta svu mudrost u Kuperovoj uniji.
bi s krova Tvornice odjekivale arije “Gloria in ekscelsis deo” i ”Ave Marija” i gubile se u noći između praznih zgrada ulice Kortland, koje su samo danju živele.
Jednog dana, mesto Džejn, ja je nazovem ”Minehaha” iz ulice Kortland. - Minehaha, voda koja se grohotom smeje! - uzviknu Bilharc, gde si pronašao to ime, ti kukče iz ložionice?!
Jednog podneva, za vreme pauze, pođe mi za rukom da ga dovedem do ugla Kortland ulice i Brodveja, nadajući se da tu sretnemo jednog veoma poznatog čoveka koga sam ovde ranije nekoliko puta sretao i
”. On je tada bio urednik lista ”Ivning Post”, čije se uredništvo nalazilo na Brodveju, nedaleko od Kortland ulice. Kada ga pokazah Bilhercu, njemu zastade dah i, gledajući ovog velikog pesnika, reče: “Ovo je jedini čovek u ovoj
Pomislih u sebi, kako bi malo češći ovakvi sastanci poslovenčili sav američki živalj u blizini Prins ulice. Tada sam mnogo razmišljao o ovom dodiru dve vrlo različite civilizacije, pa o tome i danas razmišljam.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Trgom se odnekud vuče starica; uljegne u otvoreni dućan navrh ulice i iz njega se vrati s kupljenim hlebom u ruci. Uto dvojica mladih varošana iznenada pristupe Zagorcima.
Međutim sasvim je zanoćilo. Iz okolnih kuća razasiplje se ređa i slabija svetlost. Ulice omrtvile i opustile; rekao bi nigde ni žive duše: mogao bi celu varoš orobiti, a da nikoga ne susreteš...
Ono šušti i kotrlja se dok se negde u zaklonicu ne uvuče i smiri. Iz obližnje uske ulice, sa visoka, pronosi se noćnim vazduhom i razabire detinji plač, pun prkosa i ljutine.
Putem im je pri duši sve tješnje, a kad uđoše u grad, u tijesne ulice, gdje nigda sunce ne grije i gdje se tjeskoba usred podne osjeća, čisto se rastužiše — zla slutnja poče se javljati.
Slušali su s ulice koračaje čeljadi i viku dječurlije, gledali su u zraku svjetlosti što je odnekuda odozgo dolazila i zahvaćala komad
da im je hladnije no obično i čuju na mahove huku vjetra i šuštanje kartušine i drugoga smeća što ga udar vjetra sa ulice diže i u zidove zamijeće, znadu da gore, u njihovim krševima, zavija čisti sjever.
gospođa, vukući se lijeno iz kuhinje, zastade kod prozora i gleda kroz staklo dolje, u blato i kaljuže slabo pokaldrmljene ulice. Cvijeta dovrši posao, pođe u kuhinju da stakne, a, povrativši se, prostre na trpezu i smješta posuđe za objed.
U tome sluša žamor s ulice i gleda djecu koja potrčavaju pored vrata i učini joj se da bi valjalo da bude i ona vesela, jer su joj se želje
Devojka časom prekine niz misli i zaboravi na se. S ulice čuje se snažni ljudski hod: pomisli da vojnici marširaj u, pa i nehotice osluškuje, dok za kuću zaminuše.
Na kraju grada, s jedne i s druge strane ulice, iz krčme sluša pjesmu, a ondje gdje su crveni zastori na vratima spušteni veselo svira neko u harmoniku i vidi se na
A kiša jednako pada i otiče niz jaruge. U drijemanju od slabosti sluša odnekuda iz druge ulice udaranje u harmoniku, pjevanje i cijukanje.
Pa slatki osjećaji, doneseni s polja, kroz tijesne ulice, postupice se stišavaju, dok se ne slegoše i postaše u njenoj duši kao klica u zrnu, iščekujući svjetlost i toplinu da
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Ali se zato prvi put pojavljuju ulice i okolni predeli pesnikovog grada: Raziđu se tako u plavilo ulice drage Beograda, I bregovi što su oko njega, i šume
Ali se zato prvi put pojavljuju ulice i okolni predeli pesnikovog grada: Raziđu se tako u plavilo ulice drage Beograda, I bregovi što su oko njega, i šume što su k zapadu još dalje, Svim tim jedna ljubav za rasticanjem
Kao što se vidi, ulice i predeli ne iskrsavaju u času povratka, radosnog susreta s rodnim gradom, nego u času njegovog „rasticanja“.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Samo, deluje sablasno. Jer su sobe i kuće prazne a mračne; dvorišta su takođe bez ljudi, pusta su kao i ulice; drveće je usahlo, a i bilje u bašti.
Ići sredinom čaršije ili ulice, a ne uza zid, sasvim je sitna, možda i beznačajna pojedinost. Nije, međutim, tako kod Stankovića.
195 Što je za nas stvar individualnog izbora, da li ćemo ići više uza zid ili sredinom ulice, to za Stankovićeve likove podleže jednoj lako prepoznatljivoj sociokulturnoj normi.
Tako i Zlati, kao udovici, nije bilo dopušteno da ide sredinom ulice u varoši: „Kada ide čaršijom, nikako da ne sme sredinom već samo jednom stranom, i to sve uza zid”.
“199 Tajanstvenost se pojačava kad se sa ulice uđe u dvorište: opet je sve čisto, uredno, čak je i unutra, u kući, kuhinji, sve na svome mestu i mirno je.
Stankovićevih likova prostor nije jednolik: on se jače oseća, postaje „zgnusnutiji”, „aktivniji” naročito kad se sa ulice uđe u dvorište, pa iz dvorišta u unutrašnjost kuće. I to ne iznenađuje; može se, štaviše, unapred znati i predvideti.
recimo, to što se iz gornjih soba, sa gornjih prozora kuće pogled široko pruža po varoši, pa i van nje, ali se spolja, sa ulice, sama kuća ili uopšte ne vidi ili se samo malim delom vidi. Kao što je poznato, uostalom, kuće su tako i bile građene.
crkvom, sahat-kulom, pazarom, brdima, vinogradima, i dok se sa tog njinog gornjeg sprata sve ovo moglo da vidi, dotle sa ulice, zbog one njihne velike dvokrilne kapije, nikad se nije mogla cela kuća videti”.
206 Što je mnogo zanimljivije, taj tipičan pogled koji se iznutra (iz kuće) slobodno pruža ali je spolja (sa ulice) zaprečen nije u Nečistoj krvi samo opisan nego je, štaviše, i srećno uključen u naraciju: zajedno sa Sofkom , nama
naseobinu pored Dunava: „Iz boja, pri prelasku Rajne, sećao se samo nasukanja čamaca; iz bitke kod Caberna, samo jedne ulice.
Krakov, Stanislav - KRILA
Brkovi su mu tužno pali. Malo dete je vršljalo na bunjištu. Mija se uputio ka kmetovoj kući. Nasred ulice odjednom zazviždaše meci. Puške zapraštaše kao pomamljene povrh sela. Sa dve strane mitraljezi zaklepetaše.
Na Krfu su pili zajedno pod arkadama, kod Gambrinusa. Potom ih je jedan dečak vodio u uske i mračne ulice. Poslednji put se našli kod Viktorije. I sada se Bora nije mnogo začudio. — Gle, Mije... a šta? ranjen... kod Bitolja?..
Petrović, Rastko - AFRIKA
Glavobolja. Vraćam se na brod da se malo odmorim pa la ponovo iziđem. Idem u crnačke ulice, čije su kuće kao u našoj Paliluli, jednospratne, okrečene i sa dubokim dvorištima po kojima gamiže svet crne dece i
planina, iz one iste crvene zemlje, mestimično krvave, mestimično tamne i zarđale, od koje su i njene široke zasađene ulice, i sve ovdašnje Tlo Afrike. Varoš je jedna od najstarijih afrikansko–evropskih varoši; neke su kuće još iz XVIII veka.
kojima se silazi do kratkih molova podignutih na koljima, prekriljene šarenim gomilama crnaca, isto kao i crvene ulice što strmo silaze između šumovitih bregova.
Svaki njin pokret predstavlja jednu harmoniju. Njine reči odleću u tiho nebo kao ptice. Sve su ulice pune crnih šetača, sanjalački nasmešenih.
Grupe koje igraju tombole i grupe oko crnih frizerki koje nasred ulice, sedeći na asurama, čekaju mlade žene. Češljanje traje ceo dan a frizura će trajati i više meseci.
Češljanje traje ceo dan a frizura će trajati i više meseci. Grupa oko berbera koji nasred ulice briju glave ljudima. Dva-tri sasvim bela crnca (albinosa), crveni, izboreni, kao skuvani, jezivi, omrznuti od svojih
asure, na grdnim razbojima; kako se u podrumima, na slami, kao u štalama, mesi hleb, i kako dečaci čak do nasred ulice drže konce, čije krajeve pamudžije prošivaj u kroz jeleke i anterije; ili kako se kuju babuše.
Kroz čaršiju pokrivenu zelenim venjacima; uz brdo, kroz ulice prepune sveta, magarića, biciklista i dece. Nikada kraja.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
VI Aleksinac, 8 avgusta u nedelju, 1876 god. Jutros je sve mirno; izađem u varoš. Ulice se zagušile od silnoga sveta, sve ti to nekud hita, odlazi, dolazi, viče, peva, protestuje.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Za njima se sruči čitava reka od kamenja, gotovo do sredine ulice. Kapetanu „Fikusu“ trese se podvaljak od smeha. Smeju se i devojke. A i onaj dečak koji prodaje kikiriki.
„Da“ — potvrdi ona. — Gde je vaš stan? Rekla mi je ime jedne ulice. Bog sveti zna gde je... Tada sam je prvi put zagledao malo bolje... Imala je interesantnu glavicu.
Došao je najzad i moj prijatelj, te sedosmo u kola. Kada smo izišli iz glavne ulice, njih dvoje držali su se za ruke, kao da su stari poznanici.
Sa krajnjeg juga Evrope, gde je sunce bleštalo, našao sam se najednom u svežem alpinskom mestu. Ulice su bile pokrivene lakim slojem suvoga snega, i automobili su u prolazu dizali sneg kao kakvu prašinu.
A uslužno će ustati kad ugleda stranca... Poznanici iz palanke dovikivali se preko ulice, ili svraćali pred kafanu čiji su stolovi zakrčili polovinu ulice. Šofer je očajno trubio i zaustavljao auto.
Poznanici iz palanke dovikivali se preko ulice, ili svraćali pred kafanu čiji su stolovi zakrčili polovinu ulice. Šofer je očajno trubio i zaustavljao auto.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Ovaj svijet, što promiče kroz ove tijesne, krivudave i prljave ulice, tih je, miran, staložen, bez života i uzbudljivosti. Sve se kreće lijeno, tromo, iznemoglo, tužno.
Bojić, Milutin - PESME
A kad ponoć smiri ulice i dvorce, Ti, zgrčena, čuvaš pust i mračan forum, Idole skrnaviš, pljuješ mrtve borce, Ti, Večita Sumnja, ti Deuѕ
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I posle bi i otac dolazio. Još na kapiji sa ulice čuo bi se njegov glas, zdravljenje, željenje prijatna ručka sigurno kom komšiji s kojim je otuda iz čaršije došao.
Da kao pre, u isto vreme, rano se otvara. Da čim se iz njihove ulice izađe, naniže, posle nekoliko dućana, odmah se njihov raspoznaje. Vidi se po jako izvučenom krovu i širokim ćepencima.
Baba jednako se tamo pela, silazila donoseći šta treba. Već kada bi bilo vreme da se diže, počeli sa ulice da se čuju koraci komšija koji idu da otvore dućane, k njemu, u sobu počela bi tiho, ali svaki čas da ulazi mati.
Odgovorio bi svakom na pozdrav produžavajući put. I to sve uza zid, polako, mirno. Izišav iz ulice, uputio bi se dućanu, otvorio ga, probudio slugu koji tamo iza magaze spava, da diže vrata, ćepenke, nosi ih i slaže
Na uglu ulice, sproću, u čaršiji, već bi se šarenila, sva bila obasjana upaljena pekarnica. Na samom uglu prolazio bi pored čuvene
Tako, već nije kao pre, dolazeći ovamo k njemu, još sa ugla ulice, počev od te hadži-Zafirove magaze, prolazeći pored komšijskih dućana namerno, navlaš kod svakog zastajkivala, kod
Sada bi već, pojavivši se iz ulice, istina, onako polako, pogureno i uvek noseći kantiče, tobož gasa da uzme, išla pravo ovamo.
Trebalo ga je videti kad svakog jutra u zoru izađe. Čim počne modrina dana, čaršija, ulice da se ocrtavaju, naziru, on se već pojavljuje na kapiji, izlazi glavom napred poguren i s ključevima. — Zbogom, nane!
Pa i ostali drugovi mu koji iz mehana izlaze, izlaze krijući se, žurno, i zamičući u sporedne ulice. A i oni, opet, ne idu kućama, već u rodbinu, kod nekih tetaka, strina, da tamo spavaju.
Jedna cela polovina ulice, gde je i njihova kuća, u hladu, senci, dok druga sva u suncu. Naročito zidovi, redovi ćeramida i više zidova ono iz
Kao uvek, tada bi se već na kapijama duž cele ulice šarenile žene, devojke, deca. Na kamenovima do kapije videli bi se starci, razuzureni, mrzeći ih da se ponovo stežu,
uz pratnju gungule dece, mangupa, svirači svirajući zamakoše u njihnu ulicu, dočekani takođe gungulom dece iz njihne ulice.
Ćipiko, Ivo - Pauci
A s ulice čuje se ljudski žagor, kao žagor ždralova za mutna vremena ... Iznebuha priđe k njemu neki sveštenik, okošćast, mutnih,
Naumio je tako da prekrati jedan dio puta prije no što će kući, a i zamoren je tolikim hodanjem i nesanom. Zakreta iz ulice u ulicu, sjećajući se mjesta gdje je zastajkavao i hodao dok je dva mjeseca vojnikom bio.
I zaudara ovdje kao među prazovima! — nadoda neko iz društva, i, zapravši, požuriše iz ulice. Sada je ulica, s malim, prazna, i već se u nju suton uvlači.
Pred veče povrati se u grad i instinktivno lutaše oko njene kuće. Nekoliko puta, već umoran, bješe obigrao ovaj komad ulice, dok spazi njih troje gdje izlaze iz kuće. Besvjesno pratijaše ih izdalje. Oni uđoše u neku gostionu, on uleti za njima.
—Vi ste u poslu, — reče Ivo i iziđe na ulicu. —Nemoj da te čekamo u podne! — dobaci otac za njim. S ulice krenu župskoj kući. Htjede da se pozdravi sa mladim župnikom, s kojim je bio dobar prijatelj.
Stisnu još rukama sliku i beznadno je spusti u kovčeg... .. ... U sobi je tišina, a sa ulice čuje se veseli smijeh čeljadi, hodanje i dozivanje.
Uputiše se mučke kroz selo. Između kuća bijaše sve mirno. Tako u hodu naljegoše na čeljade raspruženo posred ulice, koje je umorno zaspalo gdje se našlo...
Ivo iziđe, prođe mimo dućan, no ne svrati se u nj. Upravo bježaše od kuće i iz tijesne ulice. Izbivši na polje, zasjeni ga sunce, nu i pored svega što je ono već počelo prožigati mladić ga pozdravi željno i
Hiljadu misli padalo mu na pamet, i on prelažaše s jedne na drugu, osluškujući glasove i pjevanje s ulice. Želio je da zaspi, no ne mogaše od velike vrućine, pak tako domalo diže se i hodaše po sobi, da utuče vrijeme.
Po sobi, kroz prozor, sijaju sunčeve zrake, i u sjajnoj pruzi što se po zidu rasiplje treperi sijaset sitnih stvari a s ulice čuje se laki žagor zaposlene čeljadi. — Stavi na stolicu! — reče Ivo, malo mareći za rublje.
S prozora na dogledu je otvoreno more,obasjano suncem, živo, nemirno, a odozdo, iz luke i s ulice , čuju se glasovi mornara i zaposlene čeljadi; s polja dolazi u sobu i osjeća se snaga i život radnoga dana.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Dole, u varoši je mnogo življe; ona nema doduše nikakvog umetnog osvetljenja, ali mesečina obasjava ulice i trgove. Odavde se vide, kao na dlanu, sve javne građevine, pa i privatne kuće.
Pre no što siđemo dole, valja da odavde, sagledam i zadržim u pameti glavne ulice, arterije varoši, da bih pošao pravo onim putem koji vodi Aristotelu. Aha!
Ne možemo da se dovoljno nadivimo njenim lepotama i načudimo modernom izgledu te klasične varoši. Ulice su joj savršeno prave, raspoređene kao na šahovskoj dasci, široke, kaldrmisane granitnim kockama, zasađene drvoredima,
Nije mu bilo do spavanja, nego je osećao potrebu da, kao ono Arhimed kad je našao svoj hidrostatski zakon, pojuri kroz ulice Aleksandrije, vičući: „heureka, našao sam!
Studirao je u Atini, govori tečno grčki, vlada francuski, poznaje Carigrad i sve njegove ulice, a i podzemne hodnike. Slagaćemo se, nadam se, vrlo dobro, a već sada smo podelili uloge i dužnosti u poslu koji nas
Ređaju se džamije, trgovi, poprečne ulice, a kroz jednu od ovih virnu, kao, kroz prozor, Mramorno More, plavo kao nebo. Naša kola lete, tako mi se čini.
Za neverovatno kratko vreme ceo hram je bio potpuno opustošen, ulice oko njega pretrpane razbacanim trubama papirosa i sveskama pergamenta.
S one strane ulice, vidite ulaznu kapiju varoškog parka, kroz koju sam skoro svakodnevno prolazio, zato sam se i ovim delom ringa, kojim
Stanković, Borisav - TAŠANA
Vidi se čak i preko kapije suprotna strana ulice sa poređanim kućama, baštama. Po dvorištu promiču senke ljudi, seljaka, slugu, čivčija, kako po ambarima nose na leđima
(Polazi.) Sa ulice počinju da dopiru uzvici dece: »Žiž, žiž!« i besomučno deranje Parapute: Izgore Paraputa, izgore, ah!
MLADEN (začuđenije): Kako to, dedo? MIRON (značajno): Srete li Saroša? MLADEN Jest, na kraju ulice. MIRON Iz kafane li je izišao? MLADEN Kafana je još bila daleko.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Začuše se tad jasniji glasovi mladićski, i uz njih pratnja tamburica i brača. Iz ulice od reke ispade društvo. Napred Srba. Udara u žive, i igra.
Odrasli su mučili svoje bližnje, da bi isterali neki smisao za svoje vlastite živote. Ulice kao da su nešto skrivale, od jedne tačke nadalje ugibaju se u zemlju i nestaju. Dućani buđavi.
Radnja nema nikakve veze sa stanom, niti se u nju može ući drukčije do sa ulice. To, ta radnja, vrlo je prostran lokal, daleko dublji no širi, ali ipak prostran, pun prepun robe, na dva mesta s
Pa onaj olujni vetar koji je tako nagao da se nikada ne zna otkuda je pošao: u dnu ulice, Gospodske ulice, zadimila se prašina kao od velike neke čigre. Dunav nestao. I onda, vetrina hiljadostruka.
Pa onaj olujni vetar koji je tako nagao da se nikada ne zna otkuda je pošao: u dnu ulice, Gospodske ulice, zadimila se prašina kao od velike neke čigre. Dunav nestao. I onda, vetrina hiljadostruka.
Taj treći starac najzad stade nasred ulice, uhvati se za glavu i poče vikati: Radovan je čestit čovek! a Mija je dobro i poslušno dete!...
a Mija je dobro i poslušno dete!... šta je ovo, ljudi, braćo, ljudi, ljudi!... Vratiše se tri stara čoveka u kuće, i ulice su opet sasvim puste. Da je drugi slučaj, policija bi se videla i čula, a sada... No, sve, sve se mora podneti.
Naselje se zvalo Gornja Varoš, ali o varoši nije moglo biti ni pomena: na uzvišici koja se postepeno dizala iz glavne ulice koja se postepeno dizala iz glavne ulice maloga gradića, to je bio samo okrajak gradića, zapravo selo.
nije moglo biti ni pomena: na uzvišici koja se postepeno dizala iz glavne ulice koja se postepeno dizala iz glavne ulice maloga gradića, to je bio samo okrajak gradića, zapravo selo.
Kloster, sa svojim prostranim zemljištem, uvalio se u tri ulice. Zapremao je skoro celu jednu stranu uske i podugačke Jevrejske ulice, nemački: Juden-gase, od čega je došao popularan
Zapremao je skoro celu jednu stranu uske i podugačke Jevrejske ulice, nemački: Juden-gase, od čega je došao popularan srpski izraz Juden-sokak.
Vrlo visok parter za ono doba, s vrlo visokim oživalnim prozorima. Sa ulice, fasada ne duga, svega pet prozora; kuća se produžavala unutra, u baštu.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
voćke ptice i cveće Donesi i kamen koji se može jesti I malo vazduha Od kojeg se ne umire Klanjaće ti se zvonici I ulice se prostrti pred tobom Veliki gospodine Dunave BEOGRAD Bela si kost među oblacima Ničeš iz svoje lomače Iz preorane
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Zaobilazio sam ulice odlazeći u školu, preskakao plotove da bih izbio na drugu ulicu, provodio po čitave sate skriven na tavanu i uopšte
rebro; pokvarenih zuba i usahlih dojaka, nafrakana i navučenih obraza, kao one ženske što ih noćne patrole zbiraju sa ulice.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Tek tada trgovac mahnu glavom dečaku da iznese šećer pred radnju. MOJA, PETA BATERIJA Ulice su bile zakrčene pešadijom, artiljerijom, kolima. Svi su išli u jednom pravcu.
Pred veče smo stigli u Solun. Bila je nedelja. Negde napred zakrčen put, te zastadosmo nasred glavne ulice. Poslovni svet je promicao i ne gledajući nas. Besposličari su zijali tupo u konje i topove.
Ali negde napred odjeknu tutanj topova. Naskoro smo krenuli i mi, i zamakli u neke mračne ulice, odakle iziđosmo na otvoreno pole. Pokraj puta naziremo šatore i vojnike. Ali nisu naši.
Na samom početku te ulice ispade pred nas jedan Grk: „Monsije... bono... cisto!“ Aha... tu smo. Na pravom smo putu. On napred, mi za njim.
Petrović, Rastko - PESME
Kad izađem iz te kuće, naslonim se na zid, pogledam od gore do dole, duž ulice. Svete na sever, svete na jug! Zdravo svete na jug, najsrećniji od svih ljudi te pozdravlja - onaj koji je uništio svoj
beše prošlo, ja još gledah kroz prozor: Zraci su mi duboko prodirali u lice, Onesvestih se tad opet, na bučni, zli tok ulice.
Raziđu se tako u plavilo ulice drage Beograda, I bregovi što su oko njega, i šume što su k zapadu još dalje, Svim tim jedna ljubav za rasticanjem
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
I, dok bi jaje na zemlju palo — na ulici ne bi ni žive duše. Sav zbunjen dođe Drvoseča do svoje kuće, još sa ulice viknu: — Šta je ovim ljudima, ženo? Žena odškrinu vrata, zatim ih brzo zalupi. — Šta ti je, ženo? — viknu Drvoseča.
Ni sam ne zna koliko je tako bežao dok ne dođe do jedne slepe ulice, zavuče se iza žbuna, otvori vreću i zagleda se u nju: u vreći jedno jedino lice ostalo!
Mlâde se nebo i zemlja svakog proleća, plode ribe u vodi i ptice u vazduhu, sve ulice i sve kuće pune su dece, samo se u njenoj ni dečji plač, ni dečji smeh ne čuje.
Lepotica joj priđe, uze je za ruku i prevede preko ulice, kao da je po uskom brvnu preko nabujale reke prevodi. — Hvala ti, kćeri!
Bližio se dan Velike Svetkovine. Je li potrebno znati šta se svetkuje? Slavlja su slavlja! Kitio se dvorac, ukrašavale ulice. Čak su i prezrene zvezde bile pozvane da uveličaju slavlje. Šta tek da se kaže za Careve drugih zemalja?
se on očisti, bez uspeha: ostaci krompirovih ljuski, papira, prašine i čađi ulazili su ljudima u oči i u uši, zatrpavali ulice. Domaćice nisu ni otvarale prozore, ali vetar je, svejedno, unosio prljavštinu u kuće.
— Ej, da mi je čarobna metla! — uzdahnu mališan. — Počistio bih sve ulice, sve trgove, sva igrališta i parkove. Bake bi imale gde da izađu u šetnju, devojčice gde da preskaču konopac, a dečaci
Oj, kako su mu se smejali, kako su mu se rugali stanovnici ulice, stanovnici grada. — S takvom metlom ne bi mogao ni cipele da oprašiš! — razvalila je suseda usta.
Neka se smeju. Srca su im isto toliko prljava kao i ulice. Zato i ne mogu da počiste đubre! — Metlica u dečakovoj ruci se pokrete i dečaku nije preostalo ništa drugo do da
— ču se glas nekog dedice. — Moj sused je bolestan i ja ću počistiti i ispred njegovih vrata, pa i trg na uglu naše ulice ću počistiti. Zar se, pre nego je ova nevolja naišla, nismo tu sakupljali svako jutro? Kako da ga ne počistim?
Pokušavao je da u sebi zamisli Grad i Zamak, ali svaki put bi mu se činili drugačijim. Jednom je Grad imao ulice popločane suvim zlatom, a krovove od rubina.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Dan se smiruje. Po ćilimu igra klonuo sunčev zrak. Sa ulice dopire svirka, graja. U sobu rupi puno devojaka kličući, pevajući i igrajući.
More, i tebi je ona pamet zavrtela. ARSA Ama, brate, ne mogu sve sam, razumi! Treba to svi; ne mogu ja sam. (Sa ulice još veća graja, svirka, pesma i pucnji pušaka.) Eto, čuj! Već počeli i iz pušaka. MITKA (spolja): Sablju, mori, i pušku!
MITKA (razdrljen, raspasan, okreće se i doziva ostale svirače sa ulice): Čalgidžije! Meteri! Čočeci! Ovamo, bre! (Dolaze i ostali.) Ovamo, braćo moja slatka! (Koštani): Ti ispred mene.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
GORNjI GRAD U njemu su, veli, sokaci, ulice od čista zlata, duvarovi, tojest beden gradski, s draga kamena aspisova, s dvanaist velikih kapija; svaka ta vrata po
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Kuća nije imala prozora s ulice. Izgledala je kao bula s jašmakom i feredžom. S ulice je bio samo beo prost i jednostavan zid, tako da ukućani nisu
Kuća nije imala prozora s ulice. Izgledala je kao bula s jašmakom i feredžom. S ulice je bio samo beo prost i jednostavan zid, tako da ukućani nisu imali nikakve veze sa ulicom.
Dade znak Manu, ovaj se diže i obojice nestade iz kafane... Stavre i Mane uputiše se žurno kroz neke ulice, koje su sve praznije i mirnije bivale.
ulicama i uputiše se u čorbadži-Zamfirovu ulicu, koja je nešto življa bila, jer je s druge strane, malo podalje, na uglu ulice, bila česma; nadaleko čuvena sa svoje dobre vode; zato je oko nje uvek više sveta bilo i malo dublje u noć nego oko
Sutradan je tetka Taska htela da vidi efekat koji je proizvela ona jučerašnja šetnja kroz onoliki svet i ulice, i zato je i sama zaredila po mnogim kućama, navijala razgovor na onu stvar, ali se pokajala i ratosiljala jer je